NALED i BIRN- 100 dana vlade

SADRŽAJ

BIRN: MONITORING RADA VLADE 1

Uvod 1
Ekonomski razvoj – povećanje životnog standarda 4
Borba protiv korupcije 10
Zdravstvo 12
Obrazovanje 13

NALED: VIZIJA 2016 14

Prvih 100 dana nove Vlade: koliko smo se približili viziji 2016? 15
Stepen realizacije preporuka 16

Jačanje uloge lokalne samouprave u podsticanju ekonomskog razvoja 16
Obrazovanje i nauka 17
Nelojalna konkurencija i reforma javnih prihoda i rashoda 19
Pristup tržištu kapitala 21
Naplata potraživanja 22
Razvoj infrastrukture 23
Razvoj poljoprivrede i drugih privrednih delatnosti 23
Podsticajna sredstva za privredu 25
Fleksibilniji propisi i efikasna uprava 26
Profesionalizacija javnih preduzeća 27
Podrška udruživanju privrede 28

Uz podršku:

BIRN: MONITORING RADA VLADE

UVOD
BIRN sprovodi projekat Izrada mehanizama za posmatranje i merenje politika Vlade pod
pokroviteljstvom NED-a i ambasade Velike Britanije u Beogradu. Ovaj dodatak predstavlja
sažetak monitoringa u oblastima borbe protiv korupcije, zdravstva, prosvete, javnih finansija i
privrede. BIRN je zamolio četiri stručnjaka iz ovih oblasti da napišu komentar imajući pred
sobom konsolidovanu matricu koja sadrži obećanja i mere Vlade u ovim oblastima.
Cilj sistematskog praćenja rada aktuelne Vlade Srbije (izabrane 27. jula 2012 godine) bio je da
se u tvrdi u kojoj meri i na koji način su realizovane predizborne najave i obećanja stožernih
stranaka vladajuće koalicije iznete tokom predizborne kampanje, ali i u programima i izbornim
platformamama stranka, Ekspozeu mandatara i Koalicinom sporazumu.
Kako je dugoročan cilj projekta ne samo utvrđivanje donetih mera i zakonskih rešenja, već i
njihovih efekata na praksu i život građana i građanki, korišćeni su i sekundarni izvori koji sadrže
evaulacije javnih politika u različitim oblastima, pre svega Izveštaj Evropske komisije o
napretku Srbije, izveštaji Svetske banke, mišljenja međunarodnih institucija. Naravno, efekti
mnogih predloženih rešenja mogu biti sagledavani samo dugoročno.
Na osnovu istraživanja koje je sproveo CESID u januaru 2012. godine identifkovane su četiri
oblasti koje su građani i građanke Srbije ocenili kao prioritetne. To su: ekonomski oporavak, u
krajnjem cilju povećanje životnog standarda, borba protiv korupcije, poboljšanje stanja u
zdravstvu i obrazovnom sistemu. Nije iznenađenje da su i političke stranke ove oblasti
prepoznale kao ključne.
Monitoring predizborne kampanje ukazao je na konkretne reformske mere i poteze koje su u
svakoj od ovih oblasti ponudile politicke partije kao operacionalizaciju postavljenih ciljeva.
Stranke su se međusobno razlikovale po tome kojoj su od tema pridavale najveći značaj, ali i
koliko su postavljeni ciljevi bili konkretni. Tako su najveću pažnju ekonomskom razvoju
posvetili Ujedinjeni regioni Srbije (URS) i Srpska napredna stranka (SNS), Socijalistička partija
Srbije (SPS) nešto manje, ali je sa druge strane njihov predizborni program bio okrenut
pitanjima socijalne pravde i jednakosti, a samim tim i više usmeren ka socijalnim resorima,
zdravstvu i obrazovanju (koje se i dalje smatra više socijalnom, nego razvojnom kategorijom).

Uz podršku:

1

Koalicija URS je, kao što je i očekivano, akcenat stavila na regionalni razvoj i podsticaje privredi,
dok je SNS više bila okrenuta smanjivanju javne potrošnje i uštedama u budžetu, te smanjenju
različitih vrsti zloupotreba u javnom sektoru. Borba protiv korupcije je bila druga tema po
zastupljenosti u predizbornim porukama, slabije operacionalizovana od ekonomije. Zanimljivo
je da i podela resora koja je usledila nakon izbora Vlade u najvećoj meri odgovara oblastima koje
su stranke akcentovale tokom kampanje.
Praćenje rada Vlade, od avgusta do novembra 2012. pokazalo je u kojim je oblastima najviše
urađeno, koje su konkretne mere donete, kao i u kolikoj meri one odgovaraju ciljevima
postavljenim tokom kampanje. Takođe, monitoring rada vlade omogućio je da se sagleda i u
kojoj oblasti je urađeno najmanje, ali i gde su evidentirana najveća odstupanja u odnosu na
obećanja i postavljene programske ciljeve. Negde su predložena strateška rešenja koja
omogućavaju ostvarivanje postavljenih ciljeva, ali su u praksi primenjena rešenja koja ne
odgovaraju ili čak potpuno odstupaju od postavljenih ciljeva i datih obećanja. Kako bi se stekla
što celovitija slika rada aktuelne vlade, praćene su i reakcije javnosti, ocene stručnjaka,
korisnika mera i onih na koje se promene odnose, a ove debate su omogućile i detaljnije
razmatranje nekih od predloženih rešenja u javnosti.
Najviše mera, prvenstveno zakona i predloga zakona, usvojeno je u oblasti ekonomije. Ovo je
uslovljeno i rebalansom za 2012, a zatim i predlogom budžeta za 2013. godinu. Ekonomske
reforme bile su najintenzivnije upravo u delu budžeta i poreske politike, ali ne i u delu reforme
poreske administracije, kao i u oblasti uštede javnih finansija. Mere koje najviše odgovaraju
predizbornim obećanjima odnose se na izmene naplate PDVa kada je mala privreda u pitanju,
predlog zakona o rokovima naplate potraživanja i smanjenje parafisklanih nameta. Obećanje
koje nije ispunjeno odnosno čije je usvajanje odloženo je smanjenje poreza na dohodak. Porez
na dobit, porezi po odbitku, PDV su povećani i predstavljaju osnov povećanja priliva u budžet,
dok su najveće uštede ostvarene na smanjenju subvencija, za 7 milijardi dinara, ali nije
precizirano o kojim se subvencijama radi. Sporne su takođe i odredbe o centralizaciji sopstvenih
prihoda, koje su zajedno sa ukidanjem lokalnih taksi izazvale nezadovoljstvo lokalnih
samouprava.
Ukidanje agencija je svedeno na predlog od sedam agencija i način uštede je ostao upitan,
imajući u vidu i zabranu otpuštanja u javnom sektoru i dalje finansiranje aktivnosti agencija u
okviru nadležnih ministarstava.
Ulaganja u poljoprivredu su ostala na nivou subvencionisanja proizvodnje, ne i plana
investicionih ulaganja, a budžet za poljoprivredu je povećan za 25% u predlogu budžeta za

Uz podršku:

2

2013, što je oko 4% ukupnog budžeta i ne odgovara najavljenom dvostrukom povećanju
agrarnog budžeta.
Najveće odstupanje, koje je ujedno i izazvalo najviše polemike u javnosti, je Zakon o javnim
preduzećima, čiji je cilj departizacija i profesionalizacija javnih preduzeća, a iz kog je u
poslednjem trenutku izostavljena odredba koja se odnosi na to da direktori javnih preduzeća ne
mogu biti članovi stranaka.
Malo je preduzeto u oblasti borbe protiv korupcije, bar kada su u pitanju sistemska rešenja i
mehanizmi, odnosno izgradnja kapaciteta nezavisnih mehanizama. Zakon o javnim nabavkama,
čiji je nacrt pripremio Ekonomski savet Srpske napredne stranke, nije se još uvek našao u
proceduri iako je njegovo usvajanje bilo predviđeno za oktobar.
U oblasti zdravstva akcenat je više bio na operacionalizaciji ciljeva - najavi izmena i procedura,
nego na usvajanju konkretnih mera. Više pažnje posvećeno je kratkoročnim merama (na primer
omogućavanju zdravstvenih usluga trudnicama i deci bez obzira na uplate doprinosa, u trajanju
od tri meseca) nego reformskim rešenjima u sektoru zdravstva. Najavljeno izjednačavanje
privatnih i državnih pružalaca usluga ostalo je na privatnim apotekama koje će izdavati lekove
na recept. Ono što je izazvalo najviše polemike i ujedno se pokazalo kao strateško pitanje, je
održivost finansiranja predviđenih mera odnosno zdravstvenog sistema u celini.
Obrazovanje, je, kao prioritena oblast bilo najmanje zastupljeno i u kampanji, ali i u prvih 100
dana Vlade. U oktobru je predstavljena Stregija obrazovanja do 2020 godine, koja postavlja
opšte ciljeve, ali ne odgovara na izazove obrazovnog sistema, koji se tiču prvenstveno ulaganja u
nauku i inovacije, ali i osavremenjivanje obrazovanja i usklađivanje sa tržištem rada.

