Strategija održivog razvoja

1. 14. PREDAVANJE
STRATEGIJE ODRŽIVOG RAZVOJA
Dr Anđela Mikić
Predmet: EKOLOŠKI MARKETING

2. Održivi razvoj i zaštita životne
sredine
• U problematici održivog razvoja,
vezano za zaštitu životne
sredine, značajno mesto
zauzimaju teme vezane za otpad
i upravljanje otpadom.
• Neodgovarajuće upravljanje
otpadom (uključujući i opasni
otpad), jedan je od najvećih
problema zaštite životne sredine
u brojnim državama.
• Dosadašnje nedovoljno
rešavanje ovih problema dovelo
je do kritične situacije u brojnim
područjima.
2

3. Pojam otpada
• Otpad je svaki materijal, proizvod ili predmet koji posle
svog korišćenja (kraja životnog ciklusa) postaje suvišan i
neupotrebljiv i koji vlasnik odbacuje, namerava ili mora
da odbaci.
• Vrste otpada su:
– komunalni otpad (otpad iz domaćinstva);
– komercijalni otpad;
– industrijski otpad.
• U zavisnosti od opasnih karakteristika koje utiču na
zdravlje ljudi i životnu sredinu, otpad može biti:
neopasan, inertan i opasan.
3

4. Pojam upravljanja otpadom
• Upravljanje otpadom obuhvata sakupljanje, transport,
obradu (ili odlaganje), upravljanje i praćenje otpadnih
materijala.
• Termin se obično odnosi na proizvode nastale ljudskom
aktivnošću, a proces se obično preduzima da bi se
smanjio njihov uticaj na zdravlje ljudi, životnu sredinu ili
estetiku.
• Svi materijali otpadaka, bilo da su čvrsti, tečni, gasoviti ili
radioaktivni, spadaju u nadležnosti upravljanja otpadom.
2

5. Tri R strategije upravljanja otpadom
• Pravo “zeleno” delovanje organizacija zahteva da se
praktikuju tri R strategije upravljanja otpadom:
1. Smanjena upotreba (Reducing);
2. Ponovno korišćenje (Reusing);
3. Recikliranje otpada (Recycling).
5

6. Smanjena upotreba (Reducing)
• Smanjena upotreba (Reducing) - podrazumeva smanjenje količine
i toksičnosti otpada. Odnosi se na sledeće stavke:
• smanjenje upotrebe nepotrebne ambalaže, kesa i drugih proizvoda
za jednokratnu upotrebu (nalaženje konkurentnih alternativa,
uvođenje povratne ambalaže u trgovini, ugostiteljstvu, itd);
• smanjenje bacanja hrane (razmena, doniranje u humanitarne svrhe,
korišćenje za ishranu životinja);
6

7. Smanjena upotreba (Reducing)
• smanjenje nastanka kabastog i tekstilnog otpada (organizovana
razmena nameštaja, odeće i obuće, organizovanje sistema za
iznajmljivanje predmeta koji se ređe koriste);
• održivo upravljanje zelenim baštenskim otpadom i drugim
biorazgradivim otpadom (korišćenje za ishranu životinja ili u druge
svrhe, kompostiranje na mestu nastanka).
• Izvor: Crnjaković, Ž.: “Climathon 2019 Subotica — hakaton posvećen
upravljanju otpadom”, 09.10.2019, https://startit.rs/climathon-2019-subotica-
hakaton-posvecen-upravljanju-otpada/
7

8. Smanjena upotreba (Reducing)
• Smanjenje upotrebe se, pre svega, odnosi na
smanjenje upotrebe plastičnih proizvoda koji čine
znatan procenat otpada iz današnjih domaćinstava
(npr. kese, čaše, flaše, pribor za jelo, itd).
• Značajan može biti prestanak korišćenja plastičnih
predmeta za jednokratnu upotrebu - proizvedeni
su od fosilnih goriva, samo mali broj se može
reciklirati, izlučuju toksine u hranu i piće koji tako
ulaze u lanac ishrane, zagađuju životnu sredinu,
itd.
• Vreme koje je potrebno da se predmeti izrađeni od
plastike razlože u prirodi različito je, a znatna
većina - nas same može nadživeti i po nekoliko
decenija, pa i vekova.
• Npr. plastičnoj slamčici treba u proseku 200
godina da se razloži u vodi; flaši i priboru za jelo
izrađenom od plastike i do više stotina godina.
8

