Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Istraživanje stavova građana o sivoj ekonomiji, maj 2018

555 views

Published on

Istraživanje stavova o sivoj ekonomiji koje je sproveo Ipsos Strategic Marketing za potrebe NALED-a u maju 2018.

Published in: Business
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

Istraživanje stavova građana o sivoj ekonomiji, maj 2018

  1. 1. 1 1 ISTRAŽIVANJE STAVOVA GRAĐANA O SIVOJ EKONOMIJI MAJ 2018
  2. 2. 2 Metodološke napomene Realizacija: Terensko istraživanje sprovedeno u periodu od 18. do 30. maja 2018. godine Uzorački okvir: Populacija Srbije 18+ Veličina uzorka: 1025 ispitanika Tip uzorka: Troetapni slučajan reprezentativni stratifikovani uzorak Jedinica prve etape: Teritorija biračkih mesta Jedinica druge etape: Domaćinstva (SRSWoR – slučajnim korakom) Jedinica treće etape: Ispitanici u okviru domaćinstva Tip istraživanja: Omnibus, terenski upitnik prosečne dužine 45 minuta Mesta istraživanja: 67 opština iz Srbije, 127 mesnih zajednica, gradske, prigradske i seoske životne sredine Poststratifikacija: Po polu, godinama i regionu Greška: ±1.45% za pojave sa incidencom od 5% ±2.86% za pojave sa incidencom od 25% ±3.31% za pojave sa incidencom od 50% (marginalna greška)
  3. 3. 3 Ključni nalazi – siva ekonomija • Najčešće asocijacije koje građani imaju na pomen sive ekonomije jesu rad na crno (u smislu neprijavljivanja radnika i/ili njihovih doprinosa) – 31% i izbegavanje plaćanja poreza državi (28%). Definisanje sive ekonomije kao izbegavanje plaćanja poreza znatno češće navode građani sa višim i visokim obrazovanjem. Dodatno, u odnosu na prethodni period, znatno veći procenat građana vezuje pojam sive ekonomije za neplaćanje poreza državi na uštrb prodaje na crno. Kada se navodi prodaja na crno, veoma često se pominje neizdavanje fiskalnih računa. • Sedam od deset građana smatra da siva ekonomija nije opravdana (70%), dok četvrtina ima suprotno mišljenje (23%). Važno je napomenuti da skoro svaki drugi građanin ističe da siva ekonomija uopšte nije opravdana (48%), što je znatno više u odnosu na septembar prethodne godine (39%). Zanimljivo je da mlađi (18 do 29 godina) u većoj meri navode da je siva ekonomija, barem uglavnom, opravdana (30%). Isti trend je primetan i među građanima iz Beograda (33%). • Da se obim sive ekonomije smanjio u prethodnih godinu dana veruje šest od deset građana (59%). S druge strane, manje od petine misli da se obim sive ekonomije povećao (17%). Svaki četvrti građanin ne može da oceni kretanje sive ekonomije (25%). Primetan je nešto veći procenat građana koji veruju da se obim sive ekonomije smanjio u prethodnih godinu dana, nego što je to bio slučaj 2017. godine. • S obzirom da smanjenje sive ekonomije povećava prihode u državnom budžetu, postavlja se pitanje kako bi Vlada trebalo da troši taj novac. Prema mišljenu građana generalno, zdravstveni sektor bi predstavljao prioritetnu oblast za ulaganje (62%), pri čemu je ovaj stav u većoj meri prisutan kod građana starijih od 60 godina (74%). Na drugom mestu po prioritetnosti građani izdvajaju ulaganja u oblast ekonomije/ poslovanja – odnosno podršku preduzetništvu i zapošljavanju (41%) i poreske olakšice (20%).
