1. Свако има своју породицу, људе који су му драги и
блиски. Од рођења, породица брине о нама.
Породица је лек за сваку рану.
Моја породица има 4 члана. Моја мама, мој тата, моја
сестра и ја. Мој отац тренутно није са нама. Има посао
у иностранству. Јако ми је жао и тужан сам што није
поред мене, јер ништа не може да замени мог тату.
Повремено долази у Србију да нас посети. Кад он
дође скачем од радости. Тај бол и ту патњу за
остатком породице видимо у песми "Међу својима".
Тај осећај туге, патње и бола за породицу је веома
добро описао Владислав Петковић Дис. Лирски
субјект у тој песми је одвојен од његова породица
због рата.Осећам и када тата није близу мене.Кад
дође у кућу увек је љубав и добро расположење.
Свака птица је најлепша у свом гнезду. Богат је ко има
породицу, јер је породица вреднија од свег злата на
свету.