2. Ko su siromašni?
• Nemoguće je dati profil siromašnih. Siromaštvo je
raznoliko i stalno se menja.
• Ipak, neki ljudi imaju veće šanse da žive u
siromaštvu:
• Nezaposleni
• Oni koji rade sa pola radnog vremena ili su im radna
mesta nesigurna
• Stariji ljudi koji žive od svoje penzije
• Bolesni i invalidi
• Žene
• Članovi velikih porodica ili porodica sa samohranim
roditeljima
• Etničke manjine
3. Posledice siromaštva po životne šanse dece
• Veće šanse da će bebe biti rođene sa nižom telesnom
težinom
• Veća stopa smrtnosti beba i dece do 5 godina
• Veća stopa nesrećnih slučajeva gde deca gube život
• Uspeh u školovanju niži nego kod dece iz srednjih i
bogatijih slojeva
4. Etničke i rasne manjine čine veliki udeo u
broju siromašnih
• Velika Britanija: najsiromašniji su iz Pakistana i
Bangladeša, sa izuzetno visokom stopom nezaposlenih
• SAD: stopa siromaštva među Afro-Amerkancima je 26%
(9 miliona ljudi), a među Hispano-Amerikancima je 25%
(8 miliona ljudi), što je tri puta više od stope siromaštva
među belom populacijom.
• Srbija: najsiromašniji su Romi
5. Siromašni u Srbiji
• U Srbiji je 6,6 posto stanovništva siromašno
• Jedan od glavnih uzroka siromaštva je nizak i
neadekvatan nivo obrazovanja: najveći broj siromašnih
(preko 71 posto) su lica sa osnovnom i nezavršenom
osnovnom školom, dok se samo 0,6 posto siromašnih
nalazi među licima sa visokim obrazovanjem.
• Iz porodica koje se nalaze ispod linije siromaštva, 12
posto dece nije u obrazovnom sistemu.
6. Siromašni u Srbiji
Kategorije stanovništva koje su najviše izložene riziku
siromaštva su
• neobrazovano stanovništvo;
• nezaposlena i izdržavana lica;
• stara lica (65+) i deca;
• domaćinstva sa pet i više članova;
• staračka jednočlana i dvočlana domaćinstva, posebno u
ruralnim područjima;
• zemljoradnički penzioneri, naročito u ruralnim
sredinama;
• stanovnici ruralnih područja jugoistočne i zapadne Srbije,
• Romi, interno raseljena lica i izbeglice, osobe sa
invaliditetom spadaju u kategorije stanovništva koji su
sa najvećim rizikom siromaštva (Strategija o smanjenju
siromaštva, 2004).
8. “Kriva je žrtva”
a) Siromašni su sami krivi-odgovorni sa svoje
siromaštvo
• U osnovi ove teorije je verovanje da je siromaštvo
rezultat nekog nedostatka ili patologije kod pojedinca.
Siromašni su oni koji zbog manjka stručnosti, moralne ili
fizičke slabosti, odsustva sposobnosti ili motivacije, nisu
u stanju da postignu uspeh u društvu.
• Društveni položaj je odraz talenta i sposobnosti
pojedinca, oni koji to imaju zaslužuju uspeh, a manje
sposobni su predrođeni na neuspeh.
• Uzroci siromaštva se nalaze u načinu života siromašnih,
u njihovim stavovima i pogledima na svet
9. “Kriva je žrtva”
b) Kultura siromaštva
• Siromaštvo nije rezultat nečije nesposobnosti, već šire
društvene i kulturne atmosfere u kojoj se se socijalizuju
siromašna deca
• Kultura siromaštva se prenosi sa generaciju na
generaciju, i mladi ljudi od malena ne vide svrhu težnje
ka nečem boljem, nemaju motivacije ni ambicuju
• Fatalistički se prepuštaju životu u siromaštvu
10. “Kriva je žrtva”
c) Kultura zavisnosti
• Siromašni se oslanjaju na socijalnu pomoć države i ne
traže posao
• Umesto da se okrenu ka budućnosti i boljem životu,
zavisnici od socijalne pomoći zadovoljavaju se onim što
im država daje
• Mnogi smatraju da bi ljudi koji žive od socijalne pomoći
mogli da nađu posao kad bi to stvarno želeli
• To je netačno, jer mnogi ljudi zarađuju, ali su im plate
toliko male da ipak žive siromašno
• Ili ne mogu da zarađuju, jer su bolesni, stari ili invalidi
• Kod nas, socijalna pomoć je oko 8000 dinara mesečno
po porodici
11. “Kriv je sistem”
