Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Interaktivni softver PTICE

27,752 views

Published on

Ova prezentacija je mnogo više od obične prezentacije na koje smo inače navikli kada se spomene PowerPoint.
Može se reći da ova prezentacija prikazuje ono najbolje što PowerPoint kao program može da nam ponudi.
Mnošto interaktivnih sadržaja, fotografija, pitalica, video materijala odvešće vas u neverovatni svet visina koje mogu dosegnuti samo one-PTICE!

Kako biste prezenaciju koristili kao softver preuzmite ju na svoj računar.

Published in: Education
  • Sex in your area is here: ❤❤❤ http://bit.ly/2Qu6Caa ❤❤❤
       Reply 
    Are you sure you want to  Yes  No
    Your message goes here
  • Dating for everyone is here: ♥♥♥ http://bit.ly/2Qu6Caa ♥♥♥
       Reply 
    Are you sure you want to  Yes  No
    Your message goes here
  • :)
       Reply 
    Are you sure you want to  Yes  No
    Your message goes here
  • veoma,a dobro urađeno!!! :)
       Reply 
    Are you sure you want to  Yes  No
    Your message goes here

Interaktivni softver PTICE

  1. 1. Klikni na strelicu
  2. 2.  Kada je pokazivač miša ovakav, možeš da klikneš. BUDI PAŽLJIV!  Kada klikneš na Silvija on će ti pružiti neke dodatne ili zanimljive informacije.  Kada klikneš na ovu strelicu vraćaš se nazad.  Kada klikneš na ovu strelicu ideš napred.  Kada klikneš na Mozgića on će te odvesti do pitanje za razmišljanje. Odgovor je tačan. Odgovor nije tačan. Klikni na strelicu
  3. 3.  Ptice su, pored gmizavaca, vodozemaca i sisara jedan od četiri razreda koji čine klasu kopnenih kičmenjaka (tetrapoda).  Nauka koja se bavi proučavanjem ptica naziva se ornitologija.  Kao organe za kretanje imaju krila.  Kao telesni pokrivač imaju perje koje podmazuju lojnom trtičnom žlezdom.  Menjanje telesnog pokrivača zove se mitarenje.  Polažu jaja. Nastavi daljeVrati se nazad.
  4. 4. Kljun Krila Perje
  5. 5. Klikni na Silvija
  6. 6. KIVI Novi Zeland NOJAfrika EMUAustralija KAZUARAustralija PINGVIN Antarktik
  7. 7. Planerni let Propelerni let Klikni na Silvija
  8. 8. VIDEO-Let kondora
  9. 9.  Rožna tvorevina kože (keratin).  Pokriva telo ptice.  Imaju ga samo ptice.  Postoje dva tipa perja : 1. paperje 2. konturno perje  Uloge perja: 1. Pomaže pri letenju 2. Čuvanje stalne telesne temperature 3. Pronalaženje partnera 4. Zaštitna obojenost Konturno pero Paperje
  10. 10. Perna zastavica Perna drška (GRANA) Isperci (GRANČICE) Kukice
  11. 11.  Ovakvo perje imaju npr. ptice grabljivi kojima je u lovu vrlo važno da budu dobro sakrivene od plena.
  12. 12.  Koštana vilica sa rožnim navlakama.  Ptice nemaju zube.  Oblik i veličina kljuna zavisi od načina ishrane.  Kljun služi za pribavljanje hrane, pravljenje gnezda.
  13. 13. Razmisli... Kakvu građu kljuna ima flamingo ako znaš da se on hrani filtrirajući čestice iz vode. Klikni na sličicu iznad za koju smatraš da prikazuje krađu kljuna flaminga. mreža slamka cedka koplje
  14. 14. Vrati se nazad i pokušaj ponovo. mreža slamka cedka koplje
  15. 15. Vrati se nazad i pokušaj ponovo. mreža slamka cedka koplje
  16. 16. Vrati se nazad i pokušaj ponovo. mreža slamka cedka koplje
  17. 17. Kljun flaminga poput cedke izdvaja (filtrira) sitne organizme iz vode (plankton) koji mu služe kao hrana. mreža slamka cedka koplje
  18. 18. Šta ptice jedu?
