O dodavanju tempa započetim strukturnim reformama

1. ,
axuc
Cena 250 din. - CG 3,5 € - BiH 8 KM
_OJ
~o
~o
~«:tiiiiiiiiiiiiiii OJ
--(0
~N
~l{)
===«:t_r-
====r---~r---
OJ
Broj 124 - Godina XI - Maj 2016.
Nebojsa Savic, profesor
na FEFA- Fakultetu
za ekonomiju, finansije
i administraciju
Sada je vre
za struktuli
reforme
Hasan Hanic
BBA
Dragana Mitrovic
FPN
Natasa Sekulic
IBM
Dragan Hadic
Ninamedia

2. INTERVJU
NEBOJSA SAVle, PROFESOR NA FEFA - FAKULTETU ZA EKONOMIJU,
FINANSIJE I ADMINISTRACIJU
Sada je vreme za
strukturne reforme 0
kojima godinama prieame
Dobra je sto cemo itnati novu vladu koja najiesce i najteie mere realizuje na poietku svog mandata.
Ovo je prilika da se doda tempo tim reformama u javnom sektoru ijavnim preduzeCima, aU je iprilika
za novu strategiju privrednog razvoja u kojoj dominantno mesto zauzima reindustrijalizacija zasnovana
na razvoju kreativnih industrija ipametnih internetom povezanih proizvoda
rbija je ispunila sve sto je do sada
trebalo ispuniti u vezi sa fiskal-
nom i monetarnom politikom iz
aranzmana koji imamo sa Medunarod-
nim monetarnim fondom. Zakasnie-
nje postoji sarno u delu koji se odnosi na
strukturne reforme i na preduzeca koja u
srpskoj privredi imaju probleme u poslo-
vanju vec nekoliko decenija. Takvi nasle-
deni problemi se tesko resavaju, a sada
se moraju resiti, Dobro bi bilo da ih Sr-
bija resi ida duboko zagazi u dalje refor-
me. Svetska iskustva su pokazala da su
reforme javnog sektora teske i politicki
delikatne. U nasem slueaju je dobro sto
cerna imati novu vladu koja najzahtevni-
je mere nesto Iakse realizuje na pocetku
svog mandata. Ovo je prilika da se doda
tempo tim strukturnim reformama, uz
dalje dosledno sprovodenje monetarne
stabilnosti ifiskalne konsolidacije.
Ovako je dr Nebojsa Savic, profesor
na Fakultetu za ekonomiju, finansije i
administraciju (FEFA) i predsednik Sa-
veta guvernera Narodne banke Srbije,
odgovorio na nase pitanje 0 tome da li
Srbija ispunjava obaveze prema MMF-u
predvidene za prvu polovinu ove godi-
ne, s obzirom na to da uskoro u Beograd
stize misija ove medunarodne finansij-
ske organizacije i da ce se tada, po svoj
prilici, razmatrati pitanja vezana za ee-
tvrtu i petu reviziju naseg aranzmana.
U intervjuu za Magazin Biznis prof.
dr Nebojsa Savic objasnjava koji su naj-
veci izazovi za novu srpsku vladu, ka-
kve su strukturne reforme neophodne
domacoj privredi izasto je vazno da se
Srbija ukljuci u savremene trZisne toko-
ve, usmerene na razvoj kreativnih indu-
strija i pametnih internetom povezanih
proizvoda.
• U prvom kvartalu 2016. godine fiskalni
deficit je u granicama, potecani su pore-
ski prihodi, ostvaren je rast proizvodnje
i BDP-a. I sve to u predizborno vreme.
Kako to komeniariiete?
- Kljucna stvar se dogodila 2014. go-
dine kada je promenjen Zakon 0 radu.
To je otvorilo prostor za jaeanje privat-
IZAZOVI 2016.
• Koji su najveCi izazovi za Srbiju za
2016. godinu?
