2. Сокобања је градско насеље и бања у општини Сокобања у
Зајечарском округу. Према попису из 2011. било је 7982
становника.
Географске одлике
Налази се висини од око 400 m надморске висине. Кроз Сокобању
протиче река Сокобањска Моравица. Позната је туристичка
одредница за рекреативни, а посебно бањски туризам. Налази се
између карпатских и балканских планина, Ртња и Озрена. За
Сокобању су везани и Лептерија, излетиште које се налази уз
Сокобањску Моравицу, и познати средњовековни град — Соко
Град (бањски). У близини бање налази се водопад Рипаљка, који је
периодичан и висок је двадесетак метара. Сокобања је позната по
манифестацији „Прва хармоника”, традиционалном такмичењу
хармоникаша које се одржава сваке године крајем августа.
Овде се налазе Термоминерални извори Сокобање.
Историја
Први пут је поменута 1690. године, први пут је описана 1737, када се каже да
овде долазе Турци чак из Азије. После Првог светског рата је имала најмање
посетилаца, док 1932. није откривена радиоактивност њених извора.
3. Организовани бањски туризам почео је 1837. године, за време књаза Милоша
Обреновића. Још и данас у центру насеља на корзоу је Милошев конак. Неки
од познатих посетилаца су били Исидора Секулић, Стеван Сремац, Иво
Андрић и Бранислав Нушић.
У Моравици је било и квалитетних ракова, пре Првог светског рата су стигли
чак и до бечког двора. Након прекида, њихов извоз је поново почео 1934.
Демографија
У насељу Сокобања живи 6757 пунолетних становника, а просечна
старост становништва износи 40,1 година (38,8 код мушкараца и
41,3 код жена). У насељу има 2914 домаћинстава, а просечан број
чланова по домаћинству је 2,88. Ово насеље је великим делом
насељено Србима (према попису из 2002. године).
Занимљивости
Иво Андрић, Бранислав Нушић, Меша Селимовић, Стеван Сремац,
Исидора Секулић, Добрица Ерић — само су неке од знаменитих
личности које су одседале у Сокобањи, која је од давних дана
важила за боемско место и место сусрета уметника, писаца,
сликара, редитеља, глумаца итд.
Иво Андрић је за време Другог светског рата живео и писао у
Сокобањи у својеврсној изолацији због тога што је као предратни
дипломата одбио да сарађује са Немцима. У хотелу Моравица
постоји спомен-соба Иве Андрића, у апартману 144 у коме је увек
одседао када је посећивао Сокобању.
Ја не знам чега стварно има овде, али знам да после 15-20 дана
боравка у Сокобањи радим целу годину у Београду као препорођен.
Овде у Сокобањи, гледајући ову раскош природе, ову лепоту
светлости земље и неба, често ме обузме нека необјашњива туга
или занос, па сам тако опуштен размишљао како би било лепо, бар
за тренутак, поново се вратити романтизму.
4. Некад, у времена давна, силан велможа, господар тврдог Сокограда,
јахаше котлином. Одједном, смрачи се небо над Озреном, севну
муња са Оштре чуке. Груну гром и задрхта земља све до Шиљка на
суром Ртњу. Подскочи уплашени хат. Јахач паде са коња и изгуби
свест. Када се господар Сокограда освести учини му се да су му све
кости поломљене. Није могао на ноге да се ослони. Лежао је тако и
чекао смрт. Изненада, зачу клокот воденог кључа. Полако и болно
се придиже, да се бар жедан од света не растави. Када велможа
први гутљај воде са дотле врела непознатог попи, у глави му се
намах све разбистри. Кад десницу руку у воду стави снага у њој
оживе. Када то господар тврдог Сокограда виде, онако у оделу
господскоме, окупа се у кладенцу и одмах оздрави, па се орно врати
у тврди град. Одмах нареди да се кућа над извором дигне.