Uz podršku:

3

EKONOMSKI RAZVOJ - POVEĆANJE ŽIVOTNOG STANDARDA
Glavni cilj mera u oblasti ekonomije i ekonomske politike ima za cilj pokretanje proizvodnje,
oživljavanje domaće ekonomije i posledično, povećanje BDP. Predizborna obećanja su najvećim
delom bila usmerena na poljoprivredu i ulaganja u agrarni sektor kao razvojni potencijal. Drugi
važan cilj bio je usmeren na oživljavanje domaće privrede, posebno industije, ali i razvoj malih i
srednjih preduzeća, a sve u cilju povećanja zapošljavanja, kao i reformu poreske uprave.
Reforma administracije i odgovorno trošenje javnih finansija, na kojima je u kampanji najviše
insistitirala SNS imaju za cilj uštede u budžetu kako bi se omogućila održivost finansiranja
države. Ova obećanja su se najviše se odnosila na smanjenje nepotrebnih troškova, sprečavanje
zloupotreba, ali sa druge strane i usvajanje procedura koje bi olakšale poslovanje u Srbiji.
Privlačenje stranih investicija je takođe obećanje dato u predizbornoj kampanji, ali najmanje
operacionalizovano i ostvarenju ovog cilja zapravo treba da doprinesu reforme u različitim
sektorima.
U prvih 100 dana Vlade najveći akcenat je bio na samom budžetu (rebalansu za 2012, a zatim
predlogu budžeta za 2013), reformi poreske administracije i subvencijama za poljoprivredu.
Reforma poreske administracije je u većoj meri podrazumevala povećanje različitih poreza, a u
znatno manjoj izmene procedura ili unapređenje rada poreske administracije. Najviše je
polemika je vođeno u vezi sa deficitom i načinima da se on smanji, rezanjem troškova države.
Poljoprivreda
Akcenat je u kampanji stavljen na dupliranje agrarnog budžeta, podsticaje i subvencije za
poljoprivredu, investiciona ulaganja, donošenje zakona o ruralnom razvoju i podsticajima.
Ključna predizborna obećanja i programi (URS i SNS) odnosila su se na povećanje budžeta za
poljoprivredu, koji bi dugoročno trebao da bude 5% od republičkog budžeta. Narodna Skupština
je 25.09.2012. usvojila rebalans kojim je agrarni budžet povećan za 10 milijardi dinara I iznosi
oko 41 milijardu dinara. Predlogom budžeta za 2013 godinu agrarni budžet iznosi oko 4%
ukupnog budžeta države, što je i dalje znatno manje od 5%. Goran Ješić, pokrajinski sekretar za
poljoprivredu ocenio je da je povećanje budžeta daleko ispod predizbornih obećanja.
U kampanji je akcenat bio i na subvencionisanju poljoprivrede. Osim ekonomskih mera,
najavljivane su i socijalne mere za staračka odnosno, nekomercijalan gazdinstva. Subvencije bi
najvećim delom trebalo da budu investicione, što znači da se ulaže u sisteme za navodnjavanje,
hladnjače, sisteme grejanja plastenika („kako poljoprivrednici ne bi zavisili od sezonskih cena,
Uz podršku:

4

nego svoje proizvode prodavali kada su cene najpovoljnije“, smanjenje posledica suše isl.).
Investicione subvencije nisu usvojene, ali jesu one za dizel gorivo, ratastku proizvodnju,
stočarstvo. Isplata subvencija je omogućena rebalansom i nije bilo značajnog povećanja
(rebalansom je predviđeno 42 milijarde dinara za poljoprivredu), niti izmene uslova za
dobijanje subvencija. U međuvremenu je račun Ministarstva poljoprivrede blokiran, zbog
neisplaćenih subvencija tokom mandata prethodne Vlade, o čemu je, po rečima bivšeg ministra
Dušana Petrovića, aktuelni ministar bio obavešten, te su problemi posledica nerealnog
planiranja. Ipak, isplata subvencija nije dovedena u pitanje.
Najavljeno je usvajanje Zakona o podsticajima poljoprivredne proizvodnje i ruralnog razvoja,
koji ima za cilj da obezbedi predvidivost ulaganja u poljoprivredu, iako nije precizirano na koji
način, ali izjednačava pravna i fizička lica, poljoprivredne proizvođače. Zakon je najavljen za
oktobar, a do sada nije objavljen predlog ovog zakona.
U avgustu je Vlada donela Uredbu o Zabrani izvoza šećerne repe, soje i suncokreta, koja posebno
ne pogoduje poljoprivrednicima, jer ih ograničava na domaću cenu proizvoda. I hrvatski
proizvođači šećera su se pobunili zato što je Srbija zabranila izvoz, pa oni nisu dobili repu koju
su već platili. Hrvatske šećerane komentarišu da je ovim učinjena velika šteta i da je Srbija, u
cilju obezbeđivanja snabdevanja tržižiša trebalo da zabrani izvor šećera, a ne šećerne repe.
Ovako se izvozi znatno jeftiniji srpski šećer u EU, a njihove šećerane su u gubicima. Vlada Srbije
je reagovala da u ovoj zabrani nema ničega spornog, kao da je u skladui sa Sporazumom o
stabilizaciji i prudruživanju, ali i CEFTA sporazumom, koji Srbija Uredbom nije prekršila. Sa
druge strane, jedno od obećanja je bilo i podsticanje izvoza poljoprivrednih proizvoda.
Poreskom reformom i rebalansom budžeta predviđeno je i smanjenje određenih nameta koje
plaćaju poljoprivrednici, kao i povrat PDVa od 8%. U međuvremenu je iznet i predlog za
oporezivanje neobrađenog zemljišta, što je mera koja posebno neće pogodovati staračkim i
nekomercijalnim gazdinstvima.
Podsticanje zapošljavanja
Podsticanje zapošljavanja je bio jedan od najopštijih ciljeva u kampanji, i samim tim je i namanje
mera predviđeno i realizovano. Planirano je usvajanje Zakona o socijalnom preduzetništvu, ali
se osim toga kao ključne mere koje će doprineti zapošljavanju vidi povećanje investicione
potrošnje i reforma poreskog sistema. Reformom poreskog sistema bila je takođe od strane
SBNS predloženo smanjenje poreza na dohodak, koje nije usvojeno.

Uz podršku:

5

Podsticaji za biznis sektor i mala preduzeća
U kampanji je fokus bio na kreditima odnosno jeftinijem kapitalu, ali i na smanjenju nameta, kao
i reformi naplate poreza. Do sada su najavljeni subvencionisani – povoljniji krediti za privredu
koje stručnjaci i privrednici ocenjuju kao nerealne, jer se nastavlja zaduživanje privrednika, koji
s druge strane nisu kreditno sposobni, odnosno banke im neće odobravati kredite.
U septembru su smanjeni parafiskalni nameti i ukinute su 138 različitih taksi i naknada, mere
koje su od strane stručnjaka i privrednika ocenjene kao dobre. Ukidanje lokalnih taksi, koje je u
stvari sprovedeno u sklopu donošenja izmena Zakona o finansiranju lokalnih samouprava
izazvalo je i reakcije lokalnih samouprava, čiji se prihodi na ovaj način znatno smanjuju. Sa
druge strane, privrednici su se žalili da ne mogu da ispunjavaju obaveze prema državi i da je
potrebno dalje smanjiti namete, ali i omogućiti grejs period za otplatu dogovanja, jer je sada
80.000 računa preduzetnika blokirano1.
Savet za privredni oporavak, koji je Vlada formirala u avgustu 2012. istakao je da je najveći
problem privrede nelikvidnost odnosno nedostatak jeftinog novca, ali i sporost naplate
potraživanja, posebno od javnog sektora. U međuvremenu je donet predlog Zakona o
ograničenim rokovima i obezbeđenju plaćanja, gde je rok plaćanja za privatni sektor 45 dana, za
javni odnosno državu 60, a samo za RFZO je 90 dana. Predviđene su i sankcije kao i mere
prinudne naplate. Ovakva mera je preporučena i u izveštaju Evropske komisije, kao bi se
smanjila hronična nelikvidnost privrede.
Poreska reforma je u kampanji bila usmerena pre svega na smanjenje nameta i rasterećenje
privrede, kroz ukidanje parafisklanih davanja, ukidanje fiskalnih kasi zanatlijama, povećan
cenzus za ulazak u PDV, smanjenje poreza na zarade (u cilju podsticanja zapošljavanja). U praski
se većina mera svela na povećanja priliva u budžet kroz poreski sistem, dok je reforma samog
sistema i poreske administarcije ostala u drugom planu.
Mere koje su u potpunosti u skladu sa najavljenima su plaćanje PDVa tek po naplati robe,
kamata od 20% za državu ako kasni sa povraćajem, ukidanje fiskalnih kasi zanatlijama. Sve
druge mere odnosile su se na povećanje poreza. Mera koja je takođe najavljena u oktobru, a nije
je bilo u kampanji, je izmena procedura za paušalno oporezivanje, o čemu nije dostupno
dovoljno informacija.

