Successfully reported this slideshow.
Your SlideShare is downloading. ×

Studija slučaja: Privatizacija u Srbiji - pet uspešnih i pet neuspešnih slučajeva

Ad
Ad
Ad
Ad
Ad
Ad
Ad
Ad
Ad
Ad
Ad
Loading in …3
×

Check these out next

1 of 25 Ad

Studija slučaja: Privatizacija u Srbiji - pet uspešnih i pet neuspešnih slučajeva

Download to read offline

Studija "Privatizacija u Srbiji", koju je kreirala Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) uz podršku USAID Projekta za održivi lokalni razvoj (UASID SLDP), kroz primere pet uspešnih i pet neuspešnih privatizacija analizira razloge loših prodaja i posledice po lokalne budžete. Studija preporučuje opštinama da budu aktivnije u ovom procesu, kontinuirano unapređuju poslovno okruženje kako bi motivisali potencijalne kupce i pokreću stečajeve nad kompanijama koje ne nađu nove vlasnike jer je najveći interes da se resursi tih firmi ponovo stave u funkciju i tako obezbedi finansijska stabilnost i uslovi za otvaranje radnih mesta.

Preporuka studije je da bi rešavanje viška zaposlenih i vlasništva nad zemljištem trebalo da budu prioritetni zadaci Vlade Srbije ukoliko želi da uspešno okonča proces privatizacije.

Kako je ocenjeno u studiji, nerešeni imovinsko-pravni odnosi nad građevinskim zemljištem, višak zaposlenih i prezaduženost umanjili su atraktivnost firmi jer kvalitetni investitori nisu spremni da preuzmu rizik rešavanja tih problema. Došlo je do negativne selekcije kupaca što je za posledicu imalo visok procenat raskinutih privatizacija, koji u pojedinim opštinama premašuje i 50%.

NALED preporučuje da se počne od što hitnijeg donošenja odluke o sudbini konverzije prava korišćenja u pravo svojine nad zemljištem preduzeća, kao i da se obezbede veća sredstva u fondovima za rešavanje pitanja zaposlenih u preduzećima u restrukturiranju i stečaju (Tranzicioni fond i Fond solidarnosti). Nužno je i sprečavanje daljeg zaduživanja kompanija koje ulaze u prodaju.

Za uspeh privatizacije presudan je dolazak strateških investitora koji mogu da ulože u novu tehnologiju i modernizaciju preduzeća, ali kako oni pozitivno reaguju na podsticaje, za donošenje odluke o kupovini ključno je da lokalne samouprave obezbede kvalitetno poslovno okruženje pre svega kroz smanjivanje parafiskalnog opterećenja poslovanja.

Studija “Privatizacija u Srbiji” obrađuje slučajeve privatizacija u industriji proizvodnje papira, metalskoj, rudarskoj i farmaceutskoj industriji, kao i poljoprivredi. Kao primeri uspešnih prodaja uzeta su preduzeća Duropack, Rudnik, Goša Montaža, Zdravlje i DPP Banatski Despotovac dok su se na drugoj strani našle firme FOPA, Suva ruda, Zavarivač, Jugoremedija i DPP Mala Bosna.

Studija "Privatizacija u Srbiji", koju je kreirala Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) uz podršku USAID Projekta za održivi lokalni razvoj (UASID SLDP), kroz primere pet uspešnih i pet neuspešnih privatizacija analizira razloge loših prodaja i posledice po lokalne budžete. Studija preporučuje opštinama da budu aktivnije u ovom procesu, kontinuirano unapređuju poslovno okruženje kako bi motivisali potencijalne kupce i pokreću stečajeve nad kompanijama koje ne nađu nove vlasnike jer je najveći interes da se resursi tih firmi ponovo stave u funkciju i tako obezbedi finansijska stabilnost i uslovi za otvaranje radnih mesta.

Preporuka studije je da bi rešavanje viška zaposlenih i vlasništva nad zemljištem trebalo da budu prioritetni zadaci Vlade Srbije ukoliko želi da uspešno okonča proces privatizacije.

