And in the sixth month the angel Gabriel was sent from God unto a city of Galilee, named Nazareth, To a virgin espoused to a man whose name was Joseph, of the house of David; and the virgin's name was Mary. And the angel came in unto her, and said, Hail, thou that art highly favoured, the Lord is with thee: blessed art thou among women. And when she saw him, she was troubled at his saying, and cast in her mind what manner of salutation this should be. And the angel said unto her, Fear not, Mary: for thou hast found favour with God. And, behold, thou shalt conceive in thy womb, and bring forth a son, and shalt call his name JESUS. He shall be great, and shall be called the Son of the Highest: and the Lord God shall give unto him the throne of his father David: And he shall reign over the house of Jacob for ever; and of his kingdom there shall be no end. LUKE 1:26-33
The Gospel of James or The Protevangelion is a second-century infancy gospel telling of the miraculous conception of the Virgin Mary, her upbringing and marriage to Joseph, the journey of the couple to Bethlehem, the birth of Jesus, and events immediately following.
The Book of Tobit, also known as the Book of Tobias, is a 3rd or early 2nd century BC Jewish work describing how God tests the faithful, responds to prayers, and protects the covenant community.
Book of Baruch, ancient text purportedly written by Baruch, secretary and friend of Jeremiah, the Old Testament prophet. The text is still extant in Greek and in several translations from Greek into Latin, Syriac, Coptic, Ethiopic, and other languages. The Book of Baruch is apocryphal to the Hebrew and Protestant canons but was incorporated in the Septuagint and was included in the Old Testament for Roman Catholics. The work is a compilation of several authors and is the only work among the apocrypha that was consciously modeled after the prophetic writings of the Old Testament.
The Book of Zephaniah is the ninth of the Twelve Minor Prophets of the Old Testament and Tanakh, preceded by the Book of Habakkuk and followed by the Book of Haggai. Zephaniah means "Yahweh has hidden/protected," or "Yahweh hides".
Susanna, also called Susanna and the Elders, is a narrative included in the Book of Daniel by the Catholic Church, Oriental Orthodox Churches and Eastern Orthodox Churches.
The Gospel of James or The Protevangelion is a second-century infancy gospel telling of the miraculous conception of the Virgin Mary, her upbringing and marriage to Joseph, the journey of the couple to Bethlehem, the birth of Jesus, and events immediately following.
The Book of Tobit, also known as the Book of Tobias, is a 3rd or early 2nd century BC Jewish work describing how God tests the faithful, responds to prayers, and protects the covenant community.
Book of Baruch, ancient text purportedly written by Baruch, secretary and friend of Jeremiah, the Old Testament prophet. The text is still extant in Greek and in several translations from Greek into Latin, Syriac, Coptic, Ethiopic, and other languages. The Book of Baruch is apocryphal to the Hebrew and Protestant canons but was incorporated in the Septuagint and was included in the Old Testament for Roman Catholics. The work is a compilation of several authors and is the only work among the apocrypha that was consciously modeled after the prophetic writings of the Old Testament.
The Book of Zephaniah is the ninth of the Twelve Minor Prophets of the Old Testament and Tanakh, preceded by the Book of Habakkuk and followed by the Book of Haggai. Zephaniah means "Yahweh has hidden/protected," or "Yahweh hides".
Susanna, also called Susanna and the Elders, is a narrative included in the Book of Daniel by the Catholic Church, Oriental Orthodox Churches and Eastern Orthodox Churches.
The Epistle of Ignatius to Polycarp is an epistle attributed to Ignatius of Antioch, a second-century bishop of Antioch, and addressed to Polycarp, the bishop of Smyrna. It was written during Ignatius' transport from Antioch to his execution in Rome.
The Epistle to Titus is one of the three pastoral epistles in the New Testament, historically attributed to Paul the Apostle. It is addressed to Saint Titus and describes the requirements and duties of presbyters/bishops.