  4. 4. 4 Ključni nalazi – mere borbe protiv sive ekonomije • Kao i u prethodnom periodu, podrška borbi protiv sive ekonomije ostaje na izuzetno visokom nivou - čak 90% građana naglašava da se zalaže za njeno suzbijanje. Ipak, primetno je da građani osnovnog i nižeg obrazovanja (15%), kao i oni koji žive u Beogradu (19%) nešto češće navode da ne podržavaju borbu protiv sive ekonomije. • S druge strane, stiče se utisak da su građani bolje informisani u poređenju sa prethodnim periodom - blizu polovine ističe da zna da je 2018. godina proglašena godinom borbe protiv sive ekonomije (45%), dok je u septembru 2017. oko dve petine bilo upućeno da je 2017. godina borbe protiv sive ekonomije (39%). • Iako je u odnosu na septembar prošle godine prisutna nešto veća spremnost među građanima da prijave rad na „crno“, svega 4 od 10 građana navodi da bi prijavilo svog poslodavca ukoliko bi njih ili njihovog kolegu zaposlio na crno (38%). Kao glavni razlozi za neprijavljivanje takvog poslodavca najčešće se navode strah od gubitka posla (40%), kao i nastojanje da se ne mešaju u nešto što ih se ne tiče i nije njihov posao (28%). • Među zaposlenima 14% građana navodi da trenutno radi bez ugovora, pri čemu su to češće zaposleni sa osnovnim i nižim obrazovanjem (28%), kao i mlađi, od 18 do 29 godina (27%). • Petina radno angažovanih građana ističe da dobija zaradu/naknadu za rad delimično ili u potpunosti na ruke (20%), dok tri četvrtine navodi da zaradu/naknadu za rad dobija u potpunosti preko tekućeg računa (74%). Zanimljivo je da 14% radno angažovanih građana ističe da mesečnu zaradu ili naknadu za rad dobija u potpunosti na ruke (u kešu), pri čemu su to češće mlađi, od 18 do 25 godina (24%), oni sa osnovnim i nižim obrazovanjem (22%), kao i oni sa nešto nižim mesečnim prihodima (22%). • Gotovo svi građani navode da kafu, alkohol ili cigarete najčešće kupuju u prodavnici, supermarketu ili na trafici (94%), dok svega 2% kupuje navedene proizvode na pijaci, ulici i drugim improvizovanim mestima.
  5. 5. 5 Ključni nalazi – fiskalni računi • Devet od deset građana ističe da uvek ili često dobijaju fiskalni račun prilikom kupovine (93%). Ipak treba imati u vidu da većina građana tom prilikom ne razmišlja o tome da li je dobijeni račun fiskalni ili ne, da li je ispravan ili ne, pa bi bilo preciznije reći da 93% građana prilikom kupovine dobije neku vrstu računa. U prilog tome govori i podatak da preko trećine građana ne ume da prepozna da li je fiskalni račun ispravan (37%), pri čemu ovaj procentat raste do skoro 50% među najstarijim građanima (preko 60 godina) i onim sa osnovnim i nižim obrazovanjem. Dodatno, kod onih koji navode da umeju da prepoznaju ispravan fiskalni račun, mišljenja su podeljena po pitanju načina utvrđivanja ispravnosti. Skoro podjednak udeo građana - oko četvrtine, navodi da to mogu uraditi na osnovu grba (26%), podataka o trgovini i obavljenoj kupovini (24%), odnosno na osnovu PIB-a (23%). • Ipak, ovde je važno naglasiti da je uočeno povećanje broja građana koji navode da ne umeju da prepoznaju ispravan fiskalni račun (37%) u poređenju sa septembrom prethodne godine (29%). Čini se da je učestalija priča o fiskalnim računima dovela da preispitivanja sposobnosti prepoznavanja ispravnosti fiskalnih računa. • Gotovo polovina građana ističe da uvek ili uglavnom traži račun u slučaju da im isti ne izdaju (48%), što je nešto više u poređenju sa septembrom prethodne godine (40%). Najčešći razlog za traženje računa, koji ističe preko polovine građana jeste zakonska obaveza njegovog izdavanja i potvrda da je trgovac platio porez (52%), što je i znatno češće u odnosu na 36% iz februara prethodne godine, čemu je moguće doprinela nagradna igra. S druge strane, polovina građana navodi da ne traži račun ukoliko ga ne dobije prilikom kupovine zato što im ne treba (48% onih koji ne traže račun u svim prilikama kada im nije izdat), pri čemu je ovakav stav znatno zastupljeniji u Beogradu (58%). • Važno je napomenuti da svega četvrtina građana tvrdi da bi prijavili objekat koji im nije izdao fiskalni račun (26%), a da je u septembru prošle godine ovaj procenat je iznosio 22%.