Kako je ocenjeno u studiji, nerešeni imovinsko-pravni odnosi nad građevinskim zemljištem, višak zaposlenih i prezaduženost umanjili su atraktivnost firmi jer kvalitetni investitori nisu spremni da preuzmu rizik rešavanja tih problema. Došlo je do negativne selekcije kupaca što je za posledicu imalo visok procenat raskinutih privatizacija, koji u pojedinim opštinama premašuje i 50%.

NALED preporučuje da se počne od što hitnijeg donošenja odluke o sudbini konverzije prava korišćenja u pravo svojine nad zemljištem preduzeća, kao i da se obezbede veća sredstva u fondovima za rešavanje pitanja zaposlenih u preduzećima u restrukturiranju i stečaju (Tranzicioni fond i Fond solidarnosti). Nužno je i sprečavanje daljeg zaduživanja kompanija koje ulaze u prodaju.

Za uspeh privatizacije presudan je dolazak strateških investitora koji mogu da ulože u novu tehnologiju i modernizaciju preduzeća, ali kako oni pozitivno reaguju na podsticaje, za donošenje odluke o kupovini ključno je da lokalne samouprave obezbede kvalitetno poslovno okruženje pre svega kroz smanjivanje parafiskalnog opterećenja poslovanja.

Studija “Privatizacija u Srbiji” obrađuje slučajeve privatizacija u industriji proizvodnje papira, metalskoj, rudarskoj i farmaceutskoj industriji, kao i poljoprivredi. Kao primeri uspešnih prodaja uzeta su preduzeća Duropack, Rudnik, Goša Montaža, Zdravlje i DPP Banatski Despotovac dok su se na drugoj strani našle firme FOPA, Suva ruda, Zavarivač, Jugoremedija i DPP Mala Bosna.

Advertisement
Advertisement

More Related Content

Advertisement

More from NALED Serbia (20)

Recently uploaded (20)

Advertisement

Studija slučaja: Privatizacija u Srbiji - pet uspešnih i pet neuspešnih slučajeva