The seventh son of Jacob and Bilhah. The jealous one. He counsels against anger saying that "it giveth peculiar vision." This is a notable thesis on anger.
The Epistle of Ignatius to the Philadelphians is an epistle attributed to Ignatius of Antioch, a second-century bishop of Antioch, and addressed to the church in Philadelphia of Asia Minor. It was written during Ignatius' transport from Antioch to his execution in Rome.
The Book of Sirach or Ecclesiasticus is a Jewish work, originally written in Hebrew. It consists of ethical teachings, from approximately 200 to 175 BCE, written by the Judahite scribe Ben Sira of Jerusalem, on the inspiration of his father Joshua son of Sirach. Joshua is sometimes called Jesus son of Sirach or Yeshua ben Eliezer ben Sira.
This Epistle has been highly esteemed by several learned men of the church of Rome and others. The Quakers have printed a translation and plead for it, as the reader may see, by consulting Poole's Annotations on Col. vi. 16. Sixtus Senensis mentions two MSS., the one in the Sorbonne Library at Paris, which is a very ancient copy, and the other in the Library of Joannes a Viridario, at Padua, which he transcribed and published, and which is the authority for the following translation. There is a very old translation of this Epistle in the British Museum, among the Harleian MSS., Cod. 1212.
2nd Maccabees is a deuterocanonical book which recounts the persecution of Jews under King Antiochus IV Epiphanes and the Maccabean Revolt against him. Painting by Pierre Paul Rubens, 1634.
2 Esdras is an apocalyptic book in some English versions of the Bible. Tradition ascribes it to Ezra, a scribe and priest of the fifth century BC, but scholarship places its composition between 70 and 218 AD.
Being justified freely by his grace through the redemption that is in Christ Jesus: Whom God hath set forth to be a propitiation through faith in his blood, to declare his righteousness for the remission of sins that are past, through the forbearance of God; To declare, I say, at this time his righteousness: that he might be just, and the justifier of him which believeth in Jesus. Romans 3:24-26
The Book of Sirach or Ecclesiasticus is a Jewish work, originally written in Hebrew. It consists of ethical teachings, from approximately 200 to 175 BCE, written by the Judahite scribe Ben Sira of Jerusalem, on the inspiration of his father Joshua son of Sirach. Joshua is sometimes called Jesus son of Sirach or Yeshua ben Eliezer ben Sira.
The Book of Joshua is the sixth book in the Hebrew Bible and the Old Testament, and is the first book of the Deuteronomistic history, the story of Israel from the conquest of Canaan to the Babylonian exile.
Being justified freely by his grace through the redemption that is in Christ Jesus: Whom God hath set forth to be a propitiation through faith in his blood, to declare his righteousness for the remission of sins that are past, through the forbearance of God; To declare, I say, at this time his righteousness: that he might be just, and the justifier of him which believeth in Jesus. Romans 3:24-26
The Book of Sirach or Ecclesiasticus is a Jewish work, originally written in Hebrew. It consists of ethical teachings, from approximately 200 to 175 BCE, written by the Judahite scribe Ben Sira of Jerusalem, on the inspiration of his father Joshua son of Sirach. Joshua is sometimes called Jesus son of Sirach or Yeshua ben Eliezer ben Sira.
The Epistle of Ignatius to the Philadelphians is an epistle attributed to Ignatius of Antioch, a second-century bishop of Antioch, and addressed to the church in Philadelphia of Asia Minor. It was written during Ignatius' transport from Antioch to his execution in Rome.
The Epistle of Ignatius to the Philadelphians is an epistle attributed to Ignatius of Antioch, a second-century bishop of Antioch, and addressed to the church in Philadelphia of Asia Minor. It was written during Ignatius' transport from Antioch to his execution in Rome.
More Related Content
Similar to Macedonian - The Gospel of the Birth of Mary.pdf
The Epistle of Ignatius to Polycarp is an epistle attributed to Ignatius of Antioch, a second-century bishop of Antioch, and addressed to Polycarp, the bishop of Smyrna. It was written during Ignatius' transport from Antioch to his execution in Rome.