1
Više o ovim merama dato je u odeljku o reformi poreskog sistema.
Uz podršku:

6

Tokom Skupštinske rasprave 18.09.2012. Mlađan Dinkić je objasnio zašto sadašnjim reformama
i predlozima Zakona nisu smanjeni porezi i doprinosi na zarade: smanjenje na 54% bi iziskivalo
i povećanje PDVa na 22%, a ne 20% koliko je povećan sada. Drugačije ne bi moglo u uslovima
recesivne privrede kakva je naša, u ovom trenutku i najavio da će porez na dohodak biti
smanjen tokom mandata ove Vlade, ali ne odmah.
U avgustu i septembru (u susret rebalansu budžeta) pokrenuta je procedura za smanjenje
parafisklasnih nameta, a PDV je povećan sa 18% na 20% pri čemu je na osnovne životne
namirnice ostao 8%. Pozivanje na predizborna obećanja bilo je iskorišćeno pri zahtevu o
smanjenju PDVa na bebi opremu, kada ono nije predviđeno novim Zakonom. Nakon pregovora
ministarstva finansija i Vlade utvrđen povraćaj PDVa na hranu i opremu za bebe, ali je
definisana procedura toliko komplikovana da „obesmišljava“ ovu meru.
Iz ministartva kažu (Milica Bisić, Vlajko Senić) da je mera odobrena usled pritiska javnosti, ali da
u stvari nije moguće da se sprovede na način na koji je zahtevano jer bi to donelo velike gubitke
državi, trgovci ne bi imali korsiti, a nefer je da je dobijaju i roditelji kojima ova mera nije
potrebna. Zato je predlog da se materijalo ugroženim roditeljima osmisli neka druga vrsta
pomoći,a da PDV ostane isti bez povraćaja.
Iz udruženja „Roditelj“ kažu da očekuju ukidanje za sada definisane procedure.
U septembru, u sklopu rebalansa i usvajanja seta predloga zakona, smanjene su takse za ukupno
138 različita parafisklana nameta, od kojih se najveći deo odnosi na preduzetnike i mala
preduzeća, a jedan deo na građane (npr. registracija vozila). To će privredi obezbediti dodatne
uštede i predstavlja „kompenzaciju“ za porast PDVa. S druge strane, predviđena je i potpuna
centralizacija prihoda i ukidanje svih sopstvenih prihoda, pa su lokalne samouprave iznele
primedbe zbog gubitaka koje imaju od ukidanja lokalnih taksi. Njima su prihodi povećani samim
budžetom, kako kažu iz Ministarstva finansija, tako da su im gubici neutralisani. Sa druge strane,
lokalne samouprave morale bi da uštede na javnoj potrošnji i povećaju naplatu poreza na svojoj
teritoriji, kao što je porez na imovinu.
Zakonom o PDVu su donete izmene, koje predviđaju da država plaća 20% kamate na kašnjenje
sa povratom PDVa, investitor plaća PDV u građevinastvu, a mala i srednja preduzeća plaćaju
porez tek kada naplate robu, što su novine koje odgovaraju predizbornim obećanjima.
Ekonomsti su takođe ocenili ove mere kao dobre.

Uz podršku:

7

Predlogom Zakona o porezu na dobit pravnih lica, se isti povećava na 12 do 15% sa sadašnjih
10, kao i drugi porezi po odbitku. Nije bilo reakcija javnosti i stručnjaka, kao ni privrednika, ali je
jasno da će ovo pogoditi i male preduzetnike i time na neki način umanjiti efekte prethodno
definisanih povlastica i olakšica.
Povećani su porezi po odbitku, koji imaju za cilj da smanje odlivanje novca u ofšor zone. Tako se
svaka transakcija u ofšor zone oporezuje sa 30%. Privrednici smatraju da će ova mera otežati
poslovanja i najverovatnije odbiti neke strane investitore. Ovakva mera nije bila najavljena u
okviru kampanje, kao što to nije bilo ni povećanje poreza na dobiti ili povećanje PDVa.
Reforma poreske administracije, koja je bila jedno od izbornih obećanja je dugoročan proces,
kako je ocenjeno, a prve mere koje je Mlađan Dinkić najavio na konferenciji za novinare
27.09.2012.su: reforma informacionog sistema Poreske uprave za šta će se sredstva obezbediti
budžetom za 2013, a od 2014 će se uvesti elektronska komunikacija. Do 30.juna 2014. će
obveznici prijavljivati porez elektronski. Direktori filijala će se postaviti javnim nepristrasnim
konkursom koji će biti objavljen 10.oktobra, a proces će biti završen do kraja godine. Cilj je
pojednostaviti procedure i povećati efikasnost naplate poreza. Evropska komisija je ocenila da je
potrebno dalje raditi na reformi poreske administracije.
Odgovorno trošenje javnih finansija i uštede u budžetu
U kampanji je fokus, posebno kod SNS bio na smanjenju troškova države kroz ukidanje agencija
i smanjenje broja drugih budžetskih korisnika, kao i smanjenje troškova funkcionisanja države,
kontrolu javnih nabavki i sl. a sve sa ciljem ulaganja tih sredstava u poljoprivredu, nauku i
obrazovanje.U tom smislu važno je pratiti na koji način će biti raspoređena sredstva u budžetu2.
Najviše pažnje javnosti izazvao je sam rebalans i ono o čemu se polemisalo, najviše na relaciji
Fisklani savet – Vlada Srbije, a u šta su se u medijskoj debati uključili i ekonomski stručnjaci,
jeste da planirana ušteda nije dovoljna i da država mora više da štedi3. Iako su mere vezane za
poreze i parafisklane namete ocenjene kao dobre, čak i povećanje PDVa i dalje ni Fiskalani savet
ni MMF nisu zadovoljni obimom restirkcija budžeta u delu javne potrošnje. Ono što se spominje
kao najveći trošak jesu različite subvencije privatizovanim preduzećima i privredi. Iako u
kampanji to nije bilo eksplicitno navođeno, po oceni MMFa najznačajnija racionalizacija javnog
sektora jeste privatizacija velikih preduzeća koja su sada neprofitabilna – „Srbija među
zemljama u tranziciji ne može ostati "šampion" sa učešćem kapitala u državnom vlasništvu u

2
Po predlogu budžeta za 2013.najveća ušteda ostvarena je na subvencijama i ta sredstva će se preusmeriti u sistem
socijalne zaštite.
3
Rebalasom za 2012. je planirano 20 milijardi prihoda i 25 milijardi rashoda.
Uz podršku:

8

ukupnom kapitalu od oko 58% – i da treba da privatizuje neki veliki privredni sistem u
državnom vlasništvu“.
Na početku mandata Vlade garantovano je da neće biti otpuštanja u javnom sektoru i najavljen
je i rast plata, u skladu sa „mogućnostima“, oko 2-3%. Paralelno je usvojen Zakon o maksimalnoj
zaradi u javnom sektoru, usvojen 25.09. 2012. kojim je ista ograničena na 162.000 dinara i čija
je namera da se ograniči javna potrošnja.
U kampanji je najavljeno ukidanje agencija, kao ključna mera uštede, ali se otvorila polemika
nekoliko agencija i institucija čije su nadležnosti značajne i čije bi ukidanje bilo neopravdano.
Ukidanje agencija, zapravo znači da će neke biti ukinute, ali zaposleni u njima (u skladu sa time
da nema otpuštanja u javnom sektoru) raspoređeni na druga mesta u javnom sektoru gde će im
se zarade smanjiti i biti u skladu sa ovim ograničenjem.
Ukidanje agencija je nakon formiranja vlade prepušteno ministarstvima koja su trebale da
sačine spiskove agencija koje treba da budu ukinute. Ove spiskove su dostavili Ministarstvo
finansija i Minsistarstvo energetike i pompezno najavljivano ukidanje agencija svelo se na
sedam agencija: Nacionalan turistička razvojna agencija, Uprava za igre na sreću, Devizni
inspektorat, Agencija za zaštitu od jonizujućeg zračenja, Fond za zaštitu životne sredine,
Agencija za energetsku efikasnot i Agencija za hemikalije.
U budžetu za 2012. su i nakon rebalansa ipak ostali iznosi namenjeni ovim agencijama, oko 10
miliona dinara, pa nije jasno kako se ostvaruje ušteda, niti je jasno kako se ona ostvaruje ako se
zaposleni ne otpuštaju. Očekivana ušteda ostvaruje se u stvari, kroz ukidanje sopstvenih
prihoda, koje sada ima pravo da naplaćuje samo Ministarstvo finansija i tako će se budžet
dodatno puniti za oko 10 milijardi dinara. Ono čemu nije dodeljena značajnija pažnja u javnosti
jeste u stvari Centralizacija sopstevnih prihoda različitih tela i agencija (npr. Fonda za zaštitu
životne sredine) time što se svi slivaju i ulaze u budžet države Srbije, koja je predviđena
Zakonom o budžetu nije izazvala značajnije polemike u javnosti. Iako nije bilo posebno
apostrofirano u kampanji, kao jedna od značajnih mera javne uštede najavljeno je
restruktuiranje javnih preduzeća, čime će se smanjiti izdaci koji odlaze iz budžeta za ova
preduzeća.
Saradnja sa međunarodnim finansijskim institucijama, prvenstveno MMFom za sada nije
nastavljena odnosno aranžman nije obnovljen. Predstavnici Vlade (Vlajko Senić, Aleksandar
Vucic) očekuju nastavak pregovora i obnovu aranžmana. Premijer Srbije je ostao i dosledan
stavovima iznetim u kampanji, a to je da ni po cenu aranžmana sa MMF-om neće biti
prekomerne uštede u javnoj potrošnji koja bi ugrozila budžet građana.