- NajveCi izazovi su unapredenje
postovne klime, dalje smanjenje admi-
nistrativnih prepreka i stvaranje prija-
tetjskog okruzenja koje ce omoguciti
razvoj privatnog sektora. Biti inovati-
van je kljuc razvoja. Inovativnost do-
nosi dodatu vrednost i to je kljuc us-
peha. A kljuc naseg razvoja je da pro-
nademo kako finansirati nove ideje i
start-ap firme. Potrebni su dobri okvi-
ri za finansiranje inovacija kako iz dr-
zavnih tako i iz privatnih izvora.
ne inicijative i za razvoj privatnog sekto-
ra i zato je i doslo do rasta u privatnom
sektoru. Bilo je i pozitivnih promena u
unapredenju uslova poslovanja i to je
dodatno otvorilo prostor za rast. Proslu
godinu smo uspeli da zavrsimo pozitiv-
nom stopom rasta, povecaniem izvoza i
rastom industrijske proizvodnje i grade-
vinarstva. Ta stopa rasta bi bila [os veca
da nije bilo pada poljoprivredne proi-
zvodnje. Ukratko, impuls privrednog
rasta je krenuo pocetkom druge polovi-
ne prosle godine i nastavljen je u ovoj.
• A kakva je to privreda u kojoj stope ra-
sta zavise od toga da li rade dve kom-
panije, Zelezara i Fiat, na primer, i od
poljoprivrede?
- Upravo to je dokaz da su nam po-
trebne strukturne promene 0 kojima
vec decenijama ekonomisti pricaju. Pri-
eamo 0 potrebi razvoja malih i sred-
njih preduzeca upravo zato sto je po-
trebno ispraviti pogresno postavljenu
privrednu strukturu. Imamo ogromne
potencijale u poljoprivredno-prehram-
benom kompleksu ali zbog niske kon-
kurentnosti tavore. Imamo skromnu
industriju koja bi trebalo da je konku-
rentnija. Evo primera. Mi se dicimo ma-
linom, ali je izvozimo u smrznutom sta-
nju, a ne izvozimo preradene proizvode
od maline. Slicno je isa sljivom itd. Smr-
znuta malina kosta 4-5 evra za kilogram
MAJ 2016. ED

3. ED MAGAZIN BIZNIS

4. INTERVJU
dok proizvodi od maline kostaju od 25
evra pa navise, Pa, sada vidite gde je
profit. Mi proizvodimo sirovinu za ne-
koga ko ce je preraditi i zaraditi lavov-
ski deo profita. I kad govorimo 0 prav-
cu u kojem bi srpska privreda trebalo da
se razvija, kad izademo iz price sarno 0
velikim preduzecima koja jesu nasa rak-
rana, onda se vidi da je jedino resenje
otvaranje jednog novog pravca razvoja,
zasnovanog na inovativnosti. Jedan pra-
vac razvoja svakako su postojece tradi-
cionalne industrije u kojima postoje po-
tencijali i u kojima smo konkurentni,
kao sto su npr. pomenuta proizvodnja
zdrave hrane, prehrambena industri-
ja, turizam itd., ali istovremeno Srbija
mora da uhvati korak i sa najinovativni-
jim industrijama u kojima ima potenci-
[ale. Sustina unapredenja konkurentno-
sti jeste u inovativnosti i tu je potrebno
obezbediti odgovarajuce podsticaje.
• Koji je to pravac razvoja kojinas izvlaCi
iz krize?
- Rec je 0 kreativnim industrijama
koje su bogate znanjem, jer imamo mla-
de ljude koje obrazujemo i koji pobedu-
ju na svetskim takmicenjima sa 17,18go-
dina. A mi smo uradili sve da oni odu
u svet i da tamo prave karijere, jer u ze-
mlji nismo stvorili ambijent da mogu da
ostanu i ovde da rade. To nam se desa-
va sa Maternatickom gimnazijom, sa ta-
SREOIVANJEJAVNOGSEKTORA
Kadje ree 0 reformama koje treba sprovesti u javnom sektoru, a koje
su do sada odlagane kao najteze za sprovodenje, dr Savic istice da je bit-
no da reforma tog sektora bude zasnovana na smanjivanju broja zaposle-
nih, ali onih koji ne rade:
- Sustina reformi u javnom sektoru je da izadu nesposobni i da udu spo-
sobni kako bi taj sektor bio efikasniji. A to znact da treba da se u javnom
sektoru poveca prijem novih, kvalitetnih ljudi koji treba da ih ojacaju. Sre-
divanje stanja u javnom sektoru i javnim preduzecima predstavlja drugi
deo reformi koje Srbija treba da sprovede, a koje imaju vazan cilj - pri-
vredni rast i zaposljavanje, kaze dr Nebojsa Savko
gube onu fundamentalnu funkciju koju
su imale, a to je da prikupljaju sredstva
i da ih plasiraju onima kojima su potreb-
na. Toje globalni problem 0 kojem svet-
ska imena u ekonomiji sada raspravlja-
ju. Dakle, smzenje referentne kamatne
stope delovalo je na povecanja plasma-
na banaka i ocekujern da ce se taj pro-
ces dalje intenzivirati.