The Epistle to Titus is one of the three pastoral epistles in the New Testament, historically attributed to Paul the Apostle. It is addressed to Saint Titus and describes the requirements and duties of presbyters/bishops.
The seventh son of Jacob and Bilhah. The jealous one. He counsels against anger saying that "it giveth peculiar vision." This is a notable thesis on anger.
The Epistle of Ignatius to the Philadelphians is an epistle attributed to Ignatius of Antioch, a second-century bishop of Antioch, and addressed to the church in Philadelphia of Asia Minor. It was written during Ignatius' transport from Antioch to his execution in Rome.
The Book of Sirach or Ecclesiasticus is a Jewish work, originally written in Hebrew. It consists of ethical teachings, from approximately 200 to 175 BCE, written by the Judahite scribe Ben Sira of Jerusalem, on the inspiration of his father Joshua son of Sirach. Joshua is sometimes called Jesus son of Sirach or Yeshua ben Eliezer ben Sira.
This Epistle has been highly esteemed by several learned men of the church of Rome and others. The Quakers have printed a translation and plead for it, as the reader may see, by consulting Poole's Annotations on Col. vi. 16. Sixtus Senensis mentions two MSS., the one in the Sorbonne Library at Paris, which is a very ancient copy, and the other in the Library of Joannes a Viridario, at Padua, which he transcribed and published, and which is the authority for the following translation. There is a very old translation of this Epistle in the British Museum, among the Harleian MSS., Cod. 1212.
2nd Maccabees is a deuterocanonical book which recounts the persecution of Jews under King Antiochus IV Epiphanes and the Maccabean Revolt against him. Painting by Pierre Paul Rubens, 1634.
2 Esdras is an apocalyptic book in some English versions of the Bible. Tradition ascribes it to Ezra, a scribe and priest of the fifth century BC, but scholarship places its composition between 70 and 218 AD.
Similar to Macedonian - The Gospel of the Birth of Mary.pdf (8)
Being justified freely by his grace through the redemption that is in Christ Jesus: Whom God hath set forth to be a propitiation through faith in his blood, to declare his righteousness for the remission of sins that are past, through the forbearance of God; To declare, I say, at this time his righteousness: that he might be just, and the justifier of him which believeth in Jesus. Romans 3:24-26
The Book of Sirach or Ecclesiasticus is a Jewish work, originally written in Hebrew. It consists of ethical teachings, from approximately 200 to 175 BCE, written by the Judahite scribe Ben Sira of Jerusalem, on the inspiration of his father Joshua son of Sirach. Joshua is sometimes called Jesus son of Sirach or Yeshua ben Eliezer ben Sira.
The Book of Joshua is the sixth book in the Hebrew Bible and the Old Testament, and is the first book of the Deuteronomistic history, the story of Israel from the conquest of Canaan to the Babylonian exile.
Being justified freely by his grace through the redemption that is in Christ Jesus: Whom God hath set forth to be a propitiation through faith in his blood, to declare his righteousness for the remission of sins that are past, through the forbearance of God; To declare, I say, at this time his righteousness: that he might be just, and the justifier of him which believeth in Jesus. Romans 3:24-26
The Book of Sirach or Ecclesiasticus is a Jewish work, originally written in Hebrew. It consists of ethical teachings, from approximately 200 to 175 BCE, written by the Judahite scribe Ben Sira of Jerusalem, on the inspiration of his father Joshua son of Sirach. Joshua is sometimes called Jesus son of Sirach or Yeshua ben Eliezer ben Sira.
The Epistle of Ignatius to the Philadelphians is an epistle attributed to Ignatius of Antioch, a second-century bishop of Antioch, and addressed to the church in Philadelphia of Asia Minor. It was written during Ignatius' transport from Antioch to his execution in Rome.
