Istraživanje stavova o sivoj ekonomiji koje je sproveo Ipsos Strategic Marketing za potrebe NALED-a u maju 2018.

1. 1 1
ISTRAŽIVANJE STAVOVA
GRAĐANA O SIVOJ
EKONOMIJI MAJ 2018

2. 2
Metodološke napomene
Realizacija: Terensko istraživanje sprovedeno u periodu od 18. do 30. maja 2018. godine
Uzorački okvir: Populacija Srbije 18+
Veličina uzorka: 1025 ispitanika
Tip uzorka:
Troetapni slučajan reprezentativni stratifikovani uzorak
Jedinica prve etape: Teritorija biračkih mesta
Jedinica druge etape: Domaćinstva (SRSWoR – slučajnim korakom)
Jedinica treće etape: Ispitanici u okviru domaćinstva
Tip istraživanja: Omnibus, terenski upitnik prosečne dužine 45 minuta
Mesta istraživanja: 67 opština iz Srbije, 127 mesnih zajednica, gradske, prigradske i seoske životne sredine
Poststratifikacija: Po polu, godinama i regionu
Greška:
±1.45% za pojave sa incidencom od 5%
±2.86% za pojave sa incidencom od 25%
±3.31% za pojave sa incidencom od 50% (marginalna greška)

3. 3
Ključni nalazi – siva ekonomija
• Najčešće asocijacije koje građani imaju na pomen sive ekonomije jesu rad na crno (u smislu neprijavljivanja radnika i/ili njihovih
doprinosa) – 31% i izbegavanje plaćanja poreza državi (28%). Definisanje sive ekonomije kao izbegavanje plaćanja poreza znatno
češće navode građani sa višim i visokim obrazovanjem. Dodatno, u odnosu na prethodni period, znatno veći procenat građana
vezuje pojam sive ekonomije za neplaćanje poreza državi na uštrb prodaje na crno. Kada se navodi prodaja na crno, veoma
često se pominje neizdavanje fiskalnih računa.
• Sedam od deset građana smatra da siva ekonomija nije opravdana (70%), dok četvrtina ima suprotno mišljenje (23%). Važno je
napomenuti da skoro svaki drugi građanin ističe da siva ekonomija uopšte nije opravdana (48%), što je znatno više u odnosu na
septembar prethodne godine (39%). Zanimljivo je da mlađi (18 do 29 godina) u većoj meri navode da je siva ekonomija, barem
uglavnom, opravdana (30%). Isti trend je primetan i među građanima iz Beograda (33%).
• Da se obim sive ekonomije smanjio u prethodnih godinu dana veruje šest od deset građana (59%). S druge strane, manje od
petine misli da se obim sive ekonomije povećao (17%). Svaki četvrti građanin ne može da oceni kretanje sive ekonomije (25%).
Primetan je nešto veći procenat građana koji veruju da se obim sive ekonomije smanjio u prethodnih godinu dana, nego što je
to bio slučaj 2017. godine.
• S obzirom da smanjenje sive ekonomije povećava prihode u državnom budžetu, postavlja se pitanje kako bi Vlada trebalo da
troši taj novac. Prema mišljenu građana generalno, zdravstveni sektor bi predstavljao prioritetnu oblast za ulaganje (62%), pri
čemu je ovaj stav u većoj meri prisutan kod građana starijih od 60 godina (74%). Na drugom mestu po prioritetnosti građani
izdvajaju ulaganja u oblast ekonomije/ poslovanja – odnosno podršku preduzetništvu i zapošljavanju (41%) i poreske olakšice
(20%).