  1. 1. Beograd, 3. novembar 2014. godine
  2. 2. METODOLOŠKI OKVIR • Studija obuhvata deset slučajeva privatizacije čiji je izbor izvršen na osnovu sledećih kriterijuma: - svaka izabrana privatizacija morala je da ima adekvatnog parnjaka, odnosno privredno društvo u istoj pretežnoj delatnosti, približno iste veličine i sa sličnim karakteristikama u periodu pre privatizacije - izabrani slučajevi oslikavaju ključne modele privatizacije i ključne probleme u ovom procesu - prednost je data privrednim društvima čija su sedišta u opštinama koje pokriva USAID Projekat održivog lokalnog razvoja (USAID SLDP) • Za svaku studiju slučaja: - urađena je detaljna analiza efekata privatizacije - posebno su analizirani fiskalni efekti na lokalnu samoupravu - izračunat je oportunitetni trošak za odgovarajući par (lošu privatizaciju) kao alternativni scenario Studija slučaja: Privatizacija u Srbiji
  3. 3. „Sve uspešne privatizacije liče jedna na drugu, svaka neuspešna je loša na svoj način.“ Studija slučaja: Privatizacija u Srbiji
  4. 4. KLJUČNI ASPEKTI PRIVATIZACIJE U SRBIJI • Nerešena imovinska pitanja - građevinsko zemljište, restitucija - nepostojanje upotrebnih i građevinskih dozvola • Višak zaposlenih - socijalni programi i otpremnine • Prezaduženost - uloga državnih poverilaca • „Meko budžetsko ograničenje“ - „povezivanje staža“, onemogućavanje izvršenja i namirenja - državne banke i druge finansijske institucije • Negativna selekcija investitora - prodaja na rate - odsustvo kontrole pranja novca Studija slučaja: Privatizacija u Srbiji
  5. 5. KLJUČNI ASPEKTI PRIVATIZACIJE U SRBIJI Studija slučaja: Privatizacija u Srbiji
  6. 6. OKVIR ANALIZE FISKALNIH EFEKATA PO LOKALNU SAMOUPRAVU Studija slučaja: Privatizacija u Srbiji
  7. 7. OSNOVNI ZAKLJUČCI STUDIJE SLUČAJEVA • Za uspeh privatizacije presudna je uloga strateškog investitora koji je u stanju da izvrši transfer tehnologije, sprovede mere operativnog restrukturiranja i investira u opremu; • Novim pravnim okvirom otklonjeni su neki od problema (na primer, pitanje prezaduženosti odnosno dugovanja prema državnim poveriocima), ali ne i problemi viška zaposlenih i zemljišta. • Osim za nekoliko većih preduzeća u restrukturiranju, nije realno očekivati veće braunfild investicije u Srbiji. • Iako je niz opština unapredio svoje poslovno okruženje, postoje brojne mogućnosti za poboljšanje. • Interes lokalne samouprave je da se resursi privrednog društva u privatizaciji što pre efikasno upotrebe, ali je potrebna i njihova proaktivna uloga. • Visoki oportunitetni troškovi neuspelih privatizacija su često zanemareni • Neuspele privatizacije utiču na smanjenje budžetskih prihoda lokalnih samouprava, a pre svega ustupljenih prihoda, čime direktno smanjuju njihovu fiskalnu autonomiju Studija slučaja: Privatizacija u Srbiji
  8. 8. Studija slučaja: „Duropack “ Kruševac i FOPA Vladičin Han“ A.D. • U toku priprema za privatizaciju u DP „Dušan Petronijević“ su sprovedene značajne mere restrukturiranja. • Nakon privatizacije prihodi od prodaje (izraženi u evrima) više nego udvostručeni, dok je tržišno učešće uvećano za više od 50%. • Kupac je pored značajnog investiranja sproveo niz mera restrukturiranja (unapredio je kvalitet procesa proizvodnje, uveo integrisani sistem menadžmenta i posluje u skladu sa međunarodnim standardima). • „Duropack“ d.o.o. predstavlja primer privatizacije u kojem strateški investitor preuzima punu kontrolu nad preduzećem i u kome nema posebnih problema. Studija slučaja: Privatizacija u Srbiji
  9. 9. Studija slučaja: „Duropack “ Kruševac i FOPA Vladičin Han“ A.D. • „FOPA“ predstavlja tipičan primer radničkog akcionarstva jer preduzeće nije bitno promenilo način poslovanja u organizacionom, tehnološkom, finansijskom i upravljačkom pogledu. • Nakon drugog kruga privatizacije 2007. godine, a zatim i raskida ugovora sa bugarskim investitorom, dolazi do ubrzanog propadanja preduzeća. Preduzeće je pored problema sa likvidnošću i viškom zaposlenih imalo i značajan problem zagađenja životne sredine. Oportunitetni trošak: 7,3 miliona EUR Studija slučaja: Privatizacija u Srbiji
