2. Белешка о аутору
Десанка Максимовић је уз Исидору Секулић
најпознатија српска књижевница. Рођена је 16. маја у
селу Рабровица код Ваљева. Након студија
књижевности , историје и историје уметности, радила
је као професор књижевности у средњој школи. Била
је славна и омиљена, готово су је сви видели као
синоним за песникињу.
4. Анализа песме
❖Књижевни род: лирика
❖Књижевна врста: родољубива песма
❖Тема: Страдање недужних ђака и професора у
Крагујевцу 21. октобра 1941. године
5. Стилске фигуре
❖Епитети: брдовитом, мученичком, малена, тешке,
пуне, бесмислених, плава, последњег, цели,
родољубивих, љубавних.
❖Поређење: ,, На стрељање пошли мирно,
Као да смрт није ништа... “
6. Песничке слике
❖1. ,, Било је то у земљи сељака... ”
❖2. ,, Исто су им текли школски дани... ”
❖3. ,, Исте задатке тешке радили... ”
❖4. ,, Истих тајни... ”
❖5. ,, До вечног боравишта... ”
7. ❖Песма Крвава бајка се састоји од седам строфа. Прва,
трећа и пета строфа се понављају и оне чине рефрен.
Ове строфе се разликују само по преласку из
мученичке у јуначку смрт, јер ученици самовољно
одлазећи на стрељалиште постају јунаци. Њихова смрт
није била узалудна, они су погинули као јунаци и увек
ће бити памћени као јунаци.
❖Назив ове песме је веома необичан. Она је име Крвава
бајка добила зато што је такав злочин незамислив,
скоро невероватан, али ипак се догодио. У овој песми
је изражено доста осећања...