4. 4
Ključni nalazi – mere borbe protiv sive ekonomije
• Kao i u prethodnom periodu, podrška borbi protiv sive ekonomije ostaje na izuzetno visokom nivou - čak 90% građana
naglašava da se zalaže za njeno suzbijanje. Ipak, primetno je da građani osnovnog i nižeg obrazovanja (15%), kao i oni koji žive u
Beogradu (19%) nešto češće navode da ne podržavaju borbu protiv sive ekonomije.
• S druge strane, stiče se utisak da su građani bolje informisani u poređenju sa prethodnim periodom - blizu polovine ističe da
zna da je 2018. godina proglašena godinom borbe protiv sive ekonomije (45%), dok je u septembru 2017. oko dve petine bilo
upućeno da je 2017. godina borbe protiv sive ekonomije (39%).
• Iako je u odnosu na septembar prošle godine prisutna nešto veća spremnost među građanima da prijave rad na „crno“, svega 4
od 10 građana navodi da bi prijavilo svog poslodavca ukoliko bi njih ili njihovog kolegu zaposlio na crno (38%). Kao glavni razlozi
za neprijavljivanje takvog poslodavca najčešće se navode strah od gubitka posla (40%), kao i nastojanje da se ne mešaju u nešto
što ih se ne tiče i nije njihov posao (28%).
• Među zaposlenima 14% građana navodi da trenutno radi bez ugovora, pri čemu su to češće zaposleni sa osnovnim i nižim
obrazovanjem (28%), kao i mlađi, od 18 do 29 godina (27%).
• Petina radno angažovanih građana ističe da dobija zaradu/naknadu za rad delimično ili u potpunosti na ruke (20%), dok tri
četvrtine navodi da zaradu/naknadu za rad dobija u potpunosti preko tekućeg računa (74%). Zanimljivo je da 14% radno
angažovanih građana ističe da mesečnu zaradu ili naknadu za rad dobija u potpunosti na ruke (u kešu), pri čemu su to češće
mlađi, od 18 do 25 godina (24%), oni sa osnovnim i nižim obrazovanjem (22%), kao i oni sa nešto nižim mesečnim prihodima
(22%).
• Gotovo svi građani navode da kafu, alkohol ili cigarete najčešće kupuju u prodavnici, supermarketu ili na trafici (94%), dok svega
2% kupuje navedene proizvode na pijaci, ulici i drugim improvizovanim mestima.

5. 5
Ključni nalazi – fiskalni računi
• Devet od deset građana ističe da uvek ili često dobijaju fiskalni račun prilikom kupovine (93%). Ipak treba imati u vidu da većina
građana tom prilikom ne razmišlja o tome da li je dobijeni račun fiskalni ili ne, da li je ispravan ili ne, pa bi bilo preciznije reći da
93% građana prilikom kupovine dobije neku vrstu računa. U prilog tome govori i podatak da preko trećine građana ne ume da
prepozna da li je fiskalni račun ispravan (37%), pri čemu ovaj procentat raste do skoro 50% među najstarijim građanima (preko
60 godina) i onim sa osnovnim i nižim obrazovanjem. Dodatno, kod onih koji navode da umeju da prepoznaju ispravan fiskalni
račun, mišljenja su podeljena po pitanju načina utvrđivanja ispravnosti. Skoro podjednak udeo građana - oko četvrtine, navodi
da to mogu uraditi na osnovu grba (26%), podataka o trgovini i obavljenoj kupovini (24%), odnosno na osnovu PIB-a (23%).
• Ipak, ovde je važno naglasiti da je uočeno povećanje broja građana koji navode da ne umeju da prepoznaju ispravan fiskalni
račun (37%) u poređenju sa septembrom prethodne godine (29%). Čini se da je učestalija priča o fiskalnim računima dovela da
preispitivanja sposobnosti prepoznavanja ispravnosti fiskalnih računa.
• Gotovo polovina građana ističe da uvek ili uglavnom traži račun u slučaju da im isti ne izdaju (48%), što je nešto više u
poređenju sa septembrom prethodne godine (40%). Najčešći razlog za traženje računa, koji ističe preko polovine građana jeste
zakonska obaveza njegovog izdavanja i potvrda da je trgovac platio porez (52%), što je i znatno češće u odnosu na 36% iz
februara prethodne godine, čemu je moguće doprinela nagradna igra. S druge strane, polovina građana navodi da ne traži račun
ukoliko ga ne dobije prilikom kupovine zato što im ne treba (48% onih koji ne traže račun u svim prilikama kada im nije izdat), pri
čemu je ovakav stav znatno zastupljeniji u Beogradu (58%).
• Važno je napomenuti da svega četvrtina građana tvrdi da bi prijavili objekat koji im nije izdao fiskalni račun (26%), a da je u
septembru prošle godine ovaj procenat je iznosio 22%.

