SlideShare a Scribd company logo

Nindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umre

•
•
zoran radovic
zoran radovic

zoran

Internet
1 of 100
Download to read offline
SRNemačka3,5DM,Francuska10FF,SAD2USi,Švajcarska3Str,Austrija25Asch,ŠveđskalOSkr HmaiisnE— - a » « * SS NINĐA ČOVEK KOJI NIJE UMEO DA UMRE. . . ” f !V <f- '
Derek Finegan COVEK KOJI NIJE UMEO DA UMRE
SERIJA Borila ke veštine NIN A Naslov romana: OVEK KOJI NIJE UMEO DA UMRE Autor: Derek Finegan Recenzent: Slobodan Luki Lektor: Mirjana Šterijevski Korektura: Nada Maksimovi Slog i štampa: „Litopapir“ - ak DEN PRESS ____________________________________________________________________________ BORILA KE VEŠTINE – NIN A BROJ 39 – AVGUST 1986 godine - Cena 200 dinara. Izdaje NIRO De je novine, 32300 Gornji Milanovac, Tihomira Matijevi a 4. Glavni i odgovorni urednik Mirjana Šterijevski. Urednik: Borivoje Loši . Izdava ki savet: An elka Milojkovi (predsednik), Milica Bogojevi , Ljiljana Jeremi , Vera Smreki , An elko Vidosavljevi , Dragica Mi ovi , Miroslav Jokovi , Miladin Markovi , Krste Zlatevski, Nada Maksimovi , Ružica Vukašinovi , Vesna Jelesijevi , Gojko Štulovi , Svetlana Mijatovi . Telefoni: (032) 712-247 lokal 28, uredništvo, i 714-250 prodaja. Teleks 13731. Štampa: „Litopapir“ - ak.
Derek Finegan ČOVEK KOJI NIJE UMEO DA UMRE »Čak i raj mora imati svojih tamnih trenutaka«, izjavio je negde nekad jedan cinik. S pu nim pravom, naravno. Taj zaliv bio je raj na zem­ lji, san bogatih turista i ono što bi mogla biti čuvena leto- vališta da nije onih hiljada lju­ di koji ne umeju da uživaju u lepotama prirode. Gusta zele­ na džungla ispunjena vrtlogom boja tropskog cveća silazila je sve do uskog žala oivičenog sit nim belim peskom. Površina vode bila je mirna, tamnozele- na, i iskrila se na blistavoj sve tlosti sunca. Raj na zemlji, a li... Ćovek skriven granama nad- netim nad uski potočić, koji se tu ulivao u more, raširi usne u hladan osmeh. Njegovo pot­ puno nago telo bilo je mišića­ vo i preplanulo od sunca, crna kosa gusta i kratka. Nad odlu­ čnim usnama blistala su dva oštra tamnoplava oka kojima nije promakla nijedna šarena tropska ptica u svom kruženju iznad džungle. Šum koji mu je privukao pa žnju postade razgovetniji. Tiho pljuskanje vesla koja se zama- ču u vodu. .. Iza kratkog rta obraslog gu­ stom tropskom šumom pojavi se čamac. Veliki motorni ča­ mac, građen za velike brzine. I gonjen veslim a... Skriveni posmatrač spusti svo je telo u svežu vodu potoka, otkrivajući pri tom da mu se u desnoj ruci nalazi oružje ne­ običnog oblika: dugi mač od svetloplavog čelika po čijoj su glatkoj površini poigravali od- blesci sunca na vodi. Oštrica je bila malo zakrivljena na
4 BORILAČKE VEŠT1NE 39 vrhu, sledeći poznate oblike sa­ blje. Niski štitnik za ruku bio je bogato ukrašen, isto kao i drška stisnuta u čvrstoj šaci. Ovaj kraj sveta viđao je ta­ kve mačeve, i to ne tako dav­ no. Oficiri japanskih invazion- ih snaga nosili su ih uvek. I to ne samo radi ukrasa. Kata- na, mač japanskih samuraja uvek je bio i uvek će biti jed­ no od najsmrtonosnijih oružja iskovanih ljudskom rukom ... Čamac u zalivu bio je sada prepušten blagoj struji plime, dok je čovek u belom odelu na njegovoj krmi pretraživao oba lu dogeldom. Ostala trojica, u odeći od crne gume ljudi — ža­ ba i sa glomaznim rezervoari­ ma za vazduh na leđima, str­ pljivo su čekali njegovu odlu­ ku. Dogled je lagano klizio duž obale, često se zaustavljajući na mestima koja bi nekom mo­ gla poslužiti kao zaklon, a ta­ kvih mesta je bilo mnogo. Čovek sa mačem ne pomeri se kada se dva staklena oka uperiše u njegovom pravcu. Za klon je bio dobro izabran i sa čamca ga nisu mogli opaziti. Svaki neoprezni, nagli pokret, povećao bi opasnost da ga ot­ kriju i on je strpljivo čekao da dogled krene dalje. Deset m inuta... Petnaest... Iznenada, onaj u belom spu­ sti dogled i mahnu rukom. Je­ dan po jedan, ronioci se preko ograde čamca spustiše u tam- nozelenu vodu, jedva uznemi­ rivši njenu površinu. Uz pomoć vesala, čamac ni­ je bilo teško održavati na is­ tom mestu, jer je plima već prestajala. Čovek u belom i da lje je više pažnje posvećivao obali, nego onome što se zbi­ va u čamcu i ispod njega. Iz svog zaklona drugi čovek motrio je svaki njegov pokret. Grudi su mu se ravnomerno ši rile i skupljale sa svakim dubo­ kim udisajem koji će obogati­ ti krv kiseonikom i omogućiti mu da provede pod vodom mno go više vremena nego što se to čini mogućim. Sada! Glava čoveka na čamcu bila je u takvom položaju da čak ni iz ugla oka nije mogao zapa­ ziti nikakav pokret u ovom pra vcu. Ne bi ga zapazio, među­ tim, čak ni da je gledao taČno prema ušću potoka, jer je po­ kret bio doslovno nevidljiv. Trenutak kasnije čovek sa mačem bio je duboko pod po­
BORILAČKE VESTINE 39 5 vršinom zaliva koja je, gleda­ na odozdo, podsećala na štit ukrašen zlatnim odblescima su­ nca. Dno je bilo duboko pod njim, jer je ovaj deo obale činila os­ nova vulkana ugašenog pre mnogo hiljada godina. Snažno razmahnuvši rukama, čovek sa mačem krete naniže, prema mračnim dubinama u kojima su se tek ponegde razbirale po kretne senke. Da, dobro je odredio potreb­ nu dubinu. Tamo, tridesetak jardi desno i desetak jardi iz­ nad njega, videle su se tri sve- tle tačke, svetiljke ronilaca ko­ ji su bez žurbe pretraživali dno. Još više nad njima naslu­ ćivala se senka čamca na mir­ noj površini zaliva. Znao je da ga ne mogu vi- deti na tamnoj pozadini dna i zato nije usporio svoje bešum- no napredovanje kroz vodu. Kao strelica odapeta iz luka, sledio je najkraći put do ro­ nioca koji je leno mahao noga­ ma, održavajući se iznad veli­ ke stene na dnu čije je oblike ispitivao mlazom svetlosti. Prvi šum koji je narušio ti­ šinu morskog dna stigao je iz njegovih usta. Ispustivši pisak, čovek užasnuto kriknu, jer mu se učinilo da mu usijani nož raseca utrobu. Krik je trajao kratko, jer na ovoj dubini dušnik i pluća br­ zo se ispune vodom. Gnjurac, međutim, nije umro od toga.. . Sečivo mača bešumno mu je otvorilo utrobu, oslobađajući iz njene unutrašnjosti splet creva čija je ružičasta boja postala crna kada je iz omlitavelih ru ku ispala svetiljka. I oblak kr­ vi koji se raširio u nemoj ek­ sploziji bio je crn ... Jedan od ronilaca, okrenut leđima, nije ni primetio da se nešto dogodilo. Drugi je užas­ nuto lebdeo u mestu, sa podi­ gnutom svetiljkom koja je os­ vetijavala njegovo lice i izdu­ bljene oči, uveličane do gro­ tesknih razmera staklom roni­ lačke maske. On je imao vremena da kri- kne dva puta pre nego što mu je vrh katana prošao kroz gr­ lo i gotovo odvojio glavu od vrata Zamah ruke sa teškom svetiljkom bio je spor i neefi­ kasan; nagi ubica izbegao ga je gotovo bez napora, okrećući se trećem roniocu. Udaljen desetak jardi, ovaj je imao dovoljno vremena da iz ruke ispusti izdajničku sve- tiljku koja je lagano počela da
6 BORILAČKE VESTINE 39 tone prema dnu, obrćući se u oblacima koji su u njenom mla zu na trenutak ponovo dobija- li ružičastu boju krvi rastvo­ rene u vodi. Puška za podvodni ribolov užasno je oružje, jer harpun, nošen pritiskom komprimiran­ og vazduha, glatko probija ko žu i najveće ribe. Otpor vode, međutim, čini da se on kreće sporo, užasno sporo za čoveka čiji su refleksi brži od munje. Bez napora izvijajući mišića­ vo telo, čovek sa mačem izbe- že harpun, neumoljivo se pri­ bližavajući tamnoj senci oko čije se glave vio izdajnički pra men mehurića. Pokret ruke ko ji je odbacio nepotrebnu pušku bio je jedva vidljiv, kao i onaj koji je u tu šaku doveo nož širokog sečiva. Ronilac ipak nije želeo da se pod takvim uslovima suprot­ stavi iznenadnoj opasnosti ko­ ja je stigla sa morskog dna. Snažno se odbacivši nogama, on krete ka površini, jedinom mestu gde je još mogao dobi­ ti pomoć. Borba pod vodom, čak i sam boravak pod vodom, zahteva og roman utrošak kiseonika i to je bio veliki napor čak i za plu ća koja su navikla na podvige nedostupne običnom čoveku. Zato je i goniocu odgovarao taj potez progonjenog: što pre obo jica stignu na površinu, utoliko b olje... Čovek na čamcu iznenada se uspravio, jer mu je do. ušiju dopro neki nerazgovetni šum. Skočio je na noge, dočepavši automatsku pušku koja je do­ tle mirovala na dnu čamca. Nje govo lice ostade, međutim, ne­ pokretno. Kose oči pažljivo su pretraživale površinu zaliva dok su ruke naviknutim pokreti­ ma ubacile prvi metak u cev. Nošen zamahom, ronilac izbi na površinu gotovo do pojasa. Podigao je ruke da smakne ma sku, otkrivajući lice unakaže- no strahom. — Vong Hai! — viknu pro­ muklo. — Dole je .. . AAAHHH! Zaurlao je, jer mu se pred očima pojavio vrh mača koji je, da bi dotle stigao, prošao ukoso kroz čmar, trbuh i gru­ di, izbijajući čitavu stopu nad površinu vode. Još uvek nepokretnog lica, Kinez ispali dug rafal, zasipa- jući mecima površinu vode oko roniočevog tela i ne mareći da li će koji hitac zakačiti njego­ vog saradnika. Tela nestade, zajedno sa mačem; jedino se po
BORILAČKE VESTINE 39 7 površini lagano širila masna crvena mrlja. .. Hitrim mačjim pokretima, Kinez otrča do kabine i vesto skoči na njen niski krov. Ok­ retao se lagano oko sebe, sa puškom u rukama, tražeći ne­ ki cilj. Odjek pucnjeva još uv- ek je odzvanjao u džungli oko zaliva. — Vong Hai Šeng! Kao munja, Kinez se okrete u pravcu iz kojeg je stigao po ziv. Rafal ostavi dug trag na površini zaliva. — Ovde sam, Vong Hai! Glas je sada stigao sa druge strane čamca. Kinez ispali no­ vi rafal u vodu, grčeći lice. Prst još nekoliko puta priti­ snu okidač, ali je zadimljeni zatvarač ostao u zadnjem polo žaju, pokazujući da je ispaljen i poslednji metak. Sa nerazum­ ljivom psovkom na usnama, Ki nez zavitla pušku u vodu. Glava sa crnom kosom sle- pljenom za lobanju pojavi se nekoliko stopa od čamca. Na us nama je lebdeo osmeh, ali su tamnoplave oči opasno sijale. Opasnije nego mokri čelik ma­ ča podignut na pozdrav. — Slabo gađaš, Vong Hai! Vidi se da puška nije tvoje oružje! Lice Kineza ponovo je bilo bezizrazno. Ne skidajući pog­ led sa čoveka u vodi, on se na- že i podiže sa krova kabine svo je novo oružje. Motka od tvrdog drveta, du ga šest stopa i debela kao čo- večija ruka. Naizgled primiti­ vno oružje, a li... — Dođi, ninđo — reče Kinez tiho. Na japanskom. — Dođi. .. treba da isprobam svoje pravo oružje! »Dobro je«, mislio je čovek u vodi, lagano se približavaju­ ći čamcu. »Sve dok je imao pušku u rukama moglo se do­ goditi da budem primoran da ga brzo ubijem. Ovako. .. ima izgleda da konačno doznam ono zbog čega sam i došao u ovaj raj na zem lji...« — Raj na zemlji? — visoki čovek kratke crne kose i upa­ dljivih tamnoplavih očiju začu­ đeno podiže pogled sa novina koje je držao u rukama. — Si gurna si da to nije oglas neke turističke agencije? Led nežno zazvecka u čaši kada se devojka pomeri na ka­
8 BORILAČKE VESTINE 39 uču, dohvatajući daljinski upra vljač televizora. Njena duga cr na kosa rasu se po ramenima otkrivenim duboko dekoltiran­ om majicom. Kroz tanku tka­ ninu naslućivale su se grudi savršenog oblika. — Pogledaj sam — reče ona. Na licu sa malo kosim crnim očima igrao je smešak. — Ovo sam sinoć snimila iz progra­ ma. . . Hej, gledaj u ekran, ne u mene, Lesli! Zatresavši gl'avom, crnokosi Lesli skrete pogled. Prizor na ekranu to je zaista zasluživao... Zelena džungla, blistava po­ vršina mora, reka koja vijuga između pravilnih redova plan­ taže ananasa. Sočni plodovi u ruci devojke koja očigledno ni je maneken. Svud unaokolo ve sela preplanula lica i beli zubi mladih ljudi koji u rukama dr­ že poljoprivredni alat. A onda, zalazak sunca na morskom ža­ lu i dve prilike, muška i žen­ ska, koje nestaju u talasima uz pratnju vedre m uzike... — Lepo — klimnu mladić glavom. — H m m m .. . onih dvo je. Ne čini li ti se da su bili potpuno nagi? — Gle šta je on zapazio u čitavom spotu! — Da, Les, bili su goli. Pa šta? Rekoh ti: raj na zemlji! — I gde je taj raj? — Ne znam. Uz spot ide sa­ mo poziv zainteresovanim mla dim ljudima između 17. i 23. godine da se jave na jedan te­ lefon u Los Anđelesu. — Los Anđelesu, a? Čekaj, čini mi se da sam nešto slično video i u novinam a... Sa lakim uzdahom, devojka se ispruži do stočića na kojem je stajala njena tašna. Majica skliznu sa ramena, gotovo sa­ svim otkrivajući jednu dojku. — Hej, m ala... Ona baci pred njega čitav svežanj isečaka iz ilustrovanih listova. —Prestani da zaviruješ, sta ri jarče! — reče oštro, ali ša­ ljivim tonom. — Nema ni po­ la sata kako si sve to mogao da vidiš i bez majice! — Pola sata! Boga mu, zar već ima toliko? — Nećeš valjda da kažeš da. ..? — Hoću — sa osmehom na licu, on uspravi svoje visoko, mišićavo telo, puštajući da mu kućna haljina sklizne sa ra­ mena. Ona lako vrisnu kad je on bez napora podiže sa sofe na
BORILAČKE VEST1NE 39 9 kojoj je ležala. Obavijajući mu vitke noge oko pojasa, devojka priljubi usne na- njegove. Pod čeličnim prstima tkani­ na majice odmah je popustila. Minijaturne svilene gaćice pru žile su tek nešto jači otpor.. . — Divljače! — proštenja ona. — Zar ti se toliko žuri! On je stajao nepomično, ma­ lo raširenih nogu, kao visoko drvo, prepuštajući devojci da neko vreme vodi igru. »Kama Sutra«, uostalom, taj položaj i naziva penjanjem uz drvo, iako to nije položaj koji bi se smeo preporučiti ljudima nenaviklim na fizičke napore.. . Trenutak kasnije oni se na­ đoše na podu, ponavljajući ig­ ru koju su očigledno odigrali mnogo puta, uvek sa novom ne- žnošću. I uvek sa onim nepo­ novljivim začinom koji obični telesni dodir pretvara u opči­ njenost muškarca telom žene i opčinjenost žene telom muška­ rca. .. Vreme više nije postojalo. Za n jih ... — Sumiko — šapnu on ka­ da se konačno odvojio od nje­ nih grudi. — L es.. . Pogladila ga je po glavi i nestala u pravcu kupatila, no­ seći ostatke svoje garderobe za sobom. On nežnim pogledom ot prati to telo, naizgled krhko i slabašno, ali iznenađujuće sna­ žno za onoga koji dobije prili­ ku da ga bolje upozna. Kada se i Lesli vratio iz ku­ patila, u prostoriji je bio još je dan čovek. Krupan, širokih ra­ mena, sa dugom plavom kosom koja je uokvirivala preplanulo lice. Pridošlica leno mahnu rukom u kojoj se nalazila konzerva sa pivom. — Zdravo, Les. Kako idu po­ slovi? — Još uvek ne znam — os- mehnu se crnokosi. Prineo je nosu već punu čašu konjaka i sa uživanjem ga omirisao. — Izgleda da je Sumiko opet ne­ što iskopala. — Je li? Ima li izgleda da bude neke gužve, mala? Znaš, pomalo sam već počeo da se dosađujem. Da nije piva i že­ na, ne znam šta bih radio, do đavola! San Francisko je u ovo doba godine mrtav grad! — Tabasko Pit, čuveni borac za pravdu! — blago se naruga devojka. — Mislim, Pite, da će ti se ovo dopasti... pogledaj! Na ekranu još jednom pro­ đe televizijski spot onog zema­
10 BORILAČKE VESTINE 39 ljskog raja. Za to vreme, Lesli je zamišljeno preturao isečke iz novina. — Oho! — uzviknu plavoko­ si džin kod poslednjeg kadra. — Gde reče da se nalazi ovo mesto? — Tropski predeli. .. Tihi okean, verovatno. Još uvek ne znam — odgovori devojka. Svi da ti se? — Da li mi se sviđa? Do đa­ vola, kada ćemo ponovo otpu­ tovati do nekog sličnog mesta... pa makar samo da se odmara­ mo! — Mislio sam da ti je odmor dosadio — pecnu ga Lesli ne dižući pogled. — A onda. .. ste kao sam utisak da oni mladići i devojke tamo rade na planta­ ži ananasa. — Rade? Prokletstvo, tamo ništa ne treba raditi. .. plodo­ vi sami padaju sa drveća, a. .. — Da, jedino što nema dr- veta na kojem rastu pivske ko nzerve — primeti devojka. — U stvari, reklama se i odnosi na to; evo teksta iz novina: »Mladi ljudi, između 17. i 23. godine, zdravi i snažni, za lak fizički rad na čistom vazduhu u divnom predelu. Javite se na telefon, i tako dalje... Šta misliš o tome, Pite? — Javljam se odmah, do đa­ vola! Lak fizički ra d ... to je upravo ono što mi nedostaje da bih sprečio da mi stomak poraste od piva! — Malo si prestar — reče Lesli. — Zbog čega ti je ovo, zapravo, upalo u oči, Sumiko? — Ne meni, već mom kom­ pjuteru. Starosna grupa. — Starosna grupa? — upita Tabasko Pit otvarajući svežu konzervu piva. — Kakve to veze ima? — Mladi između 17. i 23. go­ dine, dobrog zdravlja. U posle- dnja tri meseca povećao se br­ oj osoba oba pola iz te staro­ sne grupe koji su nestali bez traga na širem području Los Anđelesa!. — Povećao? Za koliko? — Dovoljno da iskaže iz pro seka — strpljivo objasni devo­ jka. — Kompjuteri su i stvo­ reni da uočavaju takve stvari, Pite. .. — H m m .. . ti misliš da ne­ ko kupi decu i šalje ih na rad po tim plantažama? Sudeći po filmu, oni izgledaju srećni... a ono dvoje naročito, ha-ha-ha! — Film je mogao biti snim­ ljen i na drugom mestu, zar ne? — umeša se Lesli. — A on da, ljudi koji vode taj posao,
BORILAČKE VEST1NE 39 11 dobro će se čuvati da ne uzmu mladića ili devojku čiji bi ne­ stanak podigao suviše prašine. H m m m ... sve više mi se čini da je Sumiko ovoga puta pro­ našla nešto zaista sumnjivo. Tabasko Pit sa treskom spu­ sti ispražnjenu konzervu na sto. — I ja tako mislim, boga mu! Daj taj telefon, mala. K o­ ji reče broj u Los Anđelesu? Lesli podiže ruku. I bez tog zapovedničkog pokreta ne bi bi lo teško zaključiti ko je priro­ dni vođa tog neobičnog trija. — Polako — reče. — Moram da razm islim ... Za njih su te reči očigledno imale značenje dublje od uo­ bičajenog. Tabasko Pit i Sumi ko odmah su se uspravili i po­ vukli u susednu prostoriju, os­ tavljajući Leslija samog pred hrpom isečaka. Dvadesetak minuta kasnije Pit oprezno proviri na vrata i značajno klimnu glavom. De- vojka ga je čekala kraj stola u kuhinji, dok se svud unaokolo širio prijatan miris sveže kafe. — Meditira? — upita ona ti­ ho. — Aha. U svakom slučaju, sedi tamo prekrštenih nogu i gole zadnjice. Kao drveni Bu­ da, do đavola! Znaš, uskoro ću početi da verujem kako u či­ tavoj toj religiji ima i nekog smisla! — Religija? — nasrneja se devojka. — Naprotiv. Ono što Lesli čini nije samo sebi cilj, kao kod religioznog transa. Ni nđe to veoma često rade, jer tako opuštaju telo i svom du­ hu daju priliku da neki pro­ blem razmotri u njegovoj celi- ni, bez smetnji koje stvaraju uticaji sa strane. — Đavola! Sama si rekla da ne bih uspeo da ga iznenadim čak ni dok je u transu! — Naravno da ne bi. Ni ti, niti bilo ko dru gi... jedan deo njegove podsvesti neprestano bdi, u čvrstoj vezi sa okolinom. Ninđe to zovu haragei... . i sam si mnogo puta video kako Lesli jednostavno predoseti opasnost. — Vibracije iz okoline? — progunđa Pit. — Mala moja, to ti već neću poverovati! — Vibracije su samo pogo­ dno ime za to novo čulo — os- mehnu se devojka. — Ne doz­ voli da te naziv zavede na kri­ vi put. Lesli živi u potpunom jedinstvu sa svetom oko sebe i u stanju je da doslovno či­ tavim telom uoči i najmanje promene u njemu. A što se Iju
12 BORILAČKE VESTINE 39 di tiče. .. nas izdaju nesvesni pokreti tela, izraz lica, oči. .. usne koje nečujno oblikuju ne­ izgovorene re či... To mu omo­ gućuje da sa velikom sigurnoš­ ću odredi šta ko misli u datom trenutku. Najzad, Pite, on se godinama obučavao u tim veš- tinama u Japanu! — To znam, do đavola! — Misliš da je bilo lako? Le- sli je još uvek jedini čovek sa Zapada koji je postao pravi ni- nđa, znaš... — Jeste, ali sam ja dugo bio ubeđen da oni tamo uče samo... kako to da nazovem. .. prakti­ čne vešti-ne. Mislim na rukova­ nje svim vrstama oružja, bori­ lačke veštine, fizičku priprem­ ljenost, a ne na buljenje u pu­ pak, kao oni momci preko u Indiji! — Sve to je Lesli savladao, Pite, ali je to samo jedna di­ menzija ninđucua. Gola fizička snaga i veština u rukovanju oružjem nisu uvek dovoljni. Oni su samo jedan deo onoga što jedan ninđa mora znati da bi postao ono što Lesli želi da bude: čovek koji će se nepre­ kidno boriti za prava slabih i progonjenih! Vrteći glavom, Pit nače no­ vu konzervu piva, odbijajući ponuđenu kafu. — Ponekad se zapitam — re če posle izvesnog vremena ma­ lo tišim glasom — da li smo mu nas dvoje uopšte potrebni, Sum iko.. . Ona položi ruku na snažnu mišicu mladića. — Potrebni smo mu, Pite — šapnu. — Ti možda, ali ja. .. — Ma šta mislili o tome — reče devojka tiho — i ninđe su ljudi. I njima je potrebna ljubav. .. i prijateljstvo... Mo­ žda čak i više nego običnim ljudima! ❖ * — Bulevar Los Feliz — reče Lesli — To je to mesto. Sače­ kaj me u kolima, Sumiko. Ona klimnu glavom, prouča vajući njegovo lice, iako je iz iskustva znala da ono retko ka da otkriva ono što on ne želi. Ipak, oko zaljubljene žene ose tljivije je od svakog senzora i njoj nije promakla jedva pri- metna tvrda crta oko usta ono ga koji je još uvek bio jedini ninđa na Zapadu.
BORILAČKE VEŠTINE 39 13 — Ne dopada ti se ovo me- sto? — upita tiho. — Primetila si — osmehnu se. — Ne, ne dopada mi se. Ši roke ulice, oronule stare zgra­ de, smog u vazduhu.. . — Ne govorim o gradu, Les! — U redu. Ne dopada mi se ni ova zgrada. Loše vibracije, znaš. — Znam. Da te čekam baš na ovom mestu? Lesli osmotri široki bulevar duž kojeg u ovo doba dana ni­ je klizilo previše vozila. Mesta za parkiranje bilo je na strani suprotnoj od zgrade u koju je pošao, pod drvoredom koji su unakazili smog i kisele kiše Los Anđelesa. — Ovde — reče. — I . .. ni­ je važno! — Znam šta si hteo da ka­ žeš. Biću spremna... na sve. — Vrlo dobro — klimnu on glavom. — Eno, i Pit se pri­ bližava ulazu, vreme je da kre nem. .. Motreći ispod oka svaki de­ talj oko sebe, ninđa krete pre­ ko ulice. Odeven u odeću jed­ nostavne elegancije želeo je da ostavi utisak mladog poslovnog čoveka koji zna svoje mesto u svetu. Čak i bolji poznavaoci ljudskih fizionomija ne bi iza te maske otkrili čoveka nau­ čenog da ubija brže od zve- čarke... Tabasko Pit vrteo se oko pra šnjavog ulaza pored kojeg je stajala tabla sa natpisom »LI- TFIL«. Odeven u izlizane far­ merke i staru vojničku košulju, izgledao je mlađi nego obično, zahvaljujući tome što je sa Su miko proveo gotovo pola sata pred ogledalom. Ne pokazujući ničim da ga poznaje, ninđa prođe za njim kroz široka staklena vrata. Me rmerni hol zgrade video je i bolje dane, a svakako i portir za pultom pored lifta. Lesliju, međutim, nije promaklo da is­ pod sedih obrva dva oštra hla­ dna oka motre na svaki pok­ ret u holu. »To je, dakle, firma koja nu­ di ’lak fizički rad u divnim predelima’«, pomisli ninđa. »Fa sada im nije loša... videćemo šta se krije iza nje. ..« Žvaćući gumu, Tabasko Pit prvi priđe pultu. — Ćale — reče — gde je ov­ de taj »Litfil«? Zvao sam te­ lefonom, pa mi neka mačka re če da dođem lično. Kako ona izgleda, a? — Treći sprat, druga vrata desno, gospođica Barou — su-
14 BORILAČKE VESTINE 39 vo odvrati portir. — Lift ne radi. — Boga mu! — uzdahnu Pit. — Ni ovde lift ne radi... ka­ kva ste vi to firma, do đavola? Portir je očigledno imao do­ sta prakse sa momcima koji su se ponašali kao Tabasko Pit. Preneo ie pogled'na sledeću st­ ranku. — Izvolite? — Moje ime je Eldridž — reče Lesli. — Novinar sam. Že leo bih da govorim sa nekim od menadžera »Litfila«. — Imate zakazan sastanak, m ister... Eldridž? — Ne, na žalost. Jutros sam doputovao iz San Franciska, a nemam mnogo vremena. — Niste mi rekli za koga ra dite? — Ja sam ono što se naziva »slobodan strelac«. Kad nešto uradim, ako to vredi, prodajem onome ko .najviše ponudi. — Znam. Na žalost, bojim se da danas niko neće imati vre­ mena da vas primi. Mister Li- ton, nije tu, a mister Koglan, njegov pomoćnik, je veoma za u zet... Osmehnuvši se, Lesli između prstiju desne ruke pokaza ša­ re na novčanici od dvadeset dolara. — Pokušajte ipak kod Kog- lana — reče. — Jako me je zainteresovao onaj spot na te­ leviziji. Da ne znate, možda, slučajno gde je snimljen? — Ne gledam televiziju — progunđa portir, ali novčanice nestade sa stola munjevitom brzinom. Drugom rukom već je stiskao taster interfona. — Mis B lejzdel... jedan novinar, mister Eldridž, želeo bi da ra­ zgovara sa mister Koglanom... Nekoliko trenutaka na dru­ goj strani vladala je tišina. — Pošaljite ga gore — čuo se konačno prijatan ženski gl­ as iz zvučnika. — Izvolite — portir pokaza glavom prema liftu. — Četvrti sprat, odmah ćete videti sto mis B lejzdel.. . — Gle, mislio sam da lift ne radi? — osmehnu se Lesli. — Zavisi. Svakog dana ovu­ da prođe stotinak balavaca sli čnih onome koji je maločas bio tu. Ti besposličari misle da su liftovi građeni za njihovu za­ bavu. .. Sačekavši da se vrata lifta zatvore za njim, Lesli se okre­ te ogledalu kao da želi da pro- veri čvor kravate. Njegove oči, međutim, za nekoliko sekundi