  6. 6. 6 Ključni nalazi – korišćenje kartica prilikom kupovine • Kada je u pitanju plaćanje karticama, 6 od 10 građana ističe da ne koristi kartice prilikom kupovine (58%), dok s druge strane, svaki deseti građanin kartice koristi uvek (9%). Dodatno, dobijene su velike razlike u pogledu učestalosti korišćenja kartica s obzirom na različite demografske karakteristike. Tako građani osnovnog i nižeg obrazovanja, stariji od 60 godina, bez prihoda ili sa nižim mesečnim prihodima, oni koji žive u ruralnim sredinama i Centralnoj Srbiji znatno ređe koriste kartice prilikom plaćanja (između 85% i 69% njih navodi da nikada ne plaća karticom). • Kao razlog za upotrebu kartica pri kupovini, 7 od 10 korisnika platnih kartica ističe lakoću plaćanja (70%), dok blizu četvrtine navodi da tako mogu koristiti pogodnost plaćanja na rate ili na kredit (25%). Žene u nešto većem procentu navode da upotrebljavaju kartice zbog mogućnosti plaćanja na rate ili na kredit (30%), mladi (18 do 25 godina) nešto češće navode da im kartica omogućava plaćanje preko interneta (20%), a stariji (45 do 60 godina) da plaćaju karticom kada nemaju dovoljno keš novca (10%). • S druge strane, neposedovanje računa u banci, kao i strah zbog nedovoljne bezbednosti navode se kao glavni razlozi za nekorišćenje kartice prilikom plaćanja (37% i 22% nekorisnika, respektivno). Primetno je da procenat onih koji navode da ne plaćaju karticama, jer nemaju račun u banci raste do 79% među građanima bez sopstvenih mesečnih prihoda. Takođe, ovaj razlog češće navode oni do 30 godina (70%), kao i oni koji žive u ruralnim sredinama (45%). S druge strane, građani preko 60 godina (32%), kao i oni iz Beograda (35%) češće navode da ne plaćaju karticama, jer se plaše da to nije bezbedno.
  7. 7. 7 Ključni nalazi – nagradna igra „Uzmi račun i pobedi“ • Više od dve petine građana je direktno ili indirektno učestvovalo u nagradnoj igri „Uzmi račun i pobedi“ (24% lično i 17% preko članova porodice), što je za četiri procentna poena više u odnosu na septembar prethodne godine (37%). Korisnici kartica u nešto većem procentu navode da su na neki način učestvovali u nagradnoj igri. Takođe, važno je napomenuti da su skoro svi građani čuli za pomenutu nagradnu igru (99%). • Preko trećine građana koji su čuli za nagradnu igru ističe da ih je ona podstakla da uzimaju fiskalne račune (35%), dok 13% njih navodi da ih je motivisala da plaćaju karticom. Isti procenat je naveo da je upoznat sa činjenicom da su NALED i privreda okupljena u Savez za fer konkurenciju obezbedili deo nagradnog fonda i podržali organizaciju nagradne igre. • Preko dve petine građana je istaklo da bi učestvovalo u ovakvoj ili sličnoj nagradnoj igri u budućnosti (42%), pri čemu je važno imati u vidu da je u septembru prošle godine je 35% navelo da bi učestvovalo u narednom ciklusu nagradne igre „Uzmi račun i pobedi“. • Naposletku, preko polovine građana smatra da bi traženje fiskalnog računa prilikom svake kupovine ili izvršene usluge bio najefikasniji način na koji bi građani generalno mogli da doprinesu smanjenju obima sive ekonomije (54%).
  8. 8. 8 SIVA EKONOMIJA
  9. 9. 9 Šta je, po Vašem mišljenju, siva ekonomija? Baza: Oni koji su naveli da znaju šta je siva ekonomija (80% ciljne populacije) 31% 28% 16% 11% 4% 2% 2% 1% 5% Rad na crno (neprijavljeni radnici, neplaćanje doprinosa...) Neplaćanje državi poreza, obaveza/ utaja poreza Nezakonito poslovanje/ nezakoniti tokovi novca/ nepoštovanje zakona Prodaja robe na crno (bez fiskalnih računa, poreza, na tezgama) Krađa/ kriminal/ korupcija Šverc Način preživljavanja/ snalaženje/ nužda Nelegalno bogaćenje/ zloupotreba položaja Ostali odgovori Najčešće asocijacije na sivu ekonomiju jesu rad na crno (u smislu neprijavljivanja radnika i/ili njihovih doprinosa) i izbegavanje plaćanja poreza državi.
