Domaći zadatak iz istorije za 6. razred Osnovne škole Autor Vuk Živković

1. Домаћи задатак из историје
1. Када је и како настало Османско царство?
Одговор: Након што се турска држава Селџук
распала, Турска племена су на тлу мале Азије
формирала више независних кнежевина. Једном
од тих кнежевина је крајем XIII века господарио
Осман, по коме је Османско царство добило и
име.
2. Који су били разлози брзог територијалног
ширења Османског царства?
Одговор: Успех османских освајања био је
могућ захваљујући уређењу Османског царства,
које је било подређено војним потребама.
Средином XIV века Османлије шире своју
територију на европско тле. Искористили су
сукоб око власти у Византији и кренули у
освајање хришћанских држава на Балканском
полуострву.
3. Наведи обласне господаре који су после 1371.
Године одолевали турским нападима на
Балканском полуострву.

2. Одговор: кнез Лазар Хребељановић, Вук
Бранковић, породица Балшић.
4. Каква је била улога краља Твртка I
Котроманића после Маричке битке?
Одговор: После Мариче битке, он је 1377.
године крунисан за краља Срба и Босне. Кнез
Лазар и Твртко су били у добрим односима.
5. Које задужбине су подигли кнез Лазар и
кнегиња Милица?
Одговор: Најзначајнија задужбина кнеза Лазара
је манастир Раваница, а кнегиње Милице је
манастир Љубостиња.
6. Наведи последице боја на Косову.
Одговор: У бици су погинула оба владара. На
српској страни кнез Лазар, а на турској страни
Султан Мурат. Турска војска је била бројнија од
српске. Много више је погинуло српских војника
од турских. Султана Мурата је истога дана
наследио његов син, Бајазит. Након битке,
кнегиња Милица је владала Лазаревим поседима.
Пошто није могла да брани српску државу,
морала је да је преда Турцима.

3. 7. Шта је с временом прерасло у косовску легенду
и зашто?
Одговор: Иако историјске чињенице тврде да је
Вук Бранковић после Косовског боја пружао
отпор Османлијама, у народном предању је
кривица издајника бачена на њега јер није
погинуо у Косовском боју као остали јунаци. С
временом је створена косовска легенда, која је
уздизала личности које јесу, али и оне које нису
постојале у историји, попут Милана Топлице,
девет Југовића и других. Народно предање
преписало је кнезу Лазару титулу цара (због
великог јунаштва), коју он није имао. Данас се и
даље погрешно назива царем, иако је у историји
забележено да је био кнез.