  10. 10. Studija slučaja: DP „Rudnik“ Rudnik i DP „Suva Ruda“ Raška • Pre privatizacije DP „Rudnik“ je poslednji put zabeležilo pozitivan neto rezultat 1999. godine, dok su kumulativni gubici u periodu od 2000. do 2004. godine premašili iznos od 3 miliona EUR. • Po sprovedenoj privatizaciji preduzeće je bitno poboljšalo svoje poslovanje i značajno povećalo broj zaposlenih. • Kupac je u osnovna sredstva, od trenutka kada je postao vlasnik do kraja 2013. godine, uložio ukupno 5,4 miliona EUR. Studija slučaja: Privatizacija u Srbiji
  11. 11. Studija slučaja: DP „Rudnik“ Rudnik i DP „Suva Ruda“ Raška • Kriza u poslovanju rudnika „Suva Ruda“ kulminirala je avgusta 2002. godine, kada obustavlja proizvodnju, od čega se nikada nije oporavio. • U stečajnom postupku stečajni dužnik je tek iz četvrtog puta prodat kao pravno lice „Koncernu Farmakom MB“ Šabac koje je u tom trenutku bilo većinski vlasnik nekoliko rudnika olova, cinka i antimona. • Kupac je sredstva za početak proizvodnje u rudniku „Suva Ruda“ obezbedio tokom 2011. godine, od kredita Međunarodne finansijske korporacije (IFC) i dodatne kreditne linije kod domaćih poslovnih banaka. Iako su postojale česte najave da će se investirati u neophodna sredstva za otpočinjanje proizvodnje, do toga suštinski nikada nije došlo, odnosno rudnik nije počeo da radi. Studija slučaja: Privatizacija u Srbiji
  12. 12. Studija slučaja: DP „Goša Montaža“ Velika Plana i „Zavarivač“ AD Vranje • „Goša Montaža“ spada u redak primer uspešno sprovedenog radničkog akcionarstva, pri čemu radnici nisu dobili većinski paket akcija besplatno, već su ga kupili na javnoj aukciji. • Otpust duga državnih poverilaca bio je verovatno presudan za uspešnu prodaju „Goša Montaže“, jer je spremnost potencijalnih kupaca da preuzmu navedene dugove bila upitna. • „Goša Montaža“ je povećala efikasnost poslovanja, došlo je do investiranja u opremu u iznosu od 4 miliona EUR. Društvo posluje kroz integrisani sistem menadžmenta koji je sačinjen od sistema upravljanja kvalitetom prema relevantnim standardima. Studija slučaja: Privatizacija u Srbiji
  13. 13. Studija slučaja: DP „Goša Montaža“ Velika Plana i „Zavarivač“ AD Vranje • Problemi „Zavarivača“ počinju već početkom devedesetih godina, kada nastupa stečaj preduzeća. Nakon prinudnog poravnanja sa poveriocima Preduzeće izlazi iz stečajnog postupka i započinje krajem 2000. godine privatizaciju prema odredbama Zakona o svojinskoj transformaciji. • Nakon izvršenog drugog kruga privatizacije krajem 2008. godine, „Zavarivač“ AD beleži pogoršanje poslovanja. Nekoliko faktora je imalo presudni uticaj na pogoršanje poslovanja, kao što su eksterni faktori (svetska ekonomska kriza), značajna odstupanja između stvarnog i stanja prikazanog u finansijskim izveštajima pre privatizacije, interni problemi poput loše finansijeske pozicije, viška zaposlenih i narušenog odnosa između zaposlenih i novih vlasnika Oportunitetni trošak: 13,5 miliona EUR Studija slučaja: Privatizacija u Srbiji
  14. 14. Studija slučaja: „Zdravlje“ AD Leskovac i „Jugoremedija“ AD Zrenjanin • Niska prodajna cena posledica odsustva interesa potencijalnih kupaca i potrebnih izdataka za socijalni program. • Izdaci po osnovu socijalnog programa u „Zdravlju“ dostigli su čak 24,76 miliona EUR • Do kraja 2013. godine kupac je investirao oko 50 miliona EUR. Broj zaposlenih 2013. čini samo 19% broja zaposlenih na kraju 2000. godine. Studija slučaja: Privatizacija u Srbiji