• Siromaštvo prave i reprodukuju društveni procesi
koje pojedinac ne može da savlada
• Socijalni sloj, rod, etnicitet, profesija, obrazovanje, utiču
na način raspodele bogatstva i materijalnih sredstava u
društvu
• Nedostatak ambicije i motivacije među siromašnim nije
uzrok siromaštva, već posledica siromaštva
• Pojdinac ne može biti kriv za okolnosti koje su izvan
njegove moći
• Siromašni su žrtve sistema, a ne paraziti koji
zloupotrebljavaju sistem
12. Ipak...
• Izlazak iz siromaštva je moguć
• Siromaštvo nije samo rezultat društvenih sila koje utiču
na pasivno stanovištvo
• Čak i osobama u vrlo nepovoljnom položaju se može
ukazati prilika da poboljšaju svoj položaj, ne treba
potcenjivati mogućnost čoveka da izazove promenu u
svom životu
• Socijalna politika može da igra važnu ulogu u
pomoći siromašnim osobama u nekoj zemlji: jačanje
tržišta rada, pružanje više prilika za obrazovanje, i
putem rada određenih profesija kao što su socijalni
pedagozi, socijalni radnici
13. Socijalna isključenost (ekskluzija)
• pojam širi od pojma siromaštva
• naglašava procese koji čine da neka osoba ili grupa
bude isključena iz društva
• govori o mnogo faktora koji lišavaju pojedinca
mogućnosti koje ima većina populacije
• Da bi ljudi aktivno i zadovoljno živeli, njima nije samo
potrebno da se prehrane, obuku i imaju krov nad glavom
• Potreban im je pristup dobrima i uslugama – na primer
gradski prevoz, telefon, osiguranje, bankarske usluge
• Potrebno im je da imaju zajedničke institucije kao što
su škole, domovi zdravlja ili javni prevoz, one čine da
postoji osećaj društvene solidarnosti među ljudima
14. Socijalna isključenost (ekskluzija)
Uslovi i mesto stanovanja:
• Izolovane seoske zajednice odsečene od mnogih usluga
• Gradski blokovi sa visokom stopom kriminala
• slamovi bez infrastrukture (romski)
• Zagađeni delovi naselja (pored deponija, fabrika...)
• Pored puteva, ispod mostova
• Bez parkova, biblioteka, bioskopa, banaka, radnji,
sprotskih terena
• Daleko od gradskog prevoza
• U ovakvim uslovima života, ljudima može biti izuzetno
teško da prevaziđu svoju isključenost i da preduzimaju
korake za aktivnije angažovanje u društvu
• PITANJA GIDENS 343 str
15. Studija slučaja AP sa Peštera
• AP je telesno veoma slabo razvijen šesnaestogodišnji
mladić, neuhranjen, daleko ispod proseka za svoj uzrast,
sa nepotvrđenom dijagnozom lake mentalne retardacije.
Živi, sa majkom i bolesnim, starijim bratom u izolovanoj
kući, na vrhu brda, na visoravni Pešter, udaljenoj oko
šest kilometara od centra sela (Kladnica) i lokalne,
seoske, osnovne škole. Školu je veoma neredovno
pohađao i na kraju i prestao da pohađa pre oko godinu
dana. Uslovi za život su izuzetno teški, posebno zimi.
Majka prima veoma skromnu porodičnu penziju (muž je
umro pre pet godina, radio je na poljoprivrednom
gazdinstvu Javor). Izdržavaju se tako što majka
svakodnevno tokom leta i proleća (kada vremenski
uslovi to dozvole) odlazi u nadnicu. I A. P. joj često
pomaže.
16. Studija slučaja AP sa Peštera
• Do pre nekoliko meseci živeli su u staroj, neuslovnoj kući
(staroj preko sto godina) u istoj prostoriji zajedno sa
životinjama. Pre tri meseca, nakon emitovanja priloga na
lokalnoj televiziji o ekstremno teškim uslovima i
ogromnom siromaštvu u kome živi porodica A.P.,
humanitarno krilo islamske zajednice Sandžaka
napravilo je im je novu kuću (u neposrednoj blizini stare
kuće). Porodica P. je kroz generacije pogođena veoma
teškim siromaštvom. Pripadaju kategoriji domicilnog
stanovništva.
• Osim A. P. majka izjavljuje da ima još tri kćerke koje su
se veoma rano udale (ne završivši pri tom osnovnu
školu), kao i još dva sina (jedan je rano preminuo, sa 23
godine) i sina koji živi zajedno sa njima, a koji je takođe
bolestan, te je zbog toga nesposoban za rad.
17. Studija slučaja AP sa Peštera
• Činjeni su pokušaji da se porodica materijalno podrži, ali
trajna pomoć izostaje zbog nerešene pravno – formalne
dokumentacije.