Замало, прочу се глас о води исцелитељици на све четири стране
света. Са свих страна навали кљасто и богаљасто, они што им душа
у носу бејаше, да на кључу воде видарице мелемом својим бољкама
потраже. Оздравише многи од воде у котлини међу Озреном и
Ртњем. Они што су највише болни били ту и домове изградише.
Сокобањска Моравица је река на истоку Србије, десна притока
Јужне Мораве дужине 60,4 km, површине слива 625 km². Извире у
селу Врело, и пролази кроз Сокобању и Алексинац. Притоке са
десне стране су Сеселачка, Блендијска и Трговишка река, а са леве
река Градашница. Надомак Сокобање у Бованској клисури
Моравица пуни Бованско језеро. Бованско језеро преко постројења
за пречишћавање воде водом снабдева Алексинац. Река Моравица
као отока 12 km низводно улива се у Јужну Мораву.
6. Соко Град
Соко Град је средњовековни град зван још и Соколац, смештен на 2
km источно од Сокобање. Истраживања су показала да је град врло
разуђен и великих размера. У добром стању је сачувана само прва,
улазна кула у горњем граду, а остало је, како куле, тако и зидови,
порушено.
Некад, у времена давна, силан велможа, господар тврдог Соко-
града, јахаше котлином. Одједном, смрачи се небо над Озреном,
севну муња са Оштре чуке, па груну гром и задрхта земља све до
Шиљка на суром Ртањ. Поскочи уплашени хат. Јахач паде с њега и
изгуби свест. Када се господар Соко-града освести, учини му се да
су му све кости поломљене. Није могао на ноге да се ослони. Лежао
је тако и чекао смрт... Изненада, зачу клокот воденог кључа. Полако
7. и болно се придиже да се бар жедан од света не растави. Кад
велможа први гутљај воде, с дотле врела непознатог, попи, у глави
му се намах све разбистри. Кад то господар тврдог Соко-града виде,
онако у оделу господскоме, окупа се у кладенцу, оздрави одмах, па
се орно врати у град. Одмах нареди да се кућа над извором дигне.
Замало прочу се глас о води исцелитељици на све четири стране
света. Са свих страна навалише они што им душа у носу бејаше да
на кључу воде видарице за своје бољке мелем потраже. Оздравише
многи од воде у котлини међу Озреном и Ртњем. Они што су
највише болни били ту и домове подигоше.
8. Градоначелник Сокобање – Миодраг Николић
Туризам Сокобање
Сокобања је позната по лековитости својих термоминералних
извора, чије се дејство упоређује са водама познате аустријске бање
Бад Гаштајн и Пфеферским топлицама у Швајцарској. Од давнина
су људи на овим просторима, и сиромашни и богати, и владари и
потчињени, тражили лек својим тегобама и болестима купањем у
чудотворној сокобањској води. Поред тога што лече, ови извори
окрепљују душу и тело, подмлађују, релаксирају, и опуштају,
доприносећи очувању виталности и доброг расположења.
Постоји шест термоминералних извора у Сокобањи чија вода
помаже у отклањању великог броја различитих здравствених
тегоба. У централном бањском купатилу „Амам“ постоје два
извора: „Св. Арханђел“ температуре 43° и „Преображење“ са
9. температуром између 43,8 и 53°. Индикације: дегенеративни
реуматизам (артроза, спондилоза), екстраартикуларни реуматизам
(фиброзити, миозити), хронични инфламаторни реуматизам и
пострауматска стања и стања после повреда.
Уз купатило „Амам“ налази се природни инхалаторијум чија
испарења садрже гас радон па се користи у лечењу болести
дисајних органа: бронхијална астма, акутни и хронични бронхитис,
синуситис, емфизем, бронхиектазије, респираторна
инсуфицијенција и учестале респираторне инфекције и алергијске
манифестације.