BORILAČKE VESTINE 39 15 pretražile su čitav uski prostor kabine. Izašao je na četvrtom spra- tu, sa osmehom na licu. Iza tog osmeha krio se sve čvršći za­ ključak da »Litfil« ima i pošlo va za koje ne zna ni privredna komora, ni poreski organi. Skrivene kamere i m ikrofo­ ni u liftovima staju veoma mno go. Niko ih ne ugrađuje iz lu­ ksuza, već da bi doznao nešto od svojih klijenata... Ili da bi se obezbedio od iz­ nenadnog napada... Za stolom postavljenom u ve likom, raskošno uređenom ho­ lu na četvrtom spratu sedela je jedna od najlepših žena ko­ ju je Lesli ikada video. — Dobar dan — reče on, i ne pokušavajući da skrije svoje divljenje. — U h ... ovaj... mis Blejzdel? Glas žene bio je dubok i prm, ali bez topline koja bi od­ govarala njenoj savršenoj lepo ti. — Vi ste taj novinar? Sače, kajte malo. .. mister Koglan će vas uskoro primiti. .. Sa osmehom na licu, Lesli se spusti u fotelju po strani i zapali cigaretu ne pitajući za dozvolu. Kao da ga ne prime- ćuje, mis Blejzdel nastavi da lupa po pisaćoj mašini, vodeći računa o dugim negovanim no ktima. Ninđa je sa uživanjem posma trao riđu kosu rasutu po ra­ menima, pune, sočne usne i gru di nesputane pod tankom ha­ ljinom od jednobojne svile. Že ne su osetljive na njegov po­ gled, znao je, ali je mis Blej­ zdel bila izuzetak od tog pra­ vila. Petnaestak minuta kasnije Lesli iznenada ustade i bez na­ pora premesti tešku fotelju na drugo mesto, gotovo bočno od stola. Žena iznenađeno podiže pogled. — Šta to znači? — Kad već moram da če­ kam — reče on mirno — tra­ žim lepši pogled na vaše telo. Gledala ga je nekoliko tre­ nutaka krupnim zelenim oči­ ma, a onda sleže ramenima. Ni je se potrudila čak ni da pro- meni položaj u svojoj stolici, položaj u kojem je kratka ha­ ljina otkrivala dobar deo div­ nih dugih nogu. »Žena sa ledom u žilama ume sto krvi«, pomisli ninđa. »Sve ih je više, prokletstvo. .. Šte­ ta!« Zavaljen u fotelju, leno je odbijao dimove, koncentrišući
16 BORILAČKE VEŠT1NE 39 se na razgovor koji će uskoro početi. Sudeći po portiru i mis Blejzdel, ljudi iz »Litfila« neće biti posebno govorljivi. Ništa drugo, uostalom, nije ni očekivao. Firma koja se ba­ vi prljavim poslovima obično izbegava radoznale novinare ko ji imaju običaj da zavlače nos u stvari koje ih se ne tiču. — Zadovoljni ste pogledom? — prenu ga ledeni glas mis Blejzdel. — Treba li, možda, da skinem haljinu? — Gotovo da ne — osmeh- nu se Lesli. — Skrojena je ta­ ko da više otkriva nego što skriva. Ali, ako insistirate... — Ne insistiram. U đite.. . mi ster Koglan vas očekuje. Jedna lampica na uređaju pr ed njom je treperila, što je sva kako predstavljalo signal da nenajavljeni posetilac može ući. Bacivši još jedan pogled na uzbudljivi dekolte mis Blejz­ del, Lesli zakuca na vrata i bez oklevanja ih otvori. Koglanova kancelarija zauzi­ mala je dobar deo ostatka če­ tvrtog sprata zgrade, tako da je morao preći gotovo trideset koraka po mekom tepihu u ko ji su noge nečujno upadale. I sve ostalo bilo je uređeno sa mnogo ukusa i mnogo novca: od pisaćeg stola na koji bi mo­ gao sleteti manji helikopter, do bogatih draperija koje nisu propuštale nimalo svetlosti ni smoga u atmosferu osvežavanu bešumnim klima-uređajem. Koglan ga je čekao ispred pi saćeg stola, u pozi koja je po- dsećala na boksera nervoznog pred početak prve runde. Taj utisak pojačavalo je grubo li­ ce, slomljenog nosa i malo po­ gureno držanje. Lesliju se uči­ nilo da se Koglan neudobno oseća u savršeno skrojenom sku pom odelu, po čijem se prsluku video pepeo cigarete. — Mister Eldridž? — upita on dubokim glasom. — Ja sam Endi Koglan, pomoćnik mena­ džera. Rukovali su se, gledajući je­ dan drugog u oči. Kao da ne može da nađe prave reči, Ko­ glan mu pokaza raskošnu klu­ psku garnituru u uglu i nes­ pretno se pozabavi sipanjem pića. — Nova garnitura? — pri- meti Lesli razgledajući glatku kožu na kojoj je sedeo. — Od­ lična je. — Šta? Ah, fotelje... ne, ni­ su naročito nove. O ne...
BORILAČKE VESTINE 39 17 — Onda vam ne dolazi mno­ go posetilaca. Koža je izvan­ redno očuvana. — Ah. .. pa da! Ne, ne do­ lazi. .. ovaj. U stvari L iton ... mister Liton ih uglavnom pri­ ma, ali kad on već nije tu. .. e to ... Ninđa je suženim očima pro učavao lice pred sobom. Kog- lan očigledno nije spadao u ka tegoriju prodornih poslovnih ljudi koji se snalaze u svakoj situaciji. Po njegovom držanju, po govoru, pogledu ispod čupa­ vih obrva, reklo bi se da je najviše šte može da postigne... Telohranitelj jednog od ta­ kvih poslovnih ljudi! Pružajući ruku prema čaši na stolu, Lesli tobože slučajno gurnu istovremeno ispruženi Koglanov lakat. Sa usana dru­ gog čoveka ote se gadna psov­ ka kad mu se viski prosu po pantalonama. — Uh, baš sam trapav! — užurba se Lesli, vadeći mara­ micu. — Dopustite, dopustite, ja ću ... evo odm ah... Koglan konačno uspe da se oslobodi nasrtljivog »novinara«, ali je Lesli dotle već potvrdio svoje sumnje. Ispod brižljivo skrojenog sa koa Koglan je pod pazuhom no sio futrolu sa pištoljem koji je, sudeći po veličini, mogao da bude samo »kolt 45«. Omiljeno oružje profesional­ aca. Čovek koga pogodi metak iz tog oružja ponekad i pre­ živi. .. ali samo ponekad... Izvukavši blok i olovku iz džepa, Lesli mu dade na zna­ nje da je spreman da pređe na razgovor. — Mister K oglan.. . čime se u stvari bavi »Litfil«? — Pa, ov a j... mister Liton ima velike plantaže raznog ju ­ žnog voća. Ananasi, banane. .. guava, gujava, kako li se to već zove. .. I on, znate... — A gde se nalaze te plan­ taže? — Tu i tamo, po raznim me stima. U stvari, problem je ra­ dna snaga, mister Eldridž i mi upravo radimo na tome. — Sezonski posao, zar ne? — Da, to je to! — oduševi se Koglan. — Vidim da shva- tate. Ljudi ne žele posao na mesec ili dva, razum ljivo... — Pa ste se odlučili da se obratite mladima bez stalnog posla, pružajući im priliku da nešto zarade, je li? — Upravo tako! Šteta, ovaj, što Liton nije tu .. . mister Li­ ton, on je vlasnik... Bilo je
18 BORILAČKE VESTINE 39 dosta teško neko vreme, dok televizija nije počela da prika­ zuje film. Onu reklamu, znate, valjda ste je videli? — Spot je zaista snimljen na jednoj od Litonovih planta­ ža? — Pa da. Sa m om cim a... i devojkama. .. koji tamo rade! Divno mesto, zaista. Istina, kli ma nije baš, ali.. . divno mes­ to. — Gde? — Šta? Ah, on o... na Fili­ pinima. Mindanao, ili kako se već zove to ostrvo. .. — Plantaže su tamo? — Da, ova j.. . ne, ima i ta­ mo, ali ima jo š .. . tu i tamo, rekoh. — I koliko mladih ljudi tre­ nutno tamo radi? Koglan podiže zamišljeni po gled prema tavanici. U očima mu se pojavi izraz koji iznena­ da podseti ninđu da ljudi ne moraju uvek biti ono za što se izdaju. .. Koglan je možda bio bivši bokser, ali i još nešto. Glumac! I to izvrstan glumac, jer ni­ je nimalo lako prevariti jed­ nog japanskog ninđu! Lesli malo promeni položaj u fotelji. Sada je uglom oka mogao da osmotri deo tavanice koji je Koglan maloča spogle- dao. »Onaj ko postavlja kamere i mikrofone u liftu, postaviće ih i u sve druge prostorije«, reče on u sebi. »Prema tome. .. ne­ ko prati moj razgovor sa Ko- glanom ...« — Dve stotine ili nešto više. Da, dve stotine osam ili devet. Teško je ... m islim ... ustanovi ti tačan broj. Jedni dolaze, dru gi odlaze... ti mladi ljudi ni­ su navikli na rad, a m i... ali, mesto je zaista divn o.. . raj na zemlji! — Šteta što je tako daleko, jer bih rado posetio jednu od plantaža. Mislim da bi od to­ ga ispala divna reportaža. »Mla di u raju«, već vidim naslov. To ne bi bila loša reklama za Litona, znate. Koglan se zamišljeno češkao po glavi. — Pa d a .. . baš pre neki dan reče mi Liton, »E ndi... on me­ ne zove Endi, znate.. . Endi, kaže, malo publiciteta dobro bi nam došlo...« A ja njem u ... — Upravo o tome govorim — prekide ga Lesli. — Pret­ postavljam da on — ili vi — povremeno obilazite plantaže. Možda nije loša ideja da je­
BORILAČKE VEŠTINE «29 19 dnom i ja pođem sa vama. Sa foto-reporterom, naravno. L ju­ di vole da vide i prijatne stva­ ri u novinama, a ne samo ubi- stva i atentate! — Sasvim tačno... sasvim tačno. .. Pa evo, ostavite mi svoju adresu, a ja ću razgova­ rati sa Litonom ... prvom pri­ likom, svakako, mi ćemo vas povesti. O kej? — O kej — klimnu Lesli gla vom, vadeći vizit kartu. — Iz­ volite, na taj telefon obično me brzo možete dobiti. Mnogo vam hvala, mister K oglan... i do viđenja! Koglan je bio lukaviji nego što je izgledao, ali ipak manje lukav nego što je mislio da jeste... Na samim vratima Lesli se još jednom strelovito okrete. Koglan se trže, ali je bilo prekasno da prikrije ono što su njegovi prsti učinili trenu­ tak ranije. Vizit karta bila je pocepana u sitne komadiće razbacane po stolu... Osmehnuvši se, Lesli zatvo­ ri vrata za sobom. »Jedno je sigurno«, pomisli. »Naš prijatelj Endi prilično je siguran da više ne želi da me v id i...« * ❖ * Tabasko Pit klatio se pred ulazom u zgradu sa pikavcem obešenom o donju usnu. — Ortak! — reče glasno kad se Lesli pojavi. — Kako bi bi­ lo da mi daš četvrt dolara? — Četvrt dolara? — pogled ninđe pređe po naizgled uspa­ vanoj ulici, jer je to bila je­ dna od šifara kojima su jedan drugog upozoravali na opasno­ st u trenucima kada nisu bili sigurni da li neko motri na njih. — Šta će ti četvrt dolara, momak? — Za kafu — Pit neodređe­ no mahnu rukom prma kafe- teriji smeštenoj stotinak jardi uz ulicu. — Sačekaću nekog kamiondžiju koji ide za San Dijego, znaš. .. Novčić promeni vlasnika i Pit, vukući noge, krete prema kafeteriji. Ninđa zastade, pa­ leći cigaretu. Pogled mu je bio uperen u kamion na koji mu je Pit lukavo skrenuo pažnju. Obasjano suncem, prašnjavo staklo vetrobrana nije dopuš­ talo da se vidi sedi li ko iza njega. Držeći kamion na oku, Lesli lagano pođe preko ulice.
20 BORILAČKE VESTINE 39 Motor kamiona proradio je u trenutku kada je Pit bio na dvadesetak jardi od njega, a Lesli na polovini ulice, čekaju­ ći da prođe nekoliko vozila iz suprotnog pravca. Potrčao je prema kolima, ne gubeći Pita iz vida. Tabasko je u dva duga skoka stigao go­ tovo do vrata, ali je teško vo­ zilo već bilo u pokretu. Naglo skrenuvši, tako oštro da su gu­ me zaškripale, kamion pređe na suprotnu traku izazivajući pravu paniku među vozačima koji su se u tom trenutku na­ šli na kolovozu. — Brzo! — Lesli odgurnu Sumiko na sedište pored voza­ ča. Motor njihovog »korvera« proradi odmah, jedva čujno. — Lesli, šta...? Ona zaćuta, otvorenih usana, zureći u kamion koji je doslo­ vno rastao pred njihovim oči­ ma, neprestano povećavajući brzinu. Pravac njegovog kretanja go vorio je sve. Za tri ili četiri sekunde zariće se punom br­ zinom u prednji levi kraj »kor vera« i odbaciti ga na debelo drvo, a onda prignječiti uz nje ga, kao praznu kutiju od kon­ zerve. .. Dve sekunde... Suženim očima, Lesli je po- smatrao kamion. Iza stakla još uvek nije video čak ni siluetu vozača. Noga na papuči gasa bila mu je potpuno mirna, kao i ruke na volanu... Jedna sekunda i. .. Iznenada zaurlavši motorom, »korver« poskoči i jurnu, osta­ vljajući širok trag guma na as faltu. Onaj koji je upravljao kamionom pokuša da ga skre­ ne prema kolima koja su izmi­ cala, ali su zakoni inercije bi­ li protiv toga. Klizajući gotovo poprečno po ulici, kamion se u punoj brzini sudari sa drvetom, izvaljujući ga iz korena. Njegova zadnja ivica prošla je svega nekoliko palaca od za dnjeg odbojnika »korvera«! Uz škripu kočnica, kola se zaustaviše. U istom trenutku u kabini kamiona odjeknu pri­ gušena eksplozija, za njom dru ga, mnogo snažnija. Nad pre- vrnutim vozilom iznenada se podiže plamen zapaljenog be­ nzina. — Pokupi Pita! — govorio je Lesli iskačući iz kola. — Če kajte me negde iza ugla. Mo­ ram da pogledam tog kamika­ zu! Zaobišavši točkove koji su se još uvek okretali, Lesli us­
BORILAČKE VESTINE 39 21 koči i kabinu, prkoseći plame­ nu. Gotovo istog trenutka od­ skočio je natrag na asfalt, šti­ teći rukama lice od paklene jare. Ljudi su trčali sa svih stra­ na, čuli su se uzbuđeni povici, ali na njega niko nije obratio pažnju. Mirnim korakom, kao u šetnji, ninđa nastavi da hoda prema najbližoj raskrsnici. Na nju je stigao istovremeno kada i policijska i vatrogasna kola, još izdaleka najavljena sirenama. Iza njega, preko pu­ ta zgrade »Litfila«, plamen je gutao kamion i preskakao sa jednog na drugo drvo, u sve crnjem oblaku dima. »Korver« je stajao iza ugla. Bacivši se na zadnje sedište, ninđa klimnu glavom Sumiko. — Možemo — reče. — Ovde nema više posla za nas! — Prokletstvo! — galamio je Pit. — Zašto si čekao po- slednji trenutak! Časna reč, po mislio sam da će vas taj ka­ mion zgužvati kao. .. k ao.. . — Morao sam da čekam. Da sam krenuo ranije imao bi vre mena da skrene i pogodi nas, Pite! — Nadam se da nije odmah umro — kučkin sin! Zaslužio je da se peče na tihoj vatri! — Niko nije umro, Pite — osmehnu se Pit. — Šta? ! Nećeš valjda da ka žeš da je .. . — Ne. Ne bi uspeo da isko­ či u onoj brzini. U kabini ni­ je bilo nikoga! Pit ga pažljivije pogleda. — Siguran si? Čuj, onaj pla­ men je odmah buknuo, mož­ d a ... — I ja sam odmah stigao. Nije mogao izgoreti za tih tri­ desetak sekundi. Ne, kabina je bila potpuno prazna. — Ali, kamion je nlšanio pravo u ovu prokletu olupinu! Kako. .. — Jednostavno — mirno re­ če Sumiko sa mesta vozača. — Čuo si za daljinsku komandu, Pite? — Naravno. Do đavola, niko to do sada nije koristio kod kamiona! — Neko se konačno i toga setio — hladno reče ninđa. — štaviše, možemo smatrati da smo imali dosta sreće... — Nema to veze sa srećom, do đavola! Tvoji refleksi su te izvukli, a ne sreća! — Da, ali refleksi ne bi po­ mogli da se na tom kamionu nalazilo, recimo, dvesta funti
22 BORILAČKE VEST1NE 39 eksploziva, zar ne? A to je sa­ da u modi, kao što znaš... — Prokletstvo! Oni su zais­ ta m ogli.. . Ko, Lesli? — Šta ti misliš, Pite? — Ne znam šta da mislim — plavokosi div zamišljeno se češkao po glavi. — Ima i u Los Anđelesu ljudi kojima smo se zamerili, ali ne verujem da oni uopšte znaju da smo u gra du. Ostaje jed in o... boga mu! — Tačno. »Litfil«, Pite. — Ali. .. — Brzo reaguju, to im m o­ ramo priznati. I veoma su su­ mnjičavi. Sreo sam tipa po ime nu Koglan koji izigrava pomo­ ćnika izvesnom Litonu, vlasni­ ku firme. Po svemu sudeći, Ko glan je njegov telohranitelj, ali veoma inteligentan. Inteligen­ tniji od prošeka. Zadržao me je glupim razgovorima sve dok zamka sa kamionom ne bude spremna. — Onda sam ja lepše prošao nego ti — isceri se Pit zado­ voljno. — Sve vreme sam bio sa mis Barou, a mis Barou je jedna od onih žena zbog koje izbijaju neredi... ako možeš da zamisliš tako nešto? — Uglavnom — osmehnu se Lesli, gledajući u Sumiko. — Još jedan važan podatak: Li- ton voli da za njega rade zgo­ dne žene. I Koglan pred vra­ tima ima devojku koja bi m o­ gla postati »mis Kalifornije« kad god zaželi. — Onda u ovom poslu nećeš nikud bez mene — glasno se nasmeja Sumiko. — Previše is kušenja, a muškarci su slabi... Reci nam, šta si doznao, Pite. — Ne mnogo. Oni su o meni doznali sve. Odnosno, sve što sam želeo da im kažem. Pro­ kletstvo, mislio sam da je la­ ko raditi na plantaži, ali kada sam čuo neka od onih pitanja iz upitnika... — Je li? I ta pitanja će nam nešto reći, Pite. — Kako da ne! I sam sam primetio da je težište bilo na fizičkim kvalitetima, zdravlju i ... čik pogodite! — Nije teško — ninđa sleže ramenima. — Hteli su da zna­ ju sve o tvojim rodbinskim i drugim vezama, zar ne? — Kako si pogodio, do đa­ vola? — Ako zaista rade ono što sumnjamo da rade, odnosno da se bave trgovinom belim rob­ ljem, stalo im je da dobiju mla diće i devojke bez korena, one koje niko neće posebno upor­ no tražiti. Policija svake godi­
BORILAČKE VEŠTINE 39 23 ne dobije na hiljade prijava o nestalim osobama; retko ko od njih bude pronađen. — Da, to sam odmah pomi­ slio. Pa, što se mene tiče, m o­ gu da budu potpuno zadovolj­ ni: rekao sam im da nemam ni roditelja, ni bliže rodbine, a da su sve moje veze sa ženskama vrlo prolaznog karaktera. — I šta je divna mis Barou rekla na to? — nasmeja se Sumiko. — Sažaljivo me je pogledala — uzdahnu Pit. — Video sam da joj se to nije dopalo, ali šta sam mogao. I stinu joj nisam smeo reći, zar ne? — Istinu? Koliko te pozna­ jem, rekao si joj punu istinu o sebi! — Da, ali nisam pomenuo vas dvoje, a to je najvažnije, do đavola! — Da li si primljen? . — Da li sam primljen? — Pit nape mišiće pod košuljom. — Ljudi, »Litfil« više ne može bez mene! Mis Barou se čudila ka­ ko su do sada uopšte izlazili nakraj bez Pitera Krotona. Le- po ime sam odabrao, a? — Pristojno — složi se ni- nđa. — Kakav je tvoj utisak, Pite? — Uhodana operacija — pro duži Tabasko ozbiljnim tonom. — I opracija u kojoj se lepo za raduje, jer je kancelarija mis Barou prava izložba savreme- nih uređaja, od kompjutera do automata za kafu. Nisu štede- li na opremi, očigledno. — Skrivene kamere, mikro­ foni? — Vrlo verovatno, iako ih nisam video. Ogledalo na zidu njene sobe moglo bi biti je­ dnostrano, tako da još neko može motriti na kandidate. Ima ih dosta, sudeći bar po karto­ teci u koju je unela podatke o meni. — I ja tako mislim. Portir pomenu stotinak kandidata dne vno. Za deset dana to je oko hiljadu. Po Koglanu, na plan­ tažama ne radi više od dve sto tine mladića i devojaka, što znači da mogu odabrati baš one koji im najviše budu od­ govarali. Nadamo se da ćeš i ti biti u toj grupi, Pite. — Biću, zar ti nisam rekao kako se mis Barou oduševila. Obavestiće me za dan ili dva. Dok se obave formalnosti, ka­ že. — Dan ili dva — klimnu Lesli glavom. — Upravo toli­ ko vremena i meni treba da
24 BORILAČKE VEŠT1NE 39 obavim pripreme za duži bo­ ravak na Filipinim a... — Filipini? — Sumiko podi­ že obrve. — Tama idemo? — Da, na Filipine. Raj na zemlji, a? — osmeh na usnama ninđe bio je ironičan, kao i ton kojim je izgovorio te reči... % — Ipak je ovde lepo, Les — reče tiho devojka. — Pogle­ daj.. . Pod njima, plima je leno za­ pljuskivala obalu obraslu gu­ stom džunglom, stvarajući og­ rlicu od čiste bele pene. U dnu dubokog zaliva nalazio se gra­ dić sa nekoliko pravilno posta­ vljenih ulica u središtu i ne­ urednom gomilom malih kuća svud unaokolo. Površina zaliva bila je izbrazdana bisernobelim tragovima mnogobrojnih bro­ dića. — Lepo — klimnu Lesli gla­ vom. Kroz prozor malog »lir đžeta«, vlasništvo kompanije »Litfil«, pogledom je upijao svaki detalj prizora pod sobom. — Gde smo sada? — Zapadna obala ostrva Mi- ndanao. Onaj grad dole je Li- anga. Čudno, ne vidim planta­ žu. . . ah, eno je tamo. Severno od grada, vidiš, u blizini onog manjeg zaliva. H m m ... mislio sam da je mnogo veća. Oslonjena na njegovo rame, Sumiko je posmatrala tamno- zelenu površinu džungle kroz koju se ponegde razaznavalo korito jedne od mnogih reka koje su se sa planina spuštale u okean. — Ta džungla d ole... je li opasna? — upita tiho. — Ne previše, iako je goto­ vo neprohodna. Od svega će najneugodniji ipak biti komar­ či. Uostalom, ako sve bude u redu, nećemo ovde ostati du­ go. — Ako sve bude u redu — tiho ponovi devojka. — Sam si mi rekao da oni nešto sum­ njaju. — Drugo ništa nisam mogao zaključiti kad je stigao zvani- čan poziv da posetimo jednu od plantaža na Filipinima — sle- že Lesli ramenima. — Videla si ga: memorandum kompani­ je, mnogo ljubaznih reči, bes­ platan let i boravak. Oni nešto sumnjaju, Sumiko, i verovatno su nas ovamo pozvali da nas neupadljivo uklone. Džungla je za to veoma pogodno mesto, znaš. Pokušaj da zamisliš po­
BORILAČKE VESTINE 39 25 tragu za dva mrtva tela u či­ nom zelenom paklu dole i sve će ti biti jasno. Ona se strese. — Čak i Pit se uozbiljio — reče, dobacivši preko ramena pogled na sedišta iza njih. K o­ načno je ostavio na miru onu malu plavušu kojoj je dosađi­ vao od početka leta... Nagnuvši se na bok, avion je naglo gubio visinu, približava­ jući se pisti malog aerodroma, udaljenog od grada dve-tri mi­ lje. Iza njih dvoje, četvoro mla dih ljudi, nova radna snaga za Litonove plantaže, uzbuđeno je galamila, diveći se prirodi pod sobom. Tabasko Pit je na­ tmureno ćutao sa konzervom piva u ogromnoj šaci, očigled­ no razočaran hladnoćom plavu­ še kojoj se uporno udvarao to kom dugog leta preko gotovo čitavog Tihog okeana. Točkovi poskočiše na glatkom asfaltu nove piste. Pristanišna zgrada bila je izgrađena u na­ cionalnom stilu, a njena veli­ čina odavala je da bez »Litfi- la« Lianga verovatno nikada ne bi imala svoj aerodrom. — Kako izgleda? — upita devojka dok je ninđa osmatrao zgradu kroz prozor. — Odbor za doček? — Nikakve posebne pripre­ me ne vidim. Uostalom, njima se nigde ne žuri, zar ne? Avion se zaustavio svega pe desetak jardi od zgrade i mla­ di uzbuđeno zagalamiše. Lesli i Sumiko propustiše ih ispred sebe, udišući punim plućima vreli i vlažni vazduh, ispunjen neobičnim mirisima. — Mister Eldridž? Čovek u belom tropskom ode lu koji ih je čekao u dnu ste­ penica imao je karakteristično lice i kose oči Kineza. Ninđi nije promakla izvesna oprez­ nost u njegovom stavu, oprez­ nost tipična za ljude čiji je po­ sao pre svega opasnost. .. »Majstor borilačkih veština, van svake sumnje«, zaključio je hladnokrvno, proučavajući to neprozirno lice i držanje te­ la, svakako iznenađujuće žila­ vog i čvrstog ispod naizgled slabašne spoljašnjosti. — Da, ja sam — reče — mis Sumiko je moj foto-reporter za ovu priliku. — Mister Liton obavestio me je o vašem dolasku — učtivo se pokloni Kinez. — Moje ime je Vong Hai Šeng i veoma sam počašćen time što vas mogu odvesti do plantaže Del Monte. Izvolite, kola nas već čekaju.
26 BORILAČKE VESTINE 32 Pet novopridošlih radnika ni­ su bili dočekani tako ceremo­ nijalno. Visok, krupan čovek potpuno ćelave glave grubo ih je poterao pred sobom prema neuglednom džipu parkiranom u blizini aerodromske zgrade. Već na prvi pogled videlo se da u njemu neće biti dovoljno mesta za sve, ali se ćelavi zb­ og toga očigledno nije uzbuđi­ vao. Ninđa se uzdrža da se ne os- mehne. Litov temperament ne će dugo izdržati takvo ponaša­ nje. Vrlo brzo ćelavi će nauči­ ti da momak koji se predstav­ lja kao Piter Kroton ima smr­ tonosnu desnicu... Dok su preko usijanog asfa­ lta hodali prema vozilu koje je Kinez pokazao, takođe džipu obojenom živim bojama, Lesli- ju nije promakao pogled kojim je Vong Hai Šeng motrio nje­ govu torbu nemarno zabačenu na rame. Istina, ona je imala neobičan oblik, nalik dugoj i uskoj mornarskoj vreći ili je­ dnoj od onih torbi u kojima se nose štapovi za golf. Ma šta pomislio, Kinez nije postavio nikakvo pitanje. Sumi- ko i Lesli smestili su se na za­ dnje sedište, dok je on seo uz vozača, ćutljivog Filipinca čija je koža bila žuta kao u mala- ričara. — Možete staviti torbu i kod mene, mister Eldridž — reče iznenada Vong Hai Šeng. — Imaćete više mesta za stvari mis Sum iko... — Ne, hvala — osmehnu se Lesli. — Ovako je sasvim u re du. Njegov osmeh prikrivao je ne tako vesele misli. Oštro oko Kineza naslućivalo je da se iza grube impregnirane tkanine kri je neko oružje i u tome se ni­ je varalo. Lesli Eldridž stigao je ova­ mo s namerom da ubija, ali je za ubijanje još uvek bilo pre­ rano. Čovek koji ugleda ninđu u njegovom kostimu i sa svim oružjem koje su odabrali tra­ dicija i iskustvo, taj čovek mo­ ra um reti... A upravo oprema ninđe, uz nekoliko drugih sitnica, i na­ lazila se u Leslijevoj vreći. Vong Hai, međutim, nije in­ sistirao. Davši znak vozaču, on se namesti udobnije u sedištu, kao da očekuje duže putovanje. — Koliko ima do plantaže? — upita Sumiko zainteresova- no. Kao pravi foto-reporter već je odnekud izvukla svoj aparat