  19. 19. Insekti Žabe, ribe, zmije Kidanje mesa ? ? ?
  20. 20. Krupna semena i plodovi Sitna semena Nektar? ? ?
  21. 21. LOBANJA KIČMENICA KIČMENICA KRILA NOGE RAMENSKI POJAS KARLIČNI POJAS REBRA GRUDNA KOST (KOBILICA) VILICA
  22. 22.  Ptice imaju odličan vid, zato i mi često za onoga ko dobro vidi da ima ‘oko sokolovo’.  Ne samo orlovi, i druge ptice grabljivice imaju sjajan vid.  Među njima u SOVE!  Vid sove ušare je oko 35 puta oštriji od vida čoveka. Ova ptica može noću da vidi miša u pokretu sa razdaljine od preko 1 km! Video-sova okreće glavu za skoro 360
  23. 23. USTA JEDNJAK VOLJKA PREDŽELUDAC MIŠIĆNI ŽELUDAC (BUBAC) CREVO OTVOR KLOAKE KLJUN ŽDRELO
  24. 24. Klikni na Silvija
  25. 25. DUŠNIK VAZDUŠNE KESE VAZDUŠNE KESE PLUĆA NOSNI OTVORI
  26. 26.  Povećavaju zapreminu pluća.  Dodatno smanjuju težinu tela.  Omogućavaju lakše održavanje ptica na visini.
  27. 27.  Ptice ispuštaju zvuke koji se stvaraju u posebnom organu na dušniku.  Posebno dobro razvijen kod pevačica.  Razvijenije kod mužjaka. SIRINKS
  28. 28.  Pevanje je način komunikacije tj. sporazumevanja ptica.  Ptice komuniciraju iz različitih razloga:  da bi imresionirale i privukle partnera suprotnog pola,  označavanje teritorijalnih granica,  prepoznavanje članova porodice,  oglašavanje uzbune tj, prisustva predatora (neprijatelja),  prenošenje informacija o hrani. Klikni na Silvija
  29. 29.  Najkrupnija i najčešća od naših senica, jedina koja ima crnu prugu sredinom grudi i trbuha. Česta u svim tipovima šuma, po parkovima i voćnjacima. Stanarica. 13-15 cm. Klikni na zvučnik kako bi čuo pesmu velike senice.
  30. 30.  Odozgo i grudi sivi, trbuh poprečno prugast. Poznaje se po glasu (zvonko “ku-ku”), držanju i silueti na grani i u letu. Nastanjuje šume, parkove, poljoprivredne predele sa grmljem i drvećem, močvare. Selica. 32-36 cm Klikni na zvučnik kako bi čuo pesmu obične kukavice.
  31. 31.  Najčešći i verovatno najupadljiviji od naših detlića, sa jarkocrvenim podrepkom i potiljkom. Šume na svim nadmorskim visinama, parkovi, stari voćnjaci. Stanarica. 23-36 cm Klikni na zvučnik kako bi čuo zvuk koji proizvodi deliki detlić dok kucka u drvo
  32. 32. Česta crna ptica žutog kljuna, ženka smeđa. Sve šume i šibljaci na svim nadmorskim visinama. Stanarica, 24-29 cm veličine. Klikni na zvučnik kako bi čuo pesmu kosa.
  33. 33.  Crveno lice i žuta pruga na krilu čini da ovu vrstu ne možete pomešati ni sa kojom drugom. Ivice šuma, parkovi, voćnjaci, sela; u jesen se često hrani na glavicama čička. Stanarica, tokom jeseni i zime u velikim jatima. 12-14 cm Klikni na zvučnik kako bi čuo pesmu štiglića.
  34. 34. Karakteristučna siva forma sa dve pruge na krilu i belim nadrepkom podseća na pravog divljeg goluba, danas retku i ugroženu pticu klisura i planinskih litica. Bez obzira na obojenost, golubovi naseljenih mesta predstavljaju mešance divljih i raznih rasa domaćih golubova, i upravo to ukrštanje ugrožava pravog divljeg goluba, čija je brojnost u osetnom padu. Stanarica. 30-35 cm. Klikni na zvučnik kako bi čuo pesmu goluba.