  10. 10. 10 Šta je, po Vašem mišljenju, siva ekonomija? Baza: Baza: Oni koji su naveli da znaju šta je siva ekonomija 31% 28% 16% 11% 4% 2% 2% 1% 5% 33% 19% 16% 19% 3% 3% 2% 1% 4% 29% 19% 17% 22% 4% 3% 1% 1% 6% Rad na crno (neprijavljeni radnici, neplaćanje doprinosa...) Neplaćanje državi poreza, obaveza/ utaja poreza Nezakonito poslovanje/ nezakoniti tokovi novca/ nepoštovanje zakona Prodaja robe na crno (bez fiskalnih računa, poreza, na tezgama) Krađa/ kriminal/ korupcija Šverc Način preživljavanja/ snalaženje/ nužda Nelegalno bogaćenje/ zloupotreba položaja Ostali odgovori Maj 2018 Septembar 2017 Februar 2017 U odnosu na prethodni period, znatno veći procenat građana vezuje pojam sive ekonomije za neplaćanje poreza državi na uštrb prodaje na crno. Kada se navodi prodaja na crno, veoma često se pominje neizdavanje fiskalnih računa.
  11. 11. 11 Kakav je Vaš stav u pogledu opravdanosti sive ekonomije u Srbiji? Baza: Ukupna ciljna populacija Preko dve trećine građana smatra da siva ekonomija nije opravdana, dok četvrtina ima suprotno mišljenje. 48% 22% 70% 23% 16% 7% 7% Uopšte nije opravdano Uglavnom nije opravdano NIJE OPRAVDANO (1+2) JESTE OPRAVDANO (4+5) Uglavnom je opravdano U potpunosti je opravdano Ne zna
  12. 12. 12 Kakav je Vaš stav u pogledu opravdanosti sive ekonomije u Srbiji? Baza: Ukupna ciljna populacija U odnosu na septembar prethodne godine registruje se značajno veći procenat građana koji ističu da siva ekonomije uopšte nije opravdana. 48% 22% 70% 23% 16% 7% 7% 39% 30% 69% 26% 19% 7% 5% Uopšte nije opravdano Uglavnom nije opravdano NIJE OPRAVDANO (1+2) JESTE OPRAVDANO (4+5) Uglavnom je opravdano U potpunosti je opravdano Ne zna Maj 2018 Septembar 2017
  13. 13. 13 Po Vašem mišljenju, obim sive ekonomije se kod nas u prethodnih godinu dana… Baza: Ukupna ciljna populacija 6 od 10 građana veruje da se obim sive ekonomije smanjio u prethodnih godinu dana. S druge strane, manje od petine građana misli da se obim sive ekonomije povećao. Svaki četvrti građanin ne može da oceni kretanje sive ekonomije. 11% 48% 59% 17% 12% 5% 25% Znatno smanjio Delimično smanjio SMANJIO (1+2) POVEĆAO (3+4) Delimično povećao Znatno povećao Ne zna
  14. 14. 14 Po Vašem mišljenju, obim sive ekonomije se kod nas u prethodnih godinu dana… Baza: Ukupna ciljna populacija 59% 17% 25% 51% 27% 22% 48% 25% 28% SMANJIO (1+2) POVEĆAO (3+4) Ne zna Maj 2018 Septembar 2017 Februar 2017 Primetan je nešto veći procenat građana koji veruju da se obim sive ekonomije smanjio u prethodnih godinu dana, nego što je to bio slučaj 2017. godine.