The Epistle of Ignatius to the Philadelphians is an epistle attributed to Ignatius of Antioch, a second-century bishop of Antioch, and addressed to the church in Philadelphia of Asia Minor. It was written during Ignatius' transport from Antioch to his execution in Rome.
Being justified freely by his grace through the redemption that is in Christ Jesus: Whom God hath set forth to be a propitiation through faith in his blood, to declare his righteousness for the remission of sins that are past, through the forbearance of God; To declare, I say, at this time his righteousness: that he might be just, and the justifier of him which believeth in Jesus. Romans 3:24-26
The Epistle of Ignatius to the Philadelphians is an epistle attributed to Ignatius of Antioch, a second-century bishop of Antioch, and addressed to the church in Philadelphia of Asia Minor. It was written during Ignatius' transport from Antioch to his execution in Rome.
The Epistle of Ignatius to the Philadelphians is an epistle attributed to Ignatius of Antioch, a second-century bishop of Antioch, and addressed to the church in Philadelphia of Asia Minor. It was written during Ignatius' transport from Antioch to his execution in Rome.
The Epistle of Ignatius to the Philadelphians is an epistle attributed to Ignatius of Antioch, a second-century bishop of Antioch, and addressed to the church in Philadelphia of Asia Minor. It was written during Ignatius' transport from Antioch to his execution in Rome.
The Epistle of Ignatius to the Philadelphians is an epistle attributed to Ignatius of Antioch, a second-century bishop of Antioch, and addressed to the church in Philadelphia of Asia Minor. It was written during Ignatius' transport from Antioch to his execution in Rome.
More from Filipino Tracts and Literature Society Inc. (20)
Western Frisian - The Epistle of Ignatius to the Philadelphians.pdf
Macedonian - The Gospel of the Birth of Mary.pdf
1. Евангелието за
раѓањето на
Марија
ПОГЛАВЈЕ 1
1 Блажената и вечно славна Дева Марија, произлезена
од царскиот род и семејството на Давид, е родена во
градот Назарет и се школувала во Ерусалим, во храмот
Господов.
2 Татко ѝ се викаше Јоаким, а мајка ѝ Ана. Семејството
на нејзиниот татко беше од Галилеја и од градот
Назарет. Семејството на нејзината мајка беше од
Витлеем.
3 Нивните животи беа јасни и правилни во очите на
Господа, побожни и беспрекорни пред луѓето. Зашто
тие ја поделија целата своја материја на три дела:
4 од кои еден го посветија на храмот и на
службениците на храмот; друг го поделија на странци и
на лица во лоши околности; а третата ја резервираа за
себе и употребата на сопственото семејство.
5 Така тие живееја околу дваесет години чесно, во
Божја милост и почитување на луѓето, без деца.
6 Но, тие се заколнаа, ако Бог им даде благосостојба за
кое било прашање, тие ќе го посветат на службата на
Господа; поради што одеа на секој празник во годината
во Господовиот храм.
7 И кога се приближи празникот на посветувањето,
Јоаким со некои други од своето племе отиде во
Ерусалим, а во тоа време Исахар беше првосвештеник;
8Кој, кога го виде Јоаким и другите негови соседи како
ја принесуваат својата жртва, го презре и него и
неговите приноси и го праша:
9 Зошто тој, кој немал деца, би се појавил меѓу оние
што имале? Додавајќи дека неговите приноси никогаш
не би можеле да бидат прифатливи за Бога, кој бил
оценет од него недостоен да има деца; Писмото вели:
Проклет да е секој што нема да роди машко во Израел.
10 Тој понатаму рече дека прво треба да биде
ослободен од тоа проклетство со тоа што ќе предизвика
нешто, а потоа да дојде со своите приноси во
присуство на Бога.
11 Но Јоаким, многу збунет од срамот од таквиот срам,
се повлече кај овчарите, кои беа со добитокот на
нивните пасишта;
12 Зашто, тој не сакаше да се врати дома, за да не го
прекорат јавно на ист начин неговите соседи, кои беа
присутни и го слушнаа сето тоа од првосвештеникот.