• A kakav je Vas stay 0 tome kako re-
siti problem naplate problematicnih
kredita?
- Taj problem je izuzetno slozen i ne
resava se jednom odlukom i na kratak
rok. Problem losih plasmana je nastao
zbog sklonosti nekih banaka da previse
rizikuju. Otuda je moj stay da ne tre-
ba trazitt linearna resenja, kao sto mi-
slim da drzava ne treba da snosi trosko-
ve losih plasmana vec oni koji su ga na-
lentovanim ucenicima gimnazija, sa di-
plomcima. Isto nam se desava i u sportu.
Prvaci na svetskim takrnicenjima su
nase mlade reprezentacije do 18. ili 20.
godine, a onda nestaju sa nase scene.
• Vi ste u obrazovnom sistemu, gde tu vi-
dite problem?
- Ima najmanje dva problema. [edan
je sto smo stvorili ambijent koji ne pre-
poznaje znanje, jer sistem obrazovanja
nije pratio potrebe privrede i kretanja
i na svetskim trzistima. Moram da ka-
zem da Srbija nije izuzetak. Cak i vode-
ce zemlje u Evropi i svetu preduzima-
ju ozbiljne korake u obrazovanju da bi
obrazovni sistem prilagodile onome sto
je potrebno tdistu rada. Ali, mi u sve-
mu tome mnogo kasnimo. Srbija se po
dva pokazatelja, odlasku talenata iz ze-
mlje i sposobnosti zemlje da privuce ta-
lente, nalazi iznad 140.mesta od ukupno
144zemlje. Niti zadrzavamo nase talente
u zemlji, niti smo dovoljno atraktivni da
ih privucemo iz sveta. [a mislim da je to
o BANKARSKOMSEKTORU
• 5 obzirom na to ste i predsednik 5a-
veta guvernera, kako komentarisete -
koliko je niska referentna kamata uti-
cala na povecanje kreditne aktivnosti?
- Imali smo dva momenta: smanjenje
referentne kamatne stope i smanjenje
obavezne rezerve banaka. To je oslo-
bodilo kreditni potencijal banaka. lzvo-
ri za kreditiranje su postali jeftiniji. Ali,
globalni svetski problem koji postoji je
vtsak likvidnosti. Banke imaju viSkove
sredstava koje treba da plasiraju privre-
di. Banke ne ulazu u privredu sto zbog
globalnog nepoverenja, sto zbog toga
sto nemaju gde da plasiraju sredstva. I
sta onda rade - plasiraju sredstva u dr-
zavne hartije. To se desava u Srbiji, a
desava se i u svetu. Banke poeinju da
MAGAZIN BIZNIS
pravili. Sve drugo bi bila nagrada onima
koji su napravili problem. Drugo, ono sto
drzava i regulatori mogu da urade jeste
da podstaknu proces resavanja proble-
ma otvarajuci komercijalnim bankama
prostor da resavaju svoje lose plasma-
ne. Toznact da bi trebalo stvoriti povolj-
niji administrativni ambijent da se ban-
ke podstaknu da resavaju taj problem,
pojednostavljivanjem pravnih procedu-
ra oko kolaterala i stvaranjem povoljnih
poreskih okvira za resavanje nenaplati-
vih potrazlvanja. Te dye stvari bi utica-
le na to da banke pocnu da trguju potra-
zivanjima. Ddava ne treba da ucestvuje
u tome vec da uradi svoj deo posla. Do-
sta toga je vec uradeno time sto je pros-
le godine doneta strategija za resavanje
problernatknm kredita, a sada treba re-
siti i pomenute stvari.

5. Savic: Rast BDP-a uz rast zaposlenosti, to je ono ka cemu Srbija treba da ide
najvaznija stvar 0 kojoj treba razmisljati
- duboka reforma sistema obrazovanja u
kome ce profesori biti u funkciji stude-
nata. Uz razvoj obrazovnog sistema dru-
ga vazna stvar je razvoj infrastrukture.