  15. 15. 15 Optimalan način ulaganja povećanih prihoda državnog budžeta usled smanjenja sive ekonomije Višestruki odgovori; Baza: Ukupna ciljna populacija 62% 41% 36% 32% 28% 20% 4% 3% Ulaganje u zdravstvo Podrška preduzetništvu i zapošljavanju Ulaganje u obrazovanje Povećanje socijalnih davanja Razvoj infrastrukture Poreske olakšice Drugo Ne zna Ulaganje u zdravstvo predstavlja prioritetnu oblast građanima, u slučaju da vlada raspolaže povećanim prihodima usled smanjenja obima sive ekonomije (62%). Na drugom mestu su ekonomske mere - podrška preduzetništvu i zapošljavanju, kao i poreske olakšice (61% u zbiru)
  16. 16. 16 MERE BORBE PROTIV SIVE EKONOMIJE
  17. 17. 17 Da li Vi lično podržavate borbu protiv sive ekonomije? Baza: Ukupna ciljna populacija Podrška borbi protiv sive ekonomije je na izuzetno visokom nivou, kao i u prethodnom periodu, a skoro polovina građana ističe da zna da je 2018. godina proglašena godinom borbe protiv sive ekonomije. PROCENAT GRAĐANA KOJI ZNA DA JE 2018. GODINA PROGLAŠENA GODINOM BORBE PROTIV SIVE EKONOMIJE 45% U septembru prošle godine ovaj procenat je iznosio 39% 90% 10% Podržavam Ne podržavam
  18. 18. 18 Prijavljivanje poslodavaca koji zapošljavaju na crno Baza: Ukupna ciljna populacija 4 od 10 građana ističe da bi prijavili svog poslodavca ukoliko bi njih ili njihovog kolegu zaposlio na crno, što je porast od 5 p.p. u odnosu na prethodnu godinu. Strah od gubitka posla i nemešanje u celu problematiku su glavni razlozi za neprijavljivanje zapošljavanja na crno. Samo 3% zaposlenih kaže da im više odgovara da ih poslodavac ne prijavi jer tako ostvaruju veća primanja. PROCENAT GRAĐANA KOJI BI PRIJAVIO SVOG POSLODAVCA UKOLIKO JE NJIH ILI NEKOG OD NJIHOVIH KOLEGA ZAPOSLIO NA CRNO 38% U septembru prošle godine ovaj procenat je iznosio 33% 40% 28% 18% 4% 3% 2% 5% Iz straha da ćete Vi ili Vaš kolega ostati bez posla To nije Vaša briga ni posao, ne tiče Vas se I da ga prijavim ne očekujem da će ga država kazniti Solidarnost/ i njima je teško/ teška ekonomska situacija Više Vam odgovara da Vas poslodavac ne prijavi, jer Vam je tako veća plata/naknada Ostali odgovori Ne znate kome biste prijavili Zašto ne biste prijavili tog poslodavca? Baza: oni koji ne bi prijavili svog poslodavca ukoliko ih zapošljava na crno ili znaju da neki kolega radi na crno (62% od ciljne populacije)
  19. 19. 19 Radno-pravni status i rad bez ugovora Baza: Ukupna ciljna populacija Među zaposlenima čak 14% navodi da radi bez ugovora odnosno „na crno“. 22% 10% 6% 6% 1% 30% 24% 1% Zaposlen sam za stalno Zaposlen sam na odredeno vreme Samozaposlen - radim u svojoj firmi Radim honorarno / povremene i privremene poslove Zaposlen po nekom drugom osnovu Penzioner sam Nisam radno angažovan ni po kom osnovu Odbija da odgovori PROCENAT ZAPOSLENIH KOJI ISTIČU DA RADE BEZ UGOVORA 14% Baza: zaposleni (40% od ciljne populacije) NEAKTIVNI + NEZAPOSLENI Treba imati u vidu da Republički zavod za statistiku koristi drugačiju metodologiju prilikom utvrđivanja stope (ne)zaposlenosti
  20. 20. 20 Način primanja mesečne zarade ili naknade za rad Petina radno angažovanih građana ističe da dobija zaradu/naknadu za rad delimično ili u potpunosti na ruke, dok tri četvrtine navodi da zaradu/naknadu za rad dobija u potpunosti preko tekućeg računa. 76% 3% 3% 14% 4% U potpunosti preko tekućeg računa Do 25% u kešu, ostalo preko računa Do 50% u kešu, ostalo preko računa U potpunosti u kešu (na ruke) Odbija da odgovori 20% Baza: radno angažovani (45% od ciljne populacije) U septembru prethodne godine 17% radno aktivnih građana je istaklo da mesečnu zaradu ili naknadu za rad dobija u potpunosti na ruke (u kešu). Ovaj nalaz, ipak treba uzeti sa dozom rezerve, jer pitanje u prethodnom talasu nije bilo postavljeno na identičan način.