Uz podršku:

9

MMF ocenjuje da je ušteda planirana rebalasom bila nedovoljna, a još uvek nije dostupno
mišljenje na predlog budžeta za 2013.
Infrastrukturna ulaganja su navođena takođe kao podsticaj privredi, ali i omogućavanje
ravnomernog regionalnog razvoja. Najavljeni su i nastavljeni radovi na Koridoru 10 i 11, ali je u
oblasti infrastrukture najznačajnija najava Zakona o planiranju i izradnji kojima se značajno
smanjuju i skraćuju procedure za dodelu građevinskih dozvola i legalizaciju objekata, a što će
olakšati poslovanje investitorima. To je ujedno i jedina oblast u kojoj su preduzeti koraci ka
povećanju efikasnosti administarcije, što je isticano kao posebni cilj u kampanji.
Proceduru u vezi sa građevinskim dozvolama istakao je i Savet stranih ivenstitora u Srbiji u
svojoj „Beloj knjizi“ koja sadrži 290 preporuka za Vladu Srbije, a objavljena je 16.10.2012.
(Večernje novosti). Osim građevisnkih dozvola, investitori su naveli iprepreke u vezi sa radnim
pravom: obračun zarada je dosta komplikovan, radniku kada odsustvuje sa posla treba isplatiti
osnovnu zaradu uz minuli rad, a preporuka je da ugovor na određeno vreme traje do 36, a ne
najviše 12 meseci. Poreska poravila su takođe dosta komplikovana, a strane kompaninje ne
mogu da koriste podsticaje.
Ocena monetarne odnosno ekonomske politike generalno, od strane Evropske komisije u
poslednjem izvrštaju je da nije učinjen napredak, a da su izmenama Zakona o Narodnoj banci
Srbije učinjeni koraci unazad u približavanju evropskim tekovinama.

BORBA PROTIV KORUPCIJE
U okviru borbe protiv korupcije, ključne predložene mere i ciljevi su bili: jačanje mehanizama
nezavisnih institucija i strožije kazne za počinioce, koje su ujedno i najmanje operacionalizovane;
revizija spornih privatizacija, na čemu insistira i Evropska komisija, a na kojoj bi, po predlogu
SNS trebalo da rade otpuštene sudije i tužioci; kontrola javnih nabavki, koja je najviše
konkretizovana kroz predlog Zakona o javnim nabavkama, a sa ciljem ne samo smanjenja
korupcije nego i uštede budžetskih sredstava i smanjenje partokratije, koje je ujedno izazvalo i
najviše polemike u javnosti.
Na jačanju nezavisnih mehanizama nije puno urađeno, a 23.10. 2012. je pokrenut postupak za
smenu direktorke Agencije za borbu protiv korupcije, koja je u pisanom saopštenju istakla da je
upravo to jedan od načina urušavanja ovakvih institucija. S druge strane, one je ranije naglasila
da je najveći problem u borbi protiv korupcije neefikasan rad tužilaštva.

Uz podršku:

10

Za revizije privatizacija je odgovoran Aleksandar Vučić, kao potpredsednik Vlade zadužen za
borbu protiv korupcije. Definisano je o kojim se privatizacijama radi, a dostavljen je i spisak 18
privatizacija koje Evropska komisija smatra spornim. Na ovim slučajevima je u septembru počeo
da radi tim MUP, a prve krivične prijave najavljene su za oktobar, ali još uvek nisu podignute.
Delimično je ispunjeno obećanje o uređenju sistema javnih nabavki jer je sačinjen nacrt Zakona
o javnim nabavkama, koji još uvek nije usvojen kao predlog Vlade, ali ga je na uvid javnosti
stavio Ekonomski savet SNS koji je radio na njegovoj izradi.
Novim Zakonom bi trebalo da se omogući efikasnija kontrola, smanjenje korupcije i uštede koje
je SNS još u kampanji procenila na 600 miliona do milijardu evra godišnje. Predloženo je
elektronsko podnošenje prijava, delimično centralizovana procedura, zaštita uzbunjivača i sl.
Ipak, preduzetnici su skrenuli pažnju da je najveći problem „nameštanje“ javnih nabavki, na koje
nije odgovoreno predlogom zakona. Nevladine organizacije navele su da je Zakon dobar sa
stanovišta brobe protiv korupcije, ali nedovoljan i da je za njegovu punu primenu potrebno
izmeniti Zakon o budžetskom sistemu i Krivični zakon. Usvajanje Zakona najavljeno je za
oktobar, kako stoji i u Koalicionom sporazumu, ali se on još uvek nije našao u skupštinskoj
proceduri.
Departizacija je kao predizborno obećanje izazvala najveće polemike u javnosti. Ona se u prvom
redu odnosila na javna preduzeća, kako na direktore tako i na upravne odbore. Jedna od
najavljenih mera je i ukidanje upravnih odbora, jer država treba da ima samo nadzornu ulogu u
javnim preduzećima. Sa druge strane, pitanje poslovanja javnih preduzeća u tesnoj je vezi i sa
odgovornim trošenjem javnih finansija pa je Koalicioni sporazum predviđao i usvajanje
procedura kojima bi se povećala transparentonost rada javnih preduzeća, što je i preporuka
Evropske komisije.
Predlog Zakona o javnim preduzećima je izrađen i rasprava o njemu je trajala do 19.10.2012
nakon čega je očekivano njegovo usvajanje. Ključne najave u vezi njegovog sadržaja bile su da će
se direktori birati na javnim konkursima, da neće moći da budu članovi stranke, uz
odgovarajuću stručnu spremu i radno iskustvo. Nakon rasprave, 26.10.2012. objavljeno je da se
u predlogu Zakona ne nalazi ključna odredba, odnosno, da će direktori moći da budu članovi
stranaka, kao i da ova odredba nije uvrštena u Zakon na insistiranje SPS i PUPS (Večernje
Novosti, 26.10.2012.). URS je sa svoje strane istakao da će u praksi nastojati da održi obećanje o
departizaciji i ne kandiduje svoje kadrove, dok je ministar Ljajić istakao da je potpuno nerealno
bilo očekivati da stručnjaci budu diskriminisani zato što su članovi stranka, jer stručnost treba
da bude ključni kriterijum. Na ovom stavu je insititirao i SNS u više navrata.

Uz podršku:

11

Pre predloga Zakona ili njegovog usvajanja, uprkos najavama departizacije, koja na kraju nije
realizovana kroz ovaj zakonski predlog, je smenjeno i postavljeno nekoliko direktora javnih
preduzeća i ustanova (EPS, PTT, Telekom, Državna Lutrija...). Ovo je od strane NGO sektora i
javnosti ocenjeno kao kršenje predizbornih obećanja. “Transparentnost Srbija “je iznela ocenu
da ne bi, pre donošenja i primene Zakona trebalo da Vlada smenjuje direktore bez jasnog
obrazloženja i postavlja nove direktore bez javnog konkursa. Neka kadrovska rešenja koja su u
međuvremenu najavljena su u javnosti ocenjena kao „estradizacija“, umesto departizacije.
Nisu doneta strateška i sistemska rešenja za borbu protiv korupcije niti je išta urađeno na
jačanju kapaciteta institucija i međuinstitucionalne saradnje. Evropska komisija je recimo
ukazala na član 359 Krivičnog zakonika o zloupotrebi službenog položaja kao onaj koji se
najčešće krši i omogućava sistemsku korupciju. Takođe, da su za borbu protiv korupcije
preduslovi jačanje pravosuđa i osnaživanje administarciju. Nedovoljne kapacitete određenih
institucija i neadekvatnu saradnju, Evropska komisija je istakla i u poslednjem izveštaju o
napretku Srbije.
U praksi je borba protiv korupcije realizovana kroz hapšenja u vezi sa Agro bankom, ali i Olivera
Dulića, njegovo zamenika Janjića i nekoliko bivših predsednika opština u Srbiji.

ZDRAVSTVO
Ključne mere definisane Koalicionim sporazumom i u Ekspozeu mandatara su se odnosile na
povećanje dostupnosti zdravstvene zaštite odnosno zdravstveni sistem dostupan svim građanima
i one su delimično operacionalizovane kao: proširenje liste besplatnih lekova i smanjenje
participacije, omogućavanje trudnicama i deci lečenje bez obzira na uplatu doprinosa,
definisanje prava pacijenata i donošenje Zakona o zaštiti prava pacijenata; Unapređenje kvaliteta
zdravstvene zaštite kroz kontinuiranu edukaciju zdravstvenog kadra, renoviranje i proširivanje
kapaciteta i infrastrukture zdravstvenih ustanova, ali i reformske mere sistema zdravstva kroz
definisanju uloge privatnog sektora u pružanju usluga i podsticanje uplaćivanja privatnog,
dopunskog zdravstvenog osiguranja. Akcenat je takođe u kampanji bio i na socijalnim merama,
prvenstveno sa ciljem povećanja nataliteta - pomoć za vantelesnu oplodnju i pomoć trudnicama
i porodiljama. Najmanje je konkretizovan cilj smanjenja korupcije u zdravstvu.
U prvih 100 dana Vlade usvojena je uredba kojom se trudnicama i deci do 18 godina omogućava
besplatno lečenje bez obzira na uplatu doprinosa, ali oročeno na tri meseca, usvojena je uredba
o koeficijentima kojima se izabrani lekari plaćaju po učinku, osnovana Agencija za akreditaciju
zdravstvenih ustanova, dok su u drugim oblastima izmene samo najavljene, ali ne i donete.
Uz podršku:

12

Tako je najavljeno izdavanje lekova na recept i u privatnim apotekama, edukacija lekara za
transplantacije, kako bi se iste mogle izvoditi u Srbiji, odlazak na operacije u inostranstvo o
trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), rekonstrukcija kliničkih centara u
Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu i Nišu, povećanje starosne granice za veštačku oplodnju.
Predloženo je i uvođenje Centralizovanih javnih nabavki za zdravstvo, koja znači da če sve javne
nabavke sprovoditi RFZO, a ne zdravstvene ustanove pojedinačno. Ova mera nije bila posebno
akcentovana u obećanjima, a nije ni pitanje akreditacije lekova i uređivanje tržišta lekova, čija je
skorašnja nestašica bila povod za ustanovljavanje mera kojima će se omogućiti kraće i jasnije
procedure za puštanje leka u promet i određivanje cena lekova. U vezi sa tim bilo je najavljeno i
imenovanje Saveta za utvrđivanje cena lekova i izradu novog registra lekova, koji još uvek nije
ustanovljen. Izrađen je predlog izmena Zakona o lekovima, ali njime nije predviđeno ništa u vezi
sa dostupnošću lekova, u smislu smanjenja participacije ili proširenja liste besplatnih lekova.
Najviše polemike u javnosti, u vezi sa najavljenim i malobrojnim donetim merama izazvalo je
pitanje održivosti finansiranja, na primer besplatnog lečenja trudnica i dece ili naplata
potraživanja privatnih apoteka koje bi izdavale lekove na recept. Naime, otvorilo se pitanje
održivosti punjenja Fonda za zadravstveno osiguranje i mogućnosti finansiranja.