6. 6
Ključni nalazi – korišćenje kartica prilikom kupovine
• Kada je u pitanju plaćanje karticama, 6 od 10 građana ističe da ne koristi kartice prilikom kupovine (58%), dok s druge
strane, svaki deseti građanin kartice koristi uvek (9%). Dodatno, dobijene su velike razlike u pogledu učestalosti korišćenja
kartica s obzirom na različite demografske karakteristike. Tako građani osnovnog i nižeg obrazovanja, stariji od 60 godina,
bez prihoda ili sa nižim mesečnim prihodima, oni koji žive u ruralnim sredinama i Centralnoj Srbiji znatno ređe koriste
kartice prilikom plaćanja (između 85% i 69% njih navodi da nikada ne plaća karticom).
• Kao razlog za upotrebu kartica pri kupovini, 7 od 10 korisnika platnih kartica ističe lakoću plaćanja (70%), dok blizu
četvrtine navodi da tako mogu koristiti pogodnost plaćanja na rate ili na kredit (25%). Žene u nešto većem procentu
navode da upotrebljavaju kartice zbog mogućnosti plaćanja na rate ili na kredit (30%), mladi (18 do 25 godina) nešto
češće navode da im kartica omogućava plaćanje preko interneta (20%), a stariji (45 do 60 godina) da plaćaju karticom
kada nemaju dovoljno keš novca (10%).
• S druge strane, neposedovanje računa u banci, kao i strah zbog nedovoljne bezbednosti navode se kao glavni razlozi za
nekorišćenje kartice prilikom plaćanja (37% i 22% nekorisnika, respektivno). Primetno je da procenat onih koji navode da
ne plaćaju karticama, jer nemaju račun u banci raste do 79% među građanima bez sopstvenih mesečnih prihoda. Takođe,
ovaj razlog češće navode oni do 30 godina (70%), kao i oni koji žive u ruralnim sredinama (45%). S druge strane, građani
preko 60 godina (32%), kao i oni iz Beograda (35%) češće navode da ne plaćaju karticama, jer se plaše da to nije
bezbedno.

7. 7
Ključni nalazi – nagradna igra „Uzmi račun i pobedi“
• Više od dve petine građana je direktno ili indirektno učestvovalo u nagradnoj igri „Uzmi račun i pobedi“ (24% lično i
17% preko članova porodice), što je za četiri procentna poena više u odnosu na septembar prethodne godine
(37%). Korisnici kartica u nešto većem procentu navode da su na neki način učestvovali u nagradnoj igri. Takođe,
važno je napomenuti da su skoro svi građani čuli za pomenutu nagradnu igru (99%).
• Preko trećine građana koji su čuli za nagradnu igru ističe da ih je ona podstakla da uzimaju fiskalne račune (35%),
dok 13% njih navodi da ih je motivisala da plaćaju karticom. Isti procenat je naveo da je upoznat sa činjenicom da
su NALED i privreda okupljena u Savez za fer konkurenciju obezbedili deo nagradnog fonda i podržali organizaciju
nagradne igre.
• Preko dve petine građana je istaklo da bi učestvovalo u ovakvoj ili sličnoj nagradnoj igri u budućnosti (42%), pri
čemu je važno imati u vidu da je u septembru prošle godine je 35% navelo da bi učestvovalo u narednom ciklusu
nagradne igre „Uzmi račun i pobedi“.
• Naposletku, preko polovine građana smatra da bi traženje fiskalnog računa prilikom svake kupovine ili izvršene
usluge bio najefikasniji način na koji bi građani generalno mogli da doprinesu smanjenju obima sive ekonomije
(54%).

8. 8
SIVA EKONOMIJA

9. 9
Šta je, po Vašem mišljenju, siva ekonomija?
Baza: Oni koji su naveli da znaju šta je siva ekonomija (80% ciljne populacije)
31%
28%
16%
11%
4%
2%
2%
1%
5%
Rad na crno (neprijavljeni radnici, neplaćanje doprinosa...)
Neplaćanje državi poreza, obaveza/ utaja poreza
Nezakonito poslovanje/ nezakoniti tokovi novca/ nepoštovanje
zakona
Prodaja robe na crno (bez fiskalnih računa, poreza, na tezgama)
Krađa/ kriminal/ korupcija
Šverc
Način preživljavanja/ snalaženje/ nužda
Nelegalno bogaćenje/ zloupotreba položaja
Ostali odgovori
Najčešće asocijacije na sivu ekonomiju jesu rad na crno (u smislu neprijavljivanja radnika i/ili njihovih doprinosa) i izbegavanje plaćanja poreza državi.