  35. 35.  Kada kažemo slavuj, mislimo na ovu neuglednu smeđu pticu koju, mimo glasa, odaje izrazito riđi nadrepak .Rubovi listopadnih šuma i šikara, parkovi sa dosta žbunja. Selica. 15-17 cm. Klikni na zvučnik kako bi čuo pesmu slavuja.
  36. 36.  Srce iz 4 dela (2 pretkomore-leva i desna, 2 komore- leva i desna).  Cirkulacija podeljena na dve polovine:  Desna polovina-krv bogata ugljen-dioksidom  Leva polovina-krv bogata kiseonikom  Nema mešanja krvi.  Održavanje stalne telesne temperature (40˚do 43˚C) Krv bogata ugljen-dioksidom Krv bogata kiseonikom D.K. L.K. D.P. L.P. KAPILARI PLUĆA KAPILARI DRUGIH ORGANA Klikni na Silvija
  37. 37.  Prosečan broj otkucaja srca u minutu u mirovanju kod:  Domaće kokoši je 245  Vrane 345  Vrapca 460  Kolibrija (rubinastogrli) 615!  Poređenja radi, naše ljudsko srce otkuca 60-80 puta u minuti!
  38. 38.  Ptice imaju proces unutrašnjeg oplođenja tj. oplođenje se dešava unutar tela.  Ptice imaju amniotsko jaje-stvaraju ga polni organi ženke (jajnik i jajovod) nakon unutrašnjeg oplođenja (unutar tela).  Ovo jaje ima čvrstu krečnjačku ljusku.  Ptica greje jaje toplotom svog tela kako bi se u jajetu razvilo mladunče. Klikni na Silvija
  39. 39.  Nikada ne biste ni pomislili da je najmanja ptica na svetu u srodstvu sa najvećom pticom.  Najmanja ptica na svetu je pčelinji kolibri sa Kube, veličine svega 5 cm, i jajetom veličine graška.  Najveća ptica na svetu je Noj iz Afrike, visine 2,74m, sa jejetom težine 1,5 kg.
  40. 40. AMNION ŽUMANCE EMBRION LJUSKA Ugljen-dioksid kiseonik Klikni na Silvija
  41. 41. Embrion pileta Embrion čoveka Verovali ili ne, izgledaju gotovo identično!
  42. 42. Gnezdo
  43. 43. Gnezda
  44. 44. Pilići (TRKUŠE) Goluždravci (ČUČAVCI) Rađaju se bez perja Roditelji ih hrane Rađaju se sa perjem Mogu sami da se hrane
  45. 45. ŽENKAMUŽJAK Klikni na Silvija
  46. 46. Video-ples mužjaka rajske ptice
  47. 47.  Ptice žive na svim kontinentima.  Mnoge žive u velikim grupama- JATA.  Zavisno od načina života delimo ih na: stanarice, skitnice i selice.  Selidba ptica najpre zavisi od ponude hrane na području gnežđenja.  Većina evropskih ptica zimuje u Africi, a manji deo na jugu Azije.  Za pronalaženje puta značajni su: Sunce, druge zvezde, Zemljin magnetizam, smer vetrova, Mesec, reljef (položaj reka i planina)… Klikni na Silvija
  48. 48. ĆUK GALEB FAZAN GRLICA VELIKA SENICA SVRAKA PLAVA SENICA ČAVKA VRABAC SIVA VRANA DIVLJA PATKA VELIKI DETLIĆ CRVENDAĆ ORAO MIŠAR
  49. 49. SEOSKA LASTA BELA RODA CRVENOKLJUN I LABUD SLAVUJ KUKAVICA KOS ČIOPA ČVORAK GRADSKA LASTA
  50. 50.  Najduži put migracije prevale arktičke čigre koje na putu do zimovališta i nazad prelete i do 34.000km. Područje gnežđenja (crveno) područje zimovanja (plavo) migracijske rute (zeleno)
  51. 51. Mnoge ptice hrane se insketima ili njihovim larvama. Ptice oprašuju cveće ili raznose semena i plodove biljaka. Ptice grabljivice hrane se glodarima i na taj način regulišu njihovu brojnost. Ptice su hrana za druge životinje (npr. zmije, lasice, lisice). Lešinari su čistači prirode, jer se hrane leševima uginulih životinja. Jaja i meso ptica čovek koristi u ishrani. Perje ptica koristi se za punjenje jorgana, jastuka, jakni i sl. Klikni na Silvija