ПОГЛАВЈЕ 2
1 Но, кога беше таму некое време, во одреден ден кога
беше сам, ангелот Господов застана покрај него со
огромна светлина.
2 Кому, вознемирен од појавата, ангелот што му се јави,
настојувајќи да го состави, рече:
3 Не плаши се, Јоакиме, и не се вознемирувај пред
мене, зашто јас сум ангел Господов, испратен кај тебе,
за да те известам, дека твоите молитви се слушаат и
твојата милостина се воздигнува пред очите на Бога. .
4 Зашто, тој сигурно го виде твојот срам и чу дека
неправедно те прекоруваш затоа што немаш деца:
зашто Бог е одмаздник на гревот, а не на природата;
5 И така, кога ќе ја затвори утробата на која било
личност, тој го прави тоа поради оваа причина, за да
може повторно да ја отвори на поубав начин, а она што
е родено да изгледа дека не е производ на страста, туку
дар Божји. .
6 За првата мајка на твојот народ Сара, таа не беше
неплодна дури ни до својата осумдесетта година; а на
крајот на нејзината старост го роди Исак, во кого
ветувањето беше благослов за сите народи.
7 И Рахила, толку многу наклонета кон Бога и толку
сакана од светиот Јаков, остана неплодна долго време,
но потоа беше мота на Јосиф, кој не само што беше
управител на Египет, туку и избави многу народи од
пропаст со глад.
8 Кој од судиите беше похрабар од Самсон или посвет
од Самоил? А сепак и двете нивни мајки беа неплодни.
9 Но, ако разумот не те убеди во вистинитоста на
моите зборови, дека има чести зачнување во
поодминати години, и дека оние што биле неплодни се
изненадиле; затоа Ана, твојата жена, ќе ти донесе ќерка,
а ти ќе ѝ се викаш Марија;
10 Таа, според твојот завет, ќе биде посветена на
Господа од своето детство и ќе се исполни со Светиот
Дух од утробата на нејзината мајка;
11 Ниту да јаде, ниту да пие ништо нечисто, ниту
разговорот ѝ да биде надвор од обичниот народ, туку
во Господовиот храм; за да не падне под никаква
клевета или сомнеж за тоа што е лошо.
12 Така, во текот на нејзините години, како што ќе се
роди на чудесен начин од неплоден, така и додека е
девица, на начин неспоредлив, ќе го роди Синот на
Севишниот Бог, кој ќе , да се нарече Исус и, според
ознаката на неговото име, да биде Спасител на сите
народи.
13 И ова ќе ти биде знак за она што го објавувам,
имено, кога ќе дојдеш до златната порта на Ерусалим,
таму ќе ја сретнеш својата жена Ана, која многу
вознемирена што се врати не порано, тогаш ќе се
радува да те видам.
14 Кога ангелот го рече тоа, се оддалечи од него.
ПОГЛАВЈЕ 3
1Потоа ангелот ѝ се јави на Ана, неговата жена и
велејќи: „Не плаши се, немој да мислиш дека тоа што
го гледаш е дух.
2 Зашто јас сум тој ангел кој ги принесе твоите
молитви и милостиња пред Бога, а сега сум испратен
кај тебе, за да те известам дека ќе ти се роди ќерка, која
ќе се вика Марија и ќе биде благословена одозгора.
сите жени.
3 Таа веднаш по нејзиното раѓање ќе биде полна со
милоста Господова и ќе остане во текот на трите
години од нејзиното одвикнување во домот на
нејзиниот татко, а потоа, посветена на службата на
Господа, нема да отстапи од храмот, сè додека не дојде
до години на дискреција.
2. 4 Со еден збор, таа таму ќе му служи на Господа ноќе и
дење во пост и молитва, ќе се воздржува од секаква
нечиста работа и никогаш нема да познава никого;
5 Но, бидејќи е неспоредлив пример без никакво
загадување или нечистотија, и девица која не познава
никого, ќе роди син, а слугинката ќе го роди Господ,
кој и по својата благодат и име и дела ќе биде Спасител.