10. 10
Šta je, po Vašem mišljenju, siva ekonomija?
Baza: Baza: Oni koji su naveli da znaju šta je siva ekonomija
31%
28%
16%
11%
4%
2% 2%
1%
5%
33%
19%
16%
19%
3% 3% 2% 1%
4%
29%
19%
17%
22%
4%
3%
1% 1%
6%
Rad na crno
(neprijavljeni
radnici,
neplaćanje
doprinosa...)
Neplaćanje
državi poreza,
obaveza/ utaja
poreza
Nezakonito
poslovanje/
nezakoniti
tokovi novca/
nepoštovanje
zakona
Prodaja robe na
crno (bez
fiskalnih
računa, poreza,
na tezgama)
Krađa/
kriminal/
korupcija
Šverc Način
preživljavanja/
snalaženje/
nužda
Nelegalno
bogaćenje/
zloupotreba
položaja
Ostali odgovori
Maj 2018 Septembar 2017 Februar 2017
U odnosu na prethodni period, znatno veći procenat građana vezuje pojam sive ekonomije za neplaćanje poreza državi na uštrb prodaje na crno. Kada
se navodi prodaja na crno, veoma često se pominje neizdavanje fiskalnih računa.

11. 11
Kakav je Vaš stav u pogledu opravdanosti sive ekonomije u Srbiji?
Baza: Ukupna ciljna populacija
Preko dve trećine građana smatra da siva ekonomija nije opravdana, dok četvrtina ima suprotno mišljenje.
48%
22%
70%
23%
16%
7%
7%
Uopšte nije opravdano
Uglavnom nije opravdano
NIJE OPRAVDANO (1+2)
JESTE OPRAVDANO (4+5)
Uglavnom je opravdano
U potpunosti je opravdano
Ne zna

12. 12
Kakav je Vaš stav u pogledu opravdanosti sive ekonomije u Srbiji?
Baza: Ukupna ciljna populacija
U odnosu na septembar prethodne godine registruje se značajno veći procenat građana koji ističu da siva ekonomije uopšte nije opravdana.
48%
22%
70%
23%
16%
7%
7%
39%
30%
69%
26%
19%
7%
5%
Uopšte nije opravdano
Uglavnom nije opravdano
NIJE OPRAVDANO (1+2)
JESTE OPRAVDANO (4+5)
Uglavnom je opravdano
U potpunosti je opravdano
Ne zna
Maj 2018
Septembar 2017

13. 13
Po Vašem mišljenju, obim sive ekonomije se kod nas u prethodnih godinu dana…
Baza: Ukupna ciljna populacija
6 od 10 građana veruje da se obim sive ekonomije smanjio u prethodnih godinu dana. S druge strane, manje od petine građana misli da se obim sive
ekonomije povećao. Svaki četvrti građanin ne može da oceni kretanje sive ekonomije.
11%
48%
59%
17%
12%
5%
25%
Znatno smanjio
Delimično smanjio
SMANJIO (1+2)
POVEĆAO (3+4)
Delimično povećao
Znatno povećao
Ne zna

14. 14
Po Vašem mišljenju, obim sive ekonomije se kod nas u prethodnih godinu dana…
Baza: Ukupna ciljna populacija
59%
17%
25%
51%
27%
22%
48%
25%
28%
SMANJIO (1+2) POVEĆAO (3+4) Ne zna
Maj 2018
Septembar 2017
Februar 2017
Primetan je nešto veći procenat građana koji veruju da se obim sive ekonomije smanjio u prethodnih godinu dana, nego što je to bio slučaj 2017.
godine.

15. 15
Optimalan način ulaganja povećanih prihoda državnog budžeta usled smanjenja sive ekonomije
Višestruki odgovori; Baza: Ukupna ciljna populacija
62%
41%
36%
32%
28%
20%
4%
3%
Ulaganje u zdravstvo
Podrška preduzetništvu i zapošljavanju
Ulaganje u obrazovanje
Povećanje socijalnih davanja
Razvoj infrastrukture
Poreske olakšice
Drugo
Ne zna
Ulaganje u zdravstvo predstavlja prioritetnu oblast građanima, u slučaju da vlada raspolaže povećanim prihodima usled smanjenja obima sive
ekonomije (62%). Na drugom mestu su ekonomske mere - podrška preduzetništvu i zapošljavanju, kao i poreske olakšice (61% u zbiru)

16. 16
MERE BORBE
PROTIV SIVE EKONOMIJE

17. 17
Da li Vi lično podržavate borbu protiv sive ekonomije?
Baza: Ukupna ciljna populacija
Podrška borbi protiv sive ekonomije je na izuzetno visokom nivou, kao i u prethodnom periodu, a skoro polovina građana ističe da zna da je 2018.
godina proglašena godinom borbe protiv sive ekonomije.
PROCENAT GRAĐANA KOJI ZNA DA JE
2018. GODINA PROGLAŠENA
GODINOM BORBE PROTIV SIVE
EKONOMIJE
45%
U septembru prošle godine
ovaj procenat je iznosio 39%
90%
10%
Podržavam
Ne podržavam