• Porodica takođe ne ostvaruje pravo na zdravstvenu
zaštitu iako ne postoje pravne prepreke za pribavljanje
neophodnih dokumenata u cilju ostvarivanja prava na
zdravstvenu zaštitu.
• Nisu korisnici materijalnog obezbedjenja porodice, niti
primaju ikakvu socijalnu pomoć.
• Majka je završila tri razreda osnovne škole. Ni otac A. P.
nije završio osnovnu školu. Nijedno od dece iz porodice
P. nema završenu osnovnu školu.
18. Studija slučaja AP sa Peštera
• Pohađao je školu do petog razreda. Za to vreme je
veoma neredovno pohađao školu te je „prevođen“ do
četvrtog razreda. Razlog za neredovnost pohađanja
škole leži, pre svega, u ekstremnom siromaštvu u kome
A. P. sa svojom porodicom živi. A. je često u školu
dolazio gladan te su mu radnici škole često kupovali
hranu. Isto tako kolektiv škole je nekoliko puta
organizovao jednokratnu materijalnu pomoć u hrani za
porodicu A. P. Dalje, sledeći razlog za neredovnost
pohađanja škole treba tražiti u antisocijalnom ponašanju
i konfliktima kojima je A. P. sklon a koji su samo
produbljivali već postojeći jaz između druge dece i A.P.
(jer se očigledno A. P. izdvajao od druge dece i neretko
služio za podsmeh drugoj deci. Usled nemogućnosti da
savlada nastavni plan i program, kao i neredovnosti
pohađanja nastave, ponavljao je nekoliko puta peti
razred.
19. Studija slučaja AP sa Peštera
• Pedagoškinja u od samog početka svog rada u školi
zainteresovala se za slučaj A.P. rešena da kroz
individualni rad pomogne učeniku A. P. da se koliko
toliko opismeni.
• Ističe da nije naišla na podršku ostalih kolega i da iako je
postojala ideja da se radi IOP (individualni obrazovni
plan – prilagođen učeniku) od njega se ubrzo odustalo
upravo usled nepostojanja podrške kolega i nepristanka
majke na saradnju.
• Osim toga, ističe pedagoškinja, često se dešavalo da ga
pojedini nastavnici izbacuju sa časova zbog nediscipline
i hiperaktivnosti kako ne bi ometao rad sa drugim
učenicima. Ubrzo nakon toga A. P. je potpuno prestao
da pohađa školu.
20. Studija slučaja AP sa Peštera
• A. P. iz mnogostrukih razloga spada u grupu pod
rizikom:
• veoma siromašna porodica,
• neobrazovani roditelji;
• život u izolovanoj kući, na brdu, udaljenoj oko 6 km od
centra sela i obrazovne institucije;
• psihološke smetnje u razvoju (po rečima pedagoga škole
sa dijagnozom lake mentalne retardacije, sa izrazitim
problemima u socijalizaciji i govoru, i sa problemima u
ponašanju - sklonost konfliktnom ponašanju…)
21. Studija slučaja AP sa Peštera
• Institucije koje su mogle da reaguju u ovom slučaju, a
nisu:
• CZR nije reagovao – porodica ne ostvaruje pravo na
socijalnu pomoć, Škola– izostaje sistematska reakcija
institucije da se dete vrati/ zadrži u školi, uprkos
izolovanim pokušajima nekih pojedinaca u obrazovnom
sistemu; Institucije za zdravstvenu zaštitu - članovi
porodice ne ostvaruju pravo na zdravstvenu zaštitu, iako
je jasno da A.P. ima probleme u razvoju; Lokalna
samouprava - ne obezbedjuje prevoz deteta do škole;
• Institucije koje su doprinele rešavanju bar nekih
problema sa kojima se porodica suočava:
• NVO sektor koji obezbedjuje bolji smeštaj i humanije
uslove u kojima živi cela porodica (humanitarno krilo
islamske zajednice Sandžaka)
22. Studija slučaja EB iz Sjenice
• E. B. ima sedamnaest godina i nikada nije pohađao
školu. Romske je nacionalnosti, maternji jezik mu je
albanski, živi u romskom naselju Fekovića Brdo u
Sjenici, naselju, među stanovništvom, poznatijem kao
“Palestina”.
• Zajedno sa još jedanaest članova porodice (ocem,
majkom, sedmoro mlađe braće i dve mlađe sestre) žive
u jednoj prostoriji, u sklepanoj kućici, u veoma teškim
uslovima, bez vode, kanalizacije, grejanja, sa strujom
koju dobijaju preko obližnje bandere, na “divlje”. Vode
nemaju, u naselju postoji česma preko koje se vodom
snabdeva veći broj porodica. Zimi, zbog izuzetno teške i
oštre klime karakteristične za ovaj kraj, sve postaje još
teže. Otac izjavljuje kako po celu noć mora da loži drva
da se neko od dece ne bi smrzlo.