OBRAZOVANJE
U oblasti obrazovanje je urađeno najmanje u toku prvih 100 dana Vlade. U kampanji i pri
formiranju Vlade, kao prioritetni ciljevi u oblasti obrazovanja definisani su: usklađivanje tržišta
rada i obrazovnog sistema, kroz programe stipendiranja za tražena zanimanja; ulaganje u
obrazovnu infrastrukturu koje je akcentovala koalicija SPS-PUPS; ulaganje u naučnu delatnost,
istraživanja i inovacije kroz učešće privatnog sektora, na čemu se insistitira i u izveštajima
Evropske komisije.
Najavljene izmene najkonkretnije su u oblasti ulaganja u naučnu delatnost, gde bi Srbija trebalo
da dostigne nivo ulaganja u inovacije od 1% što je evropski minimum. Nije navedeno na koji
način će se, osim učešćem privatnog sektora, ova ulaganja povećati. Nije doneta ni jedan uredba
i mera koja se tiče obrazovanja. Vlada je krajem oktobra usvojila Strategiju sistemu obrazovanja
do 2020 godine u kojoj je glavni cilj povećanje broja visokoobrazovanih u Srbiji, kroz reforme
sistema osnovnog i srednjeg obrazovanja. Strategija, čija je izrada započeta pre formiranja
aktuelne Vlade gotovo da ne odgovara cilejvima postavljenim u okviru prioriteta Vlade.
Najviše polemike izazvala je upravo Strategija i u to u delu ostvarivosti ciljeva, ali i pitanje
zapošljavanja visokobrazovanih u Srbiji.

Uz podršku:

13

NALED: VIZIJA 2016

U periodu između 11. oktobra 2011. i 29. marta 2012. godine održano je 12 okruglih stolova u
velikim gradovima i malim opštinama širom Srbije, u organizaciji Nacionalne alijanse za lokalni
ekonomski razvoj (NALED) i Stalne konferencije gradova i opština uz podršku Nemačke
organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ). Tema svih okruglih stolova je bilo jedno pitanje:
šta je to što svi nivoi vlasti u zemlji mogu i treba da urade za privredu i lokalne samouprave
Srbije tokom mandata nove Vlade. Na ovih 12 okruglih stolova je učestvovalo nekoliko stotina
velikih i malih privrednika, predstavnika lokalnih samouprava i svih značajnijih političkih
stranaka i pokreta. Ukazano je na puno problema, ali je dato i dosta konkretnih preporuka o
tome šta treba uraditi da se iz ekonomske stagnacije pređe u snažan i održiv rast. Ovaj
dokument je NALED-ov pregled najargumentovanijih predloga koji su se i najčešće čuli, kao i
presek onoga što je u prvih 100 dana nove Vlade urađeno da se tim zahtevima privrede i lokalne
samouprave izađe u susret.

Uz podršku:

14

PRVH 100 DANA NOVE VLADE: KOLIKO SMO SE PRIBLIŽILI VIZIJI 2016?
Novoizabrana Vlada Republike Srbije je u prvih 100 dana uradila nekoliko važnih stvari za
privredu i lokalnu samoupravu. Iako bi mnogi, rangirajući po važnosti mere Vlade u ovim
oblastima, na prvo mesto stavili ukidanje većeg broja para-fiskalnih nameta, mi se
opredeljujemo da na prvo mesto stavimo nešto drugo: to da je poslat snažan signal da je
izabrana Vlada koja namerava da privredu i stanje javnih finansija tretira kao prioritet.
Gledajući stanje u oblasti lokalne samouprave, postavlja se pitanje da li su neke mere za podršku
privredi sprovedene na štetu lokalne samouprave. Iako je očigledno da će gradovi i opštine
osetiti efekte ukidanja jednih i ograničavanja drugih para-fiskalnih nameta, možemo da se
nadamo da ta mera, iako na račun lokalne samouprave, neće biti i na njenu štetu, odnosno da će
stvoriti uslove da zahvaljujući povećanju privrednih aktivnosti prihodi opština i gradova na
srednji rok ostvare bolje performanse. Činjenica da je u poslednjoj fazi donošenja paketa zakona
o para-fiskalnim nametima prihvaćeno nekoliko amandmana lokalne samouprave je
ohrabrujuća u smislu postojanja ambijenta za dijalog između gradova i opština i republičkih
vlasti i spremnosti Republike da prihvati argumente „lokala“.
Za gradove i opštine može biti značajno i to da je oblast lokalne samouprave prešla u nadležnost
Ministarstva regionalnog razvoja i lokalne samouprave – dakle u Ministarstvo za koje se može
očekivati da bude naklonjenije jačanju nadležnosti i snaženju finansijskih i drugih kapaciteta
lokalne samouprave nego što su tradicionalno bila ministartsva nadležna za državnu upravu.
Najava izmene Zakona o lokalnoj samoupravi je još jedan ohrabrujući znak koji govori o
promeni u stavu matičnog ministarstva prema lokalnoj samoupravi.
Naravno, Vlada je i propustila nekoliko dobrih prilika da u prvih 100 dana ostavi još bolji utisak.
Svako zna za čim najviše žali, a nama se čini da će nas u narednom periodu najviše koštati
oklevanje sa uvođenjem fleksibilnijeg radnog zakonodavstva i nespremnost da se smanji
fiskalno opterećenje zarada. Cenu tog oklevanja ćemo nastaviti da plaćamo na polju na kojem se
bitka za bolju Srbiju dobija ili gubi: na smanjenju nezaposlenosti.

Uz podršku:

15

STEPEN REALIZACIJE PREPORUKA

1. Jačanje uloge lokalne samouprave u podsticanju ekonomskog razvoja
Preporuka: Lokalnoj samoupravi treba omogućiti odgovarajući uticaj na rad područnih jedinica
republičkih organa i preduzeća, naročito onih koje imaju direktan značaj za kapacitete gradova i
opština da planiraju svoj razvoj i sprovode razvojne programe. Posebno je neopravdano da
republički organi ne dostavljaju podatke lokalnoj samoupravi potrebne za planiranje i
sprovođenje programa razvoja gradova i opština ili da tim podacima trguju kao da su lokalne
samouprave komercijalni subjekti.
Realizacija: U ovoj oblasti nije učinjen napredak, iako je izrada Nacrta zakona o javnim
preduzećima bila prilika da se predvidi određena uloga lokalne samouprave u upravljanju javnim
preduzećima čiji je osnivač Republika, odnosno autonomna pokrajina. Budući da zakon još uvek
nije usvojen, ta mogućnosti i dalje postoji.
Preporuka: Neke inspekcijske poslove, pre svega u vezi sa sa inspekcijom rada, treba spustiti na
lokalni nivo. Ovo naročito zbog toga što nakon ustupanja lokalnoj samoupravi 80% prihoda od
poreza na zarade, lokalna samoupravi ima najveću motivaciju da se suprotstavlja sivoj
ekonomiji.
Realizacija: Iako se to očekuje, Vlada republike Srbije još uvek nije imenovala nove članove Radne
grupe za unapredjenje rada i reformu inspekcija u Republici Srbiji koje uticu na poslovanje
privrednih subjekata, koja bi trebalo da pripremi Strategiju reforme inspekcija. Na krovnom
zakonu o inspekcijama se uveliko radi, ali se ova aktovnost za sada realizuje kao donatorska
incijativa, dok predstavnici inspekcija i ministarstava učestvuju neformalno.
Preporuka: Ranije izgrađeni industrijski objekti koji više nisu u upotrebi (brownfields) su
značajan, a neiskorišćen potencijal. Još značajniji je potencijalni ekonomski značaj objekata koji
pripadaju Vojsci kod kojih je određeno da nemaju perspektivu sa stanovišta odbrane zemlje kao
i potencijal objekata koji su vlasništvo propalih preduzeća koja nisu uspešno privatizovana.
Takvi objekti treba da u najkraćem roku budu dati lokalnoj samoupravi da ih ona stavi u
ekonomsku funkciju.
Realizacija: U ovoj oblasti nije uočen napredak.