18. 18
Prijavljivanje poslodavaca koji zapošljavaju na crno
Baza: Ukupna ciljna populacija
4 od 10 građana ističe da bi prijavili svog poslodavca ukoliko bi njih ili njihovog kolegu zaposlio na crno, što je porast od 5 p.p. u odnosu na prethodnu
godinu. Strah od gubitka posla i nemešanje u celu problematiku su glavni razlozi za neprijavljivanje zapošljavanja na crno. Samo 3% zaposlenih kaže da
im više odgovara da ih poslodavac ne prijavi jer tako ostvaruju veća primanja.
PROCENAT GRAĐANA KOJI BI PRIJAVIO
SVOG POSLODAVCA UKOLIKO JE NJIH
ILI NEKOG OD NJIHOVIH KOLEGA
ZAPOSLIO NA CRNO
38%
U septembru prošle godine
ovaj procenat je iznosio 33%
40%
28%
18%
4%
3%
2%
5%
Iz straha da ćete Vi ili Vaš kolega ostati bez
posla
To nije Vaša briga ni posao, ne tiče Vas se
I da ga prijavim ne očekujem da će ga država
kazniti
Solidarnost/ i njima je teško/ teška
ekonomska situacija
Više Vam odgovara da Vas poslodavac ne
prijavi, jer Vam je tako veća plata/naknada
Ostali odgovori
Ne znate kome biste prijavili
Zašto ne biste prijavili tog poslodavca?
Baza: oni koji ne bi prijavili svog poslodavca ukoliko ih zapošljava na crno ili znaju da neki
kolega radi na crno (62% od ciljne populacije)

19. 19
Radno-pravni status i rad bez ugovora
Baza: Ukupna ciljna populacija
Među zaposlenima čak 14% navodi da radi bez ugovora odnosno „na crno“.
22%
10%
6%
6%
1%
30%
24%
1%
Zaposlen sam za stalno
Zaposlen sam na odredeno vreme
Samozaposlen - radim u svojoj firmi
Radim honorarno / povremene i
privremene poslove
Zaposlen po nekom drugom osnovu
Penzioner sam
Nisam radno angažovan ni po kom
osnovu
Odbija da odgovori
PROCENAT ZAPOSLENIH
KOJI ISTIČU DA RADE BEZ
UGOVORA
14%
Baza: zaposleni (40% od ciljne populacije)
NEAKTIVNI + NEZAPOSLENI
Treba imati u vidu da Republički zavod za
statistiku koristi drugačiju metodologiju
prilikom utvrđivanja stope (ne)zaposlenosti

20. 20
Način primanja mesečne zarade ili naknade za rad
Petina radno angažovanih građana ističe da dobija zaradu/naknadu za rad delimično ili u potpunosti na ruke, dok tri četvrtine navodi da zaradu/naknadu
za rad dobija u potpunosti preko tekućeg računa.
76%
3%
3%
14%
4%
U potpunosti preko tekućeg računa
Do 25% u kešu, ostalo preko računa
Do 50% u kešu, ostalo preko računa
U potpunosti u kešu (na ruke)
Odbija da odgovori
20%
Baza: radno angažovani (45% od ciljne populacije)
U septembru prethodne godine 17% radno
aktivnih građana je istaklo da mesečnu zaradu
ili naknadu za rad dobija u potpunosti na ruke
(u kešu).
Ovaj nalaz, ipak treba uzeti sa dozom rezerve,
jer pitanje u prethodnom talasu nije bilo
postavljeno na identičan način.

21. 21
Gde najčešće kupujete kafu, alkohol, ili cigarete?
Baza: Ukupna ciljna populacija
Gotovo svi građani navode da kafu, alkohol ili cigarete najčešće kupuju u prodavnici, supermarketu ili na trafici. Ovi rezultati mogu da ukazuju na
smanjenu nelegalnu trgovinu akciznim proizvodima.
94%
2%4%
U supermaketu,
prodavnici ili trafici
Na pijaci, ulici i drugim
improvizovanim
mestima
Ne kupujem ove proizvode