BORILAČKE VESTINE 39 27 i oduševljeno nišanila prirodu oko sebe. — Nešto više od pet milja, ali put, na žalost, nije u poseb­ no dobrom stanju. Otuda i ne možemo uzeti neko vozilo udo bnije od ovog džipa — objasni Kinez. Ninđa se osmehnu, računa­ jući u sebi. Čitava ova opera­ cija, sa potpuno opremljenim prostorijama u Los Anđelesu, privatnim avionima i aerodro­ mom za njih morala je stajati nekoliko miliona dolara. Izgra­ dnja četiri ili pet milja puta u poređenju sa tim bila je sitni­ ca. Tajanstveni mister Liton oči gledno nije želeo da do njego­ vog imanja vodi udoban put kojim bi prečesto nailazili ra­ doznali posetioci. A to je govorilo mnogo. .. Projurivši kroz nekoliko spo rednih ulica gradića, džip se ubrzo nađe na uskoj blatnja­ voj stazi koja je vodila kroz prosečenu džunglu. Težak, vla­ žan' vazduh karakterističnog mi risa odmah ih je zapahnuo ta­ ko da nisu imali mnogo volje da se dive raskošnom tropskom cveou koje se tu i tamo poja­ vljivalo u šipragu. Staza je vijugala kroz džun­ glu da bi dve milje kasnije iz­ bila na obalu okeana u podno­ žju ugašenog vulkana obraslog šikarom kroz koju se ponegde naziralo crno bazaltno kamenje. Do površine okeana ponegde je bilo i stotinak stopa i ninđa za brinuto pogleda u vozača koji nije naročito smanjio brzinu na ovoj deonici. Ko zna kako, Vong Hai je osetio taj pogled. Okrenuo se sa hladnim osmehom na licu. — Ne brinite — reče. — Ne ma nikakve opasnosti. Rigobe- rto je u stanju da ovaj put pro veze i vezanih očiju. Je li ta­ ko, Rigoberto? Ne skidajući oči sa staze pr­ ed sobom, vozač nešto promu- mla klimajući glavom. — Dugo voziš za mister Li- tona, Rigoberto? — pokuša ni­ nđa da produži razgovor. — Ne vredi, ne može vam odgovoriti — osmehnu se K i­ nez. — Nem je, znate. Ali ve­ oma pouzdan, kao što vidite. I zaista, sigurnom vožnjom Rigoberto je prešao opasnu de onicu i spustio džip gotovo do same obale i malog zatona oi­ vičenog peskom zlatne boje. — Ah, kakvo divno mesto! — uzdahnu Sumiko. — Šteta
28 BORILAČKE VESTINE 39 što nemam vremena da ga sni­ mim iz nekoliko uglova. Ovo je pravi raj na zemlji, zar ne, mister Šeng? Ljubazno se osmehujući, Vo­ ng Hai izgovori nekoliko reći na japanskom, na što mu Su- miko oduševljeno odgovori. Le sli je ćutao, praveći se da ne razume ni reći, ali je nastojao da dobro zapamti svaku stopu ovoga puta. Ko zna, jednog od ovih dana može se naći u si­ tuaciji da i sam bude za vo­ lanom džipa i da iza sebe ima poteru sastavljenu od ljudi že­ ljnih njegove k rvi... Skrenuvši od obale, staza na glo izbi na reku premošćenu širokim drvenim mostom. Iza reke počinjala je plantaža sa tropskim voćem, sada obasjana kosim zracima zalazećeg sunca. Kuća je bila pola milje da­ lje. Lesli se osmehnu odušev­ ljenom uzviku Sumiko. Građevina pred njim zaista je zasluživala divljenje svojim belim zidovima i skladnim li­ nijama koje su se uklapale u tamnozelenu pozadinu džungle. Po glatkom travnjaku plamte- le su boje tropskog cveća, a u hladu ukrasnog žbunja videle su se ljupke klupe izrađene od bambusovog pruća. — Divno mesto — reče Les­ li. — Šteta što mister Liton ne živi stalno ovđe. — Da, zaista velika šteta. Ovako velika kuća najvećim delom godine je prazna. — A gde spavaju radnici? — zainteresova se Sumiko, jer su džip sa Pitom i njegovim drugarima izgubili iz vida još na aerodromu. Pola milje dalje nalaze se bungalovi za njih. Takođe ve­ oma lepo mesto, ali, naravno, ne ovako luksuzno. Ipak, oni se svi prijatno osećaju. Na zvuk motora pred glav­ nim vratima zgrade pojavi se čitavo jato Filipinaca u zasle- pljujuće beloj odeći. Otimali su se o njihov prtljag, ali Le­ sli ni ovoga puta nije dopustio da neko ponese njegovu vreću. Pogled kojim je Vong Hai pro pratio razgovor o tome sa je­ dnim od lakeja govorio je mno­ go. Iz ogromnog hola, polumrač- nog zbog spuštenih kapaka, od veli su ih sporednim stepeni­ cama na sprat. — Oprostite — diskretno pro šaputa Vong Hai Lesliju na uvo. — Želite li apartman sa povezanim spavaćim sobama, ili ne?
BORILAČKE VEŠTINE 39 29 — Sa povezanim — namignu Lesli. — I hvala. .. to je od­ lična ideja, mister Šeng. Nekoliko koraka iza njih Su miko se pravila da nije ništa primetila. Njen oštri sluh, m e­ đutim, dobro je čuo i pitanje i odgovor. Uostalom, sve to sla galo se sa planom skovanim još u Americi: ovde ona i Lesli neće biti ljubavnici, već ljudi koji rade na istom poslu. Ako uzgred učine i nešto više od toga, niko se neće iznenaditi; dvoje kolega na službenom pu tu često se odlučuju na malo više slobode u svojim odnosima. Sumiko su uveli u njenu so­ bu, a zatim i Leslija, jedna vra ta dalje. Prošlo je čitavih de­ set minuta pre nego što je ni- nđa uspeo da se oslobodi pre- terane pažnje uniformisanih slu gu. Tih deset minuta, međutim, i sam je iskoristio da upozna mali apartman u koji su ga smestili. Iz predsoblja vrata su vodila u kupatilo i u susedno predsoblje, ono koje je pripa­ lo Sumiko. Spavaća soba ima­ la je pogled na džunglu nad koju se brzo spuštao tropski sumrak donoseći krike nepoz­ natih ptica. Skrivena kamera nalazila se u okviru prozora. Ne baš zgod­ no mesto, jer se tobože slučaj­ no veoma lako mogla ometati zavesom. Lesli, međutim, nije želeo da izazove sumnju takvim postupkom. Miurno zviždućući, zbacio je sa sebe odeću mokru od znoja i odšetao do kupatila. Deset minuta kasnije, osve- žen i obučen samo u divnu ku ćnu haljinu od čiste svile na­ đenu u plakaru, on tiho otvo­ ri vrata koja su ga odvajala od odaja Sumiko. Iz njenog kupa­ tila dopirao -je šum vode. Za­ dovoljno se iscerivši, on pređe u njenu spavaću sobu i spusti se u udobnu fotelju, paleći ci­ garetu. Malo kasnije devojka se vra ti iz kupatila, potpuno naga. Tiho je vrisnula kad je ugle­ dala Leslija, nastojeći da se za kloni rukama. .. Nešto dalje u istoj zgradi, čovek pred televizijskim ekra­ nom sa dosadom zamrači sliku, iako je automatski uređaj za snimanje nastavio da radi. Ono čemu se dvoje pridošli- ca posvetilo nije ga zanimalo. Po svemu sudeći, potpuno su bezopasni...
30 BORILAČKE VESTINE 39 * * * Večera je došla u svoju po- slednju fazu, konjak i cigare­ te, i Lesli je sa mnogo sigur­ nosti već mogao predvideti šta će se dalje odigrati. Prvo, Litonovo ponašanje. Uglađeni džentlmen u belom smokingu postepeno je ustupao mesto zveri ispod čijih kadi- fastih šapa su se krile oštre ka­ ndže. Njegove zakrvavljene oči sve duže su se zadržavale na telu Sumiko, obučene u jedno­ stavnu i uzbudljivu haljinu od tanke svile. Uredna kosa sada mu je bila razbarušena, lice crveno od alkohola, ali su vo­ dnjikave plave oči i dalje sve tlucale opasnom vatrom. Drugo, mis B lejzdel.. . Leslija nije iznenadilo njeno prisustvo na plantaži, jer je već pretpostavljao da je Liton ne drži samo zato što je izvrsna sekretarica. Međutim, od one maske hladne poslovne žene ni je ostalo ništa i on je nekoli­ ko puta sa uživanjem zavirio u njen duboki dekolte dok se na ginjala da bi joj zapalio ciga­ retu. Oči su joj sijale i vedro je ćeretala, koristeći svaku pri liku da dotakne Leslijevu ruku. Ukratko, sve se kretalo u pra vcu tipičnom za slične zabave. Za koji čas neko će predložiti da izađu i okupaju se u bazenu čija se kristalno čista voda vi- dela kroz prozor salona. A po­ sle toga... — Kris — mazno oteže mis Blejzdel — ovde je užasno vru ć e ... hajdemo na terasu! Kristofer Liton iskapi do dna tek napunjenu čašu sa viski­ jem. — Do đavola, posluga se po vukla — reče. — Ko će nas služiti, Leni? — Već smo dovoljno popili — reče ona. — Meni se već vrti u glavi, a tebi, Sumiko? — Ona nije popila ništa — umeša se Liton. — Evo, Sumi­ ko. .. uzmi ovu čašu, to ti je tek treća! — Meni sasvim dovoljno — pijano se zakikota devojka. — Ali, kad insistiraš, K ris... — Idemo — odlučno reče Le ni Blejzdel ustajući i protežući svoje uzbudljivo telo, još uz­ budljivije u kratkoj tuniki od gotovo prozirne tkanine. — Me ni je užasno vruće. Les, pove­ di me, molim te, nisam baš si­ gurna na nogama. Oslonjena o njegovu ruku ona ga je gotovo vukla za so­
BORILAČKE VESTINE 39 31 bom. Iza njih, Liton se nagi­ njao nad Sumiko i nešto uzbu­ đeno šaputao, a ona se raskala- šno smejala. Lice Leslija Elđriđža bilo je mirno. On i Sumiko predviđeli su ovakvu mogućnost, a ona ni je bila nimalo pijana... pre­ ma tom e... — Je li, imaš li šta sa onom malom? — šapnu Leni Blejzdel privijajući se uz njega tako da je na mišici osetio jednu čvr­ stu dojku. — Ništa naročito — sleže on ramenima. — Zašto? — Nisi video kako se Kris upiljio u nju. Nećeš biti ljubo­ moran, a? Kris je ljubitelj ori­ jentalnih lepotica, znaš. — Ljubomoran? Zašto? Ma­ la nije loša, ali među nama ne ma ničeg ozbiljnijeg. Ako že­ li Krisa, što se mene tiče, mo­ že ga odmah dobiti. — A ti? — Oči su joj sve- tlele u tami. — Moj tip su žene koje izg­ ledaju malo ženstvenije od n je .. — Kao ja, na primer? — Da, kao ti, Leni. Uosta­ lom, čini mi se da to nisam skrivao od trenutka kada sam te ugledao... — I nisi — nasmeja se ona promuklo. — Znaš, to me je najpre malo naljutilo, a onda... — A onda? — Onda sam te malo bolje ugledala i rekla sebi »Leni, glu pačo, odavno nisi srela tako zgodnog muškarca!« — I onda je Koglan zvao, zar ne? — nasmeja se Lesli. — I onda je Koglan zvao. Šteta, a? — Imamo još mnogo vreme­ na, nadam se. Pod uslovom da Kris ne bude ljubom oran... — Nemam ništa sa Krisom — nehajno odvrati ona zasta- jući na ivici bazena. — Ne za­ to što on to ne bi želeo, znaš. Moja deviza je da izbegavam ponude šefova... Slušaj, hajde da se okupamo, a? Lesli se oprezno osvrte. — Ne brini, Kris ih je od­ lično izdresirao — nasmeja se Leni. — Niko od njih ne sme da dolazi ovamo u toku noći. H ajde... I ne čekajući njegov prista­ nak. ona zbaci sa sebe tuniku otkrivajući da pod njom ima samo minijaturne svilene gaći­ ce, jedva dovoljne da joj po­ kriju trbuh. Izmigoljila se iz njih i skočila u vodu, glasno se smejući.
32 BORILAČKE VESTINE 39 — Hajde, kukavico! — dovi- knula je. — Šta, do đavola, če­ kaš? Bez žurbe Lesli zbaci odeću sa sebe, nastojeći da oštrim po gledom probije tamu žbunja koje je štitilo bazen sa supro­ tne strane od kuće. Jedna senka, tamnija od os­ talih, nepomično je stajala u žbunju, zračeći oko sebe pri­ tajene vibracije opasnosti. »On čeka mene«, sa sigurno­ šću zaključi Lesli. »Pa u redu, dolazim. ..« Skočio je iznenada i zaro­ nio pod vodu, menjajući smer svog kretanja. Haragei, to čulo na koje se svaki ninđa oslanja kao što se mi u svakodnevnom životu oslanjamo na vid ili sl­ uh, govorio je da prava opas­ nost još uvek ne zahteva nje­ govu neposrednu reakciju. A u međuvremenu. .. Pod vodom ruke su skliznu­ le po glatkoj koži njenih beda­ ra izazivajući tih, iznenađen vrisak. Izronio je kraj žene i privukao je sebi, osećajući na­ pete bradavice na svojim gru­ dima. — Oh! — šapnula je-tražeći naj udobniji položaj. — Znala sam da će biti ovako dobro, L es.. . Odvajajući je od sebe on joj grubo pomilova grudi, okrenu- vši se tako da na oku drži ono mesto u žbunju. Čovek je i da lje stajao potpuno nepomično, što je samo po sebi povećavalo opasnost. Protivnik koji ima dobre živce i hladnokrvno vre ba najpovoljniji trenutak za napad, uvek je protivnik sa kojim je teško izaći nakraj. Leni je sada bila pod vodom i njene usne doticale su mu grudi, trbuh, butine. Izronila je, bučno ispuštajući vazduh iz pluća. — čoveče — dahtala je — dosta je bilo ovoga, ne mogu više da izdržim. Hajdemo na obalu... Umesto prema kući, ona za- pliva na suprotnu stranu ba­ zena. »Divno je građena«, pomisli ninđa gledajući je kako izlazi iz vode. »Šteta što više od po­ lovine vremena moram da dr­ žim na oku onog momka u žbunju.. .« Nečujno, čak i za njihov izo štreni sluh, prilika se pomeri- la u svom zaklonu. Duboko u podsvesti ninđe haragei pojača svoje neobjašnjive signale... Opasnost je bila tu. Još ko­ rak ili d v a ...
BORILAČKE VESTINE 39 33 — Hajde, dođi već jednom! — nestrpljivo prošaputa Leni. Stajala je na ivici bazena, sve ga četiri ili pet jardi od one senke. Odbacivši se od dna Lesli zapliva prema ženi, nastojeći da neprestano bude zaklonjen njenim telom. Umesto lestvica- .ma, izašao je na ivicu uz po­ moć svojih snažnih ruku. Bila je spremna da ga do­ čeka. Osetio je njene zube na svom ramenu i vlažni trbuh koji se trljao o njegovo telo. — Sad! — stenjala je. — Sad, Lesli. . . sad! — Ne ovde — šapnu on. — Želim neko udobnije mesto, gde se možemo voleti satima, Leni.. . — Ne, sada! — gotovo je vri štala. — B rzo... posle ćemo ići! Ne mogu više da izdržim. Les! »Ona zna za čoveka u žbu- nju«, zaključi ninđa sa hlad­ nom sigurnošću. »Vrlo dobro... neka onda sama proveri kako ce on izvršiti svoj posao. Grubo je dograbivši za bo­ kove on je podiže i privuče se bi, dopuštajući da mu obavije noge oko pojasa. Vrisnuvši od uživanja, ona opusti gornji deo tela tako da joj je mokra crve­ na kosa doticala travu. HARAGEI! Tihi šum, nalik uzdahu i na­ gli pokret ninđe dogodili su se u istom trenutku, jer je hara- gei sa savršenom preciznošću najavio napad. Leni vrisnu, osetivši ubod u gola leđa koja su se iznenada našla između ninđe i strelca sa duvaljkom skrivenog u žbunju. Odbacivši telo žene kao lutku u stranu, Lesli u dva duga sko ka pređe rastojanje do njega. Oči ubice svetlele su u ta­ mi, ruke su ponovo prinosile duvaljku usnama, ali je ninđa već stizao. Udarac ivicom dla­ na odbaci opasno oružje u tra­ vu, drugi se sruči na ruku ne­ efikasno podignutu da zaštiti lice. Oniski čovek širokih pleća je ćutao, što je pokazivalo da još uvek nije izgubio prisustvo du ha. Njegova noga polete navi­ še, ali tela ninđe već nije bilo na mestu koje je ciljao. Dve moćne šake sklopiše se oko vra ta, pritiskujući prstima dobro poznata mesta. Ubica izgubi svest. Vukući ga za jednu nogu ninđa se vrs ti do ivice bazena. Jedan jedini pogled na Leni-
34 BORILAČKE VEŠTINE 39 no i u smrti divno telo bio je dovoljan. Otvorene strelice su dvostruko opasnije oružje zato što ubijaju tiho. I veoma b rzo... Odmahnuvši glavom, ninđa obiđe bazen vukući onesvešće- nog Filipinca za sobom kao st­ var. Hitro je navukao gaćice i produžio do kuće. Na terasi je još jednom pro- verio u kakvom je stanju nje­ gov zarobljenik, iako je znao da zahvat koji je primenio ga- rantuje nesvesticu od najmanje deset minuta. Ostavio ga je da leži među krhkim stolicama od pruća, a on je tiho ušao. Liton nije opazio njegov do­ lazak iako je licem bio okre­ nut vratima. Otvorenih usta, izbuljenih očiju, nadnosio se nad krhko nago telo Sumiko koje se uvijalo pod njim. Ona je stenjala od uživanja, ali Le- slijevo uho otkri u tom glasu lažan ton. Ma šta se u međuvremenu ovde dogodilo, Sumiko u tome nije previše uživala... — Litone! Izbuljenim očima trebalo je nekoliko dugih trenutaka da se usredsrede na Leslija. — Šta... šta se dogodilo? — Leni. Mrtva je. — Šta? ! — Mrtva — ponovi ninđa oš tro motreći Litonovo lice. Izne­ nađenje na njemu bilo je st­ varno. »Logično«, mislio je. »Nije trebalo da umre ona... već ja!« Liton se zatetura, uspravlja­ jući se. Niz koščato telo slivali su mu se čitavi potoci znoja. — Kako. .. kako se to dogo­ dilo? — Otrovna strelica. Ubica je stajao u žbunju kraj bazena. — Ubica? A li... Jasno se videlo koliko truda Liton ulaže da povrati prisus­ tvo duha. Odmahnuo je glavom i kročio u stranu, do stola. St­ resao se čitavim telom iskapiv- ši punu čašu viskija. Lesli iskoristi taj trenutak da se osmehne Sumiko koja je mirno navlačila svoju haljinu. Kada se okrenuo, Liton je već imao potpunu kontrolu nad sobom. U ruci mu se nađe pi­ štolj izvučen ispod jastuka na kauču. »Neobično mesto za pištolj«, pomisli ninđa. »Ili možda ima i više pištolja raspoređenih po stanu...« — Idemo! — reče promuklo vlasnik plantaže. — Moramo naći prokletog ubicu!
BORILAČKE VESTINE 39 35 — Ubica je tu — sleže Le- sli ramenima. — Ja sam ga već uhvatio. — Živ? — iznenađenje na Litonovom licu ni sada nije bi lo odglumljeno. — Onesvešćen, ali živ — kli mnu Lesli glavom. — Gde je? Gde, do đavola? — Tu, na terasi — pokaza Lesli glavom. Prigušeno psujući, Liton pro trča pored njega, mašući pišto­ ljem. Lesli pohita za njim. Naginjući se nad nepomično telo, Liton ubaci metak u cev. Ninđa je bio spreman da rea- guje: živ ubica Litonu svaka­ ko nije bio potreban, ali nje­ mu jeste... Iznenada Liton se okrete. Čak i u tami videlo se olakša­ nje na njegovom licu, olakša­ nje koje nije uspeo da prikri- je- — Pa on je mrtav! — reče. — Ti si ga ubio, do đavola! * — Ti ga nisi ubio? — proša­ puta Sumiko. Njih dvoje ležali su u pot­ punoj tami Leslijeve spavaće sobe i tiho šaputali kako bi iz- begli prisluškivanje. Njihova gola tela bila su mokra od zno ja uprkos prijatnoj svežini va- zduha koju je obezbeđivao kli- ma-uređaj, jer su navukli po­ krivače na glavu. — Nisam, do đavola! Zašto bih ga ubio? Meni je bio po­ treban živ. — Naravno. Neko od Litono- vih ljudi, a? — Svakako. Brzo i vešto oba vljen posao. Neko mu je oš­ trim bodežom probio srce, tako tiho da čak ni ja nisam čuo nikakav šum. — Kinez? — Moguće. I tebi izgleda su­ mnjiv? — Da. Opasan čovek. On su­ mnja da si ti ninđa, Lesli. Vi­ še se ne smeš odvajati od svo­ je opreme kao večeras. Pretre­ sli su ti sobu? — Vrlo detaljno — tiho se nasmeja on. — Naravno, ra­ čunao sam s tim. Kostim i oru žje ninđe više nisu u torbi, već skriveni u krošnji drveta koje se nadnosi nad moj prozor. Mi slim da su veoma razočarani tim pretresom, mala. N ego.. . kako je bilo sa Litonom? — Đubre! Na šta sam sve primorana da bih ti pomogla!
36 BORILAČKE VEŠTINE 39 — Nije bilo lepo, znači — na smeja se on. — Šteta... a i mene je taj Filipinac prekinuo u trenutku kada je postajalo interesantno. — Liton je životinja, Les — šapnu ona, dotičući mu usnama grudi. — Iskusan i dobar lju­ bavnik, očigledno, ali mi se na momente činilo da gubi razum. Njegove o či... video si? — Aha. Tip se i drogira. — Da, to se već vidi. To ga, međutim, čini još opasnijim. — Opasnijim zato što se nje govi postupci ne mogu uvek predvideti. Hajde sada, odspa­ vaj malo. Do jutra nema još mnogo, a i sutra nas svakako očekuje naporan dan. — A ti? — Moram najpre da prona­ đem Pita i vidim da li je on nešto doznao. — Budi oprezan.. . tvoju so­ bu svakako drže na oku. On je ućutka poljupcem. Ne koliko trenutaka kasnije ona je duboko disala, utonula u mi ran san. Ninđa se nečujno vrati u svoju sobu, prkoseći skrivenim mikrofonima. Ne dotakavši za vesu on se odšunja na terasu, proučavajući suženim očima okolinu. Vetar je donosio zanosni mi­ ris frangipanija, šum talasa na bliskoj obali i one neobjašnjive zvuke koji uvek narušavaju mir džungle osvetljene samo krupnim južnim zvezdama. Litonovi ljudi suviše su ve- rovali svojim elektronskim ure đajima. Čovek koji motri Le- slijeve prozore skriven u žbu- nju bio bi daleko efikasniji. Ispunivši pluća vazduhom, ninđa skoči raširenih ruku. .. Dva minuta kasnije niz de­ blo nara drveta skliznu prilika obučena od glave do pete u tradicionalni kostim ninđi, cr­ nu svilenu odeću priljubljenu uz nago telo. Čak i glava bila je pokrivena crnom kapuljačom sa dva uska proreza za oči. U široki kožni opasač, pravi arsenal minijaturnih smrtonos­ nih predmeta bili su zataknuti katana i vakizaši, oružja koja predstavlja prirodni produžetak ruke svakog ninđe... Kao senka neke šumske zve- ri, ninđa se bešumno probijao kroz džunglu izbegavajući uta­ bane staze. Vong Hai ga nije slagao: do naselja radnika na plantaži bilo je svega oko pola milje. »Liton misli da je veoma lu­ kav«, razmišljao je ninđa os­
BORILAČKE VEŠTINE 39 37 matrajući niz niskih bungalo­ va koji su se u polukrugu re­ dali između ivice džungle i je­ dne veće zgrade, svakako gla­ vne zgrade plantaže. »Svakom ko se iole razume u ekonomi­ ju, međutim, mora biti sumnji­ vo dovođenje radne snage iz Amerike na Filipine gde je ona gotovo deset puta jeftini­ ja. . . Očigledno, poslovi ovde nisu čisti, ali Liton zbog nečeg nema poverenja u Filipince...« Na trenutak je odbacio taj problem od sebe, razmišljajući o konkretnijem pitanju: kako ući Pitu u trag. Najbrže, iako ne i najlakše, saznaće gde su ga smestili ako pregleda ono što na plantaži zamenjuje knjigu gostiju na hotelskoj recepciji. Prema to­ me. .. Oprezno je obišao veliku pri zemnu zgradu utonulu u tamu. Sva vrata i prozori bili su čvr­ sto zatvoreni, ali to za njega nije predstavljalo prepreku. Savijeni komad žice izvučen iz opasača poslužio je kao ključ za jedna od vrata okrenutih mračnoj džungli. Trenutak ka­ snije ninđa se nađe u hodniku koji je, činilo se, prolazio čita­ vom zadnjom stranom zgrade. Prilika u crnom nečujno je prešla put do hola, velike kva­ dratne prostorije iza glavnog ulaza. Da, bio je tu pravi ho­ telski pult i. . . I čuvar. U fotelji, kraj niskog stočića sa razbacanim časopisima, bla­ ženo je hrkao čovek u beloj tropskoj odeći sa pištoljem u futroli za pojasom. Na stočiću su ležali puška i baterijska la­ mpa, njegov svakodnevni alat. Usne pod svilenom maskom raširiše se u osmeh. Izvukavši levom rukom vakizaši iz opa­ sača, ninđa priđe čuvaru sa le­ đa. Dodir hladnog čelika na grlu nije najprijatniji način da se neko probudi. Krik iznenađe­ nja zastade čuvaru u grlu. — Ni glasa! — šaputao je ninđa. — I ne pokušavaj ni­ kakve gluposti, inače... — K o .. . ko je to? — Tvoja smrt! — Do đavola, čoveče, ja ... —. Tišina! Odgovaraj samo na ono što te pitam, inače si go­ tov! Oštrica vakizašija stajala je horizontalno, pritiskujući grlo čoveka tako da je morao za­ baciti glavu na naslon fotelje. Ipak, čak ni u tom položaju ni
38 BORILAČKE VEŠTINE 39 je mogao videti ninđu koji je klečao iza njega. — Koliko čuvara dežura no­ ću? — Trojica. J a .. . i još dva čoveka. M i... — Svako ima svoju zonu, je li? — Da — čovek je s mukom gutao pljuvačku, ali mu je gl­ as i dalje bio izobličen strah­ om. — Proveravate li jedan dru­ goga? I ko proverava vas? — Ne. Vong Hai Šeng, on povremeno kontroliše... — Vong Hai? A ti se ipak usuđuješ da spavaš, a? — na- smeja se tiho ninđa. — Ko je Vong Hai? — Ne znam tačno. Nikada ne govori o sebi. Znam da je iz Hong K onga.. . i pravi užas u borbi... i sa oružjem i bez n jega ... — On me ne interesuje na­ ročito. Tražim devojku koja je danas došla na plantažu. Pla­ va, vitka, dvadeset jednu ili dve godine. — Danas? Danas niko nije došao na plantažu, mister, ča­ sna reč! Sečivo pojača pritisak na iz- bočenu jabučicu. Čovek zakrk- lja. — N iko... — stenjao je. — Časna reč! Eno, tamo je i knji­ ga. . . možete proveriti.. . — Nije došlo njih pet avi­ onom? — Niko nije došao. Sem go­ stiju mister Litona, a njih je samo dvoje. .. Ninđa je napeto razmišljao. Moglo se dogoditi da čuvar za­ ista ne zna da je pet novih ra­ dnika stiglo na plantažu, ali... — Postoji li još neko mesto gde su ih mogli smestiti? Odgovor je stigao samo ne­ koliko trenutaka kasnije nego ostali, a to je iskusnom uhu ninđe pomoglo da otkrije kako čuvar laže. — Nee. .. kakvo drugo mes­ to? Ovo j e ... Sečivo se pomeri po koži, os tavljajući plitak i bolan rez. — Sada me lažeš! — -mirno reče ninđa. — Ti izgleda mi­ sliš da sam ovamo došao da slušam tvoje laži? Desna ruka bila mu je spre­ mna da priguši eventualni gla sni krik, ali čuvar uspe da se uzdrži. Iz grla mu je dopiralo samo cviljenje uplašene živo­ tinje. — Dakle? — Zaista... ovamo nisu do­ šli. .. možda. .. m ožda...
BORILAČKE VEŠTINE 39 39 — Možda? Govori, čoveče! — R udnik... možda su odre đeni da rade u rudniku! Rudnik? Usne pod maskom još jed­ nom se raširiše u osmeh. Pa naravno! Rudnik skriven neg- de u planini obrasloj džunglom objasnio bi mnogo toga.. . Rudnik. Čega? Plantaža je bila samo maska, naravno. Jedan deo radnika iz Amerike zaista je radio na njoj, ali niko od njih nije ni slutio da postoje i grupe koje nikada nisu videle uredna sta­ bla ananasa. Njih su pravo sa aerodroma prebacivali u taja­ nstveni rudnik odakle verova- tano nikada više nisu izlazili. Filipinci nisu bili pogodni za taj posao. U njihovim velikim porodicama nije bilo članova za koje niko nikada ne pita gde su i šta rade. Otuđena de- ca Los Anđelesa, međutim, bi­ la su idealna za ostvarenje Li- tonove mračne zamsili. — Šta se kopa u rudniku? Čime se ruda prebacuje odav­ de? — Ne znam. .. ne znam tač- no. Ljudi kažu da je zlato, ali niko nikada nije video. Samo drevne kutije koje se noću pre bacuju do broda u zatonu. .. ti jako su teške, to je sve što mogu re ći.. . — Brod dolazi često? — Jednom mesečno, otprili­ ke. Uskoro treba ponovo da se pojavi, ali nama ne govore ka­ da. Pozovu nas samo da mo­ trimo na ljude dok prenose ku­ tije sa obale. .. — Gde su smešteni ti ljudi? Koliko ih ima? — Nikada ih nisam video sve, a li.. . Vakizaši još jednom dotač« jabučicu. — Govori! — Mislim da se vrlo česiu menjaju. Uvek su tu nova li­ ca. .. Ninđa oseti kako mu se dla­ čice na leđima dižu pod svile­ nim kostim om ... Često se menjaju! Znači li to d a .. . — Nisi mi rekao gde su ljudi! — Putem uz obalu. .. postoji jedna staza čiji je izlaz na oba­ lu maskiran žbunjem ... ono se može ukloniti i tada vozila pro laze. — I rudnik je tamo? — Da, i rudnik je tamo, dve milje dalje... u planini. Tu su ogromne pećine, dobro skrive­ ne.