Uz podršku:

16

Preporuka: Potrebno je definisati učešće lokalne samouprave u naknadama od prirodnih
resursa. Izmenom Zakona o banjama potrebno je definisati visinu naknade za korišćenje
prirodnog lekovitog faktora, da bi jedinice lokalne ostvarivale svoj zakonski i pravičan udeo u
ovom prihodu. Takođe, lokalnoj samoupravi treba obezbediti odgovarajuću pripadnost naknade
za eksploataciju mineralnih sirovina, naročito imajući u vidu da se tom eksploatacijom često
stvaraju dodatni troškovi za održavanje lokalne infrastrukture.
Realizacija: Kao određeni napredak u ovoj oblasti mogu se uzeti najave da će se doneti novi zakon
o naknadama za korišćenje javnih dobara. Ovo daje osnov za očekivanja da će ovim zakonom
konačno biti utvrđeno učešće gradova i opština u određenim naknadama za korišćenje javnih
dobara od kojih lokalna samouprava već godinama nema prihoda.
Preporuka: U sklopu podrške nerazvijenim opštinama, u pojedinim programima koji se
finansiraju sa republičkog nivoa treba predvideti minimalne kvote sredstava po jedinici lokalne
samouprave, a programi subvencija privredi treba da uzimaju u obzir različite razvojne nivoe
lokalnih samouprava i omoguće poseban tretman za opštine sa nižim stepenom razvijenosti.
Realizacija: Dodeljivanje iznosa subvencija investitorima u skladu sa kategorizacijom nivoa
razvijenosti opština i gradova je već primenjeno u poslednjem javnom pozivu za investitore SIEPA-
e, koji je bio otvoren do 3. avgusta ove godine. Sličan pristup je primenjen u pozivu Nacionalne
agencije za regionalni razvoj jedinicama lokalne samouprave koji je otvoren do 15. novembra
2012.
Preporuka: Jačanje saradnje sa privatnim sektorom kroz uspostavljanje privrednih saveta
sastavljenih od privrednika, predstavnika naučno-istraživačkih centara i funkcionera lokalne
samouprave koji već postoje kao savetodavna tela pri nekim gradovima i opštinama i
razmatraju mere koje utiču na privredu pre njihovog donošenja od strane nadležnih organa
može služiti kao putokaz i za ostale lokalne vlasti. Pored postojanja ovih saveta, treba obezbediti
mesto makar jednom članu iz reda privrede u opštinskim, odnosno gradskim većima.
Realizacija: Još uvek ne postoje analize i izvori podataka koji bi potkrepili realizacjiu ove
preporuke u praksi.

Uz podršku:

17

2. Obrazovanje i nauka
Preporuka: Ljudski resursi su jedan od najznačajnijih potencijala Srbije, ali su potrebe privrede i
ponuda na tržištu radne snage u velikoj nesrazmeri. Obrazovni sistem služi više kao sredstvo
socijalnog obezbeđenja za nastavno osoblje za kojim je objektivno davno prestala potreba,
umesto da bude inkubator kadrova koji će lako naći svoje mesto u međunarodnoj podeli rada.
Obrazovni profili se utvrđuju daleko od potreba privrede, a odluke o njihovoj promeni se sporo
donose i još sporije realizuju. Zato treba uspostaviti mehanizme za veći uticaj privrede u
odlučivanju o obrazovnim profilima. Jedan od mogućih mehanizama je učešće privrede u
upravljanju srednjim školama putem školskih odbora i planiranje obrazovnih profila u skladu sa
potrebama privrede četiri i više godina unapred.
Realizacija: U ovoj oblasti nije primećen napredak.
Preporuka: Treba razmotriti reformu sistema finansiranja srednjeg obrazovanja kojom bi se
lokalnoj samoupravi dala šira ovlašćenja u finansiranju školstva, ali i u utvrđivanju mreže škola i
obrazovnih profila.
Preporuka: Potrebno je preduzetništvo uvesti u školski sistem – ovo bi omogućilo regrutovanje
većeg broja preduzetnika kao i olakšalo njihovo lakše snalaženje u poslovanju.
Preporuka: Naročito je korisno jačati vezu između naučno-istraživačkih centara i privrede i to
tako što će država i lokalna samouprava svojim sredstvima posebno pomagati one centre od
značaja za privredu u određenom delu Srbije. Svaki region bi morao da ima makar jedan
naučno-istraživački centar koji bi podržavao delatnost koja predstavlja najveći razvojni
potencijal tog regiona.

Uz podršku:

18

3. Nelojalna konkurencija i reforma javnih prihoda i rashoda
Preporuka: Potrebno je proširiti poresku osnovicu putem inspekcijske i drugih vrste kontrole
sive ekonomije. Prevođenje firmi iz nelegalnih u legalne tokove će pored ostalog smanjiti
nelojalnu konkurenciju koja ima štetne posledice po privredu. Naročito je značajna uloga
inspekcijskih organa koji se sada gotovo svi proglašavaju nenadležnima za sivu ekonomiju i
kontrolišu samo legalnu privredu, tako dodatno gurajući legalnu privredu u nelegalni sektor. U
isto vreme, potrebno je unaprediti postupanje inspekcija prema legalnoj privredi, a posebno u
pogledu nekoordiniranosti rada i predugih i suviše učestalih kontrola. Nelojalnu konkurenciju
omogućava i podstiče i Vlada kada određena preduzeća oslobađa obaveze da uplaćuju doprinose
na zarade zaposlenih, čime se stvaraju nejednaki uslovi za poslovanje.
Realizacija: Izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji je
uređeno oporezivanje lica koja obavljaju neregistrovanu, odnosno neprijavljenu delatnost po stopi
od 20%. Ovim je dato ovlašćenje Poreskoj upravi da se angažuje na uvođenju sive ekonomije u
legalne tokove.
Preporuka: Potrebno je smanjenje finansijskog opterećenja zarada. Pri tome treba razmotriti
efekte naročitog smanjenja davanja za najniže zarada, kod kojih je prema nivou opterećenja
Srbija još nekonkurentnija u međunarodnim okvirima nego kada se porede nivoi opterećenja
prosečnih zarada. Rečima jednog od učesnika okruglih stolova, „Minimalna cena rada možda
nije veliko opterećenje za poslodavce u velikim gradovima, ali predstavlja veliko opterećenje na
privredu u manje razvijenim područjima“. Naročito je upitan raspon u pogledu prosečnih zarada
u privredi i javnom sektoru u korist javnog sektora.
Preporuka: Učesnici okruglih stolova su u velikoj većini ukazali na potrebu da se pre
povećavanja nekog poreza razmotre sve mogućnosti za uštede kroz smanjenje javnih rashoda, a
pre svega kroz smanjenje broja zaposlenih u javnoj upravi i uštede u javnim nabavkama.
Realizacija: Do sada je sprovedeno ili pokrenuto nekoliko inicijativa koje za cilj imaju smanjenje
rashoda u javnom sektoru. Prva inicijativa je realizovana donošenjem Zakona o utvrđivanju
maksimalne zarade u javnom sektoru kojim se ograničavaju zarade, pre svega za zaposlene u
javnim preduzećima i agencijama, koje su pre donošenja ovog zakona znale da budu naročito
disproporcionalne u odnosu na plate u državnoj upravi. Drugi relevantan set zakona je onaj kojim
se ukida određen broj agencija i fondova, pri čemu treba imati u vidu da su finansijski efekti te
mere ograničeni imajući u vidu da su praktično svi zaposleni u tim javnim entitetima ostali u
Uz podršku:

19

radnom odnosu i to tako što su preraspoređeni u druge delove javnog sektora. S druge strane,
okončan je program angažovanja agronoma na račun republičkog budžeta. Inicijativa za
donošenje novog zakona o javnim nabavkama je pokrenuta, i u toku je javna rasprava o nacrtu tog
zakona.
Preporuka: Potrebno je uvođenje većeg reda i obavezujućih standarda u pogledu različitih taksi,
naknada i parafiskalnih nameta na nivou Republike i na nivou lokalne samouprave. Praksa pri
kojoj se različite takse i naknade plaćaju ne prema troškovima javnih vlasti u obezbeđivanju
određenih usluga već prema procenjenoj finansijskoj snazi obveznika je jako štetna, naročito u
kontekstu ekonomske krize. Pogotovo je štetna praksa da svaka agencija, direkcija ili uprava
koristi prihode od taksi i naknada kao sopstvene prihode, tako da je netransparentno ne samo
utvrđivanje visine tih nameta, već i način na koji se tako naplaćena sredstva troše.
Realizacija: U ovoj oblasti postignut je najveći napredak, i to ne samo time što je ukinuto 138
različitih taksi i naknada. Od velikog značaja je da su ograničeni iznosi nekih taksi (kao što je
firmarina), a uvedena je obaveza nosilaca javnih ovlašćenja da svoje naknade usklade sa iznosima
administrativnih troškova postupaka koje sprovode. Pored toga, uveden je princip da jedan nosilac
javnih ovlašćenja ne može naplaćivati takse za dokumente koji se izdaju na zahtev drugog nosioca
javnih ovlašćenja. Ovo bi moglo značajno da olakša put privrednicima kroz šumu administrativnih
naknada i procedura. Ipak, neke od finansijski najznačajnijih naknada, kao što su naknada za
korišćenje građevinskog zemljišta i naknada za uređivanje građevinskog zemljišta, nisu dotaknute
ovom reformom.
Preporuka: Potrebno je sprovesti preraspodelu nelegitimnog dela finansijskog opterećenja sa
privrede na građane i ukinuti praksu većih cena za usluge privrednim subjektima u odnosu na
fizička lica. Cene vode, grejanja, odnošenja komunalnog otpada, naknada za korišćenje i
uređivanje građevinskog zemljišta su dobar primer za to.
Realizacija: Uredba o načinu određivanja najviših i najnižih prosečnih cena toplotne energije u
grejnoj sezoni 2012/2013 godina čini jedan korak nazad ili napred, u zavisnosti od ugla
posmatranja. Naime, ovom Uredbom se odstupa od principa ustanvljenog novim Zakonom o
komunalnim delatnostima da se ne mogu utvrđivati posebne, više cene komunalnih usluga za
pojedine kategorija potrošača, kao što su pravna lica, odnosno privredni subjekti. Ipak, ovom
Uredbom se formalno gledano ne krši Zakon o komunalnim delatnostima jer je daljinsko grejanje
utvrđeno kao energetska, a ne komunalna delatnost. Pozitivan pomak koji je učinjen ovom
Uredbom je vezan za smanjenje dispariteta u cenama, budući da je privreda do sada plaćala u
proseku 150% veću cenu od stanovništva, a da prema odredbama Uredbe cena za privredu može
biti samo za 50% veća od cene za stanivništvo.
Uz podršku:

20

Preporuka: Plaćanje poreza na dodatu vrednost je jedan od najvećih problema za privrednike,
naročito imajući u vidu da obaveza plaćanja nastaje izdavanjem fakture, a ne naplatom
potraživanja. Ako je nemoguća izmena prema kojoj bi se PDV plaćao po realizaciji, treba
razmotriti da se produži rok za plaćanje PDV-a, tako da se smanji period u kome privreda
„kreditira“ državu. Pored toga, treba ukinuti praksu Poreske uprave da po pravilu šalje poresku
inspekciju u ona preduzeća koja pokušaju da ostvare svoje zakonsko pravo na povraćaj plaćenog
poreza.
S tim u vezi, učesnici okruglih stolova naglašavaju da je zatezna kamata koju naplaćuje Poreska
uprava neprimerena i da uloga zatezne kamate nije da dovede do ruba finansijske propasti neka
preduzeća, već da stimuliše pravovremeno ispunjavanje poreskih obaveza.
Realizacija: Izmenama člana 33. Zakona o porezu na dodatu vrednost, limit od 4 mil. dinara za
obavezan prelazak u režim PDV-a povećan je na 8 mil. dinara, s tim što je ostavljena mogućnost
obvezniku da se prijavi u režim PDV-a bez obzira na visinu ukupnog godišnjeg prometa; novim
članom 36a Zakona, koji stupa na snagu 01.01.2013. godine, propisana je mogućnost plaćanja
PDV-a po naplati potraživanja, ali samo za obveznike PDV-a čiji ukupan promet dobara i usluga u
prethodnih 12 meseci nije bio veći od 50.000.000 dinara, i to limitirano na 6 meseci od dana
izvršenog prometa. Produženi su i rokovi za podnošenje poreskih prijava sa 10 na 15 dana za
obveznike koji plaćaju mesečno, odnosno na 20 dana za one koji plaćaju kvartalno. Predviđeno je i
da PDV u građevinarstvu plaća investitor, a ne izvođač radova. Privrednicima je data i mogućnost
da poreski dug reprogramiraju na 24 meseca, odnosno dvostruko veći period nego što je to sada
bilo, a država ima obavezu da plaća penale ukoliko kasni sa povraćajem poreza na dodatnu
vrednost privrednicima i to po istoj kamatnoj stopi od 20 odsto koju plaćaju poreski obveznici ako
zakasne sa davanjima državi.

4. Pristup tržištu kapitala
Preporuka: Srbija ima jedan od najlikvidnijih bankarskih sistema u Evropi i jedan od
najnelikvidnijih realnih sektora. Sredstva obezbeđenja koja se traže i cena kapitala
komercijalnih banaka čine taj vid finansiranja praktično nedostupnim najvećem broju
privrednih subjekata. U isto vreme, država je konkurencija privredi na tržištu kapitala, a
poslovanje sa državom najprofitabilnija grana privrede.

Uz podršku:

21

Modeli koje treba razmotriti su državna razvojna banka, posebna banka za finansiranje agrara,
odnosno poljoprivredne proizvodnje. Mikrokreditne institucije su potrebne malim i srednjim
preduzećima, kao što si im potrebni i biznis anđeli i drugi inovativni modeli finansiranja.
Izvozno orijentisanu privredu treba podržavati i kroz garancijske fondove. Razvojne banke i
štedno-kreditne zadruge mogu dosta pomoći da se ojača žensko preduzetništvo i smanji odliv
ženskog stanovništva sa sela.
Preporuka: Treba urediti svojinsko-pravne odnose radi omogućavanja korišćenja sredstava
obezbeđenja. Nesređenost imovinskih odnosa jedan od elemenata koji najnepovoljnije utiču na
mogućnost hipotekarnog obezbeđenja kredita.

5. Naplata potraživanja
Preporuka: Omogućavanje efikasnijeg, bržeg i jeftinijeg mehanizma za naplatu potraživanja je
jedna od najvažnijih usluga koje država duguje privredi. Treba povećati odgovornosti vlasnika i
uprave za dugove preduzeća, odnosno doneti zakonska rešenja prema kome bi vlasnici
preduzeća u određenim situacijama i svojom imovinom garantovali za obaveze preduzeća.
Potrebno je razmotriti mogućnost da se vlasnici, odnosno direktori preduzeća dužnika spreče da
bez ikakvih posledica zatvaraju ta preduzeća i otvaraju nova, često ponovo stvarajući dugove
bez namere da ih ikada izmire.
Preporuka: Ono što je sigurno moguće, a i preko potrebno, je ojačati kapacitete sudova za
izvršenje pravosnažnih presuda putem privatnih izvršitelja.
Realizacija: Svi podzakonski akti za primenu Zakona o izvršenju i obezbeđenju su usvojeni,
program obuke privatnih izvršitelja je pripremljen, a izrađen je i materijal za taj program,
postupak za imenovanje privatnih izvršilaca je utvrđen, tako da sada imamo 75 osoba koje su
položile ispit za privatne izvršitelje i 58 onih koji su počeli sa radom. Počela je sa radom i Komora
izvršitelja.

Uz podršku:

22

6. Razvoj infrastrukture
Preporuka: Treba razvijati infrastrukturu koja je preduslov za investicije u privredi, a pogotovo
infrastrukturu za snabdevanje električnom energijom, gasovodnu i saobraćajnu infrastrukturu.
Realizacija: Skupština akcionara “Južni tok Srbija” donela je konačnu investicionu odluku za
izgradnju gasovoda “Južni tok” kroz Srbiju. Početak radova na izgradnji očekuje se u decembru
2012. a procenjena vrednost gasovoda dugog 470 km je 1,70 milijardi EUR.
Preporuka: Kada za to postoje uslovi, treba i infrastrukturno opremati zemljište industrijskih
zona i parkova za potrebe privrede.
Preporuka: Javne vlasti treba da više investiraju u projekte energetske efikasnosti kojima se
brzo vrati ono što je u njih uloženo i koji nakon toga nastavljaju da donose znatne uštede i da
imaju pozitivne efekte na životnu sredinu.

7. Razvoj poljoprivrede i ostalih privrednih delatnosti
Preporuka: Ulaganja u sisteme navodnjavanja, protiv-gradne i prognozno-izveštajne sisteme,
naučno-istraživačke centre, razvoj zadrugarstva, skladišne i prerađivačke kapacitete i sl. imaju
puno opravdanje. Slično je i sa podrškom za podizanje modernih zasada.
Realizacija: U ovoj oblasti nije uočen napredak, izuzev potpisivanja Memoranduma između Vlade
Srbije i U.A.E kojim su predviđene investicije stranog partnera za pokrivanje 25.000 hektara
savremenim sistemima za navodnjavanje, kao i zajednički program investicija u moderne sisteme
za navodnjavanje, čime bi bilo pokriveno milion hektara obradivog zemljišta.
Preporuka: Treba ulagati u razvoj stočarstva, kao najodrživije osnove za razvoj ratarstva.
Realizacija: Prema izjavama resornog ministra, Vlаdа Srbije usvojilа je uredbe kojimа su duplirаne
subvencije u stočаrskoj proizvodnji i povećаnа premijа sа pet nа sedаm dinаrа zа litаr mlekа.
Vlаdа je zа umаtičenа grlа predvidelа subvencije od 25.000 dinаrа godišnje po grlu zа prаvnа i
fizičkа licа, zа tov junаdi 10.000 dinаrа i zа tov svinjа 1.000 dinаrа. Takođe, predviđena je podrška
stočarima u vidu 500 kilogrаmа kukuruzа zа svа grlа kojа su u sistemu premirаnjа. Do krаjа 2013.
godine, Srbijа bi trebalo da dobije i referentnu lаborаtoriju zа аnаlizu kvаlitetа mlekа.