22. 22
FISKALNI RAČUNI

23. 23
IZDAVANJE FISKALNIH RAČUNA
Baza: Ukupna ciljna populacija
Devet od deset građana ističe da uvek ili često dobijaju fiskalni račun prilikom kupovine, ali s druge strane gotovo 40% građana ne ume da prepozna
ispravan fiskalni račun. 26% tvrdi da bi prijavili objekat koji im nije izdao fiskalni račun, što je za 4 p.p. više nego prošle godine
57%
36%
4%
2%
1%
55%
41%
3%
1%
0%
Uvek
Često
Retko
Nikad
Ne zna
Maj 2018
Septembar 2017
Koliko često dobijate fiskalni račun
prilikom kupovine robe ili usluge?
PROCENAT GRAĐANA KOJI
BI PRIJAVIO OBJEKAT /
PRODAJNO MESTO NA
KOJEM IM NE IZDAJU
FISKALNI RAČUN
26%
U septembru prošle
godine ovaj procenat
je iznosio 22%
Iako 57% navodi da
uvek dobija fiskalni
račun prilikom
kupovine, gotovo 40%
ne ume da prepozna
ispravan fiskalni
račun, pa je preciznije
reći da 53% građana
prilikom kupovine
uvek dobije neku
vrstu računa.

24. 24
Da li umete da prepoznate ispravan fiskalni račun?
Baza: Ukupna ciljna populacija
Preko trećine građana navodi da ne ume da prepozna da li je fiskalni račun ispravan. Dodatno, među onima koji navode da znaju da prepoznaju ispravni
fiskalni račun, mišljenja su podeljena po pitanju načina utvrđivanja ispravnosti – na prvom mestu je grb sa 4 ocila.
PROCENAT GRAĐANA KOJI
NAVODI DA NE UME DA
PREPOZNA ISPRAVAN
FISKALNI RAČUN
37%
U septembru prošle
godine ovaj procenat
je iznosio 29%
26%
24%
23%
8%
8%
6%
5%
Ima grb/ 4 s
Naziv trgovine/podaci o
trgovini/datum i vreme/cene
Na osnovu PIB-a
Štampani su/izlaze iz fiskalne kase
Broj računa/ BI broj
Istaknut porez/PDV
Na osnovu bar koda
Na osnovu čega prepoznajete da je
fiskalni račun ispravan
Baza: Oni koji su istakli da umeju da prepoznaju fiskalni račun i koji su rekli na
osnovu čega prepoznaju (40% od ciljne populacije )
Čini se da je
učestalija priča
o fiskalnim
računima
prouzrokovala
da građani
preispituju
svoju
sposobnost da
prepoznaju
ispravnost
fiskalnih računa

25. 25
Ukoliko se desi da Vam ne izdaju fiskalni račun, da li ga Vi u tom slučaju tražite?
Baza: Ukupna ciljna populacija
Gotovo polovina građana ističe da traži račun u slučaju da im isti ne izdaju, što je nešto veći procenat u poređenju sa septembrom prethodne godine.
23%
25%
26%
26%
18%
22%
29%
31%
Uvek
Uglavnom
Retko
Nikad
Maj 2018
Septembar 2017
48%
U septembru prošle
godine ovaj procenat
je iznosio 40%

26. 26
Traženje fiskalnog računa
Baza: oni koji ne traže uvek fiskalni račun (77% od ciljne populacije)
Polovina građana navodi da ne traži račun ukoliko ga ne dobije prilikom kupovine zato što im ne treba. Kao najčešći razlog traženja računa ističe se da je
njegovo izdavanje zakonska obaveza, i to znatno češće u odnosu na prethodnu godinu (čemu je moguće doprinela nagradna igra).
48%
22%
13%
5%
4%
6%
3%
Ne treba mi fiskalni račun
Neprijatno mi je/ neću da gubim vreme
u raspravi
Neka država sama vodi računa ko će
platiti porez, a ko ne
Saosećam sa trgovcem/ privredom koja
nije u mogućnosti da plaća poreze
Nisam siguran da li je prodavac /
pružalac usluge dužan da mi izda račun
Drugo
Ne zna
52%
29%
14%
2%
4%
41%
38%
17%
2%
2%
36%
43%
12%
9%
To je zakonska obaveza prodavca
i potvrda da je platio porez
Zbog ostvarivanja prava na
garanciju/ zamenu/ reklamaciju
Sumnjam da mi je naplaćen
pogrešan iznos
Zbog učešća u nagradnoj igri
Drugo
Maj 2018
Septembar 2017
Februar 2017
Zašto tražite fiskalni račun?
Navedite razloge zbog kojih ne
tražite fiskalni račun?
Baza: oni koji uvek traže fiskalni račun

27. 27
KORIŠĆENJE KARTICA
PRILIKOM KUPOVINE

28. 28
Da li koristite karticu prilikom kupovine?
Baza: Ukupna ciljna populacija
6 od 10 građana i dalje ističe da ne koristi kartice prilikom kupovine, dok s druge strane svaki deseti građanin kartice koristi uvek.
9%
20%
13%
58%
Da, uvek
Da, najmanje jednom
nedeljno
Da, jednom mesečno ili ređe
Ne koristim
karticu prilikom
kupovine
U septembru prošle
godine 2% građana
istaklno je da uvek
koristi karticu
nasuprot sadašnjih 9 %
Ovaj nalaz treba uzeti
sa rezervom, jer
pitanje u prethodnom
talasu nije bilo
postavljeno na
identičan način.