40 BORILAČKE VEŠTINE 39 — I ljudi su u pećinama, je li tako? Koliko čuvara motri na njih? — Dvadeset. .. oko dvade­ set. .. neprestano se smenjuju, iako.. . — Iako šta? Govori, proklet bio! — Oni retko kada nešto po­ kušavaju. Nekako su ... bezvo­ ljni. Ninđa lagano klimnu glav­ om. Slika tajanstvenog Litono- vog poduhvata sada je bila mnogo jasnija... Šta sada? Uskoro će jutro i on se mora vratiti u svoju so­ bu da ne bi izazvao sumnju. — Imaš li još nešto da mi kažeš? Osetio je kako se telo u fo­ telji ukrutilo. I čuvar je shva­ tio da mora umreti kada ovaj razgovor u tami bude završen... Odbacio se nogama od poda i krenuo rukama naviše u očaj ničkom pokušaju da ščepa ne­ vidljivog protivnika iza sebe. Vakizaši je bio brži. Potpuno odvojena od tela, glava čuva­ ra s tupim treskom pade na pod. Iz presečenih vratnih žila šikljala je krv, zalivajući sve oko sebe kao vodoskok. Ninđa mirno obrisa oštricu o njegovu belu odeću i vrati va­ kizaši za pojas. Bila je to prva krv koju je prolio na ovom mestu. Ali sva­ kako ne i poslednja. .. * * * — Meni je zaista žao, mis- ter Eldridž, što ste već prve noći imali neugodnosti. Nara­ vno, ništa slično više se neće dogoditi. Glas Vong Hai Šenga bio je miran, ali su njegove kose oči pritajeno svetlucale. A to sve- tlucanje govorilo je ninđi da ga se Kinez sada b o ji... »Naravno«, pomisli. »Leš ču­ vara bez glave do sada je sva­ kako pronađen. Nije teško po­ goditi ni zašto je umro, ni ka­ ko. Vong Hai sada zna s kim ima posla... ali to može učini­ ti da on postane još opasniji...« — Zašto je taj čovek hteo da me ubije, do đavola? N ika-' da ga u životu nisam video! — Tinio je bio ljubomoran — objasni hladnokrvno Kinez. — Mis Blejzdel, kao što znate, bila je veoma uzbudljiva žena. Ko zna zašto, taj momak uo- brazio je da je može dobiti.
BORILAČKE VESTINE 39 41 Kada je video sa vama. . . — Vong Hai sleže ramenima. — Nije teško objasniti pokušaj ubi stva. Premda je ipak mislim da je zaista želeo da ubije nju, a ne vas, mister Eldridž. — Može biti — nehajno od­ vrati Lesli. — Do đavola s tim. Neću da mi ta glupost pokvari raspoloženje. Kakav je program za danas? »Moram nastaviti sa ovom komedijom«, mislio je, »iako i Vong Hai i ja znamo da ne go vorimo ono što mislimo. Ali, takav je ritual pred borbu dvo jice izjednačenih protivnika... Odnosno, on bar misli da ima šanse protiv m ene...« — Mister Liton je u toku prepodneva zauzet, pa ću ja biti vaš vodič, mister Eldridž. Obići ćemo najbliže plantaže, tako da možete govoriti sa na­ šim radnicima. — Želeo bih najpre da vidim kako su smešteni — osmehnu se Lesli. — Svakako — oči Kineza se vnuše. — Mada nećete naći ni­ šta posebno zanim ljivo... »Time mi kaže da je telo ču­ vara već uklonjeno, zajedno sa svim tragovima moje posete«, mislio je ninđa. — Oni mladići i devojke ko ji su juče doputovali — reče naglas. — Možda ne bi bilo lo­ še da porazgovaram i sa nji­ ma. Prvi utisci su uvek najja­ či, zar ne? — Pokušaću da ih pronađem — hladnokrvno odvrati Vong Hai. — Još nešto? — Ne, to.je sve za sada. Hva la, Vong Hai. Kinez se nakloni, bezizraz- nog lica. — Onda ćemo se videti po­ sle doručka, mister Eldridž... Iz svoje spavaće sobe poja­ vi se Sumiko i upitno pogleda Leslija. Ovaj jedva primetno odmahnu glavom, pokazujući joj da ne treba govoriti o st­ varima koje nisu za tuđe uši. Sat kasnije bili su u džipu, istom koji ih je i dovezao do plantaže Del Monte, a za nje­ govim volanom ponovo je bio nemi Rigoberto. Ovoga puta, međutim, njego­ va veština nije bila stavljena na probu, jer je staza mirolju­ bivo vijugala između drveća sa tropskim plodovima odličnog ukusa. Probali su ih odmah, praćeni malo podsmešljivim po gledom Vong Haija. Sumiko je vredno škljocala, koristeći čitavu zbirku foto-apa
42 BORIL AČKE VESTINE 39 rata koje je ovoga jutra pone- la »na posao«. Lesli je razgo­ varao sa desetak devojaka i mladića, otkrivši ono što je i pretpostavljao: niko od njih ni je ni sanjao da negde u blizini postoji skriveni rudnik u ko­ jem kuluče isti takvi mladići i devojke kao što su on i... Vong Hai je neprestano bio u blizini, uvek spreman da po­ mogne ili predloži pravac da­ ljeg obilaska, da ukaže na ne­ ki posebno lep tropski cvet ili pticu sa perjem živih boja. Što se Leslija ticalo, ovo pre podne bilo je izgubljeno. Sve češće neupadljivo je stezao zu­ be, razmišljajući kako da se oslobodi nadzora Vong Haija i sam krene u potragu za Pitom. Vong Hai, međutim, nije bio jedini koji je motrio na njih, jer je u blizini, na obodu džu­ ngle, ninđa svojim oštrim pog­ ledom nekoliko puta uočio hi­ tre senke koje su ih izdaleka pratile. Kinez ništa nije pre­ puštao slučaju. Oko podneva, dok su se od­ marali kraj potoka koji je te­ kao ispod nisko spuštenih gra­ na, ninđa uhvati pogled Sumi- ko. Ona mu dade znak da je sh­ vatila. Pomerila se malo una­ zad, oslonivši se leđima o sta­ blo džinovskog banjana ispod kojeg su sedeli. Opasnost je bila u blizini... »Kakav će oblik sada dobi­ ti?«, razmišljao je ninđa. »Na­ ravno, ništa upadljivo, jer Li- ton ne zna hoće li biti neugo­ dnih pitanja o našoj smrti ako nam se nešto dogodi. Aranžira- će sve kao nesrećni slu čaj... ili pokušaj ubistva ljubomornog m anijaka...« Haragei je upozoravao sve intenzivnije. Ninđa malo pro- meni položaj kako bi imao na oku Vong Haija. Kinez je dremuckao u hlado­ vini, ruku skrštenih preko gru di, ali njegov položaj nije za­ varao Leslija. I on sam umeo je iz sličnog položaja da se kao munja baci u akciju. Kada dođe čas... — Miran kraj — iznenada reče Vong Hai podižući pogled prema Lesliju. — Nimalo na­ lik ostalim delovima ovog os- trva. — Zaista? Zar ima toliko ne­ mira? — Previše. Mnogo ljudi od­ lazi u šumu, pod ovim ili o- nim izgovorom. Neki sebe na­ zivaju čak borcima za slobodu.
BORILAČKE VESTINE 39 43 U osnovi, svi oni uglavnom ži­ ve od pljačke. — Ali, ih u ovom kraju ne­ ma? Preko usana Vong Hai Še- nga prolete lak osmeh. — Do sada ih nije bilo. Vla­ sti jako poštuju mister Litona, znate. Vojska je još prošle go­ dine očistila ovaj predeo. »Iskoristivši bez sumnje pri­ liku da raseli sve koji su žive- li u okolnim selima«, pomisli ninđa. »Međutim, šta sada zna či ovaj razgovor? Pokušaj da se po drevnom ritualu protiv­ nik upozori na opasnost koja će uskoro usleđiti? To bi ličilo na Vong Hai Šenga, svakako... On je do sada potpuno siguran da sam ja ninđa — ili da bar poznajem neke veštine ninđa...« Iznenada, vlažni vazduh uz­ nemirio je ženski vrisak. Kra­ tak, pun iznenađenja i straha. — Upomoć! — jasno je do­ prlo do male grupe. Uspravlja­ jući se, Lesli proceni da glas dopire sa rastojanja ne većeg od dve stotine jardi. Vong Hai je i dalje nepomi­ čno sedeo, osvrćući se oko sebe. — I vi ste nešto čuli? — upita. — Kao da neko doziva? »Zamka«, zaključi ninđa. »Ja treba da poletim prvi, narav­ no, a on će se držati iza me­ ne. .. Pa dobro, Vong Hai Še- ng. Da vidimo šta si ovoga pu ta planirao«! — Ostani ovde — dobaci on hitro Sumiko pokazujući gla­ vom prema džipu. Znao je da ona s lakoćom može savladati Rigoberta i iskoristiti vozilo da se udalji sa ovog mesta ako to bude potrebno. Brzo, ali daleko od svoje uo­ bičajene brzine, Lesli je hitao kroz gustiš, stvarajući mnogo buke. Vong Hai ga je sledio sa nekih desetak jardi zaostatka, ali u džungli je i to bilo do­ voljno da ga ninđa izgubi iz vida. Iskoristivši to, Lesli naglo poveća brzinu, prešavši za ne­ kih tridesetak sekundi potpuno bešumno put za koji običnom čoveku treba najmanje dva mi nuta. Trčao je malo ukoso, sk­ rećući sa pravca kojim je u početku išao. Upozorenje harageija bilo je suvišno: skrivene u žbunju ja­ sno je razabrao tri tamne pri­ like čiji je stav najavljivao opasnost. Tiho, kao zmija, prikrao im se sa boka sve do žbuna koji nije bio više od deset jardi uda ljen od zasede.
44 BORILAČKE VESTINE 39 Sada više nije morao da žu­ ri. . . Proučavao je otšrim pogled­ om njihove siluete kroz granje. Odeća zaštitne boje, visoke či­ zme. Moderne automatske puš­ ke u rukama. Jedan okrete ne rvozno lice untrag, pokazujući beonjače i bradu staru najma­ nje sedam dana. »Tipični gerilci. Možda malo i previše uverljivi pod svojim maskama. .. mada nije nemo­ guće da su i pravi. Čovek koji ima plantažu i prljave poslove u ovom kraju učiniće sve da bude u dobrim odnosima sa ljudima koji bi ga mogli ugro­ ziti. ..« Tri prilike podigle su svoje puške na zvuk tihih koraka. Lesli se bezglasno nasmeja. La ko se može dogoditi da Vong Hai uleti u zasedu koju je sam postavio. .. »Vrhunac veštine, sine moj«, govorio je nekada davno sen- sei Tanaka, »sastoji se u tome da protivnikovo najjače oružje okreneš protiv njega samog...« Vong Hai je bio oprezan. Do Leslijevih ušiju dopre tihi po­ ziv na jeziku koji nije pozna­ vao. Puške se spustiše i ona tro­ jica počeše uzbuđeno da se do- šaptavaju. Iscerivši se, ninđa poče da se privlači bliže. Za koji trenutak imaće dokaz o saradnji Vong Hai Šenga i ge­ rilaca. Vong Hai, međutim, mislio je brzo, veoma brzo. U trenut­ ku kada je ninđa bio na svega pet jardi od zaklona gerilaca, praskavo progovori automatski pištolj u rukama Kineza. Devet hitaca bilo je ispalje­ no tako brzo da su se slili u jedan jedini kratak rafal. Od one trojice samo jedan uspeo je da krikne, promuklim glas­ om čoveka čija su pluća raz- derana vrelim olovom. Vong Hai podiže pogled ka­ da mu je ninđa prišao. Lice mu je bilo bezizrazno. — Ovi ljudi su vrlo neopre­ zni — reče svojim grlenim gla som. — Jako, jako neoprezni. — Da — na usnama ninđe zaigra osmeh. — Bili su zaista jako neoprezni. Idemo li na­ trag? — Idemo natrag — klimnu glavom Vong Hai stavljajući novi šaržer u pištolj. — Mož­ da ih ima još u blizini... — A oni će biti oprezniji ako čuju pucnje! Šta je sa že­ nom?
BORILAČKE VESTINE 39 45 — Da. Neka žena je vikala. Idemo da pogledamo. Traganje koje je potrajalo desetak minuta u okolini me- sta odakle je dopro vrisak ni­ je dalo rezultata, iako je oštro oko ninđe zapazilo tragove u travi koji bi ga možda i odveli do nepoznate saučesnice u pri­ premi zasede. Vong Hai se ni­ je mnogo trudio. — Idemo — reče konačno. — Otišli su. Poslaću ljude da detaljno pretraže čitav, kraj i upozoriti policiju u Liangi. Vratili su se putem kojim su i došli pored tri mrtva tela. Duboka trava upijala je njiho­ vu krv, ali se oko leševa već skupio ogroman oblak insekata koji su uzbuđeno zujali. Lesli ispod oka pogleda K i­ neza. Lice mu je, kao i uvek, bilo ravnodušno. — Neoprezni ljudi — nasme- ja se ninda. — Vrlo neoprezni... Na čistini ispod banjana džip je i dalje stajao na istom mes- tu. I Rigoberto je sedeo na me stu vozača, ali je pogled upe­ ren kroz vetrobran bio prazan, staklast. Duga oštrica mačete bukvalno ga je prikovala za sedište sada već mokro od kr­ vi. Skupocena fotografska opre­ ma i dalje je bila pod drvet- om, uredno složena. Jedino Sumiko više nije bila na istom mestu. Niti bilo gde u blizini... * ❖ * Vong Hai tiho opsova. Nepo­ kretan tamo gde je zastao, Le­ sli je suženim očima proučavao prizor oko sebe, tražeći trago­ ve koji bi ukazivali na pravac dolaska i odlaska otmičara. »Rigoberto sedi mirno na sv­ om mestu. Čovek koji ga je mačetom prikovao za sedište bio je neko koga je on pozna­ vao i koga se nije plašio... prema tom e...« Nije bilo teško naslutiti gde će se Sumiko nalaziti, kao oru­ đe kojim će se neko u datom trenutku poslužiti da bi uticao na ninđu. Skriveni rudnik u planini... »To je prilika i za mene«, zaključi Lesli posle kraćeg, in tenzivnog razmišljanja, tipič­ nog za ninđe. Od početka obu­ ke učili su ih da se potpuno koncentrišu na jedan problem, razmotre sva njegova moguća
48 BORILAČKE VEŠTINE 39 rešenja i brzo se opredele za ono koje će dati najbolje re­ zultate. Iskustvo obračuna ko­ je su ninde pre njih vodile go tovo hiljadu godina, primenje- na psihologija i teorija igara, sve te kategorije postale su svakodnevno oruđe jedinog ni- nđe na Zapadu, Leslija Eldri- dža.. . Njegov plan bio je gotov. Lesli podiže pogled. — Treba odmah obavestiti policiju, mister Vong Hai — reče. — Sumiko je oteta, ne­ ma sumnje, pretpostavljam ra­ di otkupa. — Da. Uzmite džip i pođite, mister Elđriđž. Ja ću ostati ov de da potražim tragove. Lesli odmahnu glavom. — Ne. Vi treba da pođete, Vong Hai. Vaša reč u ovom kraju ima određenu težinu, a mene niko ne poznaje. Polici­ ja i vojska u Liangi mnogo br­ že će reagovati ako ih vi po­ zovete. Ili mister Liton. Sa očiglednom nelagodnošću, Kinez je morao priznati da je Lesli u pravu. Trenutak kas­ nije već je bio u džipu koji je pojurio natrag prema kući. Ninđa ostade na mestu oslu­ škujući pravilni zvuk motora. Kako se činilo, Vong Hai ovo­ ga puta nije smerao nikakvu novu podvalu. »A i zašto bi«, mislio je. »U rukama sada ima veoma sigu­ ran adut...« Žaleći što uz sebe nema ko­ stim i opremu ninđe, on hitro pođe pravcem koji će ga naj­ brže dovesti do puta koji sa obale vodi u planinu. Dve mi­ lje, rekao je čuvar. Uprkos džu ngli, trebalo bi da to rastoja- nje pređe za nešto manje od pola sata... Njegov gotovo volšebni ose- ćaj za pravac ni ovoga puta ga nije izneverio. Petnaest minu­ ta kasnije našao se na uskoj, blatnjavoj stazi prekrivenoj is prepletanim tragovima automo bilskih guma. Bila je dobro čuvana, nara­ vno, ali ništa manje nije ni oč ekivao, pa se prikrao stotinak jardi iznad mesta gde se staza vešto kamuflirana žbunjem, sa stajala sa obalskim putem. Izolovan plastikom zelene bo je, telefonski kabl pružao se paralelno sa stazom, skriven u travi, žbunju, puzavicama. Ne­ ko ga je postavio sa pravim istočnjačkim strpljenjem, bez žurbe, ali je on pogledu ninđe
BORILAČKE VEŠT1NE 39 47 bio tako vidljiv kao da je obo­ jen jarkocrvenom bojom. Taj kabl značio je nepreki­ dnu vezu rudnika i straže na početku puta. D obro.. . Neće biti patrola duž staze... Ponovo se kretao onim ka­ rakterističnim korakom ninđe kome se žuri, brzinom koja je pretila da ga u gotovo svakom deliću sekunde dovede u kon­ takt sa nekom preprekom: de­ blom drveta, gustim spletom lijana, jamom punom vode za­ ostalom od poslednjih kiša. Ali je to ostajalo samo pretnja, jer njegovi refleksi su takvu mo­ gućnost svodili na minimum. Među prstima na momente mu je nešto svetlucalo. Zvez- da od najboljeg čelika, iskova­ na pre mnogo stotina godina rukom japanskog kovača čija je tajna otišla u grob zajedno sa njim. Ivice njenih krakova bile su oštrije od najoštrijeg brijača, obećavajući sigurnu sm rt svakom kome se zari ju u telo. Šuriken. Užasno, nevidljivo i nečujno oružje ninđa... Ali nije bilo potrebe da se to oružje upotrebi dok je trčao paralelno sa stazom, duž tele­ fonskog kabla, Arijadninog ko nca koji ga neće izvesti, već uvesti u lavirint najstrašnijih opasnosti. Čak i da je znao za to, ni­ nđa ne bi usporio svoj trk. .. Međutim. .. Zastao je tako naglo da je gotovo izgubio ravnotežu. Za njega veoma redak događaj... Tanka žica, jedva nešto de­ blja od paučine, bila je raza­ peta na visini od jedne stope poprečno na pravac njegovog kretanja. Deo sistema obezbe- đenja svakako, povezan sa po- teznom minom ili nekim slič­ nim neprijatnim iznenađenjem. Oslonjen na vrhove prstiju ninđa je pogledom opipavao tle oko sebe. Uski prolaz između dva stabla drveta, gusto obra­ sla puzavicama, nametao se kao prirodni put do skrivenog ru­ dnika. Kutija obojena bojama džu- nge bila je pričvršćena za je­ dno od stabala u visini čove- kovog trbuha. Svako ko bi ne­ oprezno zapeo za žicu mogao je računati da će ga pogoditi najmanje desetak krhotina te vešto skrivene mine. »Gruba zamka«, pomisli ni­ nđa. »Moraju je ponovo posta­ vljati kad god neka životinja aktivira minu. ..«
48 BORILAČKE VESTINE 39 Haragei je tiho opominjao na opasnost dok se spremao da preskoči žicu. Gruba zamka? Hmmm. .. Kleknuvši na tle prekriveno trulim ostacima biljaka, ninđa uperi pogled na ono mesto na koje je morao stati prekoraču­ jući žicu ... Nešto nije bilo u redu sa po vršinom tla na tom mestu. Ni­ šta upadljivo, a li... Usne mu se raširiše u osmeh. Naravno, zamka u zamci. Čo- vek koji bi opazio žicu obično bi je odmah prekoračio, zado­ voljan što je tako vešto izbe- gao minu. A onda. .. bum! Zavrtevši glavom, ninđa do­ hvati jednu od puzavica koje su u obliku džinovskih slova M i W spajale drveće. Preleteo je nekih desetak jardi i nečujno se spustio na tle, oprezno os­ matrajući okolinu. Još uvek ništa. Kao i svi si­ stemi obezbeđenja, i ovaj je patio od jedne krupne slabosti: suviše elektronike,- premalo Iju di. Nimalo čudno za predeo ko je je, po definiciji, teško kon- trolisati... Tle je postajalo sve strmije, a iz debelog sloja trulih osta­ taka pod njegovim nogama sve češće su se pojavljivale gole i oštre bezalatne stene. Put je ovde vijugao u nizu serpenti­ na koje su se mukom penjale uz planinu. »Da vidimo«, razmišljao je ninđa. »Ko god ovuda prolazi krenuće, logično* najkraćim pu tem, presecajući serpentine.^..« Najopasniji je najkraći put, sine moj«, jednom je rekao se- nsei Tanaka. Bilo je to na po­ četku njegove obuke u tajnoj školi ninđi, u vreme kada ni­ je uspevao da savlada nestrp­ ljenje urođeno njegovoj gene­ raciji mladih ljudi na Zapadu... Da, najkraći put obično je najopasniji, ali ninđa ipak po­ đe njim, oslanjajući se na ha­ ragei. I pretpostavku da čuvari rudnika ne računaju na njegov dolazak.. . Naravno, sensei Tanaka bio je u pravu. Kao i haragei ko­ ji je poslednjih nekoliko minu­ ta sve intenzivnije slao signale opasnosti. Tle pod njegovim nogama iz maklo se tako naglo da je tek u poslednjem trenutku uspeo da se izvije i malo promeni pravac svog pada u vešto ma­ skiranu jamu. Vrh zašiljenog koca, otvrdnut va-trom, zakačio je samo ramenom, ali je i to
BORILAČKE VEST1NE 39 49 bilo dovoljno da u mišićima os tane duboka brazda iz koje je briznula krv. Na licu ninđe ne pomeri se nijedna crta, samo mu oči po- stadoše za nijansu hladnije. Od meravao je visinu jame. Pet­ naest stopa. Ne previše, pod uslovom da ima prostora za zalet.. . Samo što prostora za zalet nije bilo, jer između njegovog tela i koca nema više od dve, i po stope... Koncentrišući se na bolnu, ali ne opasnu ranu na ramenu, on snagom volje zaustavi krva­ renje. Samo po sebi ono ga ni­ je moglo ugroziti, ali je laga­ no i sigurno narušavalo .snagu ninđe. A u narednih pola časa biće mu potreban i najmanji atom njegove energije... Šumovi koji su dopirali iz džungle nad njegovom glavom promeniše se. Bio je to znak da čuvari rudnika dolaze da vide kakva se to zver uhvatila u nj i hovu zamku. Duboko dišući da bi svoju krv obogatio kiseonikom, ninđa ispod opasača izvuče još dva šurikena, labavo ih držeći u le- voj ruci. Tri šurikena za tri čo veka čije je korake sada sasvim jasno čuo. Probijajući se kroz guste kro šnje, zraci sunca ostavljali su duge zlatne pruge u vazduhu iznad otvora jame. U tom ore- olu pojavi se najpre ružna cr­ na cev puške, a za njom i gla­ va čoveka. — Tu je, momci! — reče on trijumfom u glasu. — Nije na­ oružan! — Hej! — reče drugi oprez­ no se naginjući nad jamu. Kao i prvi, i on je bio u uniformi zaštitne boje. — Momak je us­ peo da izbegne kolac, zamisli! Treći je ćutao, brišući znoj sa čela. Po licu mu se videlo da razmišlja treba li odmah ubi ti neočekivanu lovinu ili se iz­ ložiti opasnosti i povesti je na ispitivanje u rudnik. — Šta da radimo s njim, Ma- ks? — obrati se njemu onaj prvi. — Da ga izvlačimo, ili...? — Ja sam da ga odmah sre­ dimo, do đavola! — reče Ma- ks. U očima mu je svetlucala opasnost. — Naređenja su ja­ sna! Ko god se pojavi u ovom kraju postaje hrana za crve! Podigavši glavu, ninđa se gla sno nasmeja. Izrazi na njiho­ vim licima se promeniše. — Ovaj je poludeo — reče tiho jedan od čuvara.
50 BORIL AČKE VEŠTINE 39 U uskoj jami nije bilo mno­ go mesta za zamah, ali šuriken polete naviše bačen užasnom snagom. Pogodio je onoga koji je progovorio tačno u koren no sa, odbacujući mu glavu i za njom čitavo telo nekud van vi dnog polja ninđe. Pre nego što su druga dvo­ jica dospela da reaguju, krat­ ko zazvizdaše još dva šurike- na. Drugi čuvar bio je pogo­ đen pod bradu. Pao je tako da mu samo glava ostane nad ot­ vorom jame, obilno zalivajući zid od vlažne zemlje svojom krvlju. .. Gađajući Maksa, ninđa malo promeni pravac leta šurikena. Njegov proračun bio je savr­ šeno tačan. Pogođen u rame, Maks užasno vrisnu gubeći ra­ vnotežu. Njegovo krupno telo gotovo sasvim zakloni krošnje drveća nad otvorom ja m e... Zvuk prodiranja koca u lju­ dsko telo nije nimalo prijatan. Maksov krik naglo se prekide, pretvarajući se u krkljanje pu no bola. Podigavši ruke, ninđa zausta­ vi telo u njegovom padu. Dla­ nove i grudi zali mu gusta to­ pla krv, ali je to bilo nešto na što su ninđe navikle. Prema dnu kolac se postepe­ no širio, zadržavajući Maksovo telo na visini od četiri ili pet stopa iznad dna. Kao zmija, ni­ nđa se provuče između njega i zida jame, hvatajući se ruka­ ma za drvo klizavo od krvi. Sada-je imao oslonac i za no ge, iako je pod njegovom te­ žinom Maksovo telo uz vlažan zvuk skliznulo malo niže niz kolac. Dve potpuno krvave šake do hvatiše ivicu jame. Uz malo napora ninđa se nađe napolju, odgurnuvši u stranu mrtvo te­ lo čoveka koji je ležao na sa­ moj ivici. Zavlačeći prste u otvorene rane, ninđa povrati dva svoja šurikena i obrisa ih o unifor­ mu čuvara. To oružje biće mu još potrebno.. . Stotinak jardi dalje staza se završavala u prostoru gde je žbunje bilo raščišćeno pod kro šnjama džinovskih banjana ko­ ji su služili kao zaštita od po­ gleda iz vazduha. Malo dalje nazirao se crni stenoviti zid koji se od tog mesta dizao go­ tovo vertikalno naviše. U zaklonu rastinja, ninđa u širokom polukrugu obiđe čisti­ nu, posebno pažljivo motreći tri terenska vozila na visokim
Nindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umre
Nindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umre
Nindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umre
Nindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umre
Nindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umre
Nindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umre
Nindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umre
Nindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umre
Nindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umre
Nindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umre
Nindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umre
Nindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umre
Nindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umre
Nindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umre
Nindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umre
Nindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umre
Nindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umre
Nindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umre
Nindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umre
Nindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umre
Nindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umre
Nindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umre
Nindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umre
Nindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umre
Nindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umre
Nindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umre
Nindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umre
Nindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umre
Nindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umre
Nindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umre
Nindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umre
Nindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umre
Nindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umre
Nindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umre
Nindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umre
Nindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umre
Nindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umre
Nindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umre
Nindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umre
Nindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umre
Nindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umre
Nindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umre
Nindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umre
Nindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umre
Nindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umre
Nindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umre
Nindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umre
Nindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umre