  52. 52. Biljke.. Velike opasnice...  Dosetile se kako da privuku životinje i time obezbede sebi opstanak. Veliki broj biljaka proizvodi sladak sok nektar, koji je izuzetno ukusan, i životinje ne mogu da mu odole. Pa, tako ni ptice. Mnoge ptice jedu nektar ili polen, a kada dođu na cvet one ga i oprašuju. Ovakav odnos u kome i biljka i životinja imaju korist naziva se simbioza. Video-kolibri oprašuje cvet
  53. 53.  Ptice su klasa kopnenih kičmenjaka (tetrapoda).  Kao organe za kretanje imaju krila-izmenjene prednje ekstremitete.  Većina ptica može da leti, ali postoje i neke ptice neletačice (kao što su na primer pingvin, noj, kivi, emu)  Kao telesni pokrivač imaju perje.  Perje je rožna tvorevina kože koja ima više uloga, a neke od njih su i grejanje tela, privlačenje partnera, pomoć pri letenju ili kamuflaža.  U procesu koji se naziva mitarenje ptice menjaju perje.  Ptice su jedine životinje koje imaju perje. Vrati se na sadržaj Nastavi dalje
  54. 54.  Ptice imaju kljun koji predstavlja koštanu vilicu sa rožnim navlakama.  Kljun služi za pribavljanje hrane, pravljenje gnezda i može biti vrlo raznovrsnog oblika.  S obzirom da ptice nemaju zube, u varenju im pomaže voljka (deo jednjaka u kome se natapa hrana) i želudac sa kamenčićima koji sitne hranu.  Kosti ptica su šuplje, ispunjene vazduhom, što ptice čini lakšima.  U građi skeleta važna je i kost kobilica za koju se vezuju mišići koji pokreću krila.
  55. 55.  Ptice imaju, kao i sisari, četvorodelno srce i stalnu telesnu temperaturu.  Ptice dišu uz pomoć pluća, koja imaju proširenja (vazdušne kese) koja dodatno čine pticu lakšom.  Za ptice je karakteristična njihova pesma, koja ima brojne uloge, a između ostalog i da mužjak privuče žensku, da se oglasi uzbuna itd.  Ptice se razmnožavaju polno, mužjaci i ženke se razlikuju, pri čemu su mužjaci uglavnom lepo obojeni i imaju karakterističan ritual privlačenja ženke-pesma i ples.  Ptice polažu jaja, na kojima leže kako bi ih grejala.
  56. 56.  Kada dođe hladniji period godine, i kada hrana nije dostupna, ptice selice se sele u druge krajeve da prezime, a ptice stanarice ostaju na svom uobičajenom mestu boravka.  Ptice su veoma značajne u prirodi jer se hrane nekim štetočinama, one su hrana za brojne životinje, oprašuju biljke, čovek ih gaji iz različitih razloga i dr. Klikni na Silvija Vrati se na sadržaj Vrati se na prethodnu stranu
  57. 57. Oboji se od hrane Vrati se na sadržaj Nastavi dalje
  58. 58. Vrati se na sadržaj
  59. 59. Rio Kojot i trkačica Pokahontas Mala sirena Knjiga o džungli Aladin
  60. 60.  Blu i Džuel
  61. 61.  Pedro
  62. 62.  Nico
  63. 63.  Rafael
  64. 64.  Najdžel
  65. 65.  Kolibrići su najmanje ptice na svetu.  Žive na Američkom kontinentu.  Ova vrsta veličine je od 5-9 cm.  Hrane se cvetnim nektarom.  Jaje ove vrste veličine je oko 13 mm. Klikni na zvučnik da čuješ kako se ova ptica oglašava
  66. 66.  Albatrosi su okeanske ptice.  Najveći deo života provedu jedreći nad hladnih subpolarnim okeanima južne polu- lopte.  Celog života živi sa istom ženkom.