на светот.
6 Затоа, стани и оди во Ерусалим, и кога ќе дојдеш до
онаа што се нарекува златна порта, бидејќи е позлатена
со злато, како знак на она што ти го кажав, ќе го
сретнеш својот маж, за чија безбедност биле толку
многу загрижени.
7 Затоа, кога ќе го најдете тоа вака завршено, верувајте
дека и сето останато што ви го кажав, исто така,
несомнено ќе се исполни.
8 Затоа, според заповедта на ангелот, и двајцата ги
напуштија местата каде што беа, и кога дојдоа на
местото наведено во ангелското претскажување, се
сретнаа еден со друг.
9 Тогаш, радувајќи се на видението меѓусебно и
целосно задоволни со ветувањето за дете, му
заблагодарија на Господа, Кој ги возвишува понизните.
10 Откако Го пофалија Господа, се вратија дома и
живееја во весело и уверено очекување на Божјото
ветување.
11 Така Ана зачна и роди ќерка и, според заповедта на
ангелот, родителите ја нарекоа Марија.
ПОГЛАВЈЕ 4
1 А кога поминаа три години и заврши времето на
нејзиното одвикнување, ја донесоа Дева во
Господовиот храм со приноси.
2 А околу храмот, според петнаесетте Псалми на
степени, имаше петнаесет скали за искачување.
3 Зашто, на храмот што се градеше на планина,
жртвеникот за жртви паленици, кој беше надвор, не
можеше да се приближи освен по скали;
4 Родителите на блажената Дева и младенецот Марија
ја качија на едно од овие скали;
5 Но, додека ги соблекоа своите алишта, во кои патуваа,
и, според обичајот, облекоа поуредни и почисти,
6 Во меѓувреме, Богородица Господова така ги
искачуваше сите скали една по друга, без помош од
никого да ја води или да ја подигне, така што некој би
проценил оттука дека е во совршена возраст.
7 Така Господ го направил, во зародишот на својата
Дева, го извршил ова извонредно дело и со ова чудо
докажува колку таа била голема да биде натамошната.
8 Но, откако родителите ја принесоа својата жртва,
според обичајот на законот и го исполнија својот завет,
ја оставија Дева со други девици во становите на
храмот, кои требаше да се воспитаат таму, и се вратија
дома.
ПОГЛАВЈЕ 5
1 Но Богородицата, како што напредуваше во стравови,
се зголемуваше и во совршенството, и според
зборовите на Псалмистот, татко и и мајка ѝ ја оставија,
но Господ се грижеше за неа.
2 Зашто таа секој ден имаше ангелски разговори и
секој ден примаше посетители од Бога, кој ја чуваше од
секакво зло и изобилуваше со секакво добро;
3 Така, кога на крајот стигна до својата четиринаесетта
година, бидејќи злите не можеа да ѝ нанесат ништо
достојно за укор, така и сите добри луѓе, кои ја
познаваа, се восхитуваа на нејзиниот живот и разговор.
4 Во тоа време првосвештеникот направи јавен налог.
Сите девици кои имале јавни населби во храмот и
дошле на оваа возраст, да се вратат дома и, како што
сега биле во соодветна зрелост, треба, според обичаите
на нивната земја, да се трудат да се венчаат.
5 На која заповед, иако сите други девици спремно се
покоруваа, Богородица Господова Марија сама
одговори дека не може да ја исполни.
6 Припишувајќи ги овие причини, дека и таа и
нејзините родители ја посветиле на службата на
Господа; и покрај тоа, дека му се заколнала на Господа
невиност, кој завет таа беше решена никогаш да не го
пробие со лежење со маж.