Recommended

Nindja 040 derek finegan - za smrt je potrebno troje
Nindja 040 derek finegan - za smrt je potrebno trojeNindja 040 derek finegan - za smrt je potrebno troje
Nindja 040 derek finegan - za smrt je potrebno trojezoran radovic
 
Nindja 038 derek finegan - smrt stize u ponoc
Nindja 038 derek finegan - smrt stize u ponocNindja 038 derek finegan - smrt stize u ponoc
Nindja 038 derek finegan - smrt stize u ponoczoran radovic
 
Nindja 033 derek finegan - na ostrici noza
Nindja 033 derek finegan - na ostrici nozaNindja 033 derek finegan - na ostrici noza
Nindja 033 derek finegan - na ostrici nozazoran radovic
 
Nindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbine
Nindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbineNindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbine
Nindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbinezoran radovic
 
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvaraNindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvarazoran radovic
 
Nindja 058 derek finegan - poslednja igra smrti
Nindja 058 derek finegan - poslednja igra smrtiNindja 058 derek finegan - poslednja igra smrti
Nindja 058 derek finegan - poslednja igra smrtizoran radovic
 
Nindja 043 derek finegan - operacija ponoc
Nindja 043 derek finegan - operacija ponocNindja 043 derek finegan - operacija ponoc
Nindja 043 derek finegan - operacija ponoczoran radovic
 
30 klopka za nindju
30 klopka za nindju30 klopka za nindju
30 klopka za nindjuMilenko Gavric
 

Recommended

Nindja 040 derek finegan - za smrt je potrebno troje
Nindja 040 derek finegan - za smrt je potrebno trojeNindja 040 derek finegan - za smrt je potrebno troje
Nindja 040 derek finegan - za smrt je potrebno trojezoran radovic
 
Nindja 038 derek finegan - smrt stize u ponoc
Nindja 038 derek finegan - smrt stize u ponocNindja 038 derek finegan - smrt stize u ponoc
Nindja 038 derek finegan - smrt stize u ponoczoran radovic
 
Nindja 033 derek finegan - na ostrici noza
Nindja 033 derek finegan - na ostrici nozaNindja 033 derek finegan - na ostrici noza
Nindja 033 derek finegan - na ostrici nozazoran radovic
 
Nindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbine
Nindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbineNindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbine
Nindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbinezoran radovic
 
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvaraNindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvarazoran radovic
 
Nindja 058 derek finegan - poslednja igra smrti
Nindja 058 derek finegan - poslednja igra smrtiNindja 058 derek finegan - poslednja igra smrti
Nindja 058 derek finegan - poslednja igra smrtizoran radovic
 
Nindja 043 derek finegan - operacija ponoc
Nindja 043 derek finegan - operacija ponocNindja 043 derek finegan - operacija ponoc
Nindja 043 derek finegan - operacija ponoczoran radovic
 
30 klopka za nindju
30 klopka za nindju30 klopka za nindju
30 klopka za nindjuMilenko Gavric
 
Nindja 054 derek finegan - krvava enigma
Nindja 054 derek finegan - krvava enigmaNindja 054 derek finegan - krvava enigma
Nindja 054 derek finegan - krvava enigmazoran radovic
 
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampiraNindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampirazoran radovic
 
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; e...
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; e...Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; e...
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; e...zoran radovic
 
73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla
73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla
73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-paklazoran radovic
 
Nindja 055 derek finegan - i vetar je rekao smrt
Nindja 055 derek finegan - i vetar je rekao smrtNindja 055 derek finegan - i vetar je rekao smrt
Nindja 055 derek finegan - i vetar je rekao smrtzoran radovic
 
Nindja 066 derek finegan - poruka iz pakla (m garret &amp; emeri)(2.8 mb)
Nindja 066 derek finegan - poruka iz pakla (m garret &amp; emeri)(2.8 mb)Nindja 066 derek finegan - poruka iz pakla (m garret &amp; emeri)(2.8 mb)
Nindja 066 derek finegan - poruka iz pakla (m garret &amp; emeri)(2.8 mb)zoran radovic
 
Nindja 059 derek finegan - osveta nindje
Nindja 059 derek finegan - osveta nindjeNindja 059 derek finegan - osveta nindje
Nindja 059 derek finegan - osveta nindjezoran radovic
 
Nindja 057 derek finegan - grad ukletih
Nindja 057 derek finegan - grad ukletihNindja 057 derek finegan - grad ukletih
Nindja 057 derek finegan - grad ukletihzoran radovic
 
Nindja 032 derek finegan - vreli pesak smrti
Nindja 032 derek finegan - vreli pesak smrtiNindja 032 derek finegan - vreli pesak smrti
Nindja 032 derek finegan - vreli pesak smrtizoran radovic
 
21 sablast crnih mocvara
21 sablast crnih mocvara21 sablast crnih mocvara
21 sablast crnih mocvaraMilenko Gavric
 
Nindja 035 derek finegan - tajfun smrti
Nindja 035 derek finegan - tajfun smrtiNindja 035 derek finegan - tajfun smrti
Nindja 035 derek finegan - tajfun smrtizoran radovic
 
Nindja 023 derek finegan - pakleni vakizasi
Nindja 023 derek finegan - pakleni vakizasiNindja 023 derek finegan - pakleni vakizasi
Nindja 023 derek finegan - pakleni vakizasizoran radovic
 
Nindja 025 derek finegan - purpur, zlato i krv
Nindja 025 derek finegan - purpur, zlato i krvNindja 025 derek finegan - purpur, zlato i krv
Nindja 025 derek finegan - purpur, zlato i krvzoran radovic
 
Nindja 050 derek finegan - indijska veza
Nindja 050 derek finegan - indijska vezaNindja 050 derek finegan - indijska veza
Nindja 050 derek finegan - indijska vezazoran radovic
 
29 dijamanti iz pakla
29 dijamanti iz pakla29 dijamanti iz pakla
29 dijamanti iz paklaMilenko Gavric
 
Nindja 051 derek finegan - izlet u pakao
Nindja 051 derek finegan - izlet u pakaoNindja 051 derek finegan - izlet u pakao
Nindja 051 derek finegan - izlet u pakaozoran radovic
 