Postoje, naime, razne komponente infra-
strukture i mi sigurno nismo na zavid-
nom mestu kada je ree 0 putnoj i zele-
znickoj infrastrukturi. Ali, nalazimo se
medu 40 zemalja u svetu koje imaju do-
bra razvijene informaciono-komunika-
done tehnologije, ko]e su od izuzetnog
znacaja za vodenje modernog biznisa.
• Da Ii su to nase prednosti ikako smo ih
iskoristili?
- Izvanredno je sto imamo dobra ra-
zvijene informaciono-komunikacione
tehnologije, a tome svakako doprinosi
Cinjenica da imamo tri velika provajdera
mobilne telefonije, da imamo razvijenu
sirokopojasnu internet mrezu. Veoma je
vazno da tu prednost ne samo zadrzi-
mo vec da je i dalje unapredujemo. [er,
ako neko hoce u Srbiji da razvija biznis,
sta mu je potrebno? - Da ima razvije-
nu fizicku infrastrukturu i internet i da
raspolaze kvalitetnom visokoobrazo-
vanom radnom snagom. Kada ove dve
stvari spojimo, dobijamo na atraktivno-
sti i mozemo da govorimo 0 povoljnim
uslovima za privlacenje kapitala, pod
uslovom da bitno unapredimo i treci se-
gment - administrativnu infrastruktu-
ra i institucionalne okvire poslovanja.
Tu je ono cuveno pitanje 0 funkcionisa-
nju drzavne administracije, pravne dr-
zave pa do monopolisanosti domaceg
tdista. Ovaj strukturni i institucional-
ni delovi reformi su od kljucnog znacaja
ako zelimo da podstaknemo razvoj pri-
vatnog sektora koji jedini moze biti ge-
nerator novog zaposljavanja,
• Kod nas mnogi mladi ljudi radeu oblasti
informacionih tehnologija zastrane kom-
panije, od pravljenja softvera dovideo-
igrica, ali dosta njih radi na crno ...
- Mnogi rade na crno, sto zbog tra-
dicije izbegavanja placanja poreza, sto
INTERYJU
zbog visokog opterecenja rada. U Srbiji
vec postoje mladi ljudi koji rade softve-
re za strane kompanije i razvijaju krea-
tivne industrije. Ali, afirmativna prica 0
njima je retko prisutna, vec su u fokusu
neuspesni, npr. 17 preduzeca u restruk-
turisanju. Ta preduzeca jesu rak-rana
srpske privrede, ali hajde da i ovaj novi
segment otvorimo. [er, pomenute krea-
tivne industrije bi u 2017.godini trebalo
da dostignu milijardu evra izvoza. To je
ono sto svet trazi danas, a te proizvode i
usluge mozemo ponuditi. Razvoj mobil-
nih platformi je omogucio prikupljanje
neverovatno mnogo podataka uz kla-
uda. Na taj nacin mozemo da se uklju-
cimo i u velike svetske sisteme tzv. pa-
metnih povezanih proizvoda. Vec se
uveliko gase radna mesta vezana za ru-
tinske poslove, eak i oni koje rade viso-
koobrazovani jer njihove poslove obav-
ljaju kompjuteri i softver. Zato su danas
najbolje placeni i tretiraju se kao pravo
blago, kreativni, visokoobrazovani lju-
di. Hi cemo i mi sa tim uhvatiti korak, ili
cemo tumarati na evropskom dnu.
• Ali, u ovoj zemlji ne iioe samo mladi lju-
di koji prave softvere posao je potreban i
starijim generacijama .
- Razume se da tradicionalne indu-
strije treba da se razvijaju. Toje tako vaz-
VISEDECENIJSKI PROBLEMI
• Bliii se 31. maj kada istiie rok
koji su MMF i Svetska banka po-
staviii za 17 driavnih preduzeca
u restrukturisanju i ptivatizaciji.
Ostalo je da se resi jos sest-sedam
najteiih siucaieva, medu kojima
su RTB Bor, Petrohemija, MSK Ki-
kinda ... Da li ce se to reiiti u pred-
videnotn roku?
- Mi taj problem moramo da rest-
mo zbog nas a ne zbog roka kao roka.