23. Studija slučaja EB iz Sjenice
• Porodica B. nema stalnih prihoda, izdržavaju se od
obavljanja honorarnih poslova, “na crno” ( seča drva,
sakupljanje i prodaja sekundarnih sirovina - bakar…) u
čemu dvojica najstarijih sinova pomažu ocu. Majka često
sa nekim od mlađe dece odlazi u grad u prošnju.
Korisnici su obližnje narodne kuhinje od koje dobijaju,
svakog radnog dana, sledovanje u vidu 5 hlebova i nešto
malo čorbaste hrane.
24. Studija slučaja EB iz Sjenice
• Dečakov otac završio je šest razreda osnovne škole na
Kosovu, majka nije nikada pohađala školu. Sa decom
komuniciraju uglavnom na albanskom jeziku. Iz ove
porodice troje dece pohađa osnovnu školu zahvaljujući
pripremnom predškolskom programu koji su pohađali, te
su samo nastavili sa pohađanjem škole, iako nemaju
dokumenta.
• Dokumenta ne poseduje niko u porodici budući da su
spaljene matične knjige u selu Jošanica, opština Klina, a
da su ostala dokumenta prebačena u Kragujevac do kog
porodica ne može da dođe usled nedostatka materijalnih
sredstava. Čak ni deca koja su rođena u Srbiji (Sijenici)
nemaju izvod iz matične knjige rođenih (pretpostavka je
da je razlog za to što su deca rođena van bolnice, u
kući). Usled neposedovanja dokumenata porodica nije
korisnik zdravstvene zaštite.
25. Studija slučaja EB iz Sjenice
• E.B. je imao 5 godina kada je njegova porodica izbegla
sa Kosova. Zbog izuzetnog siromaštva, nesređene
dokumentacije, neposedovanja odgovarajuće garderobe,
knjiga, nije krenuo u školu na vreme. Zatim je vreme
prolazilo, porodica se uvećavala, dolazila su mlađa deca,
trebalo je pomagati ocu da prehrani sve veću porodicu te
je škola sve više odlazila u drugi plan.
• Otac izjavljuje da je svestan važnosti školovanja za svoju
decu ali, takođe ističe, da je bilo jako teško (nemoguće)
da obezbedi čistu garderobu i knjige za svoje najstarije
sinove, da svoju decu ne izlaže podsmehu druge dece
zbog sopstvenog siromaštava. Sa druge strane raduje
se činjenici i podržava mogućnost da mu troje dece
pohađa školu, kao i da će mlađa deca, kada stasaju,
takođe krenuti u školu.
26. Studija slučaja EB iz Sjenice
• Iz razgovora sa E. B., kada mu je predočena mogućnost
školovanja preko uključivanja u projekat pod patronatom
Ministarstva prosvete “Druga šansa” koji bi mu omogućio
da stekne diplomu osnovnog obrazovanja i sertifikat o
stručnoj osposobljenosti za neki od 35 poslova traženih
na tržištu rada, a koji će se od septembra meseca
odvijati u istoj školi koju pohađaju mlađa braća i sestra
E.B.) stiče se utisak da je veoma zainteresovan i da bi
rado krenuo u školu.
27. Studija slučaja EB iz Sjenice
• Institucije koje su mogle da reaguju u ovom slučaju, a
nisu:
• Lokalna samouprava – roditelji nikad nisu bili obavešteni
niti kažnjeni zbog nepoštovanja dečijeg prava na
obrazovanje;
• CZR – porodica jasno spada u materijalno ugorožene,
potrebno je pružanje pomoći u pribavljanju dokumenata
da bi se ostvarila osnovna gradjanska prava;
• Školska institucija – izostaje sistematska reakcija
institucije da se dete-deca uključe u školu;
• NVO - mogle bi da iznađu načine da porodici obezbede
dokumenta;
• Zdravstvene institucije – pomoć u pribavljanju
zdravstvene knjižice i ostvarivanje prava na zdravstvenu
zaštitu
28. Društvena isključenost
• „proces u kojem su određene grupe stanovništva
gurnute na marginu društva i nemogućnost njihovog
potpunog učešća u društvu je posledica siromaštva,
neadekvatnog obrazovanja ili drugih znanja, ili je
rezultat diskriminacije.
• Ovo ih sprečava da sebi obezbede posao, prihode ili
obrazovanje, kao i da budu deo mreža i aktivnosti u
društvu i zajednici.
• Njihov pristup vlasti i telima koje donose odluke je
ograničen, zbog čega se osećaju nemoćnim da vrše
kontrolu nad odlukama koje utiču na njihov svakodnevni
život“
