Seminarski Maturski Diplomski Maturalni Master Magistarski Rad Besplatno.

1. Bajke Desanke Maksimović | seminarski diplomski
Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Bajke Desanke Maksimović". Rad ima 24 strana. Ovde
je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi
se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu
ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.
BIOGRAFIJA
Studirala je Filozofski fakultet u Beogradu, na odeljenju za svetsku književnost, opštu istoriju i istoriju
umetnosti.
Putovala je širom tadašnje Jugoslavije i imala veliki broj prijatelja među piscima i pesnicima; u njih su
spadali i Miloš Crnjanski, Ivo Andrić, Gustav Krklec, Isidora Sekulić, Branko Ćopić i mnogi drugi.
Dana 17. decembra 1959. izabrana za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti, a 16. decembra
1965. za redovnog člana.
Objavila je oko pedeset knjiga poezije, pesama i proze za decu i omladinu, pripovedačke, romansijerske i
putopisne proze. Svoje prve pesme je objavila 1920. godine u časopisu „Misao“.
Njena poezija je i ljubavna i rodoljubiva, i poletna, i mladalačka, i ozbiljna i osećajna. Neke od njenih
najpopularnijih pesama su: „Predosećanje“, „Strepnja“, „Prolećna pesma“, „Opomena“, „Na buri“, „Tražim
pomilovanje” i „Pokošena livada“.
Čuvši za streljanje đaka u Kragujevcu 21. oktobra 1941, pesnikinja je napisala jednu od svojih najpoznatijih
pesama „Krvava bajka" - pesmu koja svedoči o teroru okupatora nad nedužnim narodom u Drugom
svetskom ratu. Pesma je objavljena tek posle rata.
Prvo priznanje dobila je 1925. godine nagradom za pesmu „Strepnja“ na konkursu časopisa „Misao“.
Godine 1988. odlikovana je nagradom "Zlatni venac" makedonskih Večeri poezije u Strugi u saradnji sa
Uneskom. Nagrada se dodeljuje jednom pesniku godišnje za celokupan životni rad.
Osnovne osobine ovih bajki su: životni optimizam i sreća zbog rasta i napredovanja prirode, radost što
junaci junacima udahnjuju dušu i srce, simbolika boja kojom pisac pojačava psihološki elemenat u bajkama,
lirika koja se transponuje iz ljubavne poezije.
Sirina duse crnog labuda ne dozvoljava zivot bez smisla i radosti. Duboka tuga bice odagnata tek onda kada
srebrne zvezde posalju jato pahuljica koje ce obojiti crnog labuda. Granice sveta su se razmakle nestalo je
tuge, a bela boja koja je zavladala prostorima i prostranstvima simbolizuje beskraj, slobodu, nevinost kojom
se odlikuje duh coveka sa ba
...............................NAMERNO UKLONJEN DEO TEKSTA.................................
MOTIVI
Pisala je o leptirima, mravima, pcelama, pticama, cvrcima, cvecu i travkama, podarila im je dusu, srce i moc
govora.
Zelela je da lepotu prirode i drugi dozive, kao sto je ona dozivela jos u ranom detinjstvu u svojoj
Brankovini. O tome prica: nisam iz prirodopisa uzila ni o krtici i rovcu, ni pceli i svilenoj bubi. Ta stvorenja
su bila moji susedi i moje igracke.
Ona je kao niko pre ni posle, duboko odana stvarnosti i materijalnom svetu koji nas okružuje: nebu, Suncu,
plavetnom obzorju, zelenim šumarcima i sve mu što diše i gamiže. Još iz detinjstva opčinjena lepotom
rodne prirode, osetljivog bića, doživljavala je kao personifikaciju slobode, ljubavi i radosti- svaki put iznova,
neotkriven i privlačan svet. Bila je istinski poklonik i rob prirode.
...
CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET
početna
kategorije
kontakt
Seminarski, diplomski, maturski radovi iz razlicitih oblasti