Rec je 0 preduzecirna sa problemima
koji traju decenijama. Mnogo je vre-
men a proteklo i potrebna su konac-
na resenja. Koliko smo saznali iz me-
dija, resen je problem 11 preduzeca,
a pre par meseci su bila samo dva. To
je dobro. Najvaznije je da se uskoro,
u veoma kratkom roku, ova tema ko-
nacno skine sa dnevnog reda i dode
do konacnog razresenja.
MAJ 2016. m

6. INTERVJU
no, ali moramo da razmisljamo 0 indu-
strijama buducnosti. Da je pre desetak
godina neko rekao da ce nestati konfek-
POLITICKA SPREMNOST ZA REFORME
• Do sada smo uvek slusali odpred-
stavnika medunarodnih finansij-
skih organizacija da izbori uspo-
ravaju refotme. Medutim, za ove
najnovije izbore nije bilo primedbi
na Cinjenicu da se odriavaju usred
reformi?
- Mislim da su predstavnici me-
dunarodnih finansijskih organizacija
prepoznali da je postojala politicka
spremnost da se ne zaustavljaju re-
forme. U Srbiji je aktuelna vlada 0 re-
formama govorila kao 0 necernu sto
nije nametnuo MMF nego kao 0 ne-
cemu !ito mora da sprovede jer je to
nama potrebno i u nasern je intere-
suo To se prvi put kod nas dogodilo
jer, po pravilu, poltttcart nastoje da
izbegnu teret sprovodenja reformi i
to smo videli sa brojnim vladama u
ranijem periodu. Medutim, sada Vla-
da nije pomerala rokove za sprovode-
nje reformi i realizacija planiranog za
prvi kvartal2016. je tekla po planu.
m MAGAZIN BIZNIS
• Koji bi trebalo da budu prvi koraci nove
vlade?
- Kljucno je da se postavi jasan cilj.
U savremenim uslovima to je rast BDP-
a uz rast zaposlenosti i to je ono ka cemu
Srbija treba da ide, a unapredenje siste-
ma obrazovanja nam obezbeduje i jed-
no i drugo. Zatim, vazno je smanjivanje
institucionalnih i administrativnih pre-
preka. To bi unapredilo poslovni am-
bijent i ucinilo ga atraktivnijim za pri-
vatni kapital, koji treba da bude osnov
povecanja zaposlenosti i razvoja malih i
srednjih preduzeca.
Dakle, najvazniji su: unapredenja ob-
razovanja, infrastrukture, poslovnog
okruzenja, izgradnja institucija, jaca-
nje pravne drzave, smanjivanje admini-
strativnih prepreka i omogucavanje pri-
vatnom sektoru da se razmahne. Zato
ostaje i dalje da vazi ista poruka kao i
godinama unazad: Srbija ponovo ima
sansu, ali je potrebno iskoristiti je u cilju
povecanja prosperiteta gradana - rekao
je prof. dr Nebojsa Savic u razgovoru za
Magazin Biznis.
Savic: Treba da se ukljuCimo 11 velike svetske sisteme /zv. pametnih povezanih proizvoda
cije Beko, Kluz i Prvi maj, svi bi bili za-
panjeni, a evo, danas ih vise nema. I zato
ce se desavati da nestane sve sto je danas
na opadajucoj putanji, a niknuce neke
nove kreativne industrije. Srbija treba da
ima svaku proizvodnju u kojoj ostvaru-
je konkurentnost i produktivnost, u od-
nosu na svetsku proizvodnju, ali mora-
mo da otvorimo i ovaj kanal za najnovije
trendove vezane za inovativnost i infor-
macione tehnologije. Svetska privreda je
vec izvesno vreme u velikom zaokretu i
ko se u to uklopi otvorice prostor za vi-
soke stope rasta i prosperitet. Ko se ne
uklopi, ostace na periferiji i osuden je na
zaostajanje. Danas vodece svetske kom-
panije zasnivaju razvoj na pametnim po-
vezanim proizvodima. Mi treba da se pi-
tamo gde smo u tome i kako da se tome
prilagodimo. Dakle, svet trosi sve proi-
zvode, a kupuje sarno najkonkurentni-
je - od metli, oklagije i carape do prera-
devina od malina i sljive, do softvera. Mi
treba sve to da razvijamo i tradicionalne
proizvode sa kojima smo konkurentni i
inovativne proizvode kreativnih indu-
strija koji su sa velikim ucescem znanja. Radojka Nikolic