  67. 67.  Lešinari su ptice iz grupe strvinara i osnovna hrana ovih ptica je uginula životinja.  Karakteristika većeg broja vrsta je ogoljena glava i vrat, dok je ostatak tela pokriven perjem.  Lešinari su veoma temeljni u svom poslu i u roku od pola sata od uginule životinje ostane samo skelet, a nekada čak ni to.
  68. 68. Vrati se na sadržaj
  69. 69. Ptice se razmnožavaju polno, i imaju amniotsko jaje. Noj. Visok je preko 2.5 metra.
  70. 70. 1. Rožne pločice ili koštani oklop GMIZAVCI PTICE 1 2. Trodelno srce 2 3. Stalna telesna temepratura 3 4. Amniotsko jaje 4 5.Perje 5 6. Unutrašnje oplođenje 6 7. Krila 7 8. Promenljiva telesna temperatura 8 9.Šuplje kosti 9 10. Kobilica (greben na grudnoj kosti) 1 0 Klikni kućicu sa nazivom osobine i saznaj odgovor.
  71. 71. kivi pingvin noj senica Klikni na sliku da saznaš odgovor.
  72. 72. 1. Oplođenje kod ptica je unutrašnje. Т N 2. Ptice u ustima imaju zube. Т N 3. Srce ptica je četvorodelno. Т N 4. Crevo ptica se završava analnim otvorom. Т N 5. Telesna temperatura ptica zavisi od temperature u spoljašnoj sredini. Т N 6. Zadnji ekstremiteti kod ptica preobraženi su u krila. Т N 7. Vazdušne kese olakšavaju telo i disanje ptica. Т N 8. U crevu ptica nalaze se kamenčići. Т N 9. Velika grupa ptica na jednom mestu zove se krdo. Т N 10. Organi za disanje od ptica su pluća. Т N Klikni na T ili N da saznaš odgovor.
  73. 73.  Koje tri osobine su karakteristične samo za ptice?  Perje  Kljun  Šuplje kosti? Klikni na upitnik da saznaš odgovor.
  74. 74. 1 2 3 Vrana________ Poskok ________ Кokoška________ Pingvin________ Slepić________ Belouška________ Labud________ Kolibri________ 3 3 3 1 3 1 1 3Srce gmizavaca Srce riba Srce ptica i sisara Za svaku vrstu klikni na broj srca od 1-3.
  75. 75.  Ja sam ptica.  Selica sam.  Imam prelepu pesmu.  Ako i ti lepo pevaš, kažu ti: ’Pevaš kao... ’’ Slavuj ?Klikni na upitnik kako bi saznao odgovor.
  76. 76. AMNION LJUSKA ŽUMANCE 1 ЕMBRION 2 4 3 Klikni na broj da saznaš odgovor.
  77. 77. kobilica šuplje kosti perje krila vazdušne kese Klikni na sliku kako bi saznao odgovor.
  78. 78. Proces odbacivanja stare kože kod gmizavaca (koja je istrošena ili je tesna). Proces odbacivanja viška perja kod ptica.
  79. 79. Ribe Vodozemci i gmizavci Ptice i sisari1 2 3
  80. 80. Ptice Gmizavce Vodozemce Sisare Kosti ptica imaju šupljine koje se pune vazduhom.
  81. 81.  Vazdušne kese  Kobilica  Perje  Kljun  Voljka Proširenja pluća kod ptica u koja ulazi dodatna količina vazduha. Greben (proširenje) na grudnoj kosti kod ptica. Rožna tvorevina kože koja prekriva telo ptica. Koštani izraštaj lobanje prekriven rožnom navlakom. Proširenje jednjaka u kome se natapa hrana.
  82. 82. Planerni let Propelerni let
  83. 83. Ptice imaju/nemaju zibe. Zbog toga se hrana natapa u proširenju želuca / jednjaka koji se zove voljka. U mišićnom / žlezdanom želucu postoje kamenčići i pesak za usitnjavanje hrane. Nesvarena hrana izbacuje se kroz analni otvor / otvor kloake u spoljašnju sredinu.
  84. 84. Ženka Mužjak? ?