7 Првосвештеникот, кој беше доведен во неволја,
8 Бидејќи тој не се осмели од една страна да го
распушти заветот и да не го послуша Писмото, кое
вели: „Завети и исплати“
9 Од друга страна, ниту пак воведувајте обичај, на кој
народот беше туѓ, заповеда,
10 На празникот што се приближува да се состанат
сите главни луѓе и од Ерусалим и од соседните места,
за да може да го добие нивниот совет како најдобро да
постапи во толку тежок случај.
11 Кога беа соодветно исполнети, тие едногласно се
согласија да го бараат Господа и да побараат совет од
него за ова прашање.
12 И кога сите се молеа, првосвештеникот, по
вообичаениот начин, отиде да се консултира со Бога.
13 И веднаш се слушна глас од ковчегот и од
милосрдието, што го слушнаа сите присутни, дека
треба да се праша или побара од пророштвото на
Исаија на кого Богородица треба да му се даде и да
биде свршена;
14 Зашто Исаија вели: „Ќе излезе прачка од стеблото
на Јесеј, и цвет ќе изникне од неговиот корен;
15 И Духот Господов ќе почива врз него, Духот на
мудроста и разумот, духот на советот и моќта, духот на
знаењето и побожноста, и духот на стравот Господов
ќе го исполни.
16 Потоа, според ова пророштво, тој нареди сите мажи
од домот и семејството на Давид, кои беа во брак, а не
беа во брак, да ги донесат своите неколку прачки до
олтарот.
17 И од која било прачка откако ќе ја донесат, треба да
пука цвет, а над него да седи Духот Господов во
изгледот на гулаб, тој треба да биде човекот на кого
треба да му се даде Богородица. и да се вери.
3. ПОГЛАВЈЕ 6
1 Меѓу останатите имаше и еден човек по име Јосиф,
од домот и од семејството на Давид, и човек во многу
години, кој го повлекуваше својот стап, кога секој
освен го принесуваше својот.
2 Така што, кога ништо не се чинеше дека му одговара
на небесниот глас, првосвештеникот оцени дека е
соодветно да се консултира повторно со Бога,
3 Кој одговори дека тој на кого требаше да му се сврши
Дева е единствениот од собраните, кој не го донел
својот стап.
4 Затоа Јосиф беше предаден.
5 Зашто, кога го донесе својот стап, а на врвот на него
се спушти гулаб, кој доаѓаше од небото, сите јасно
видоа дека Богородица треба да му се вери.
6 Според тоа, кога завршија вообичаените церемонии
на свршувачката, тој се врати во својот град Витлеем,
за да ја уреди својата куќа и да ги направи потребните
за бракот.
7 Но, Богородица, Марија, со уште седум девици на
иста возраст, кои во исто време беа одвикнати и кои
свештеникот ги назначи да присуствуваат на неа, се
врати во куќата на нејзините родители во Галилеја.
ПОГЛАВЈЕ 7
1 А во ова време на нејзиното прво доаѓање во
Галилеја, ангелот Гаврил ѝ беше испратен од Бога за да
ѝ го соопшти зачнувањето на нашиот Спасител и
начинот и начинот на зачнување.
2 Затоа, влезе во неа, ја исполни одајата каде што беше
таа со чудесна светлина и на најљубезен начин
поздравувајќи ја, рече:
3 Здраво, Марија! Богородица најприфатлива! О Дево
полна со благодат! Господ е со тебе, благословена си
над сите жени, благословена си над сите мажи, тоа. се
родени досега.
4 Но Богородица, која претходно добро ги познаваше
лицата на ангелите и на која таква светлина од небото и
беше невообичаена работа,
5 Ниту се уплаши од видението на ангелот, ниту се
зачуди од големината на светлината, туку само се
вознемири поради зборовите на ангелот:
6 И почна да размислува што треба да значи еден толку
необичен поздрав, што навестуваше или каков крај ќе
има.
7 На оваа мисла ангелот, божествено инспириран,
одговара;
8 Не плаши се, Марија, како да имам намера нешто
што не е во согласност со твојата целомудреност во
овој поздрав:
9 Зашто најдовте милост кај Господа, затоа што ја
избравте невиноста.