Uz podršku:

23

Preporuka: Dinamika donošenja podzakonskih akata kojim se utvrđuju subvencije je
problematična, naročito kada postoji rizik da se oni donose posle isteka određenih bioloških
rokova. Zbog prirode poljoprivredne proizvodnje, potrebno je da sistem subvencija i podsticaja
bude transparentan i predvidiv, odnosno da se ti režimi ne menjaju bez velike potrebe.
Realizacija: U ovoj oblasti nije uočen napredak, ako se izuzme najava resornog ministra da će
uskoro biti pripremljen sistemski zakon o podsticanju poljoprivrednog i ruralnog razvoja koji će
omogućiti predvidivost poslovanja u poljoprivredi, a budžetom za 2013. je uvećan agrarni budžet
sa 2,5% na 3,7% republičkog budžeta.
Preporuka: Subvencionisanje cene inputa – zeleno gorivo, repromaterijal i sl.
Realizacija: Nа predlog Ministаrstvа poljoprivrede, šumаrstvа i vodoprivrede, Vlаdа Republike
Srbije je usvojilа uredbu o regresirаnom gorivu zа jesenju setvu. Poljoprivrednicimа treba da bude
omogućeno dа zа jesenju setvu nаbаve gorivo po ceni nižoj od mаloprodаjne zа 76 dinаrа, а nа
rаspolаgаnju će im biti ukupno 70 milionа litаrа gorivа. Pomenuta podrška stočarima u vidu pola
tone kukuruza po grlu koje je u sistemu premiranja spada u vid subvencioniranja inputa.
Preporuka: Umesto sadašnje Direkcije za robne rezerve treba osnovati Agenciju za intervencije
na tržištu, a domaću proizvodnju od jeftine robe iz uvoza treba štititi i merama necarinske
zaštite, odnosno striktnijom kontrolom kvaliteta uvoznih poljoprivrednih proizvoda, čime se pre
svega štite domaći potrošači.
Realizacija: U ovoj oblasti nije uočen napredak, ako se izuzme najava ministra da bi do krаjа
2013. godine Srbijа bi trebalo da dobije i referentnu lаborаtoriju zа аnаlizu kvаlitetа mlekа.
Preporuka: Potrebno je razvijati i robnu berzu kao instrument unapređenja trgovine
poljoprivrednim proizvodima. Pravo slobodne trgovine treba biti garantovano
poljoprivrednicima kao i drugim privrednicima, u unutrašnjoj i spoljojoj trgovini.
Realizacija: U ovoj oblasti nije uočen napredak. Nastavljeno je sa politikom zabrane izvoza
poljoprivrednih proizvoda. Vlada je uredbom zabranila izvoz šećerne repe, suncokreta i soje.
Preporuka: U poljoprivredi je najveći potencijal u razvijanju proizvoda sa geografskim poreklom
i zato treba raditi na standardizaciji i brendiranju radi efektnije promocije.

Uz podršku:

24

Preporuka: Poreskom politikom treba obezbediti da se zemljište koje se ne obrađuje oporezuje
po posebnoj, uvećanoj stopi. Poreskom politikom takođe treba podsticati i ukrupnjavanje
poljoprivrednih poseda.
Realizacija: U ovoj oblasti nije uočen napredak, sem najava da bi Zakon o porezima na imovinu
trebao biti izmenjen.
Preporuka: Za poljoprivredu, prehrambenu industriju, pa i privredu uopšte je posebno štetno
kada su inputi za određenu proizvodnju podložni plaćanju carine, a uvoz samih tih proizvoda
nije.
Preporuka: Državi Srbiji je potrebno da seoski i banjski turizam dobiju posebno mesto u
strategiji razvoja turizma koja je prevashodno okrenuta razvoju planinskog turizma.

8. Podsticajna sredstva za privredu
Preporuka: Treba revidirati politiku subvencija od koje koristi imaju pre svega velika preduzeća
i naročito strani investitori, odnosno izjednačiti domaće i strane investitore u pogledu prava na
subvencije. Politika pojedinih gradova, koji pružaju umanjenja obaveza privrede za plaćanje
lokalnih poreza i naknada za ona preduzeća koja tokom prethodne godine povećaju broj
zaposlenih može da bude dobar putokaz, naročito imajući u vidu da su ovakve mere dogovarane
kroz dijalog između privrede i lokalne samouprave. Subvencioniranje kamate za kredite
privrednim subjektima je još jedan model koji je primenjen u praksi sa određenim pozitivnim
rezultatima.
Realizacija: Nema dokaza (makar ne formalnog) o protežiranju stranih investitora nad domaćima.
Preporuka: Potrebno je isključiti svaku mogućnost arbitrarnosti u odlučivanju o budžetskim
subvencijama privredi i sprovoditi sprovoditi seriozne analize efekata svih podsticajnih mera.
Realizacija: U ovoj oblasti nije uočen napredak, naročito u pogledu razvijanja metodologije za
praćenje efekata subvencija.

Uz podršku:

25

9. Fleksibilniji propisi i efikasna uprava
Preporuka: Ni jedan propis ne bi smeo da se primenjuje ako nije objavljen na web stranici
nadležnog regulatornog tela.
Realizacija: U ovoj oblasti nije uočen napredak, sem najava da će se doneti nova strategija
regulatorne reforme.
Preporuka: Maloj privredi se može mnogo pomoći malim i jednostavnim merama kojima se
pojednostavljuju administrativne procedure. Jedna od njih je omogućavanje uplata svih poreza i
doprinosa na zarade na jedan uplatni račun. Giljotina propisa mora biti nastavljena da bi se ono
sa čime se počelo gromoglasno dovelo do kraja. Naročito je neophodno poboljšti efikasnost u
izdavanju građevinskih dozvola i razvijati servise e-upravljanja.
Preporuka: Treba razmotriti načine da se relaksira radno zakonodavstvo, između ostalog i da bi
se olakšao rad privrednim subjektima čije poslovanje je obeleženo sezonskim karakterom. Tu se
pre svega misli na subjekte koji deluju u sredinama u kojima turizam čini veliki deo bruto
društvenog proizvoda, a sezona ne traje čitavu godinu. Mere koje bi omogućile lakše privremeno
zatvaranje privrednih subjekata u vansezonskom periodu i veću fleksibilnost u angažovanju
zaposlenih bi bile od velike pomoći. Zakon o radu je jedan od najvećih tereta na leđima privrede
Srbije i zato treba da bude značajno izmenjen u pravcu veće fleksibilnosti u pogledu obaveza
poslodavaca.
Realizacija: U ovoj oblasti nije uočen napredak, sem usputnih najava izmena Zakona o radu.
Preporuka: Potrebno je primeriti kaznenu politiku ekonomskoj snazi privrednih subjekata i
ozbiljnosti prekršaja. Visina kazni za prekršaje i privredne prestupe je u gotovo svim oblastima
neprimereno visoka i neusklađena sa ekonomskom snagom obveznika. Kaznena politika je
rigidna – prevelike kazne se izriču za puke formalne greske. Kažnjavanje preduzetnika sa
150.000 u praksi znači zatvaranje tih privrednih subjekata.

Uz podršku:

26

Preporuka: Potrebno je unaprediti Zakon o javnim nabavkama. Uz ostale probleme, praksa
obaranja tendera da bi postojeći dobavljači mogli što duže da isporučuju svoja dobra i proizvode
je široko rasprostranjena.
Realizacija: Novi zakon o javnim nabavkama je u pripremi, a s tim da se procenjuje da tekst koji je
predmet javne rasprave sadrži značajna unapređenja u odnosu na važeći Zakon.
Preporuka: Obezbediti priznavanje certifikata priznatih u EU. Nepriznavanje inostranih
certifikata, praćeno nepostojanjem funkcionalnih certifikacionih tela u Srbiji je još jedan
ograničavajući faktor za dinamičniji razvoj privrede u Srbiji.

10. Profesionalizacija javnih preduzeća
Preporuka: Javna preduzeća su opterećena partijskim uticajima, neefikasnošću i prevelikim
brojem zaposlenih, što sve poslednično opterećuje poslovanje privrede. Profesionalizacija
upravljačkog kadra javnih preduzeća je neophodna za njihovo efikasnije poslovanje od koga
zavisi infrastrukturna opremljenost i pristup komunalnim uslugama za građane i privredne
subjekte. Veća efikasnost javnih preduzeća i smanjenje njihovih rashoda je jedan od ključeva ne
samo za smanjenje rashoda u celom javnom sektoru već i za veću sveukupnu konkurentnost
ekonomije Srbije.
Realizacija: Nacrtom zakona o javnim preduzećima predviđen je izbor direktora javnih preduzeća
na konkursu, što je možda korak u dobrom pravcu. Nedoumice koje nacrt otvara su vezane za
pitanje da li članovi političkih stranaka, kao i osuđivana lica mogu biti izabrana na konkursu.
Preporuka: Javna preduzeća treba izložiti konkurenciji koliko god je to moguće – ne samo putem
privatizacije, već i kroz javno-privatna partnerstva, ugovore o upravljanju, benčmarking i na
druge načine.

Uz podršku:

27

11. Podrška udruživanju privrede
Preporuka: Potrebno je doneti zakon o zadrugama, koji se neopravdano godinama odlaže.
Preporuka: Država i lokalna samouprava treba posebnim programima da podstaknu
udruživanje privrede. Klasteri imaju veliki potencijal, kao i zadruge – u oblasti poljoprivrede, ali
i u drugim sektorima. Podrška klasterima i zadrugama može da dovede do značajnog olakšaja
realizacija investicija. U poljoprivredi bi primer za to bile investicije u hladnjače i druge
potencijale za skladištenje proizvoda radi povećanja dodate vrednosti.
Preporuka: Privrednicima su potrebni efikasniji načini informisanja o programima podrške
privredi, o povoljnim kreditima, subvencijama i sredstvima koja su privredi dostupna pod
uslovima povoljnijim od tržišnih. Poslovna udruženja mogu biti važan mehanizam za
obaveštavanje privrednika o ovim programima.
Realizacija: U ovoj oblasti nije uočen napredak. NALED-ov Kompendijum ostaje jedan od retkih
primera sistematskog praćenja mogućnosti za obezbeđivanje sredstava za finansiranje projekata
lokalne samouprave i privrede pod uslovima povoljnijim od tržišnih.

Uz podršku:

28

NALED i BIRN- 100 dana vlade

Recommended

Recommended

More Related Content

Viewers also liked

Viewers also liked (8)

Similar to NALED i BIRN- 100 dana vlade

Similar to NALED i BIRN- 100 dana vlade (20)

More from NALED Serbia

More from NALED Serbia (20)

NALED i BIRN- 100 dana vlade