  21. 21. 21 Gde najčešće kupujete kafu, alkohol, ili cigarete? Baza: Ukupna ciljna populacija Gotovo svi građani navode da kafu, alkohol ili cigarete najčešće kupuju u prodavnici, supermarketu ili na trafici. Ovi rezultati mogu da ukazuju na smanjenu nelegalnu trgovinu akciznim proizvodima. 94% 2%4% U supermaketu, prodavnici ili trafici Na pijaci, ulici i drugim improvizovanim mestima Ne kupujem ove proizvode
  22. 22. 22 FISKALNI RAČUNI
  23. 23. 23 IZDAVANJE FISKALNIH RAČUNA Baza: Ukupna ciljna populacija Devet od deset građana ističe da uvek ili često dobijaju fiskalni račun prilikom kupovine, ali s druge strane gotovo 40% građana ne ume da prepozna ispravan fiskalni račun. 26% tvrdi da bi prijavili objekat koji im nije izdao fiskalni račun, što je za 4 p.p. više nego prošle godine 57% 36% 4% 2% 1% 55% 41% 3% 1% 0% Uvek Često Retko Nikad Ne zna Maj 2018 Septembar 2017 Koliko često dobijate fiskalni račun prilikom kupovine robe ili usluge? PROCENAT GRAĐANA KOJI BI PRIJAVIO OBJEKAT / PRODAJNO MESTO NA KOJEM IM NE IZDAJU FISKALNI RAČUN 26% U septembru prošle godine ovaj procenat je iznosio 22% Iako 57% navodi da uvek dobija fiskalni račun prilikom kupovine, gotovo 40% ne ume da prepozna ispravan fiskalni račun, pa je preciznije reći da 53% građana prilikom kupovine uvek dobije neku vrstu računa.
  24. 24. 24 Da li umete da prepoznate ispravan fiskalni račun? Baza: Ukupna ciljna populacija Preko trećine građana navodi da ne ume da prepozna da li je fiskalni račun ispravan. Dodatno, među onima koji navode da znaju da prepoznaju ispravni fiskalni račun, mišljenja su podeljena po pitanju načina utvrđivanja ispravnosti – na prvom mestu je grb sa 4 ocila. PROCENAT GRAĐANA KOJI NAVODI DA NE UME DA PREPOZNA ISPRAVAN FISKALNI RAČUN 37% U septembru prošle godine ovaj procenat je iznosio 29% 26% 24% 23% 8% 8% 6% 5% Ima grb/ 4 s Naziv trgovine/podaci o trgovini/datum i vreme/cene Na osnovu PIB-a Štampani su/izlaze iz fiskalne kase Broj računa/ BI broj Istaknut porez/PDV Na osnovu bar koda Na osnovu čega prepoznajete da je fiskalni račun ispravan Baza: Oni koji su istakli da umeju da prepoznaju fiskalni račun i koji su rekli na osnovu čega prepoznaju (40% od ciljne populacije ) Čini se da je učestalija priča o fiskalnim računima prouzrokovala da građani preispituju svoju sposobnost da prepoznaju ispravnost fiskalnih računa
  25. 25. 25 Ukoliko se desi da Vam ne izdaju fiskalni račun, da li ga Vi u tom slučaju tražite? Baza: Ukupna ciljna populacija Gotovo polovina građana ističe da traži račun u slučaju da im isti ne izdaju, što je nešto veći procenat u poređenju sa septembrom prethodne godine. 23% 25% 26% 26% 18% 22% 29% 31% Uvek Uglavnom Retko Nikad Maj 2018 Septembar 2017 48% U septembru prošle godine ovaj procenat je iznosio 40%
  26. 26. 26 Traženje fiskalnog računa Baza: oni koji ne traže uvek fiskalni račun (77% od ciljne populacije) Polovina građana navodi da ne traži račun ukoliko ga ne dobije prilikom kupovine zato što im ne treba. Kao najčešći razlog traženja računa ističe se da je njegovo izdavanje zakonska obaveza, i to znatno češće u odnosu na prethodnu godinu (čemu je moguće doprinela nagradna igra). 48% 22% 13% 5% 4% 6% 3% Ne treba mi fiskalni račun Neprijatno mi je/ neću da gubim vreme u raspravi Neka država sama vodi računa ko će platiti porez, a ko ne Saosećam sa trgovcem/ privredom koja nije u mogućnosti da plaća poreze Nisam siguran da li je prodavac / pružalac usluge dužan da mi izda račun Drugo Ne zna 52% 29% 14% 2% 4% 41% 38% 17% 2% 2% 36% 43% 12% 9% To je zakonska obaveza prodavca i potvrda da je platio porez Zbog ostvarivanja prava na garanciju/ zamenu/ reklamaciju Sumnjam da mi je naplaćen pogrešan iznos Zbog učešća u nagradnoj igri Drugo Maj 2018 Septembar 2017 Februar 2017 Zašto tražite fiskalni račun? Navedite razloge zbog kojih ne tražite fiskalni račun? Baza: oni koji uvek traže fiskalni račun
  27. 27. 27 KORIŠĆENJE KARTICA PRILIKOM KUPOVINE
  28. 28. 28 Da li koristite karticu prilikom kupovine? Baza: Ukupna ciljna populacija 6 od 10 građana i dalje ističe da ne koristi kartice prilikom kupovine, dok s druge strane svaki deseti građanin kartice koristi uvek. 9% 20% 13% 58% Da, uvek Da, najmanje jednom nedeljno Da, jednom mesečno ili ređe Ne koristim karticu prilikom kupovine U septembru prošle godine 2% građana istaklno je da uvek koristi karticu nasuprot sadašnjih 9 % Ovaj nalaz treba uzeti sa rezervom, jer pitanje u prethodnom talasu nije bilo postavljeno na identičan način.