  85. 85. 1 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 K O B I L I C A P E R J E S E O B A O R N I T O L O G I J A V A Z D U Š N E K E S E B U B A C Š U P LJ E K O S T I P L A N E R N I V O LJ K A M I T A R E NJ E S K E L E T P A P E R J E S I M B I O Z A K LJ U N
  86. 86.  Pred tobom je test kojim ćeš proveriti svoje znanje.  Na svako pitanje ima samo jedan tačan odgovor.  Klikneš na odgovor a), b) ili c) za koji misliš da je tačan.  Na papiru sabiraj svoje tačne i netačne odgovore kako bi na kraju video koju ocenu od 1-5 bi dobio za pokazano znanje.
  87. 87.  Telo pingvina prekriva:  A. Dlaka  B. Perje  V. Rožna krljušt
  88. 88.  Telo pingvina prekriva:  A. Dlaka  B. Perje  V. Rožna krljušt
  89. 89.  Telo pingvina prekriva:  A. Dlaka  B. Perje  V. Rožna krljušt
  90. 90.  Telo pingvina prekriva:  A. Dlaka  B. Perje  V. Rožna krljušt
  91. 91.  Perje ptica ima ulogu u:  A. Privlačenju partnera  B. Održavanju toplote tela  V. Tačno je i pod A i pod B
  92. 92.  Perje ptica ima ulogu u:  A. Privlačenju partnera  B. Održavanju toplote tela  V. Tačno je i pod A i pod B
  93. 93.  Perje ptica ima ulogu u:  A. Privlačenju partnera  B. Održavanju toplote tela  V. Tačno je i pod A i pod B
  94. 94.  Perje ptica ima ulogu u:  A. Privlačenju partnera  B. Održavanju toplote tela  V. Tačno je i pod A i pod B
  95. 95.  Kada nastupi nepovoljan period u godini ptice selice odlaze u druge krajeve zbog:  A. Hladnoće  B. Nedostatka hrane  V. Zbog partnera za razmnožavanje
  96. 96.  Kada nastupi nepovoljan period u godini ptice selice odlaze u druge krajeve zbog:  A. Hladnoće  B. Nedostatka hrane  V. Zbog partnera za razmnožavanje
  97. 97.  Kada nastupi nepovoljan period u godini ptice selice odlaze u druge krajeve zbog:  A. Hladnoće  B. Nedostatka hrane  V. Zbog partnera za razmnožavanje
  98. 98.  Kada nastupi nepovoljan period u godini ptice selice odlaze u druge krajeve zbog:  A. Hladnoće  B. Nedostatka hrane  V. Zbog partnera za razmnožavanje
  99. 99.  Ptice nemaju zube, te se njihova hrana natapa u voljci koja predstavlja proširenje:  A. Jednjaka  B. Želuca  V. Creva
  100. 100.  Ptice nemaju zube, te se njihova hrana natapa u voljci koja predstavlja proširenje:  A. Jednjaka  B. Želuca  V. Creva
  101. 101.  Ptice nemaju zube, te se njihova hrana natapa u voljci koja predstavlja proširenje:  A. Jednjaka  B. Želuca  V. Creva
  102. 102.  Ptice nemaju zube, te se njihova hrana natapa u voljci koja predstavlja proširenje:  A. Jednjaka  B. Želuca  V. Creva
  103. 103.  Srce vrane ima:  A. 3 dela  B. 4 dela  V. 5 delova
  104. 104.  Srce vrane ima:  A. 3 dela  B. 4 dela  V. 5 delova
  105. 105.  Srce vrane ima:  A. 3 dela  B. 4 dela  V. 5 delova
  106. 106.  Srce vrane ima:  A. 3 dela  B. 4 dela  V. 5 delova
  107. 107.  Šuplje kosti, vazdušne kese, kobilica su prilagođenosti ptica za:  A. Plivanje  B. Trčanje  V. Letenje
  108. 108.  Šuplje kosti, vazdušne kese, kobilica su prilagođenosti ptica za:  A. Plivanje  B. Trčanje  V. Letenje
  109. 109.  Šuplje kosti, vazdušne kese, kobilica su prilagođenosti ptica za:  A. Plivanje  B. Trčanje  V. Letenje
  110. 110.  Šuplje kosti, vazdušne kese, kobilica su prilagođenosti ptica za:  A. Plivanje  B. Trčanje  V. Letenje