У купатилу „Бањица“ постоје два извора: „Бањица И“ са
температуром 27,8° и „Бањица ИИ“ температуре 28,9°. Индикације:
неуралгије, радиокулити, неурозе, психонеурозе и стања после
повреде периферних нерава.
Извор „Пијаца“ је слаба земно-алкална хомеотерма са малим
процентом сумпорводоника температуре 36-38°. Извор „Здрављак“
је земно-алкални хладни минерални извор температуре 14,5°.
У Бањи Јошаници постоји пет лековитих термоминералних извора
температуре између 18 и 22°: сумпорна вода, гвоздена И и ИИ,
стомачна и црвена вода. Индикације: обољења желуца и
дванаестопалачног црева (чир), дебелог црева и жучи,
постоперативна стања код болести желуца, дванаестопалачног и
дебелог црева и жучи, хроничне уринарне инфекције, упала
бубрега, камен и песак у бубрегу, дијабетес (шећерна болест),
кожне болести, екцеми и хронични и инфламаторни реуматизам.
10. Кафана Видиковац је почела са радом 1989. године. Налази
се на једној од најлепших локација у Сокобањи, на путу ка
излетишту Лептерија. Када стигнете до платоа, на коме се
налази кафана отвара вам се поглед на средњовековну,
надалеко чувену тврдјаву – Сокоград. Са терасе
„Видиковца“, пружа се фантастичан поглед на Сокобањску
котлину и клисуру реке Моравице. Поред атрактивне
локације и пријатног амбијента, кафана је позната по
широком асортиману јела са роштиља и рибљих
специјалитета. Располаже капацитетом од 100 места у сали
и 50 места у башти, и погодан је за породична и друга
славља.
Оно што Сокобању издваја од осталих туристичких места је
њена раскошна и непоновљива природа – бројне планине,
густе шуме, реке, језера, пећине, ваздух богат кисеоником и
негативним јонима, те са правом носи титулу „Зеленог срца
Србије“.
11. Сокобања је идеално место за авантуристе и истраживаче,
који желе да открију тајне скривених предела у нетакнутој
природи. Мистични предели Ртња, јама леденица, скривени
пролази Сесалачке и Озренске пећине, Богова врата, дивљи
терени Девице су само неке од атракција које не треба
пропустити.
Сокобања се као војно утврђење и насеље први пут помиње
у биографији деспота Стефана Лазаревића коју је писао
Константин Филозоф. Поред спектакуларног Сокограда,
који је најпознатије археолошко налазиште, сокобањска
општина обилује знаменитостима и историјским
споменицима, од којих неки делују заиста импресивно.
8. јуна 1837. г. (по старом календару) из канцеларије Књаза
Милоша у Крагујевцу, написан је упут за заставника
Лазаревића, који се шаље у Бању ради употребе топле воде.
Тај упут (ваучер) је послужио да се у Сокобањи почетак
развоја здравственог туризма рачуна од 21. јуна (по новом
календару).
Аква парк „Подина“ је од центра Сокобање удаљен 1,5 км и
изграђен је у оквиру спортско-рекреативног комплекса
12. „Подина“. Овај забавни водени комплекс изграђен је на
површини од 1.5 ха и може да прими око 2500 посетилаца.
Комплекс садржи: полуолимпијски базен са спортском
опремом, рекреативни базен са воденим печуркама за децу
и одрасле, базен са 3 тобогана и дечији базен са воденим
атракцијама и реквизитима за игру.
У центру аква парка је и летњи шанк са пићем, око свих
базена се налазе зелене површине и цветне леје, лежаљке за
сунчање, фрижидери са сладоледима, сунцобрани, а у
оквиру управне зграде су пратећи садржаји (свлачионице,
тушеви, тоалети).
13. ФК Озрен Сокобања
ФК Озрен Сокобања је српски фудбалски клуб из
Сокобање и тренутно се такмичи у Зајечарској
окружној лиги, петом такмичарском нивоу српског
фудбала. Боје дресова су тамнозелена, светлозелена и
бела.