  15. 15. Studija slučaja: „Zdravlje“ AD Leskovac i „Jugoremedija“ AD Zrenjanin • Od samog početka privatizaciju „Jugoremedije“ je pratio niz problema, koji su doprineli potpunom slomu Društva: – Privatizacija prema Zakonu o svojinskoj transformaciji stvorila je dve grupe vlasnika sa oprečnim ciljevima – Sumnje u regularnost samog postupka drugog kruga privatizacije, u regularnost izvršene dokapitalizacije „Jugoremedije“, od strane kupca „Jaka 80“, nesavesno i nezakonito poslovanje uprave postavljene od strane Kupca – Niz problema u vezi sa farmaceutskim sektorom u Srbiji; – Sumnje u nesavesno i potencijalno nezakonito poslovanje nove uprave postavljene od strane radnika nakon raskida privatizacije. Oportunitetni trošak 2007 - 2013: 31,6 miliona EUR* Studija slučaja: Privatizacija u Srbiji
  16. 16. Studija slučaja: „Zdravlje“ AD Leskovac i „Jugoremedija“ AD Zrenjanin U posmatranom periodu ukupno uplaćen porez na zarade iznosio je čak 379.441.232 RSD, što čini prosečno učešće od 7,51% u analiziranom periodu i u fiskalnom pogledu ukazuje na značajnu zavisnost lokalnog budžeta od samo jednog privrednog društva. Studija slučaja: Privatizacija u Srbiji
  17. 17. Studija slučaja: „Banatski Despotovac“ AD i „Mala Bosna“ AD • Dok „Banatski Despotovac“ nastavlja da relativno uspešno posluje i nakon privatizacije uz značajne investicije, „Mala Bosna“ se nakon raskida ugovora o privatizaciji nalazi u restukturiranju. • Nakon izvršene privatizacije „Banatski Despotovac" beleži značajno bolje poslovne rezultate. Ulaganje u osnovna sredstva je osnovni razlog zbog čega je „Banatski Despotovac“ AD beležio rast vrednosti ukupne poslovne imovine, a pozitivni efekati promene fer vrednosti imovine i pozitivni neto rezultati iz poslovanja su osnovni faktori koji su uticali na rast vrednosti sopstvenog kapitala Društva. Studija slučaja: Privatizacija u Srbiji
  18. 18. Studija slučaja: „Banatski Despotovac“ AD i „Mala Bosna“ AD • Krajem maja 2007. godine, „Mala Bosna“ je privatizovana od strane konzorcijuma fizičkih lica protiv kojih su kasnije pokrenuti krivični postupci, ali su ta lica ubrzo koristeći zakonsku mogućnost, ustupila preduzeće novom vlasniku. • Period nakon privatizacije Društva karakterišu skriveni vlasnički odnosi i nesavesno i potencijalno nezakonito poslovanje. • „Mala Bosna“ predstavlja tipičan primer korišćenja jednog privatizovanog preduzeća kao kolaterala kako bi se dobili krediti koji će se iskoristiti od strane povezanog lica ili za kupovinu novog preduzeća. • Slučaj „Male Bosne“ ukazuje na vezu između određenih banaka i jednog broja privatizacija. Reč je po pravilu o domaćim bankama (u privatnom ili državnom vlasništvu), od kojih su mnoge proteklih godina završile u stečaju.
  19. 19. KLJUČNA PITANJA I PREPORUKE S obzirom na to da je neposredno pre ove studije donet nov Zakon o privatizaciji čija primena je tek započeta, a nije realno očekivati da će se Zakon u skorije vreme menjati, preporuke su usmerene, pre svega, na rešavanju problema koji nisu rešeni donošenjem novog Zakona o privatizaciji Uloga lokalnih samouprava u stečaju i tvrdo budžetsko ograničenje • Lokalne samouprave treba da budu aktivnije i predujmljuju troškove stečajnog postupka • Zahtev stečajnom sudiji za deponovanje sredstava stečajnog dužnika u cilju obezbeđenja plaćanja komunalnih usluga • Prekid vršenja komunalnih usluga stečajnom dužniku koji ne vrši redovno plaćanje izvršenih komunalnih usluga • Zahtevati formiranje posebne klase koju bi činili poverioci koji imaju potraživanja po osnovu javnih prihoda Studija slučaja: Privatizacija u Srbiji
  20. 20. KLJUČNA PITANJA I PREPORUKE Rešavanje viška zaposlenih (Tranzicioni fond i i Fond solidarnosti) • Prilagoditi Odluku o utvrđivanju Programa za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju i uvećati alokaciju u budžetu namenjenu „Tranzicionom fondu“ • Povećati budžetsku alokaciju namenjenu Fondu solidarnosti. Privatizaciju i lokalna javna preduzeća • Privatizacija u slučaju non-core (sporedne) delatnosti javnih komunalnih preduzeća predstavlja realnu (i poželjnu) opciju • Delovima preduzeća koja se bave izdvojenim aktivnostima (aktivnostima koje podržavaju vršenje komunalnih usluga) treba veoma pažljivo pristupiti • Prethodno rešavanje imovinsko-pravnih pitanja, viškova zaposlenih i dugova, odnosno dužničko-poverilačkih odnosa, kao i sprečavanje problema negativne selekcije Poslovno okruženje lokalnih samouprava Studija slučaja: Privatizacija u Srbiji