  111. 111.  Čime se neka ptica hrani možemo da zaključimo na osnovu građe:  A. Perja  B. Kljuna  V. Krila
  112. 112.  Čime se neka ptica hrani možemo da zaključimo na osnovu građe:  A. Perja  B. Kljuna  V. Krila
  113. 113.  Čime se neka ptica hrani možemo da zaključimo na osnovu građe:  A. Perja  B. Kljuna  V. Krila
  114. 114.  Čime se neka ptica hrani možemo da zaključimo na osnovu građe:  A. Perja  B. Kljuna  V. Krila
  115. 115.  Ptice:  A. Polažu jaje koje nema omotače  B. Rađaju žive mlade  V. Polažu jaje sa više omotača koji štite embrion
  116. 116.  Ptice:  A. Polažu jaje koje nema omotače  B. Rađaju žive mlade  V. Polažu jaje sa više omotača koji štite embrion
  117. 117.  Ptice:  A. Polažu jaje koje nema omotače  B. Rađaju žive mlade  V. Polažu jaje sa više omotača koji štite embrion
  118. 118.  Ptice:  A. Polažu jaje koje nema omotače  B. Rađaju žive mlade  V. Polažu jaje sa više omotača koji štite embrion
  119. 119. Stalna telesna temepratura koja ne zavisi od uslova u spoljašnjoj sredini, karakteristična je za: A. Ptice i gmizavce B. Ptice i vodozemce V. Ptice i sisare
  120. 120. Stalna telesna temepratura koja ne zavisi od uslova u spoljašnjoj sredini, karakteristična je za: A. Ptice i gmizavce B. Ptice i vodozemce V. Ptice i sisare
  121. 121. Stalna telesna temepratura koja ne zavisi od uslova u spoljašnjoj sredini, karakteristična je za: A. Ptice i gmizavce B. Ptice i vodozemce V. Ptice i sisare
  122. 122. Stalna telesna temepratura koja ne zavisi od uslova u spoljašnjoj sredini, karakteristična je za: A. Ptice i gmizavce B. Ptice i vodozemce V. Ptice i sisare
  123. 123.  Na slici je predstavljeno: A. Krdo B. Stado V. Jato
  124. 124.  Na slici je predstavljeno: A. Krdo B. Stado V. Jato
  125. 125.  Na slici je predstavljeno: A. Krdo B. Stado V. Jato
  126. 126.  Na slici je predstavljeno: A. Krdo B. Stado V. Jato
  127. 127.  Hrana za embrion u ptičijem jajetu nalazi se u:  A. Belancetu  B. Žumancetu  V. Ljusci
  128. 128.  Hrana za embrion u ptičijem jajetu nalazi se u:  A. Belancetu  B. Žumancetu  V. Ljusci
  129. 129.  Hrana za embrion u ptičijem jajetu nalazi se u:  A. Belancetu  B. Žumancetu  V. Ljusci
  130. 130.  Hrana za embrion u ptičijem jajetu nalazi se u:  A. Belancetu  B. Žumancetu  V. Ljusci
  131. 131. Broj tačnih odgovora: 0-3 ocena 1  4-5 ocena 2 6-7 ocena 3 8-9 ocena 4 10-11 ocena 5  Ova ocena se ne unosi u dnevnik, samo je okvirna i pokazuje ti koliko si do sada naučio. Ukoliko želiš da ona bude veća, potrudićeš se malo više i dobiti veću ocenu.
  132. 132.  Do 4m  Albatros
  133. 133.  90 puta u sekundi  Kolibri
  134. 134.  Mužjaci rajskih ptica  Novi Zeland
  135. 135.  150 kg, 2.5 m  Arički noj
  136. 136.  5 cm, 2g  Bumbarski kolibrić
  137. 137.  Afrički sivi papagaj povezuje reči sa značenjem i formuliše jednostavne rečenice.
  138. 138.  Velika droplja  1m
  139. 139.  Kraljić  9 cm
  140. 140.  2.5 kg  Nojevo
  141. 141.  0.5 g  Kolibri
  142. 142.  Arheopteriks  Živeo u doba dinosaurusa (jura, pre 150 miliona godina)
  143. 143.  Sivi soko  Na plen se obrušava brzinom od 350 km/h
  144. 144. Najduži ikada zabeležen let domaće kokoši bio je oko 200 m.