Nindja 029 derek finegan - dijamanti iz pakla
Nindja 029 derek finegan - dijamanti iz paklaNindja 029 derek finegan - dijamanti iz pakla
Nindja 029 derek finegan - dijamanti iz paklazoran radovic
 
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrtiNindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrtizoran radovic
 
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartetNindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartetzoran radovic
 
Nindja 052 derek finegan - ples mrtvih
Nindja 052 derek finegan - ples mrtvihNindja 052 derek finegan - ples mrtvih
Nindja 052 derek finegan - ples mrtvihzoran radovic
 
Pod blijedim mjesecom
Pod blijedim mjesecomPod blijedim mjesecom
Pod blijedim mjesecomzoran radovic
 
Sejn 032 dzek slejd - simaron
Sejn 032 dzek slejd - simaron Sejn 032 dzek slejd - simaron
Sejn 032 dzek slejd - simaron Balkanski Posetilac
 

More Related Content

What's hot

Nindja 054 derek finegan - krvava enigma
Nindja 054 derek finegan - krvava enigmaNindja 054 derek finegan - krvava enigma
Nindja 054 derek finegan - krvava enigmazoran radovic
 
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampiraNindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampirazoran radovic
 
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; e...
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; e...Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; e...
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; e...zoran radovic
 
73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla
73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla
73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-paklazoran radovic
 
Nindja 055 derek finegan - i vetar je rekao smrt
Nindja 055 derek finegan - i vetar je rekao smrtNindja 055 derek finegan - i vetar je rekao smrt
Nindja 055 derek finegan - i vetar je rekao smrtzoran radovic
 
Nindja 066 derek finegan - poruka iz pakla (m garret &amp; emeri)(2.8 mb)
Nindja 066 derek finegan - poruka iz pakla (m garret &amp; emeri)(2.8 mb)Nindja 066 derek finegan - poruka iz pakla (m garret &amp; emeri)(2.8 mb)
Nindja 066 derek finegan - poruka iz pakla (m garret &amp; emeri)(2.8 mb)zoran radovic
 
Nindja 059 derek finegan - osveta nindje
Nindja 059 derek finegan - osveta nindjeNindja 059 derek finegan - osveta nindje
Nindja 059 derek finegan - osveta nindjezoran radovic
 
Nindja 057 derek finegan - grad ukletih
Nindja 057 derek finegan - grad ukletihNindja 057 derek finegan - grad ukletih
Nindja 057 derek finegan - grad ukletihzoran radovic
 
Nindja 032 derek finegan - vreli pesak smrti
Nindja 032 derek finegan - vreli pesak smrtiNindja 032 derek finegan - vreli pesak smrti
Nindja 032 derek finegan - vreli pesak smrtizoran radovic
 
21 sablast crnih mocvara
21 sablast crnih mocvara21 sablast crnih mocvara
21 sablast crnih mocvaraMilenko Gavric
 
Nindja 035 derek finegan - tajfun smrti
Nindja 035 derek finegan - tajfun smrtiNindja 035 derek finegan - tajfun smrti
Nindja 035 derek finegan - tajfun smrtizoran radovic
 
Nindja 023 derek finegan - pakleni vakizasi
Nindja 023 derek finegan - pakleni vakizasiNindja 023 derek finegan - pakleni vakizasi
Nindja 023 derek finegan - pakleni vakizasizoran radovic
 
Nindja 025 derek finegan - purpur, zlato i krv
Nindja 025 derek finegan - purpur, zlato i krvNindja 025 derek finegan - purpur, zlato i krv
Nindja 025 derek finegan - purpur, zlato i krvzoran radovic
 
Nindja 050 derek finegan - indijska veza
Nindja 050 derek finegan - indijska vezaNindja 050 derek finegan - indijska veza
Nindja 050 derek finegan - indijska vezazoran radovic
 
Nindja 051 derek finegan - izlet u pakao
Nindja 051 derek finegan - izlet u pakaoNindja 051 derek finegan - izlet u pakao
Nindja 051 derek finegan - izlet u pakaozoran radovic
 
Nindja 029 derek finegan - dijamanti iz pakla
Nindja 029 derek finegan - dijamanti iz paklaNindja 029 derek finegan - dijamanti iz pakla
Nindja 029 derek finegan - dijamanti iz paklazoran radovic
 
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrtiNindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrtizoran radovic
 
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartetNindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartetzoran radovic
 
Nindja 052 derek finegan - ples mrtvih
Nindja 052 derek finegan - ples mrtvihNindja 052 derek finegan - ples mrtvih
Nindja 052 derek finegan - ples mrtvihzoran radovic
 

What's hot (20)

Nindja 054 derek finegan - krvava enigma
Nindja 054 derek finegan - krvava enigmaNindja 054 derek finegan - krvava enigma
Nindja 054 derek finegan - krvava enigma
 
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampiraNindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
 
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; e...
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; e...Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; e...
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; e...
 
73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla
73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla
73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla
 
Nindja 055 derek finegan - i vetar je rekao smrt
Nindja 055 derek finegan - i vetar je rekao smrtNindja 055 derek finegan - i vetar je rekao smrt
Nindja 055 derek finegan - i vetar je rekao smrt
 
Nindja 066 derek finegan - poruka iz pakla (m garret &amp; emeri)(2.8 mb)
Nindja 066 derek finegan - poruka iz pakla (m garret &amp; emeri)(2.8 mb)Nindja 066 derek finegan - poruka iz pakla (m garret &amp; emeri)(2.8 mb)
Nindja 066 derek finegan - poruka iz pakla (m garret &amp; emeri)(2.8 mb)
 
Nindja 059 derek finegan - osveta nindje
Nindja 059 derek finegan - osveta nindjeNindja 059 derek finegan - osveta nindje
Nindja 059 derek finegan - osveta nindje
 
Nindja 057 derek finegan - grad ukletih
Nindja 057 derek finegan - grad ukletihNindja 057 derek finegan - grad ukletih
Nindja 057 derek finegan - grad ukletih
 
Nindja 032 derek finegan - vreli pesak smrti
Nindja 032 derek finegan - vreli pesak smrtiNindja 032 derek finegan - vreli pesak smrti
Nindja 032 derek finegan - vreli pesak smrti
 
21 sablast crnih mocvara
21 sablast crnih mocvara21 sablast crnih mocvara
21 sablast crnih mocvara
 
Nindja 035 derek finegan - tajfun smrti
Nindja 035 derek finegan - tajfun smrtiNindja 035 derek finegan - tajfun smrti
Nindja 035 derek finegan - tajfun smrti
 
Nindja 023 derek finegan - pakleni vakizasi
Nindja 023 derek finegan - pakleni vakizasiNindja 023 derek finegan - pakleni vakizasi
Nindja 023 derek finegan - pakleni vakizasi
 
Nindja 025 derek finegan - purpur, zlato i krv
Nindja 025 derek finegan - purpur, zlato i krvNindja 025 derek finegan - purpur, zlato i krv
Nindja 025 derek finegan - purpur, zlato i krv
 
Nindja 050 derek finegan - indijska veza
Nindja 050 derek finegan - indijska vezaNindja 050 derek finegan - indijska veza
Nindja 050 derek finegan - indijska veza
 
29 dijamanti iz pakla
29 dijamanti iz pakla29 dijamanti iz pakla
29 dijamanti iz pakla
 
Nindja 051 derek finegan - izlet u pakao
Nindja 051 derek finegan - izlet u pakaoNindja 051 derek finegan - izlet u pakao
Nindja 051 derek finegan - izlet u pakao
 
Nindja 029 derek finegan - dijamanti iz pakla
Nindja 029 derek finegan - dijamanti iz paklaNindja 029 derek finegan - dijamanti iz pakla
Nindja 029 derek finegan - dijamanti iz pakla
 
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrtiNindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
 
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartetNindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
 
Nindja 052 derek finegan - ples mrtvih
Nindja 052 derek finegan - ples mrtvihNindja 052 derek finegan - ples mrtvih
Nindja 052 derek finegan - ples mrtvih
 

Similar to Nindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umre

Pod blijedim mjesecom
Pod blijedim mjesecomPod blijedim mjesecom
Pod blijedim mjesecomzoran radovic
 
Sejn032 dzekslejd-simaronpanoramiksjuniorgrcak-170416090639
Sejn032 dzekslejd-simaronpanoramiksjuniorgrcak-170416090639Sejn032 dzekslejd-simaronpanoramiksjuniorgrcak-170416090639
Sejn032 dzekslejd-simaronpanoramiksjuniorgrcak-170416090639zoran radovic
 
Emilio salgari kraljica kariba $
Emilio salgari kraljica kariba $Emilio salgari kraljica kariba $
Emilio salgari kraljica kariba $zoran radovic
 
Sejn 039 dzek slejd - crni andjeo (drzeko &amp; folpi &amp; emeri)..
Sejn 039 dzek slejd - crni andjeo (drzeko &amp; folpi &amp; emeri)..Sejn 039 dzek slejd - crni andjeo (drzeko &amp; folpi &amp; emeri)..
Sejn 039 dzek slejd - crni andjeo (drzeko &amp; folpi &amp; emeri)..Balkanski Posetilac
 
Sejn039 dzekslejd-crniandjeodrzekofolpiemeri-170416090728
Sejn039 dzekslejd-crniandjeodrzekofolpiemeri-170416090728Sejn039 dzekslejd-crniandjeodrzekofolpiemeri-170416090728
Sejn039 dzekslejd-crniandjeodrzekofolpiemeri-170416090728zoran radovic
 
Sejn 028 dzek slejd - tajanstvena mocvara
Sejn 028 dzek slejd - tajanstvena mocvaraSejn 028 dzek slejd - tajanstvena mocvara
Sejn 028 dzek slejd - tajanstvena mocvaraBalkanski Posetilac
 
Sejn028 dzekslejd-tajanstvenamocvarapanoramiksjuni-170415154414
Sejn028 dzekslejd-tajanstvenamocvarapanoramiksjuni-170415154414Sejn028 dzekslejd-tajanstvenamocvarapanoramiksjuni-170415154414
Sejn028 dzekslejd-tajanstvenamocvarapanoramiksjuni-170415154414zoran radovic
 
Kupdf.com frederik eston-lun-na-ostrvu-senki
Kupdf.com frederik eston-lun-na-ostrvu-senkiKupdf.com frederik eston-lun-na-ostrvu-senki
Kupdf.com frederik eston-lun-na-ostrvu-senkizoran radovic
 
Robert e. hauard~konan 3 prokletstvo monolita
Robert e. hauard~konan 3 prokletstvo monolitaRobert e. hauard~konan 3 prokletstvo monolita
Robert e. hauard~konan 3 prokletstvo monolitazoran radovic
 
Robert e. hauard~konan 3 prokletstvo monolita
Robert e. hauard~konan 3 prokletstvo monolitaRobert e. hauard~konan 3 prokletstvo monolita
Robert e. hauard~konan 3 prokletstvo monolitazoran radovic
 
Nindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicom
Nindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicomNindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicom
Nindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicomzoran radovic
 
Sejn 083 dzek slejd - lepotica bez milosti
Sejn 083 dzek slejd - lepotica bez milostiSejn 083 dzek slejd - lepotica bez milosti
Sejn 083 dzek slejd - lepotica bez milostizoran radovic
 
Vestern bestseler 02 velika trka parobroda
Vestern bestseler 02 velika trka parobrodaVestern bestseler 02 velika trka parobroda
Vestern bestseler 02 velika trka parobrodazoran radovic
 
Cormac mc carthy krvavi meridijan
Cormac mc carthy krvavi meridijanCormac mc carthy krvavi meridijan
Cormac mc carthy krvavi meridijanzoran radovic
 
Karl maj pustolovine sa dalekih mora (dzepna knjiga #373)
Karl maj pustolovine sa dalekih mora (dzepna knjiga #373)Karl maj pustolovine sa dalekih mora (dzepna knjiga #373)
Karl maj pustolovine sa dalekih mora (dzepna knjiga #373)zoran radovic
 
Sejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdom
Sejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdomSejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdom
Sejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdomzoran radovic
 
Zoran jakšić severnjak
Zoran jakšić severnjakZoran jakšić severnjak
Zoran jakšić severnjakzoran radovic
 

Similar to Nindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umre (20)

Pod blijedim mjesecom
Pod blijedim mjesecomPod blijedim mjesecom
Pod blijedim mjesecom
 
Sejn 032 dzek slejd - simaron
Sejn 032 dzek slejd - simaron Sejn 032 dzek slejd - simaron
Sejn 032 dzek slejd - simaron
 
Sejn032 dzekslejd-simaronpanoramiksjuniorgrcak-170416090639
Sejn032 dzekslejd-simaronpanoramiksjuniorgrcak-170416090639Sejn032 dzekslejd-simaronpanoramiksjuniorgrcak-170416090639
Sejn032 dzekslejd-simaronpanoramiksjuniorgrcak-170416090639
 
Emilio salgari kraljica kariba $
Emilio salgari kraljica kariba $Emilio salgari kraljica kariba $
Emilio salgari kraljica kariba $
 
Sejn 039 dzek slejd - crni andjeo (drzeko &amp; folpi &amp; emeri)..
Sejn 039 dzek slejd - crni andjeo (drzeko &amp; folpi &amp; emeri)..Sejn 039 dzek slejd - crni andjeo (drzeko &amp; folpi &amp; emeri)..
Sejn 039 dzek slejd - crni andjeo (drzeko &amp; folpi &amp; emeri)..
 
Sejn039 dzekslejd-crniandjeodrzekofolpiemeri-170416090728
Sejn039 dzekslejd-crniandjeodrzekofolpiemeri-170416090728Sejn039 dzekslejd-crniandjeodrzekofolpiemeri-170416090728
Sejn039 dzekslejd-crniandjeodrzekofolpiemeri-170416090728
 
Sejn 028 dzek slejd - tajanstvena mocvara
Sejn 028 dzek slejd - tajanstvena mocvaraSejn 028 dzek slejd - tajanstvena mocvara
Sejn 028 dzek slejd - tajanstvena mocvara
 
Sejn028 dzekslejd-tajanstvenamocvarapanoramiksjuni-170415154414
Sejn028 dzekslejd-tajanstvenamocvarapanoramiksjuni-170415154414Sejn028 dzekslejd-tajanstvenamocvarapanoramiksjuni-170415154414
Sejn028 dzekslejd-tajanstvenamocvarapanoramiksjuni-170415154414
 
Kupdf.com frederik eston-lun-na-ostrvu-senki
Kupdf.com frederik eston-lun-na-ostrvu-senkiKupdf.com frederik eston-lun-na-ostrvu-senki
Kupdf.com frederik eston-lun-na-ostrvu-senki
 
Robert e. hauard~konan 3 prokletstvo monolita
Robert e. hauard~konan 3 prokletstvo monolitaRobert e. hauard~konan 3 prokletstvo monolita
Robert e. hauard~konan 3 prokletstvo monolita
 
Robert e. hauard~konan 3 prokletstvo monolita
Robert e. hauard~konan 3 prokletstvo monolitaRobert e. hauard~konan 3 prokletstvo monolita
Robert e. hauard~konan 3 prokletstvo monolita
 
Nindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicom
Nindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicomNindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicom
Nindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicom
 
Sejn 083 dzek slejd - lepotica bez milosti
Sejn 083 dzek slejd - lepotica bez milostiSejn 083 dzek slejd - lepotica bez milosti
Sejn 083 dzek slejd - lepotica bez milosti
 
Vestern bestseler 02 velika trka parobroda
Vestern bestseler 02 velika trka parobrodaVestern bestseler 02 velika trka parobroda
Vestern bestseler 02 velika trka parobroda
 
Cormac mc carthy krvavi meridijan
Cormac mc carthy krvavi meridijanCormac mc carthy krvavi meridijan
Cormac mc carthy krvavi meridijan
 
Karl maj pustolovine sa dalekih mora (dzepna knjiga #373)
Karl maj pustolovine sa dalekih mora (dzepna knjiga #373)Karl maj pustolovine sa dalekih mora (dzepna knjiga #373)
Karl maj pustolovine sa dalekih mora (dzepna knjiga #373)
 
352483086 italo-kalvino-kosmikomike
352483086 italo-kalvino-kosmikomike352483086 italo-kalvino-kosmikomike
352483086 italo-kalvino-kosmikomike
 
24 smrt sa pozivnicom
24 smrt sa pozivnicom24 smrt sa pozivnicom
24 smrt sa pozivnicom
 
Sejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdom
Sejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdomSejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdom
Sejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdom
 
Zoran jakšić severnjak
Zoran jakšić severnjakZoran jakšić severnjak
Zoran jakšić severnjak
 

More from zoran radovic

Aleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdf
Aleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdfAleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdf
Aleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdfzoran radovic
 
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdf
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdfZagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdf
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdfzoran radovic
 
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdf
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdfZagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdf
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdfzoran radovic
 
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdf
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdfCitac tmine (ALIEN SF - 18).pdf
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdfzoran radovic
 
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdf
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdfTex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdf
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdfzoran radovic
 
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdfzoran radovic
 
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdfKonan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdfzoran radovic
 
efb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdf
efb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdfefb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdf
efb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdfzoran radovic
 

More from zoran radovic (20)

Aleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdf
Aleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdfAleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdf
Aleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdf
 
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdf
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdfZagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdf
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdf
 
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdf
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdfZagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdf
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdf
 
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdf
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdfCitac tmine (ALIEN SF - 18).pdf
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdf
 
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdf
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdfTex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdf
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdf
 
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf
 
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdfKonan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
 
efb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdf
efb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdfefb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdf
efb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdf
 

Nindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umre

  • 1. SRNemačka3,5DM,Francuska10FF,SAD2USi,Švajcarska3Str,Austrija25Asch,ŠveđskalOSkr HmaiisnE— - a » « * SS NINĐA ČOVEK KOJI NIJE UMEO DA UMRE. . . ” f !V <f- '
  • 2.
  • 3. Derek Finegan COVEK KOJI NIJE UMEO DA UMRE
  • 4. SERIJA Borila ke veštine NIN A Naslov romana: OVEK KOJI NIJE UMEO DA UMRE Autor: Derek Finegan Recenzent: Slobodan Luki Lektor: Mirjana Šterijevski Korektura: Nada Maksimovi Slog i štampa: „Litopapir“ - ak DEN PRESS ____________________________________________________________________________ BORILA KE VEŠTINE – NIN A BROJ 39 – AVGUST 1986 godine - Cena 200 dinara. Izdaje NIRO De je novine, 32300 Gornji Milanovac, Tihomira Matijevi a 4. Glavni i odgovorni urednik Mirjana Šterijevski. Urednik: Borivoje Loši . Izdava ki savet: An elka Milojkovi (predsednik), Milica Bogojevi , Ljiljana Jeremi , Vera Smreki , An elko Vidosavljevi , Dragica Mi ovi , Miroslav Jokovi , Miladin Markovi , Krste Zlatevski, Nada Maksimovi , Ružica Vukašinovi , Vesna Jelesijevi , Gojko Štulovi , Svetlana Mijatovi . Telefoni: (032) 712-247 lokal 28, uredništvo, i 714-250 prodaja. Teleks 13731. Štampa: „Litopapir“ - ak.
  • 5. Derek Finegan ČOVEK KOJI NIJE UMEO DA UMRE »Čak i raj mora imati svojih tamnih trenutaka«, izjavio je negde nekad jedan cinik. S pu nim pravom, naravno. Taj zaliv bio je raj na zem­ lji, san bogatih turista i ono što bi mogla biti čuvena leto- vališta da nije onih hiljada lju­ di koji ne umeju da uživaju u lepotama prirode. Gusta zele­ na džungla ispunjena vrtlogom boja tropskog cveća silazila je sve do uskog žala oivičenog sit nim belim peskom. Površina vode bila je mirna, tamnozele- na, i iskrila se na blistavoj sve tlosti sunca. Raj na zemlji, a li... Ćovek skriven granama nad- netim nad uski potočić, koji se tu ulivao u more, raširi usne u hladan osmeh. Njegovo pot­ puno nago telo bilo je mišića­ vo i preplanulo od sunca, crna kosa gusta i kratka. Nad odlu­ čnim usnama blistala su dva oštra tamnoplava oka kojima nije promakla nijedna šarena tropska ptica u svom kruženju iznad džungle. Šum koji mu je privukao pa žnju postade razgovetniji. Tiho pljuskanje vesla koja se zama- ču u vodu. .. Iza kratkog rta obraslog gu­ stom tropskom šumom pojavi se čamac. Veliki motorni ča­ mac, građen za velike brzine. I gonjen veslim a... Skriveni posmatrač spusti svo je telo u svežu vodu potoka, otkrivajući pri tom da mu se u desnoj ruci nalazi oružje ne­ običnog oblika: dugi mač od svetloplavog čelika po čijoj su glatkoj površini poigravali od- blesci sunca na vodi. Oštrica je bila malo zakrivljena na
  • 6. 4 BORILAČKE VEŠT1NE 39 vrhu, sledeći poznate oblike sa­ blje. Niski štitnik za ruku bio je bogato ukrašen, isto kao i drška stisnuta u čvrstoj šaci. Ovaj kraj sveta viđao je ta­ kve mačeve, i to ne tako dav­ no. Oficiri japanskih invazion- ih snaga nosili su ih uvek. I to ne samo radi ukrasa. Kata- na, mač japanskih samuraja uvek je bio i uvek će biti jed­ no od najsmrtonosnijih oružja iskovanih ljudskom rukom ... Čamac u zalivu bio je sada prepušten blagoj struji plime, dok je čovek u belom odelu na njegovoj krmi pretraživao oba lu dogeldom. Ostala trojica, u odeći od crne gume ljudi — ža­ ba i sa glomaznim rezervoari­ ma za vazduh na leđima, str­ pljivo su čekali njegovu odlu­ ku. Dogled je lagano klizio duž obale, često se zaustavljajući na mestima koja bi nekom mo­ gla poslužiti kao zaklon, a ta­ kvih mesta je bilo mnogo. Čovek sa mačem ne pomeri se kada se dva staklena oka uperiše u njegovom pravcu. Za klon je bio dobro izabran i sa čamca ga nisu mogli opaziti. Svaki neoprezni, nagli pokret, povećao bi opasnost da ga ot­ kriju i on je strpljivo čekao da dogled krene dalje. Deset m inuta... Petnaest... Iznenada, onaj u belom spu­ sti dogled i mahnu rukom. Je­ dan po jedan, ronioci se preko ograde čamca spustiše u tam- nozelenu vodu, jedva uznemi­ rivši njenu površinu. Uz pomoć vesala, čamac ni­ je bilo teško održavati na is­ tom mestu, jer je plima već prestajala. Čovek u belom i da lje je više pažnje posvećivao obali, nego onome što se zbi­ va u čamcu i ispod njega. Iz svog zaklona drugi čovek motrio je svaki njegov pokret. Grudi su mu se ravnomerno ši rile i skupljale sa svakim dubo­ kim udisajem koji će obogati­ ti krv kiseonikom i omogućiti mu da provede pod vodom mno go više vremena nego što se to čini mogućim. Sada! Glava čoveka na čamcu bila je u takvom položaju da čak ni iz ugla oka nije mogao zapa­ ziti nikakav pokret u ovom pra vcu. Ne bi ga zapazio, među­ tim, čak ni da je gledao taČno prema ušću potoka, jer je po­ kret bio doslovno nevidljiv. Trenutak kasnije čovek sa mačem bio je duboko pod po­
  • 7. BORILAČKE VESTINE 39 5 vršinom zaliva koja je, gleda­ na odozdo, podsećala na štit ukrašen zlatnim odblescima su­ nca. Dno je bilo duboko pod njim, jer je ovaj deo obale činila os­ nova vulkana ugašenog pre mnogo hiljada godina. Snažno razmahnuvši rukama, čovek sa mačem krete naniže, prema mračnim dubinama u kojima su se tek ponegde razbirale po kretne senke. Da, dobro je odredio potreb­ nu dubinu. Tamo, tridesetak jardi desno i desetak jardi iz­ nad njega, videle su se tri sve- tle tačke, svetiljke ronilaca ko­ ji su bez žurbe pretraživali dno. Još više nad njima naslu­ ćivala se senka čamca na mir­ noj površini zaliva. Znao je da ga ne mogu vi- deti na tamnoj pozadini dna i zato nije usporio svoje bešum- no napredovanje kroz vodu. Kao strelica odapeta iz luka, sledio je najkraći put do ro­ nioca koji je leno mahao noga­ ma, održavajući se iznad veli­ ke stene na dnu čije je oblike ispitivao mlazom svetlosti. Prvi šum koji je narušio ti­ šinu morskog dna stigao je iz njegovih usta. Ispustivši pisak, čovek užasnuto kriknu, jer mu se učinilo da mu usijani nož raseca utrobu. Krik je trajao kratko, jer na ovoj dubini dušnik i pluća br­ zo se ispune vodom. Gnjurac, međutim, nije umro od toga.. . Sečivo mača bešumno mu je otvorilo utrobu, oslobađajući iz njene unutrašnjosti splet creva čija je ružičasta boja postala crna kada je iz omlitavelih ru ku ispala svetiljka. I oblak kr­ vi koji se raširio u nemoj ek­ sploziji bio je crn ... Jedan od ronilaca, okrenut leđima, nije ni primetio da se nešto dogodilo. Drugi je užas­ nuto lebdeo u mestu, sa podi­ gnutom svetiljkom koja je os­ vetijavala njegovo lice i izdu­ bljene oči, uveličane do gro­ tesknih razmera staklom roni­ lačke maske. On je imao vremena da kri- kne dva puta pre nego što mu je vrh katana prošao kroz gr­ lo i gotovo odvojio glavu od vrata Zamah ruke sa teškom svetiljkom bio je spor i neefi­ kasan; nagi ubica izbegao ga je gotovo bez napora, okrećući se trećem roniocu. Udaljen desetak jardi, ovaj je imao dovoljno vremena da iz ruke ispusti izdajničku sve- tiljku koja je lagano počela da
  • 8. 6 BORILAČKE VESTINE 39 tone prema dnu, obrćući se u oblacima koji su u njenom mla zu na trenutak ponovo dobija- li ružičastu boju krvi rastvo­ rene u vodi. Puška za podvodni ribolov užasno je oružje, jer harpun, nošen pritiskom komprimiran­ og vazduha, glatko probija ko žu i najveće ribe. Otpor vode, međutim, čini da se on kreće sporo, užasno sporo za čoveka čiji su refleksi brži od munje. Bez napora izvijajući mišića­ vo telo, čovek sa mačem izbe- že harpun, neumoljivo se pri­ bližavajući tamnoj senci oko čije se glave vio izdajnički pra men mehurića. Pokret ruke ko ji je odbacio nepotrebnu pušku bio je jedva vidljiv, kao i onaj koji je u tu šaku doveo nož širokog sečiva. Ronilac ipak nije želeo da se pod takvim uslovima suprot­ stavi iznenadnoj opasnosti ko­ ja je stigla sa morskog dna. Snažno se odbacivši nogama, on krete ka površini, jedinom mestu gde je još mogao dobi­ ti pomoć. Borba pod vodom, čak i sam boravak pod vodom, zahteva og roman utrošak kiseonika i to je bio veliki napor čak i za plu ća koja su navikla na podvige nedostupne običnom čoveku. Zato je i goniocu odgovarao taj potez progonjenog: što pre obo jica stignu na površinu, utoliko b olje... Čovek na čamcu iznenada se uspravio, jer mu je do. ušiju dopro neki nerazgovetni šum. Skočio je na noge, dočepavši automatsku pušku koja je do­ tle mirovala na dnu čamca. Nje govo lice ostade, međutim, ne­ pokretno. Kose oči pažljivo su pretraživale površinu zaliva dok su ruke naviknutim pokreti­ ma ubacile prvi metak u cev. Nošen zamahom, ronilac izbi na površinu gotovo do pojasa. Podigao je ruke da smakne ma sku, otkrivajući lice unakaže- no strahom. — Vong Hai! — viknu pro­ muklo. — Dole je .. . AAAHHH! Zaurlao je, jer mu se pred očima pojavio vrh mača koji je, da bi dotle stigao, prošao ukoso kroz čmar, trbuh i gru­ di, izbijajući čitavu stopu nad površinu vode. Još uvek nepokretnog lica, Kinez ispali dug rafal, zasipa- jući mecima površinu vode oko roniočevog tela i ne mareći da li će koji hitac zakačiti njego­ vog saradnika. Tela nestade, zajedno sa mačem; jedino se po
  • 9. BORILAČKE VESTINE 39 7 površini lagano širila masna crvena mrlja. .. Hitrim mačjim pokretima, Kinez otrča do kabine i vesto skoči na njen niski krov. Ok­ retao se lagano oko sebe, sa puškom u rukama, tražeći ne­ ki cilj. Odjek pucnjeva još uv- ek je odzvanjao u džungli oko zaliva. — Vong Hai Šeng! Kao munja, Kinez se okrete u pravcu iz kojeg je stigao po ziv. Rafal ostavi dug trag na površini zaliva. — Ovde sam, Vong Hai! Glas je sada stigao sa druge strane čamca. Kinez ispali no­ vi rafal u vodu, grčeći lice. Prst još nekoliko puta priti­ snu okidač, ali je zadimljeni zatvarač ostao u zadnjem polo žaju, pokazujući da je ispaljen i poslednji metak. Sa nerazum­ ljivom psovkom na usnama, Ki nez zavitla pušku u vodu. Glava sa crnom kosom sle- pljenom za lobanju pojavi se nekoliko stopa od čamca. Na us nama je lebdeo osmeh, ali su tamnoplave oči opasno sijale. Opasnije nego mokri čelik ma­ ča podignut na pozdrav. — Slabo gađaš, Vong Hai! Vidi se da puška nije tvoje oružje! Lice Kineza ponovo je bilo bezizrazno. Ne skidajući pog­ led sa čoveka u vodi, on se na- že i podiže sa krova kabine svo je novo oružje. Motka od tvrdog drveta, du ga šest stopa i debela kao čo- večija ruka. Naizgled primiti­ vno oružje, a li... — Dođi, ninđo — reče Kinez tiho. Na japanskom. — Dođi. .. treba da isprobam svoje pravo oružje! »Dobro je«, mislio je čovek u vodi, lagano se približavaju­ ći čamcu. »Sve dok je imao pušku u rukama moglo se do­ goditi da budem primoran da ga brzo ubijem. Ovako. .. ima izgleda da konačno doznam ono zbog čega sam i došao u ovaj raj na zem lji...« — Raj na zemlji? — visoki čovek kratke crne kose i upa­ dljivih tamnoplavih očiju začu­ đeno podiže pogled sa novina koje je držao u rukama. — Si gurna si da to nije oglas neke turističke agencije? Led nežno zazvecka u čaši kada se devojka pomeri na ka­
  • 10. 8 BORILAČKE VESTINE 39 uču, dohvatajući daljinski upra vljač televizora. Njena duga cr na kosa rasu se po ramenima otkrivenim duboko dekoltiran­ om majicom. Kroz tanku tka­ ninu naslućivale su se grudi savršenog oblika. — Pogledaj sam — reče ona. Na licu sa malo kosim crnim očima igrao je smešak. — Ovo sam sinoć snimila iz progra­ ma. . . Hej, gledaj u ekran, ne u mene, Lesli! Zatresavši gl'avom, crnokosi Lesli skrete pogled. Prizor na ekranu to je zaista zasluživao... Zelena džungla, blistava po­ vršina mora, reka koja vijuga između pravilnih redova plan­ taže ananasa. Sočni plodovi u ruci devojke koja očigledno ni je maneken. Svud unaokolo ve sela preplanula lica i beli zubi mladih ljudi koji u rukama dr­ že poljoprivredni alat. A onda, zalazak sunca na morskom ža­ lu i dve prilike, muška i žen­ ska, koje nestaju u talasima uz pratnju vedre m uzike... — Lepo — klimnu mladić glavom. — H m m m .. . onih dvo je. Ne čini li ti se da su bili potpuno nagi? — Gle šta je on zapazio u čitavom spotu! — Da, Les, bili su goli. Pa šta? Rekoh ti: raj na zemlji! — I gde je taj raj? — Ne znam. Uz spot ide sa­ mo poziv zainteresovanim mla dim ljudima između 17. i 23. godine da se jave na jedan te­ lefon u Los Anđelesu. — Los Anđelesu, a? Čekaj, čini mi se da sam nešto slično video i u novinam a... Sa lakim uzdahom, devojka se ispruži do stočića na kojem je stajala njena tašna. Majica skliznu sa ramena, gotovo sa­ svim otkrivajući jednu dojku. — Hej, m ala... Ona baci pred njega čitav svežanj isečaka iz ilustrovanih listova. —Prestani da zaviruješ, sta ri jarče! — reče oštro, ali ša­ ljivim tonom. — Nema ni po­ la sata kako si sve to mogao da vidiš i bez majice! — Pola sata! Boga mu, zar već ima toliko? — Nećeš valjda da kažeš da. ..? — Hoću — sa osmehom na licu, on uspravi svoje visoko, mišićavo telo, puštajući da mu kućna haljina sklizne sa ra­ mena. Ona lako vrisnu kad je on bez napora podiže sa sofe na
  • 11. BORILAČKE VEST1NE 39 9 kojoj je ležala. Obavijajući mu vitke noge oko pojasa, devojka priljubi usne na- njegove. Pod čeličnim prstima tkani­ na majice odmah je popustila. Minijaturne svilene gaćice pru žile su tek nešto jači otpor.. . — Divljače! — proštenja ona. — Zar ti se toliko žuri! On je stajao nepomično, ma­ lo raširenih nogu, kao visoko drvo, prepuštajući devojci da neko vreme vodi igru. »Kama Sutra«, uostalom, taj položaj i naziva penjanjem uz drvo, iako to nije položaj koji bi se smeo preporučiti ljudima nenaviklim na fizičke napore.. . Trenutak kasnije oni se na­ đoše na podu, ponavljajući ig­ ru koju su očigledno odigrali mnogo puta, uvek sa novom ne- žnošću. I uvek sa onim nepo­ novljivim začinom koji obični telesni dodir pretvara u opči­ njenost muškarca telom žene i opčinjenost žene telom muška­ rca. .. Vreme više nije postojalo. Za n jih ... — Sumiko — šapnu on ka­ da se konačno odvojio od nje­ nih grudi. — L es.. . Pogladila ga je po glavi i nestala u pravcu kupatila, no­ seći ostatke svoje garderobe za sobom. On nežnim pogledom ot prati to telo, naizgled krhko i slabašno, ali iznenađujuće sna­ žno za onoga koji dobije prili­ ku da ga bolje upozna. Kada se i Lesli vratio iz ku­ patila, u prostoriji je bio još je dan čovek. Krupan, širokih ra­ mena, sa dugom plavom kosom koja je uokvirivala preplanulo lice. Pridošlica leno mahnu rukom u kojoj se nalazila konzerva sa pivom. — Zdravo, Les. Kako idu po­ slovi? — Još uvek ne znam — os- mehnu se crnokosi. Prineo je nosu već punu čašu konjaka i sa uživanjem ga omirisao. — Izgleda da je Sumiko opet ne­ što iskopala. — Je li? Ima li izgleda da bude neke gužve, mala? Znaš, pomalo sam već počeo da se dosađujem. Da nije piva i že­ na, ne znam šta bih radio, do đavola! San Francisko je u ovo doba godine mrtav grad! — Tabasko Pit, čuveni borac za pravdu! — blago se naruga devojka. — Mislim, Pite, da će ti se ovo dopasti... pogledaj! Na ekranu još jednom pro­ đe televizijski spot onog zema­
  • 12. 10 BORILAČKE VESTINE 39 ljskog raja. Za to vreme, Lesli je zamišljeno preturao isečke iz novina. — Oho! — uzviknu plavoko­ si džin kod poslednjeg kadra. — Gde reče da se nalazi ovo mesto? — Tropski predeli. .. Tihi okean, verovatno. Još uvek ne znam — odgovori devojka. Svi da ti se? — Da li mi se sviđa? Do đa­ vola, kada ćemo ponovo otpu­ tovati do nekog sličnog mesta... pa makar samo da se odmara­ mo! — Mislio sam da ti je odmor dosadio — pecnu ga Lesli ne dižući pogled. — A onda. .. ste kao sam utisak da oni mladići i devojke tamo rade na planta­ ži ananasa. — Rade? Prokletstvo, tamo ništa ne treba raditi. .. plodo­ vi sami padaju sa drveća, a. .. — Da, jedino što nema dr- veta na kojem rastu pivske ko nzerve — primeti devojka. — U stvari, reklama se i odnosi na to; evo teksta iz novina: »Mladi ljudi, između 17. i 23. godine, zdravi i snažni, za lak fizički rad na čistom vazduhu u divnom predelu. Javite se na telefon, i tako dalje... Šta misliš o tome, Pite? — Javljam se odmah, do đa­ vola! Lak fizički ra d ... to je upravo ono što mi nedostaje da bih sprečio da mi stomak poraste od piva! — Malo si prestar — reče Lesli. — Zbog čega ti je ovo, zapravo, upalo u oči, Sumiko? — Ne meni, već mom kom­ pjuteru. Starosna grupa. — Starosna grupa? — upita Tabasko Pit otvarajući svežu konzervu piva. — Kakve to veze ima? — Mladi između 17. i 23. go­ dine, dobrog zdravlja. U posle- dnja tri meseca povećao se br­ oj osoba oba pola iz te staro­ sne grupe koji su nestali bez traga na širem području Los Anđelesa!. — Povećao? Za koliko? — Dovoljno da iskaže iz pro seka — strpljivo objasni devo­ jka. — Kompjuteri su i stvo­ reni da uočavaju takve stvari, Pite. .. — H m m .. . ti misliš da ne­ ko kupi decu i šalje ih na rad po tim plantažama? Sudeći po filmu, oni izgledaju srećni... a ono dvoje naročito, ha-ha-ha! — Film je mogao biti snim­ ljen i na drugom mestu, zar ne? — umeša se Lesli. — A on da, ljudi koji vode taj posao,
  • 13. BORILAČKE VEST1NE 39 11 dobro će se čuvati da ne uzmu mladića ili devojku čiji bi ne­ stanak podigao suviše prašine. H m m m ... sve više mi se čini da je Sumiko ovoga puta pro­ našla nešto zaista sumnjivo. Tabasko Pit sa treskom spu­ sti ispražnjenu konzervu na sto. — I ja tako mislim, boga mu! Daj taj telefon, mala. K o­ ji reče broj u Los Anđelesu? Lesli podiže ruku. I bez tog zapovedničkog pokreta ne bi bi lo teško zaključiti ko je priro­ dni vođa tog neobičnog trija. — Polako — reče. — Moram da razm islim ... Za njih su te reči očigledno imale značenje dublje od uo­ bičajenog. Tabasko Pit i Sumi ko odmah su se uspravili i po­ vukli u susednu prostoriju, os­ tavljajući Leslija samog pred hrpom isečaka. Dvadesetak minuta kasnije Pit oprezno proviri na vrata i značajno klimnu glavom. De- vojka ga je čekala kraj stola u kuhinji, dok se svud unaokolo širio prijatan miris sveže kafe. — Meditira? — upita ona ti­ ho. — Aha. U svakom slučaju, sedi tamo prekrštenih nogu i gole zadnjice. Kao drveni Bu­ da, do đavola! Znaš, uskoro ću početi da verujem kako u či­ tavoj toj religiji ima i nekog smisla! — Religija? — nasrneja se devojka. — Naprotiv. Ono što Lesli čini nije samo sebi cilj, kao kod religioznog transa. Ni nđe to veoma često rade, jer tako opuštaju telo i svom du­ hu daju priliku da neki pro­ blem razmotri u njegovoj celi- ni, bez smetnji koje stvaraju uticaji sa strane. — Đavola! Sama si rekla da ne bih uspeo da ga iznenadim čak ni dok je u transu! — Naravno da ne bi. Ni ti, niti bilo ko dru gi... jedan deo njegove podsvesti neprestano bdi, u čvrstoj vezi sa okolinom. Ninđe to zovu haragei... . i sam si mnogo puta video kako Lesli jednostavno predoseti opasnost. — Vibracije iz okoline? — progunđa Pit. — Mala moja, to ti već neću poverovati! — Vibracije su samo pogo­ dno ime za to novo čulo — os- mehnu se devojka. — Ne doz­ voli da te naziv zavede na kri­ vi put. Lesli živi u potpunom jedinstvu sa svetom oko sebe i u stanju je da doslovno či­ tavim telom uoči i najmanje promene u njemu. A što se Iju
  • 14. 12 BORILAČKE VESTINE 39 di tiče. .. nas izdaju nesvesni pokreti tela, izraz lica, oči. .. usne koje nečujno oblikuju ne­ izgovorene re či... To mu omo­ gućuje da sa velikom sigurnoš­ ću odredi šta ko misli u datom trenutku. Najzad, Pite, on se godinama obučavao u tim veš- tinama u Japanu! — To znam, do đavola! — Misliš da je bilo lako? Le- sli je još uvek jedini čovek sa Zapada koji je postao pravi ni- nđa, znaš... — Jeste, ali sam ja dugo bio ubeđen da oni tamo uče samo... kako to da nazovem. .. prakti­ čne vešti-ne. Mislim na rukova­ nje svim vrstama oružja, bori­ lačke veštine, fizičku priprem­ ljenost, a ne na buljenje u pu­ pak, kao oni momci preko u Indiji! — Sve to je Lesli savladao, Pite, ali je to samo jedna di­ menzija ninđucua. Gola fizička snaga i veština u rukovanju oružjem nisu uvek dovoljni. Oni su samo jedan deo onoga što jedan ninđa mora znati da bi postao ono što Lesli želi da bude: čovek koji će se nepre­ kidno boriti za prava slabih i progonjenih! Vrteći glavom, Pit nače no­ vu konzervu piva, odbijajući ponuđenu kafu. — Ponekad se zapitam — re če posle izvesnog vremena ma­ lo tišim glasom — da li smo mu nas dvoje uopšte potrebni, Sum iko.. . Ona položi ruku na snažnu mišicu mladića. — Potrebni smo mu, Pite — šapnu. — Ti možda, ali ja. .. — Ma šta mislili o tome — reče devojka tiho — i ninđe su ljudi. I njima je potrebna ljubav. .. i prijateljstvo... Mo­ žda čak i više nego običnim ljudima! ❖ * — Bulevar Los Feliz — reče Lesli — To je to mesto. Sače­ kaj me u kolima, Sumiko. Ona klimnu glavom, prouča vajući njegovo lice, iako je iz iskustva znala da ono retko ka da otkriva ono što on ne želi. Ipak, oko zaljubljene žene ose tljivije je od svakog senzora i njoj nije promakla jedva pri- metna tvrda crta oko usta ono ga koji je još uvek bio jedini ninđa na Zapadu.
  • 15. BORILAČKE VEŠTINE 39 13 — Ne dopada ti se ovo me- sto? — upita tiho. — Primetila si — osmehnu se. — Ne, ne dopada mi se. Ši roke ulice, oronule stare zgra­ de, smog u vazduhu.. . — Ne govorim o gradu, Les! — U redu. Ne dopada mi se ni ova zgrada. Loše vibracije, znaš. — Znam. Da te čekam baš na ovom mestu? Lesli osmotri široki bulevar duž kojeg u ovo doba dana ni­ je klizilo previše vozila. Mesta za parkiranje bilo je na strani suprotnoj od zgrade u koju je pošao, pod drvoredom koji su unakazili smog i kisele kiše Los Anđelesa. — Ovde — reče. — I . .. ni­ je važno! — Znam šta si hteo da ka­ žeš. Biću spremna... na sve. — Vrlo dobro — klimnu on glavom. — Eno, i Pit se pri­ bližava ulazu, vreme je da kre nem. .. Motreći ispod oka svaki de­ talj oko sebe, ninđa krete pre­ ko ulice. Odeven u odeću jed­ nostavne elegancije želeo je da ostavi utisak mladog poslovnog čoveka koji zna svoje mesto u svetu. Čak i bolji poznavaoci ljudskih fizionomija ne bi iza te maske otkrili čoveka nau­ čenog da ubija brže od zve- čarke... Tabasko Pit vrteo se oko pra šnjavog ulaza pored kojeg je stajala tabla sa natpisom »LI- TFIL«. Odeven u izlizane far­ merke i staru vojničku košulju, izgledao je mlađi nego obično, zahvaljujući tome što je sa Su miko proveo gotovo pola sata pred ogledalom. Ne pokazujući ničim da ga poznaje, ninđa prođe za njim kroz široka staklena vrata. Me rmerni hol zgrade video je i bolje dane, a svakako i portir za pultom pored lifta. Lesliju, međutim, nije promaklo da is­ pod sedih obrva dva oštra hla­ dna oka motre na svaki pok­ ret u holu. »To je, dakle, firma koja nu­ di ’lak fizički rad u divnim predelima’«, pomisli ninđa. »Fa sada im nije loša... videćemo šta se krije iza nje. ..« Žvaćući gumu, Tabasko Pit prvi priđe pultu. — Ćale — reče — gde je ov­ de taj »Litfil«? Zvao sam te­ lefonom, pa mi neka mačka re če da dođem lično. Kako ona izgleda, a? — Treći sprat, druga vrata desno, gospođica Barou — su-