  29. 29. 29 Da li koristite karticu prilikom kupovine? Baza: Ukupna ciljna populacija Kartice prilikom plaćanja znatno ređe koriste građani preko 60 godina starosti, a znatno češće oni sa visokim obrazovanjem. 9 8 10 12 11 8 6 3 10 17 21 20 21 21 30 24 9 9 21 38 13 12 13 15 14 15 8 7 15 16 58 60 56 53 44 54 77 81 55 28 TOTAL MUŠKI ŽENSKI 18 - 29 30 - 44 45 - 60 60+ OSNOVNA I NIŽE SREDNJA VIŠA, VISOKA Da, uvek Da, najmanje jednom nedeljno Da, jednom mesečno ili ređe Ne koristim karticu prilikom kupovine
  30. 30. 30 Da li koristite karticu prilikom kupovine? Baza: Ukupna ciljna populacija Oni sa višim primanjima, kao i oni koji žive u urbanim sredinama, posebno u Beogradu, znatno češće koriste kartice prilikom kupovine. 9 2 7 13 18 6 7 12 5 21 8 11 33 30 16 21 25 14 13 6 11 17 16 10 15 15 9 58 85 70 37 36 69 56 48 72 TOTAL BEZ PRIHODA DO 28000 DIN. VIŠE OD 28000 DIN. BEOGRAD CENTRALNA SRBIJA VOJVODINA GRAD SELO Da, uvek Da, najmanje jednom nedeljno Da, jednom mesečno ili ređe Ne koristim karticu prilikom kupovine
  31. 31. 31 Zašto (ne) plaćate karticom? Lakoću plaćanja ističe čak 7 od 10 korisnika platnih kartica. S druge strane, neposedovanje računa u banci, kao i manjak bezbednosti se navode kao glavni razlozi zašto se ne koriste kartice prilikom plaćanja. Višestruki odgovori; Baza: oni koji koriste karticu prilikom kupovine (42% od ciljne populacije) 70% 23% 16% 10% 5% Jer mi je tako lakše Jer mogu da plaćam na rate ili na kredit Jer je bezbednije Jer mogu da plaćam preko interneta Kad nemam dovoljno keš novca plaćam karticom 37% 22% 12% 11% 8% 7% 7% 2% Jer nemam tekući račun u banci Jer se plašim da nije bezbedno Jer u mom kraju nema dovoljno banaka i bankomata Više volim da plaćam kešom Jer ne znam kako da dobijem i koristim karticu Jer u prodavnicama i na šalterima ne omogućavaju plaćanje karticom Nemam karticu/ ne treba mi kartica Nemam novca na računu Zašto ne plaćate karticomZašto plaćate karticom Višestruki odgovori; Baza: oni koji ne koriste karticu prilikom kupovine (58% od ciljne populacije)
  32. 32. 32 Ne plaćam karticom – jer nemam račun u banci Višestruki odgovori; Baza: oni koji ne koriste karticu prilikom kupovine (58% od ciljne populacije) Oni do 30 godina, kao i oni bez sopstvenih prihoda češće navode da ne plaćaju karticama, jer nemaju račun u banci. 37% 31% 42% 70% 41% 40% 17% 40% 36% 22% Total Muški Ženski 18 - 29 30 - 44 45 - 60 60+ Osnovna i niže Srednja Viša, visoka 37% 79% 29% 9% 33% 41% 30% 28% 45% Total Bez prihoda Do 28000 din. Više od 28000 din. Beograd Centralna Srbija Vojvodina Grad Selo
  33. 33. 33 Ne plaćam karticom – jer se plašim da nije bezbedno Oni preko 60 godina, kao i oni iz Beograda češće navode da ne plaćaju karticama, jer se plaše da nije bezbedno Višestruki odgovori; Baza: oni koji ne koriste karticu prilikom kupovine (58% od ciljne populacije) 22% 24% 21% 6% 16% 23% 32% 23% 23% 18% Total Muški Ženski 18 - 29 30 - 44 45 - 60 60+ Osnovna i niže Srednja Viša, visoka 22% 2% 32% 29% 35% 20% 21% 27% 18% Total Bez prihoda Do 28000 din. Više od 28000 din. Beograd Centralna Srbija Vojvodina Grad Selo
  34. 34. 34 NAGRADNA IGRA „UZMI RAČUN I POBEDI“