29. 29
Da li koristite karticu prilikom kupovine?
Baza: Ukupna ciljna populacija
Kartice prilikom plaćanja znatno ređe koriste građani preko 60 godina starosti, a znatno češće oni sa visokim obrazovanjem.
9
8
10
12
11
8
6
3
10
17
21
20
21
21
30
24
9
9
21
38
13
12
13
15
14
15
8
7
15
16
58
60
56
53
44
54
77
81
55
28
TOTAL
MUŠKI
ŽENSKI
18 - 29
30 - 44
45 - 60
60+
OSNOVNA I NIŽE
SREDNJA
VIŠA, VISOKA
Da, uvek Da, najmanje jednom nedeljno Da, jednom mesečno ili ređe Ne koristim karticu prilikom kupovine

30. 30
Da li koristite karticu prilikom kupovine?
Baza: Ukupna ciljna populacija
Oni sa višim primanjima, kao i oni koji žive u urbanim sredinama, posebno u Beogradu, znatno češće koriste kartice prilikom kupovine.
9
2
7
13
18
6
7
12
5
21
8
11
33
30
16
21
25
14
13
6
11
17
16
10
15
15
9
58
85
70
37
36
69
56
48
72
TOTAL
BEZ PRIHODA
DO 28000 DIN.
VIŠE OD 28000 DIN.
BEOGRAD
CENTRALNA SRBIJA
VOJVODINA
GRAD
SELO
Da, uvek Da, najmanje jednom nedeljno Da, jednom mesečno ili ređe Ne koristim karticu prilikom kupovine

31. 31
Zašto (ne) plaćate karticom?
Lakoću plaćanja ističe čak 7 od 10 korisnika platnih kartica. S druge strane, neposedovanje računa u banci, kao i manjak bezbednosti se navode kao
glavni razlozi zašto se ne koriste kartice prilikom plaćanja.
Višestruki odgovori; Baza: oni koji koriste karticu prilikom kupovine (42%
od ciljne populacije)
70%
23%
16%
10%
5%
Jer mi je tako lakše
Jer mogu da plaćam na rate
ili na kredit
Jer je bezbednije
Jer mogu da plaćam preko
interneta
Kad nemam dovoljno keš
novca plaćam karticom
37%
22%
12%
11%
8%
7%
7%
2%
Jer nemam tekući račun u banci
Jer se plašim da nije bezbedno
Jer u mom kraju nema dovoljno
banaka i bankomata
Više volim da plaćam kešom
Jer ne znam kako da dobijem i
koristim karticu
Jer u prodavnicama i na šalterima ne
omogućavaju plaćanje karticom
Nemam karticu/ ne treba mi kartica
Nemam novca na računu
Zašto ne plaćate karticomZašto plaćate karticom
Višestruki odgovori; Baza: oni koji ne koriste karticu prilikom kupovine (58%
od ciljne populacije)

32. 32
Ne plaćam karticom – jer nemam račun u banci
Višestruki odgovori; Baza: oni koji ne koriste karticu prilikom kupovine (58% od ciljne populacije)
Oni do 30 godina, kao i oni bez sopstvenih prihoda češće navode da ne plaćaju karticama, jer nemaju račun u banci.
37%
31%
42%
70%
41%
40%
17%
40%
36%
22%
Total
Muški
Ženski
18 - 29
30 - 44
45 - 60
60+
Osnovna i niže
Srednja
Viša, visoka
37%
79%
29%
9%
33%
41%
30%
28%
45%
Total
Bez prihoda
Do 28000 din.
Više od 28000 din.
Beograd
Centralna Srbija
Vojvodina
Grad
Selo