  21. 21. KLJUČNA PITANJA I PREPORUKE Problem u vezi sa tretmanom građevinskog zemljišta – konverzija uz naknadu • Zakon o planiranju i izgradnji iz 2009. godine uvodi dve značajne novine u vezi građevinskog zemljišta: - Propisuje pravni osnov za privatizaciju građevinskog zemljišta - Čl.100-102. Zakona uređuju konverziju bez naknade - Čl.103-108. Zakona uređuju konverziju uz naknadu - Ukida mogućnost gradnje po osnovu prava korišćenja na građevinskom zemljištu • Konverzija je do danas sprovođena sporadično: - Bez naknade, samo uslučaju individualnih stambenih objekata – kuća, jer je tehnički nesprovodiva - Uz naknadu, uglavnom tamo gde naknada faktički nije plaćena (FMP januar 2010.) jer novi vlasnici privatizovanih subjekata nisu želeli da je plate Studija slučaja: Privatizacija u Srbiji
  22. 22. KLJUČNA PITANJA I PREPORUKE • Odlukom ustavnog suda broj i uz-68/2013 od 10.10.2013. konverzija uz naknadu je obesmišljena: - Ukinuta je odredba člana 103. Stav 1. Zakona u delu koji glasi: "troškovi pribavljanja prava korišćenja građevinskog zemljišta obuhvataju, u smislu ovog zakona, ukupnu revalorizovanu cenu kapitala...” - Ustavni sud smatra da su takvim rešenjem narušeni osnovni principi zakona o privatizaciji, po kome je predmet privatizacije društveni, odnosno državni kapital, kao i da ta pogodnost kod obračuna visine naknade ne predstavlja ustavnopravno prihvatljivu meru javnog interesa, da se omogući privođenje građevinskog zemljišta nameni izgradnjom objekata i njegovo racionalno korišćenje, jer takva pogodnost predstavlja prekomerni teret za zajednicu u celini i posebno za korisnike restitucije. • Odlukom ustavnog suda srbije broj: u. 74/10 od 09.09.2010. zauzet je stav da je neustavan član 104. Stav 4. Zakona (gubitak prava korišćenja usled ne sprovođenja konverzije) - Ako u propisanom roku od godinu dana nije izvršena konverzija, bez obzira da li je do tog roka nosilac prava na konverziju podneo zahtev za konverziju ili nije, ne može izgubiti pravo korišćenja. To znači da je obaveza institucije koja implementira zakon da korisniku prava na konverziju omogući implementaciju njegovog zakonskog prava. Studija slučaja: Privatizacija u Srbiji
  23. 23. KLJUČNA PITANJA I PREPORUKE KLJUČNO PITANJE Da li će država subjektima privatizacije i pod kojim uslovima, priznati pravo svojine na građevinskom zemljištu, nad kojim su u momentu privatizacije imali najširi mogući obim prava - pravo korišćenja, koje im je omogućavalo pravo građenja? Konverziju je pravno moguće rešiti na jedan od sledećih načina: • Naknadu za konverziju treba ukinuti u potpunosti - stav stranih i domaćih investiora • Ne treba dozvoliti privrednim subjektima konverziju prava korišćenja u pravo svojine - stav udruženja građana koja zastupaju interese restitucije • Treba omogućiti privrednim subjektima konverziju prava korišćenja u pravo svojine uz plaćanje pravične naknade - najšire podržavana opcija od strane javnosti Studija slučaja: Privatizacija u Srbiji
  24. 24. KLJUČNA PITANJA I PREPORUKE Sva predložena rešenja imaju svoje prednosti i mane. Srbiju i njene građane najviše košta to što su velike površine najvrednijeg građevinskog zemljišta blokirane za investicije. Jedino rešenje koje je u skladu sa odlukama ustavnog suda: Da se ponovo omogući pravo građenja po osnovu prava korišćenja na građevinskom zemljištu, a da se pitanje konverzije reši uz detaljnu analizu efekta različitih opcija – rešenja, koje će izraditi nezavisni eksperti, a na osnovu koje će vlada RS i skupština RS doneti odgovornu političku odluku po tom pitanju. Studija slučaja: Privatizacija u Srbiji
  25. 25. HVALA NA PAŽNJI Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj - NALED Makedonska 30, VII sprat, 11000 Beograd, Srbija t: +381 11 33 73 063, f: +381 11 33 73 061, naled@naled-serbia.org www.naled-serbia.org

×