9. Ponovno korišćenje (Reusing)
• Ponovno korišćenje (Reusing) - podrazumeva
ponovnu upotrebu proizvoda za istu ili drugu
namenu.
• Materijal može ponovo da se upotrebi u njegovom
izvornom obliku ili da se prosledi onome ko ga može
ponovo upotrebiti.
• Navedeno se odnosi na akcije koje imaju za cilj da
podsete uključene aktere da proizvodi mogu imati
drugi život, na promovisanje popravki ili ponovnu
upotrebu proizvoda umesto kupovine novih i na
podsticanje doniranja proizvoda koji više nisu
potrebni.
• Npr. jednokratnim pelenama za bebe potrebno je
više stotina godina kako bi se razgradile.
• Zbog toga se kao alternativa mogu koristiti pamučne
pelene koje traju godinama, ukoliko se pravilno
održavaju i zamenjuju na stotine jednokratnih.
9

10. Recikliranje otpada (Recycling)
• Recikliranje otpada ili reciklaža (Recycling) je proces
sakupljanja i tretiranja otpada kako bi se ponovo
upotrebio kao sirovi materijal u pravljenju istih ili sličnih
proizvoda.
• Reciklaža podrazumeva proces sakupljanja otpada koji
je moguće reciklirati (plastika, aluminijum, staklo, papir,
metal, itd), zatim separaciju reciklabilnog od ostalih vrsta
otpada i sortiranje u podgrupe.
10

11. Značaj reciklaže
• Recikliranje predstavlja jednu od najbitnijih (i najlakših)
aktivnosti koje možemo preuzeti na sebe, ako želimo da
smanjimo zagađivanje naše planete i pročistimo svoju
okolinu, koja je svakim danom sve zagađenija.
• Ovim postupkom, doprinosi se:
– čuvanju i obnavljanju prirodnih resursa,
– uštedi energije,
– zaštiti okoline,
– smanjenju potreba za deponijama.
11

12. Značaj reciklaže
• Postoje građanske inicijative poput udruženja “Čep za
hendiker” i “Čepom do osmeha”, koje prikupljaju
čepove i prodaju ih kompanijama koje se bave
reciklažom tvrde plastike, a dobijeni novac ulažu
u kupovinu ortopedskih pomagala koja su namenjena
osobama sa invaliditetom.
• Ovim i sličnim akcijama svoj doprinos mogu da daju svi
građani.
12

13. Zanimljivosti o reciklaži
• Reciklažom jedne tone starih limenki dobija se 0,9 tona
novih limenki i štedi se 95 odsto energije;
• Reciklažom samo jedne plastične boce sačuva se
onoliko energije koliko jedna sijalica od 60 W potroši za
6 sati neprekidnog rada;
• Skoro 88% energije se uštedi kada se plastika pravi od
upotrebljene plastike, nego kada se pravi od prirodnih
sirovina nafte i gasa;
• Približno 60% otpada može da se reciklira;
• Reciklažom polovine svetske proizvodnje papira
sačuvalo bi se 800.000 kvadratnih metara šuma;
13

14. Zanimljivosti o reciklaži
• Najveći procenat reciklaže u svetu ima Japan, gde se
reciklira 95% sekundarnih sirovina, dok evropski prosek
u toj oblasti iznosi 55 %. U Srbiji je taj procenat veoma
nizak - 6%;
• Najveći uvoznik PET ambalaže je Kina, čiji proizvodi, od
plastičnih igračaka do garderobe, uglavnom su
napravljeni od sekundarnih sirovina;
• Prosečna četvoročlana porodica baci 40 kg plastike
godišnje;
• Pre 20. veka najrecikliraniji materijal bile su životinjske
kosti. Korišćene su za izradu lepka, dugmića, papira,
želatina u proizvodnji hrane, itd;
14