33. 33
Ne plaćam karticom – jer se plašim da nije bezbedno
Oni preko 60 godina, kao i oni iz Beograda češće navode da ne plaćaju karticama, jer se plaše da nije bezbedno
Višestruki odgovori; Baza: oni koji ne koriste karticu prilikom kupovine (58% od ciljne populacije)
22%
24%
21%
6%
16%
23%
32%
23%
23%
18%
Total
Muški
Ženski
18 - 29
30 - 44
45 - 60
60+
Osnovna i niže
Srednja
Viša, visoka
22%
2%
32%
29%
35%
20%
21%
27%
18%
Total
Bez prihoda
Do 28000 din.
Više od 28000 din.
Beograd
Centralna Srbija
Vojvodina
Grad
Selo

34. 34
NAGRADNA IGRA
„UZMI RAČUN I POBEDI“

35. 35
Da li ste učestvovali u Vladinoj nagradnoj igri „Uzmi račun i pobedi 2018“?
Baza: Ukupna ciljna populacija
4 od 10 građana je direktno ili indirektno učestvovalo u nagradnoj igri „Uzmi račun i pobedi“, što je za četiri procentna poena više u odnosu na
septembar prethodne godine. U nagradnoj igri su više učestvovali građani koji koriste kartice.
24%
17%
58%
1%
Da, lično
Da, preko članova moje
porodice
Nisam učestovao/la
Nisam čuo/la za
nagradnu igru
41%
U septembru prošle
godine ovaj procenat je
iznosio 37%
47%
36%
Koriste kartice Ne koriste
kartice
Učestovali

36. 36
Vladina nagradna igra „Uzmi račun i pobedi 2018“
Baza: oni koji su čuli za nagradnu igru (99% od ciljne populacije)
Preko trećine građana ističe da ih je nagradna igra podstakla da uzimaju fiskalne račune, a 13% da plaćaju karticom.
35%
Da li Vas je nagradna igra Uzmi račun i pobedi podstakla da
uzimate fiskalne račune (bez obzira da li ste učestvovali ili ne)?
13%
Da li Vas je nagradna igra Uzmi račun i pobedi podstakla
da plaćate karticom (bez obzira da li ste učestvovali ili ne)?

37. 37
Da li biste učestvovali u ovakvoj ili sličnoj nagradnoj igri u budućnosti?
Baza: Ukupna ciljna populacija
Preko dve petine građana je istaklo da bi učestvovalo u ovakvoj ili sličnoj nagradnoj igri u budućnosti.
22%
20%
23%
32%
3%
Da, sigurno bih
učestvovao
Da, verovatno bih
učestvovao
Nisam siguran da li bih
učestvovao
Ne, sigurno ne bih
učestvovao
Ne zna
42%
U septembru
prošle godine je
35% istaklo da bi
učestvovalo u
narednom ciklusu
nagradne igre
„Uzmi račun i
pobedi“

38. 38
Kako građani najefikasnije mogu da doprinesu smanjenju obima sive ekonomije?
Baza: Ukupna ciljna populacija
54%
17%
14%
5%
4%
6%
Traženjem fiskalnog računa prilikom svake kupovine
ili izvršene usluge
Izbegavanjem kupovine na improvizovanim mestima
koja nemaju fiskalnu kasu
Prijavljivanjem neizdavanja fiskalnih računa i
neprijavljivanja radnika
Plaćanjem karticama
Drugo
Ne zna
Preko polovine građana navodi traženje fiskalnog računa prilikom svake kupovine ili izvršene usluge kao najefikasniji način da doprinesu smanjenju
obima sive ekonomije.

39. 3939
Ipsos Strategic Marketing
ABOUT IPSOS
 Credential
s
Ipsos ranks third in the global research industry. With a
strong presence in 87 countries, Ipsos employs more than
16,000 people and has the ability to conduct research
programs in more than 100 countries. Founded in France in
1975, Ipsos is controlled and managed by research
professionals. They have built a solid Group around a multi-
specialist positioning – Media and advertising research;
Marketing research; Client and employee relationship
management; Opinion & social research; Mobile, Online,
Offline data collection and delivery. Ipsos has been listed on
the Paris Stock Exchange since 1999.
GAME CHANGERS
“Game Changers” is the Ipsos signature.
At Ipsos we are passionately curious about
people, markets, brands
and society.
We make our changing world easier and faster to
navigate and inspire clients to make smarter
decisions.
We deliver with security, speed, simplicity and
substance. We are
Game Changers.
Ipsos is listed on Eurolist - NYSE-Euronext. The
company is part of the SBF 120 and the Mid-60
index and is eligible for the Deferred Settlement
Service (SRD).
ISIN code FR0000073298, Reuters ISOS.PA,
Bloomberg IPS:FP
www.ipsos.com