  35. 35. 35 Da li ste učestvovali u Vladinoj nagradnoj igri „Uzmi račun i pobedi 2018“? Baza: Ukupna ciljna populacija 4 od 10 građana je direktno ili indirektno učestvovalo u nagradnoj igri „Uzmi račun i pobedi“, što je za četiri procentna poena više u odnosu na septembar prethodne godine. U nagradnoj igri su više učestvovali građani koji koriste kartice. 24% 17% 58% 1% Da, lično Da, preko članova moje porodice Nisam učestovao/la Nisam čuo/la za nagradnu igru 41% U septembru prošle godine ovaj procenat je iznosio 37% 47% 36% Koriste kartice Ne koriste kartice Učestovali
  36. 36. 36 Vladina nagradna igra „Uzmi račun i pobedi 2018“ Baza: oni koji su čuli za nagradnu igru (99% od ciljne populacije) Preko trećine građana ističe da ih je nagradna igra podstakla da uzimaju fiskalne račune, a 13% da plaćaju karticom. 35% Da li Vas je nagradna igra Uzmi račun i pobedi podstakla da uzimate fiskalne račune (bez obzira da li ste učestvovali ili ne)? 13% Da li Vas je nagradna igra Uzmi račun i pobedi podstakla da plaćate karticom (bez obzira da li ste učestvovali ili ne)?
  37. 37. 37 Da li biste učestvovali u ovakvoj ili sličnoj nagradnoj igri u budućnosti? Baza: Ukupna ciljna populacija Preko dve petine građana je istaklo da bi učestvovalo u ovakvoj ili sličnoj nagradnoj igri u budućnosti. 22% 20% 23% 32% 3% Da, sigurno bih učestvovao Da, verovatno bih učestvovao Nisam siguran da li bih učestvovao Ne, sigurno ne bih učestvovao Ne zna 42% U septembru prošle godine je 35% istaklo da bi učestvovalo u narednom ciklusu nagradne igre „Uzmi račun i pobedi“
  38. 38. 38 Kako građani najefikasnije mogu da doprinesu smanjenju obima sive ekonomije? Baza: Ukupna ciljna populacija 54% 17% 14% 5% 4% 6% Traženjem fiskalnog računa prilikom svake kupovine ili izvršene usluge Izbegavanjem kupovine na improvizovanim mestima koja nemaju fiskalnu kasu Prijavljivanjem neizdavanja fiskalnih računa i neprijavljivanja radnika Plaćanjem karticama Drugo Ne zna Preko polovine građana navodi traženje fiskalnog računa prilikom svake kupovine ili izvršene usluge kao najefikasniji način da doprinesu smanjenju obima sive ekonomije.
  39. 39. 3939 Ipsos Strategic Marketing ABOUT IPSOS  Credential s Ipsos ranks third in the global research industry. With a strong presence in 87 countries, Ipsos employs more than 16,000 people and has the ability to conduct research programs in more than 100 countries. Founded in France in 1975, Ipsos is controlled and managed by research professionals. They have built a solid Group around a multi- specialist positioning – Media and advertising research; Marketing research; Client and employee relationship management; Opinion & social research; Mobile, Online, Offline data collection and delivery. Ipsos has been listed on the Paris Stock Exchange since 1999. GAME CHANGERS “Game Changers” is the Ipsos signature. At Ipsos we are passionately curious about people, markets, brands and society. We make our changing world easier and faster to navigate and inspire clients to make smarter decisions. We deliver with security, speed, simplicity and substance. We are Game Changers. Ipsos is listed on Eurolist - NYSE-Euronext. The company is part of the SBF 120 and the Mid-60 index and is eligible for the Deferred Settlement Service (SRD). ISIN code FR0000073298, Reuters ISOS.PA, Bloomberg IPS:FP www.ipsos.com

×