10 Затоа, додека си Девица, ќе зачнеш без грев и ќе
родиш син.
11 Тој ќе биде голем, зашто ќе царува од море до море
и од реките до краиштата на земјата.
12 И ќе се нарече Син на Севишниот; зашто оној што е
роден во лоша состојба на земјата, царува во возвишен
на небото.
13 И Господ ќе му го даде престолот на неговиот татко
Давид, и тој ќе владее над домот Јаковов засекогаш, и
на неговото царство нема да има крај.
14 Зашто тој е Цар над царевите и Господар над
господарите, и неговиот престол е во вечни векови.
15 На овој говор на ангелот Дева не одговори како да е
неверна, туку сакаше да го знае начинот на тоа.
16 Таа рече: „Како може тоа да биде? Зашто гледам,
според мојот завет, никогаш не сум познавал ниту еден
маж, како да родам дете без додавање на машко семе?
17 На тоа ангелот одговори и рече: „Немој да мислиш,
Марија, дека ќе зачнеш на вообичаен начин.
18 Зашто, без да лежите со маж, додека сте Дева, ќе
забремените; додека Девица, ќе родиш; и додека Дева
ќе цица.
19 Зашто Светиот Дух ќе дојде врз вас, и силата на
Севишниот ќе ве засени, без никакви жештини на
страста.
20 Така, она што ќе се роди од вас, ќе биде само свето.
бидејќи само е зачнато без грев, и кога ќе се роди, ќе се
нарече Син Божји.
21 Тогаш Марија ги испружи рацете и ги подигна
очите кон небото и рече: „Еве ја слугинката Господова!
Нека ми биде според твојот збор.
ПОГЛАВЈЕ 8
1 И Јосиф отиде од Јудеја во Галилеја, со намера да се
ожени со Богородица, која беше свршена со него.
2 Зашто веќе беа речиси три месеци откако таа беше
свршена со него.
3 На крајот јасно се чинеше дека таа е со дете и не
можеше да се сокрие од Јосиф:
4 Зашто слободно отиде кај Богородица, како што се
омажи, и зборувајќи со неа добро, ја виде дека е
бремена.
5 И тогаш почна да биде немирно и сомнително, не
знаејќи каков начин би било најдобро да се земе;
6 Бидејќи беше праведен, тој не сакаше да ја разоткрие,
ниту да ја оцрни со сомневање дека е курва, бидејќи
беше побожен човек.
7 Затоа, тој имаше намера приватно да го прекине
нивниот договор и како приватно да ја остави.
8 Но, додека размислуваше за овие работи, ете, ангел
Господов му се јави во сон и му рече Јосиф, синот
Давид, не плаши се;
9 Немојте да се сомневате дека Богородица е виновна
за блуд, ниту да мислите дека нешто не е во ред со неа,
ниту плашете се да ја земете за жена;
10 Зашто, она што е родено во неа и сега го мачи
вашиот ум, не е дело на човекот, туку Светиот Дух.
11 Зашто таа од сите жени е единствената Дева која ќе
го роди Синот Божји, и ќе му го наречете името Исус,
односно Спасител, зашто Тој ќе го спаси својот народ
од нивните гревови.
12 Тогаш Јосиф, според заповедта на ангелот, се ожени
со Дева и не ја познаваше, туку ја чуваше во
целомудрие.
13 А сега се приближи деветтиот месец од нејзиното
зачнување, кога Јосиф ја зеде својата жена и што друго
му беше потребно на Витлеем, градот од каде што
дојде.
4. 14 И се случи, додека тие беа таму, се исполнија
деновите за нејзиното раѓање.
15 И го роди својот првороден син, како што поучуваа
светите евангелисти, нашиот Господ Исус Христос, кој
со Отецот и Синот и Светиот Дух живее и царува во
вечни векови.