15. Zanimljivosti o reciklaži
• U Velikoj Britaniji upotrebi se 15 miliona plastičnih boca svakog
dana;
• U Srbiji se godišnje utroši 55.000 tona PET ambalaže, odnosno
1.210.000.000 PET boca;
• Reciklažom jedne flaše od stakla uštedi se energija koja je dovoljna
da sijalica od 100W svetli 4h;
• Reciklažom predmeta od metala smanjuje se korišćenje ruda,
njihova prerada i zagađenje prirode;
• Jedan litar korišćenog motornog ulja zagadi čak 1.000.000 litara
vode za piće;
• Stiropor se biološki apsolutno nikada ne raspada.
• Izvor: http://www.treehouse-serbia.org/publikacije/osnove-
reciklaze/reduce-reuse-recycle/, pristupljeno 02.01.2020.
15

16. Strategije u ekološkom marketingu
• Za preduzeća danas veliki izazov predstavlja potreba da se
istovremeno postigne ekonomski razvoj i istovremeno sprovede
zaštita životne sredine, kao što to zahteva održivi razvoj.
• Navedeno je moguće ostvariti primenom sistema upravljanja
totalnim kvalitetom (TQM), što ima za cilj povećanje kvaliteta uz
smanjenje troškova.
• Organizacije mogu uspešno da pristupe održivom razvoju i da
primene održivi marketing korišćenjem četiri strategije, a to su:
ponovna potrošnja, preusmeravanje potreba i želja potrošača,
reorijentacija marketing miksa i reorganizacija organizacione
delatnosti.
16

17. Ponovna potrošnja
• Nadležni u organizacijama ne treba da razmišljaju samo o tome
kakav uticaj njihovi proizvodi imaju na potrošače, već i o procesima
pomoću kojih su ti proizvodi napravljeni i na kraju pomoću kojih će
biti prodati.
• Neophodno je voditi računa o smanjenju rizika u korišćenju
proizvoda, resursima koji su potrebni da se proizvod proizvede, kao i
o pristupu koji zagovara ponovnu potrošnju – mogućnost da se
jedan isti proizvod ponovo koristi, tokom nekoliko ciklusa ili čak
generacija.
• Postoje proizvodi napravljeni od specijalne plastike, keramike ili
retkih metala, koji imaju znatno manji uticaj na brzo iscrpljivanje
prirodnih sirovina, kao što to, na primer, ima čelik.
• Organizacije koje imaju u ponudi ovakve proizvode i koje njihovu
vrednost mogu uspešno da iskomuniciraju potrošačima, mogu
ostvariti konkurentsku prednost u odnosu na ostale proizvođače.
17

18. Preusmeravanje potreba i želja
potrošača
• Preusmeravanje potreba i želja potrošača u smeru
ekoloških proizvoda, predstavlja cilj ekološkog
marketinga.
• Uloga marketing komuniciranja u ovom pogledu ima
značajnu ulogu.
• Istraživanje tržišta i studije o ponašanju potrošača mogu
pomoći u formulisanju najpogodnije komunikacione
strategije održivog marketinga.
18

19. Reorijentacija marketing miksa
• Reorijentacija marketing miksa često predstavlja ključni element
održivog marketinga.
• Ključno je sprovesti analizu procene ekološkog uticaja na:
proizvodnju, sadržaj, pakovanje, oglašavanje, distribuciju, korišćenje
i odlaganje proizvoda.
• Danas je česta upotreba ambalaže koja se može lako reciklirati.
• Na mnogim proizvodima mogu se pronaći informacije o ekološki
čistim proizvodima.
• Aktivnosti preformulisanja svojih proizvoda, danas sprovode brojne
organizacije.
• Jedan od značajnih primera je uklanjanje štetnih sastojaka iz
proizvoda (npr. fosfata iz deterdženta).
• Repozicioniranje proizvoda kao ekoloških, “zelenih”, čistih, pruža
priliku da potrošači steknu ekološki pozitivnu sliku o njima.
19

20. Reorganizacija organizacione
delatnosti
• Prihvatanje vizije održivog marketinga izražava se kroz strategije i
akcione planove organizacije.
• Navedeno često može da obuhvata reorganizaciju, restruktuiranje i
redizajn mnogih procesa i sistema u preduzeću.
• Značajnu ulogu u reorganizaciji organizacione delatnosti imaju i
zaposleni.
• Neophodno je da zaposleni prihvate novu filozofiju održivog razvoja.
20