  145. 145. To je njegov prosečan broj otkucaja srca u minuti dok miruje.
  146. 146. Sova ušara može okrenuti glavu za gotovo 360 stepeni.
  147. 147. Crni detlić kljunom udari u koru drveta 12.000 puta na dan.
  148. 148. Šarena kreja dnevno pojede i do 80.000 semenki.
  149. 149. Neke jedinke crvene are naučile su da izgovaraju i do 800 reči.
  150. 150. Snežna kokoš pravi gnezda na Himalajima na visini od 5000 m.
  151. 151. Kolibrizamahne krilima 80 puta u sekundi.
  152. 152. Otkrićeš ime vrste i njen prirodni izgled Otrkićeš veličinu vrste Otkrićeš gde vrsta živi Otkrićeš čime se vrsta hrani
  153. 153. Visok je do 40 cm i dugačak do pola metra. Težina se kreće od 2 do 5 kg. Naseljava samo dva ostrva Novog Zelanda. Hrani se glistama i insektima, koje lovi noću.
  154. 154. Visok je 63 cm i težak 0,680 kg, sa kljunom dužine 23 cm. Nastanjuje Južnu Ameriku (npr. Boliviju, Peru, Brazil, Argentinu...). Hrani se uglavnom voćem, ali i insketima, žabama, malim reptilima...
  155. 155. Visok je od 110-150 cm i 2-4 kg težak. Hrani se filtrirajući iz vode sitne insekte, crve, plankton, alge. Prisutan je u delovima Afrike, Azije i Južne Evrope, a postoje i čileanska i karibska vrsta.
  156. 156. 125 do 170 cm dugački, visina na tlu može biti preko 1,2 m, težine od 9-12 kg. Nalaze se u celoj Evropi, u Rusiji, na istok sve do Kamčatke, a i na severu Afrike. Hrani se vodenom vegetacijom, lišćem, stabljikama, korenjem, a povremeno žabe, punoglavci, puževi...
  157. 157. Dužina od repa do glave je od 70-90 cm, a raspon krila između 2 i 2.4 m. Rasprostranjen je od severne Evrope, prema istočnom i delu južne Evrope, pa preko Rusije do Kamčatke i Japana. Hrani se manjim pticama, ali i zečevima, lisicama, zmijama, ribama.
  158. 158. Dužina mu je između 16 i 18 cm, a raspon krila mu je 27 cm. Težina je između 34 i 46 grama. Nastanjuje velika područja Evrope, Azije i zapadnih delova severne Afrike. Hrani se ribama, vodenim insektima i njihovim larvama, račićima i punoglavcima.
  159. 159. Veličine su od 30 do 80 cm, od veličine goluba, pa do veličine orla. Žive gotovo u celom svetu, a najveći broj vrsta je u umerenim i hladnim zonama obe Zemljine polulopte. Svaštojedi su, ali preovladava životinjska hrana poput riba, mekušaca, boljkokožaca.
  160. 160. Dužina joj je od 48- 52 cm. Nastanjuje delove zapadne i centralne Evrope i istok Azije. Ishrana im je raznovrsna, svaštojedi su i jedu gotovo sve čega se dokopaju.
  161. 161. Oko 122 cm visine i težine od 22-45 kg, što ga čini najvišim i najtežim od svih pripadnika ove grupe. Nastanjuje južni pol (Antarktik). Hrani se pretežno ribama, rakovima, glavonošcima.
  162. 162. Dužina tela kreće se od 10-24 cm, a težina od 10-60g. Raprostranjene su širom sveta, na svim kontinentima, sem Antarktika. Uglavnom se hrane insektima.
  163. 163.  Jedna stara japanska legenda govori da će onome ko napravi hiljadi origami ždralova zakačenih na 1 nit, ždral ispuniti jednu želju. Klikni na link i nauči kako napraviti origami ždrala! Kako napraviti origami ždrala
  164. 164.  Taunsend, Dž. 2006. Neverovatne ptice. Stylos, Novi Sad;  Simić, D. i Puzović, S. 2008. Ptice Srbije i područja od međunarodnog značaja. LOA-Liga za ornitološku akciju Srbije, Beograd;  Internet

×