1. Imamo li pravo na kulturna
prava?
Kulturna prava i generacije ljudskih prava
Vesna Marjanović
19.02.2021.
2. Kulturna prava u korpusu ljudskih prava
“Prema Opštoj deklaraciji o pravima čoveka, ideal slobodnog
ljudskog bića, oslobođenog straha i bede, može postići samo
ako se stvore uslovi koji omogućavaju svakome da uživa svoja
ekonomska, socijalna i kulturna prava i svoja građanska i
politička prava”
Preaumbula Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i
kulturnim pravima
3. Kulturna prava u korpusu ljudskih prava
Prva generacija – građanska i politička prava i slobode,
podrazumevaju nečinjenje države i uzdržavanje od represije;
Druga generacija – obavezuje državu na određeno činjenje,
aktivnu ulogu u obezbeđivanju sredstava u skladu sa
dostupnim resursima za ostvarivanje tih prava;
Treća generacija – prava koja proističu iz ljudske solidarnosti,
odnose se na zajednicu (zdrava životna sredina, ekonomski i
socijalni razvoj, prirodni resursi i očuvanje kulturnog nasleđa);
Četvrta generacija – prava u vezi sa novim informacionim,
komunikacionim i digtalnim tehnologijama.
4. Kulturna prava i ICESCR
Ugovornice Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i
kulturnim pravima priznaju:
• Pravo svakog lica na životni standard dovoljan za njega i njegovu
porodicu;
• Pravo da bude zaštićen od gladi;
• Da uživa najbolje stanje fizičkog i društvenog zdravlja
• Pravo svakog lica na obrazovanje
• Slobodu neophodnu za naučno istraživanje i stvaralačku delatnost
• Pravo učešća u kulturnom životu
5. Kulturna prava u užem smislu
Različite vrste ljudskih prava, iako svrstane u grupe
(“generacije”), međusobno su veoma povezane.
Kulturna prava se stoga ne mogu posmatrati samo kroz jednu
generaciju ljudskih prava. Na primer:
Kulturna prava i sloboda izražavanja
Obrazovanje i pravo na učešće u kulturnom životu
Kulturna prava i održivi razvoj
Kulturna prava i pristup internetu
6. Kulturna prava u Srbiji
(Ustav Republike Srbije)
• čl. 10 Jezik i pismo
• čl.14. Zaštita nacionalnih manjina
• čl. 46. Sloboda mišljenja i izražavanja
• čl. 48. Podsticanje uvažavanja razlika
• čl. 73. Sloboda naučnog i umetničkog stvaranja
7. Kulturna prava u Srbiji
(Zakon o kulturi)
• Načela kulturnog razvoja - čl. 3.
• Republika Srbija stara se o ostvarivanju opšteg interesa u kulturi i o sprovođenju kulturne politike kao skupa ciljeva i mera podsticanja kulturnog razvoja koji se zasniva
na sledećim načelima:
• 1) očuvanje kulturnog i istorijskog nasleđa;
• 2) sloboda izražavanja u kulturnom i umetničkom stvaralaštvu;
• 3) podsticanje kulturnog i umetničkog stvaralaštva;
• 4) otvorenost i dostupnost kulturnih sadržaja;
• 5) uvažavanje kulturnih i demokratskih vrednosti lokalne, nacionalne, regionalne, evropske i svetske tradicije;
• 6) zaštita i unapređenje kulturne raznolikosti i jačanje interkulturnog dijaloga;
• 7) jačanje kapaciteta kulture i njenih veza sa drugim oblastima (obrazovanje, nauka, turizam, spoljni poslovi, omladina i dr.) i integrisanje kulturnog razvoja u socio-
ekonomski i politički dugoročni razvoj demokratskog društva;
• 8) demokratičnost kulturne politike;
• 9) ravnopravnost subjekata u osnivanju ustanova i drugih pravnih lica u kulturi i ravnopravnost u radu svih ustanova i drugih subjekata u kulturi;
• 10) decentralizacija u odlučivanju, organizovanju i finansiranju kulturnih delatnosti u skladu sa kulturnom politikom;
• 11) autonomija subjekata u kulturi;
• 12) podsticanje održivog razvoja kulturne sredine kao integralnog dela životne sredine;
• 13) negovanje kulture sećanja, za čiju primenu je nadležan muzej žrtava genocida;
• 14) podsticanje razvoja međunarodne saradnje i razmene u kulturi, mobilnosti umetnika i prihvatanja dobrih praksi, u cilju jačanja kreativnosti i inovativnosti aktera u
kulturi;
• 15) upotreba informacione i komunikacione tehnologije i umrežavanje ustanova kulture i svih subjekata u kulturi.
8. Kultura u 2021.
Prekretnica ili status quo
• 2021. – 55 godina od potpisivanja i 45 godina od stupanja na
snagu Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i
kulturnim pravima;
• 2021. - Ujedinjene nacije obeležavaju Međunarodnu godinu
kreativne ekonomije za održivi razvoj i poziv za primenom
Preporuke UNESCO-a u vezi sa statusom umetnika (1980)
• 2021. – Civilno društvo za ”Kulturni dogovor za Evropu”
• 2021. –Novi evropski Bauhaus
• 2021. – Evropski zeleni dogovor
9. Kultura u 2021. u Srbiji
• Vlada Srbije usvojila je 2020. Strategiju razvoja kulture od
2020. do 2029. godine sa Akcionim planom, ali je Skupština
nije razmatrala
• Nisu predviđene mere pomoći samostalnim umetnicima koji
su ostali bez sredstava za život i rad
• Skupština nije razmatrala ni jedno ključno pitanje iz oblasti
kulture
• Budžet za 2021. ne ukazuje na nove pravce u kulturnoj politici
u skladu sa vanrednim stanjem u sektoru niti daje odgovore
na posledice krize, nove uslove života i umetničkog stvaranja;
• Mere pandemije dodatno su ograničile pristup pravu na
učešće građana u kulturno životu;
10. Kultura u 2021. u Srbiji, javni prostor i razvojne
politike
Okvirna konvencija Saveta Evrope o vrednosti kulturnog
nasleđa za društvo (FARO konvencija) koju je Srbija
ratifikovala, prepoznaje potrebu da se ljudi i ljudske vrednosti
nađu u središtu proširenog i transverzalnog koncepta
kulturnog nasleđa. Ona promoviše potrebu i pravo svakog
pojedinca da se uključi u stalni process definisanja i
upravljanja kulturnim nasleđem. Ona vidi kulturno nasleđe
kao resurs održivog razvoja i ističe pravo svakog “da se,
poštujući pravo i slobode drugih, angažuje u pogledu
kulturnog nasleđa prema sopstvenom izboru, kao vid prava da
se slobodno uključi u kulturni život”.
11. Zaključak
1. Kulturna prava mogu biti vezivno tkivo za ostvarenje svih drugih
ljudskih prava
2. Kulturne politike treba da budu ravnopravne sa drugim nacionalnim
i lokalnim razvojnim politikama
3. Potrebno je prepoznati i zaštititi radna i socijalna prava umetnika i
zaposlenih u kulturi
4. Opšta strategija razvoja nije održiva bez strategije razvoja kulture
5. Kulturni prostor je naš prostor, mesto za kontemplaciju, odmor,
učenje, inovacije, kreativnost i zadovoljstvo.