  • 16. 14 BORILAČKE VESTINE 39 vo odvrati portir. — Lift ne radi. — Boga mu! — uzdahnu Pit. — Ni ovde lift ne radi... ka­ kva ste vi to firma, do đavola? Portir je očigledno imao do­ sta prakse sa momcima koji su se ponašali kao Tabasko Pit. Preneo ie pogled'na sledeću st­ ranku. — Izvolite? — Moje ime je Eldridž — reče Lesli. — Novinar sam. Že leo bih da govorim sa nekim od menadžera »Litfila«. — Imate zakazan sastanak, m ister... Eldridž? — Ne, na žalost. Jutros sam doputovao iz San Franciska, a nemam mnogo vremena. — Niste mi rekli za koga ra dite? — Ja sam ono što se naziva »slobodan strelac«. Kad nešto uradim, ako to vredi, prodajem onome ko .najviše ponudi. — Znam. Na žalost, bojim se da danas niko neće imati vre­ mena da vas primi. Mister Li- ton, nije tu, a mister Koglan, njegov pomoćnik, je veoma za u zet... Osmehnuvši se, Lesli između prstiju desne ruke pokaza ša­ re na novčanici od dvadeset dolara. — Pokušajte ipak kod Kog- lana — reče. — Jako me je zainteresovao onaj spot na te­ leviziji. Da ne znate, možda, slučajno gde je snimljen? — Ne gledam televiziju — progunđa portir, ali novčanice nestade sa stola munjevitom brzinom. Drugom rukom već je stiskao taster interfona. — Mis B lejzdel... jedan novinar, mister Eldridž, želeo bi da ra­ zgovara sa mister Koglanom... Nekoliko trenutaka na dru­ goj strani vladala je tišina. — Pošaljite ga gore — čuo se konačno prijatan ženski gl­ as iz zvučnika. — Izvolite — portir pokaza glavom prema liftu. — Četvrti sprat, odmah ćete videti sto mis B lejzdel.. . — Gle, mislio sam da lift ne radi? — osmehnu se Lesli. — Zavisi. Svakog dana ovu­ da prođe stotinak balavaca sli čnih onome koji je maločas bio tu. Ti besposličari misle da su liftovi građeni za njihovu za­ bavu. .. Sačekavši da se vrata lifta zatvore za njim, Lesli se okre­ te ogledalu kao da želi da pro- veri čvor kravate. Njegove oči, međutim, za nekoliko sekundi
  • 17. BORILAČKE VESTINE 39 15 pretražile su čitav uski prostor kabine. Izašao je na četvrtom spra- tu, sa osmehom na licu. Iza tog osmeha krio se sve čvršći za­ ključak da »Litfil« ima i pošlo va za koje ne zna ni privredna komora, ni poreski organi. Skrivene kamere i m ikrofo­ ni u liftovima staju veoma mno go. Niko ih ne ugrađuje iz lu­ ksuza, već da bi doznao nešto od svojih klijenata... Ili da bi se obezbedio od iz­ nenadnog napada... Za stolom postavljenom u ve likom, raskošno uređenom ho­ lu na četvrtom spratu sedela je jedna od najlepših žena ko­ ju je Lesli ikada video. — Dobar dan — reče on, i ne pokušavajući da skrije svoje divljenje. — U h ... ovaj... mis Blejzdel? Glas žene bio je dubok i prm, ali bez topline koja bi od­ govarala njenoj savršenoj lepo ti. — Vi ste taj novinar? Sače, kajte malo. .. mister Koglan će vas uskoro primiti. .. Sa osmehom na licu, Lesli se spusti u fotelju po strani i zapali cigaretu ne pitajući za dozvolu. Kao da ga ne prime- ćuje, mis Blejzdel nastavi da lupa po pisaćoj mašini, vodeći računa o dugim negovanim no ktima. Ninđa je sa uživanjem posma trao riđu kosu rasutu po ra­ menima, pune, sočne usne i gru di nesputane pod tankom ha­ ljinom od jednobojne svile. Že ne su osetljive na njegov po­ gled, znao je, ali je mis Blej­ zdel bila izuzetak od tog pra­ vila. Petnaestak minuta kasnije Lesli iznenada ustade i bez na­ pora premesti tešku fotelju na drugo mesto, gotovo bočno od stola. Žena iznenađeno podiže pogled. — Šta to znači? — Kad već moram da če­ kam — reče on mirno — tra­ žim lepši pogled na vaše telo. Gledala ga je nekoliko tre­ nutaka krupnim zelenim oči­ ma, a onda sleže ramenima. Ni je se potrudila čak ni da pro- meni položaj u svojoj stolici, položaj u kojem je kratka ha­ ljina otkrivala dobar deo div­ nih dugih nogu. »Žena sa ledom u žilama ume sto krvi«, pomisli ninđa. »Sve ih je više, prokletstvo. .. Šte­ ta!« Zavaljen u fotelju, leno je odbijao dimove, koncentrišući
  • 18. 16 BORILAČKE VEŠT1NE 39 se na razgovor koji će uskoro početi. Sudeći po portiru i mis Blejzdel, ljudi iz »Litfila« neće biti posebno govorljivi. Ništa drugo, uostalom, nije ni očekivao. Firma koja se ba­ vi prljavim poslovima obično izbegava radoznale novinare ko ji imaju običaj da zavlače nos u stvari koje ih se ne tiču. — Zadovoljni ste pogledom? — prenu ga ledeni glas mis Blejzdel. — Treba li, možda, da skinem haljinu? — Gotovo da ne — osmeh- nu se Lesli. — Skrojena je ta­ ko da više otkriva nego što skriva. Ali, ako insistirate... — Ne insistiram. U đite.. . mi ster Koglan vas očekuje. Jedna lampica na uređaju pr ed njom je treperila, što je sva kako predstavljalo signal da nenajavljeni posetilac može ući. Bacivši još jedan pogled na uzbudljivi dekolte mis Blejz­ del, Lesli zakuca na vrata i bez oklevanja ih otvori. Koglanova kancelarija zauzi­ mala je dobar deo ostatka če­ tvrtog sprata zgrade, tako da je morao preći gotovo trideset koraka po mekom tepihu u ko ji su noge nečujno upadale. I sve ostalo bilo je uređeno sa mnogo ukusa i mnogo novca: od pisaćeg stola na koji bi mo­ gao sleteti manji helikopter, do bogatih draperija koje nisu propuštale nimalo svetlosti ni smoga u atmosferu osvežavanu bešumnim klima-uređajem. Koglan ga je čekao ispred pi saćeg stola, u pozi koja je po- dsećala na boksera nervoznog pred početak prve runde. Taj utisak pojačavalo je grubo li­ ce, slomljenog nosa i malo po­ gureno držanje. Lesliju se uči­ nilo da se Koglan neudobno oseća u savršeno skrojenom sku pom odelu, po čijem se prsluku video pepeo cigarete. — Mister Eldridž? — upita on dubokim glasom. — Ja sam Endi Koglan, pomoćnik mena­ džera. Rukovali su se, gledajući je­ dan drugog u oči. Kao da ne može da nađe prave reči, Ko­ glan mu pokaza raskošnu klu­ psku garnituru u uglu i nes­ pretno se pozabavi sipanjem pića. — Nova garnitura? — pri- meti Lesli razgledajući glatku kožu na kojoj je sedeo. — Od­ lična je. — Šta? Ah, fotelje... ne, ni­ su naročito nove. O ne...
  • 19. BORILAČKE VESTINE 39 17 — Onda vam ne dolazi mno­ go posetilaca. Koža je izvan­ redno očuvana. — Ah. .. pa da! Ne, ne do­ lazi. .. ovaj. U stvari L iton ... mister Liton ih uglavnom pri­ ma, ali kad on već nije tu. .. e to ... Ninđa je suženim očima pro učavao lice pred sobom. Kog- lan očigledno nije spadao u ka tegoriju prodornih poslovnih ljudi koji se snalaze u svakoj situaciji. Po njegovom držanju, po govoru, pogledu ispod čupa­ vih obrva, reklo bi se da je najviše šte može da postigne... Telohranitelj jednog od ta­ kvih poslovnih ljudi! Pružajući ruku prema čaši na stolu, Lesli tobože slučajno gurnu istovremeno ispruženi Koglanov lakat. Sa usana dru­ gog čoveka ote se gadna psov­ ka kad mu se viski prosu po pantalonama. — Uh, baš sam trapav! — užurba se Lesli, vadeći mara­ micu. — Dopustite, dopustite, ja ću ... evo odm ah... Koglan konačno uspe da se oslobodi nasrtljivog »novinara«, ali je Lesli dotle već potvrdio svoje sumnje. Ispod brižljivo skrojenog sa koa Koglan je pod pazuhom no sio futrolu sa pištoljem koji je, sudeći po veličini, mogao da bude samo »kolt 45«. Omiljeno oružje profesional­ aca. Čovek koga pogodi metak iz tog oružja ponekad i pre­ živi. .. ali samo ponekad... Izvukavši blok i olovku iz džepa, Lesli mu dade na zna­ nje da je spreman da pređe na razgovor. — Mister K oglan.. . čime se u stvari bavi »Litfil«? — Pa, ov a j... mister Liton ima velike plantaže raznog ju ­ žnog voća. Ananasi, banane. .. guava, gujava, kako li se to već zove. .. I on, znate... — A gde se nalaze te plan­ taže? — Tu i tamo, po raznim me stima. U stvari, problem je ra­ dna snaga, mister Eldridž i mi upravo radimo na tome. — Sezonski posao, zar ne? — Da, to je to! — oduševi se Koglan. — Vidim da shva- tate. Ljudi ne žele posao na mesec ili dva, razum ljivo... — Pa ste se odlučili da se obratite mladima bez stalnog posla, pružajući im priliku da nešto zarade, je li? — Upravo tako! Šteta, ovaj, što Liton nije tu .. . mister Li­ ton, on je vlasnik... Bilo je
  • 20. 18 BORILAČKE VESTINE 39 dosta teško neko vreme, dok televizija nije počela da prika­ zuje film. Onu reklamu, znate, valjda ste je videli? — Spot je zaista snimljen na jednoj od Litonovih planta­ ža? — Pa da. Sa m om cim a... i devojkama. .. koji tamo rade! Divno mesto, zaista. Istina, kli ma nije baš, ali.. . divno mes­ to. — Gde? — Šta? Ah, on o... na Fili­ pinima. Mindanao, ili kako se već zove to ostrvo. .. — Plantaže su tamo? — Da, ova j.. . ne, ima i ta­ mo, ali ima jo š .. . tu i tamo, rekoh. — I koliko mladih ljudi tre­ nutno tamo radi? Koglan podiže zamišljeni po gled prema tavanici. U očima mu se pojavi izraz koji iznena­ da podseti ninđu da ljudi ne moraju uvek biti ono za što se izdaju. .. Koglan je možda bio bivši bokser, ali i još nešto. Glumac! I to izvrstan glumac, jer ni­ je nimalo lako prevariti jed­ nog japanskog ninđu! Lesli malo promeni položaj u fotelji. Sada je uglom oka mogao da osmotri deo tavanice koji je Koglan maloča spogle- dao. »Onaj ko postavlja kamere i mikrofone u liftu, postaviće ih i u sve druge prostorije«, reče on u sebi. »Prema tome. .. ne­ ko prati moj razgovor sa Ko- glanom ...« — Dve stotine ili nešto više. Da, dve stotine osam ili devet. Teško je ... m islim ... ustanovi ti tačan broj. Jedni dolaze, dru gi odlaze... ti mladi ljudi ni­ su navikli na rad, a m i... ali, mesto je zaista divn o.. . raj na zemlji! — Šteta što je tako daleko, jer bih rado posetio jednu od plantaža. Mislim da bi od to­ ga ispala divna reportaža. »Mla di u raju«, već vidim naslov. To ne bi bila loša reklama za Litona, znate. Koglan se zamišljeno češkao po glavi. — Pa d a .. . baš pre neki dan reče mi Liton, »E ndi... on me­ ne zove Endi, znate.. . Endi, kaže, malo publiciteta dobro bi nam došlo...« A ja njem u ... — Upravo o tome govorim — prekide ga Lesli. — Pret­ postavljam da on — ili vi — povremeno obilazite plantaže. Možda nije loša ideja da je­
  • 21. BORILAČKE VEŠTINE «29 19 dnom i ja pođem sa vama. Sa foto-reporterom, naravno. L ju­ di vole da vide i prijatne stva­ ri u novinama, a ne samo ubi- stva i atentate! — Sasvim tačno... sasvim tačno. .. Pa evo, ostavite mi svoju adresu, a ja ću razgova­ rati sa Litonom ... prvom pri­ likom, svakako, mi ćemo vas povesti. O kej? — O kej — klimnu Lesli gla vom, vadeći vizit kartu. — Iz­ volite, na taj telefon obično me brzo možete dobiti. Mnogo vam hvala, mister K oglan... i do viđenja! Koglan je bio lukaviji nego što je izgledao, ali ipak manje lukav nego što je mislio da jeste... Na samim vratima Lesli se još jednom strelovito okrete. Koglan se trže, ali je bilo prekasno da prikrije ono što su njegovi prsti učinili trenu­ tak ranije. Vizit karta bila je pocepana u sitne komadiće razbacane po stolu... Osmehnuvši se, Lesli zatvo­ ri vrata za sobom. »Jedno je sigurno«, pomisli. »Naš prijatelj Endi prilično je siguran da više ne želi da me v id i...« * ❖ * Tabasko Pit klatio se pred ulazom u zgradu sa pikavcem obešenom o donju usnu. — Ortak! — reče glasno kad se Lesli pojavi. — Kako bi bi­ lo da mi daš četvrt dolara? — Četvrt dolara? — pogled ninđe pređe po naizgled uspa­ vanoj ulici, jer je to bila je­ dna od šifara kojima su jedan drugog upozoravali na opasno­ st u trenucima kada nisu bili sigurni da li neko motri na njih. — Šta će ti četvrt dolara, momak? — Za kafu — Pit neodređe­ no mahnu rukom prma kafe- teriji smeštenoj stotinak jardi uz ulicu. — Sačekaću nekog kamiondžiju koji ide za San Dijego, znaš. .. Novčić promeni vlasnika i Pit, vukući noge, krete prema kafeteriji. Ninđa zastade, pa­ leći cigaretu. Pogled mu je bio uperen u kamion na koji mu je Pit lukavo skrenuo pažnju. Obasjano suncem, prašnjavo staklo vetrobrana nije dopuš­ talo da se vidi sedi li ko iza njega. Držeći kamion na oku, Lesli lagano pođe preko ulice.
  • 22. 20 BORILAČKE VESTINE 39 Motor kamiona proradio je u trenutku kada je Pit bio na dvadesetak jardi od njega, a Lesli na polovini ulice, čekaju­ ći da prođe nekoliko vozila iz suprotnog pravca. Potrčao je prema kolima, ne gubeći Pita iz vida. Tabasko je u dva duga skoka stigao go­ tovo do vrata, ali je teško vo­ zilo već bilo u pokretu. Naglo skrenuvši, tako oštro da su gu­ me zaškripale, kamion pređe na suprotnu traku izazivajući pravu paniku među vozačima koji su se u tom trenutku na­ šli na kolovozu. — Brzo! — Lesli odgurnu Sumiko na sedište pored voza­ ča. Motor njihovog »korvera« proradi odmah, jedva čujno. — Lesli, šta...? Ona zaćuta, otvorenih usana, zureći u kamion koji je doslo­ vno rastao pred njihovim oči­ ma, neprestano povećavajući brzinu. Pravac njegovog kretanja go vorio je sve. Za tri ili četiri sekunde zariće se punom br­ zinom u prednji levi kraj »kor vera« i odbaciti ga na debelo drvo, a onda prignječiti uz nje ga, kao praznu kutiju od kon­ zerve. .. Dve sekunde... Suženim očima, Lesli je po- smatrao kamion. Iza stakla još uvek nije video čak ni siluetu vozača. Noga na papuči gasa bila mu je potpuno mirna, kao i ruke na volanu... Jedna sekunda i. .. Iznenada zaurlavši motorom, »korver« poskoči i jurnu, osta­ vljajući širok trag guma na as faltu. Onaj koji je upravljao kamionom pokuša da ga skre­ ne prema kolima koja su izmi­ cala, ali su zakoni inercije bi­ li protiv toga. Klizajući gotovo poprečno po ulici, kamion se u punoj brzini sudari sa drvetom, izvaljujući ga iz korena. Njegova zadnja ivica prošla je svega nekoliko palaca od za dnjeg odbojnika »korvera«! Uz škripu kočnica, kola se zaustaviše. U istom trenutku u kabini kamiona odjeknu pri­ gušena eksplozija, za njom dru ga, mnogo snažnija. Nad pre- vrnutim vozilom iznenada se podiže plamen zapaljenog be­ nzina. — Pokupi Pita! — govorio je Lesli iskačući iz kola. — Če kajte me negde iza ugla. Mo­ ram da pogledam tog kamika­ zu! Zaobišavši točkove koji su se još uvek okretali, Lesli us­
  • 23. BORILAČKE VESTINE 39 21 koči i kabinu, prkoseći plame­ nu. Gotovo istog trenutka od­ skočio je natrag na asfalt, šti­ teći rukama lice od paklene jare. Ljudi su trčali sa svih stra­ na, čuli su se uzbuđeni povici, ali na njega niko nije obratio pažnju. Mirnim korakom, kao u šetnji, ninđa nastavi da hoda prema najbližoj raskrsnici. Na nju je stigao istovremeno kada i policijska i vatrogasna kola, još izdaleka najavljena sirenama. Iza njega, preko pu­ ta zgrade »Litfila«, plamen je gutao kamion i preskakao sa jednog na drugo drvo, u sve crnjem oblaku dima. »Korver« je stajao iza ugla. Bacivši se na zadnje sedište, ninđa klimnu glavom Sumiko. — Možemo — reče. — Ovde nema više posla za nas! — Prokletstvo! — galamio je Pit. — Zašto si čekao po- slednji trenutak! Časna reč, po mislio sam da će vas taj ka­ mion zgužvati kao. .. k ao.. . — Morao sam da čekam. Da sam krenuo ranije imao bi vre mena da skrene i pogodi nas, Pite! — Nadam se da nije odmah umro — kučkin sin! Zaslužio je da se peče na tihoj vatri! — Niko nije umro, Pite — osmehnu se Pit. — Šta? ! Nećeš valjda da ka žeš da je .. . — Ne. Ne bi uspeo da isko­ či u onoj brzini. U kabini ni­ je bilo nikoga! Pit ga pažljivije pogleda. — Siguran si? Čuj, onaj pla­ men je odmah buknuo, mož­ d a ... — I ja sam odmah stigao. Nije mogao izgoreti za tih tri­ desetak sekundi. Ne, kabina je bila potpuno prazna. — Ali, kamion je nlšanio pravo u ovu prokletu olupinu! Kako. .. — Jednostavno — mirno re­ če Sumiko sa mesta vozača. — Čuo si za daljinsku komandu, Pite? — Naravno. Do đavola, niko to do sada nije koristio kod kamiona! — Neko se konačno i toga setio — hladno reče ninđa. — štaviše, možemo smatrati da smo imali dosta sreće... — Nema to veze sa srećom, do đavola! Tvoji refleksi su te izvukli, a ne sreća! — Da, ali refleksi ne bi po­ mogli da se na tom kamionu nalazilo, recimo, dvesta funti
  • 24. 22 BORILAČKE VEST1NE 39 eksploziva, zar ne? A to je sa­ da u modi, kao što znaš... — Prokletstvo! Oni su zais­ ta m ogli.. . Ko, Lesli? — Šta ti misliš, Pite? — Ne znam šta da mislim — plavokosi div zamišljeno se češkao po glavi. — Ima i u Los Anđelesu ljudi kojima smo se zamerili, ali ne verujem da oni uopšte znaju da smo u gra du. Ostaje jed in o... boga mu! — Tačno. »Litfil«, Pite. — Ali. .. — Brzo reaguju, to im m o­ ramo priznati. I veoma su su­ mnjičavi. Sreo sam tipa po ime nu Koglan koji izigrava pomo­ ćnika izvesnom Litonu, vlasni­ ku firme. Po svemu sudeći, Ko glan je njegov telohranitelj, ali veoma inteligentan. Inteligen­ tniji od prošeka. Zadržao me je glupim razgovorima sve dok zamka sa kamionom ne bude spremna. — Onda sam ja lepše prošao nego ti — isceri se Pit zado­ voljno. — Sve vreme sam bio sa mis Barou, a mis Barou je jedna od onih žena zbog koje izbijaju neredi... ako možeš da zamisliš tako nešto? — Uglavnom — osmehnu se Lesli, gledajući u Sumiko. — Još jedan važan podatak: Li- ton voli da za njega rade zgo­ dne žene. I Koglan pred vra­ tima ima devojku koja bi m o­ gla postati »mis Kalifornije« kad god zaželi. — Onda u ovom poslu nećeš nikud bez mene — glasno se nasmeja Sumiko. — Previše is kušenja, a muškarci su slabi... Reci nam, šta si doznao, Pite. — Ne mnogo. Oni su o meni doznali sve. Odnosno, sve što sam želeo da im kažem. Pro­ kletstvo, mislio sam da je la­ ko raditi na plantaži, ali kada sam čuo neka od onih pitanja iz upitnika... — Je li? I ta pitanja će nam nešto reći, Pite. — Kako da ne! I sam sam primetio da je težište bilo na fizičkim kvalitetima, zdravlju i ... čik pogodite! — Nije teško — ninđa sleže ramenima. — Hteli su da zna­ ju sve o tvojim rodbinskim i drugim vezama, zar ne? — Kako si pogodio, do đa­ vola? — Ako zaista rade ono što sumnjamo da rade, odnosno da se bave trgovinom belim rob­ ljem, stalo im je da dobiju mla diće i devojke bez korena, one koje niko neće posebno upor­ no tražiti. Policija svake godi­
  • 25. BORILAČKE VEŠTINE 39 23 ne dobije na hiljade prijava o nestalim osobama; retko ko od njih bude pronađen. — Da, to sam odmah pomi­ slio. Pa, što se mene tiče, m o­ gu da budu potpuno zadovolj­ ni: rekao sam im da nemam ni roditelja, ni bliže rodbine, a da su sve moje veze sa ženskama vrlo prolaznog karaktera. — I šta je divna mis Barou rekla na to? — nasmeja se Sumiko. — Sažaljivo me je pogledala — uzdahnu Pit. — Video sam da joj se to nije dopalo, ali šta sam mogao. I stinu joj nisam smeo reći, zar ne? — Istinu? Koliko te pozna­ jem, rekao si joj punu istinu o sebi! — Da, ali nisam pomenuo vas dvoje, a to je najvažnije, do đavola! — Da li si primljen? . — Da li sam primljen? — Pit nape mišiće pod košuljom. — Ljudi, »Litfil« više ne može bez mene! Mis Barou se čudila ka­ ko su do sada uopšte izlazili nakraj bez Pitera Krotona. Le- po ime sam odabrao, a? — Pristojno — složi se ni- nđa. — Kakav je tvoj utisak, Pite? — Uhodana operacija — pro duži Tabasko ozbiljnim tonom. — I opracija u kojoj se lepo za raduje, jer je kancelarija mis Barou prava izložba savreme- nih uređaja, od kompjutera do automata za kafu. Nisu štede- li na opremi, očigledno. — Skrivene kamere, mikro­ foni? — Vrlo verovatno, iako ih nisam video. Ogledalo na zidu njene sobe moglo bi biti je­ dnostrano, tako da još neko može motriti na kandidate. Ima ih dosta, sudeći bar po karto­ teci u koju je unela podatke o meni. — I ja tako mislim. Portir pomenu stotinak kandidata dne vno. Za deset dana to je oko hiljadu. Po Koglanu, na plan­ tažama ne radi više od dve sto tine mladića i devojaka, što znači da mogu odabrati baš one koji im najviše budu od­ govarali. Nadamo se da ćeš i ti biti u toj grupi, Pite. — Biću, zar ti nisam rekao kako se mis Barou oduševila. Obavestiće me za dan ili dva. Dok se obave formalnosti, ka­ že. — Dan ili dva — klimnu Lesli glavom. — Upravo toli­ ko vremena i meni treba da
  • 26. 24 BORILAČKE VEŠT1NE 39 obavim pripreme za duži bo­ ravak na Filipinim a... — Filipini? — Sumiko podi­ že obrve. — Tama idemo? — Da, na Filipine. Raj na zemlji, a? — osmeh na usnama ninđe bio je ironičan, kao i ton kojim je izgovorio te reči... % — Ipak je ovde lepo, Les — reče tiho devojka. — Pogle­ daj.. . Pod njima, plima je leno za­ pljuskivala obalu obraslu gu­ stom džunglom, stvarajući og­ rlicu od čiste bele pene. U dnu dubokog zaliva nalazio se gra­ dić sa nekoliko pravilno posta­ vljenih ulica u središtu i ne­ urednom gomilom malih kuća svud unaokolo. Površina zaliva bila je izbrazdana bisernobelim tragovima mnogobrojnih bro­ dića. — Lepo — klimnu Lesli gla­ vom. Kroz prozor malog »lir đžeta«, vlasništvo kompanije »Litfil«, pogledom je upijao svaki detalj prizora pod sobom. — Gde smo sada? — Zapadna obala ostrva Mi- ndanao. Onaj grad dole je Li- anga. Čudno, ne vidim planta­ žu. . . ah, eno je tamo. Severno od grada, vidiš, u blizini onog manjeg zaliva. H m m ... mislio sam da je mnogo veća. Oslonjena na njegovo rame, Sumiko je posmatrala tamno- zelenu površinu džungle kroz koju se ponegde razaznavalo korito jedne od mnogih reka koje su se sa planina spuštale u okean. — Ta džungla d ole... je li opasna? — upita tiho. — Ne previše, iako je goto­ vo neprohodna. Od svega će najneugodniji ipak biti komar­ či. Uostalom, ako sve bude u redu, nećemo ovde ostati du­ go. — Ako sve bude u redu — tiho ponovi devojka. — Sam si mi rekao da oni nešto sum­ njaju. — Drugo ništa nisam mogao zaključiti kad je stigao zvani- čan poziv da posetimo jednu od plantaža na Filipinima — sle- že Lesli ramenima. — Videla si ga: memorandum kompani­ je, mnogo ljubaznih reči, bes­ platan let i boravak. Oni nešto sumnjaju, Sumiko, i verovatno su nas ovamo pozvali da nas neupadljivo uklone. Džungla je za to veoma pogodno mesto, znaš. Pokušaj da zamisliš po­
  • 27. BORILAČKE VESTINE 39 25 tragu za dva mrtva tela u či­ nom zelenom paklu dole i sve će ti biti jasno. Ona se strese. — Čak i Pit se uozbiljio — reče, dobacivši preko ramena pogled na sedišta iza njih. K o­ načno je ostavio na miru onu malu plavušu kojoj je dosađi­ vao od početka leta... Nagnuvši se na bok, avion je naglo gubio visinu, približava­ jući se pisti malog aerodroma, udaljenog od grada dve-tri mi­ lje. Iza njih dvoje, četvoro mla dih ljudi, nova radna snaga za Litonove plantaže, uzbuđeno je galamila, diveći se prirodi pod sobom. Tabasko Pit je na­ tmureno ćutao sa konzervom piva u ogromnoj šaci, očigled­ no razočaran hladnoćom plavu­ še kojoj se uporno udvarao to kom dugog leta preko gotovo čitavog Tihog okeana. Točkovi poskočiše na glatkom asfaltu nove piste. Pristanišna zgrada bila je izgrađena u na­ cionalnom stilu, a njena veli­ čina odavala je da bez »Litfi- la« Lianga verovatno nikada ne bi imala svoj aerodrom. — Kako izgleda? — upita devojka dok je ninđa osmatrao zgradu kroz prozor. — Odbor za doček? — Nikakve posebne pripre­ me ne vidim. Uostalom, njima se nigde ne žuri, zar ne? Avion se zaustavio svega pe desetak jardi od zgrade i mla­ di uzbuđeno zagalamiše. Lesli i Sumiko propustiše ih ispred sebe, udišući punim plućima vreli i vlažni vazduh, ispunjen neobičnim mirisima. — Mister Eldridž? Čovek u belom tropskom ode lu koji ih je čekao u dnu ste­ penica imao je karakteristično lice i kose oči Kineza. Ninđi nije promakla izvesna oprez­ nost u njegovom stavu, oprez­ nost tipična za ljude čiji je po­ sao pre svega opasnost. .. »Majstor borilačkih veština, van svake sumnje«, zaključio je hladnokrvno, proučavajući to neprozirno lice i držanje te­ la, svakako iznenađujuće žila­ vog i čvrstog ispod naizgled slabašne spoljašnjosti. — Da, ja sam — reče — mis Sumiko je moj foto-reporter za ovu priliku. — Mister Liton obavestio me je o vašem dolasku — učtivo se pokloni Kinez. — Moje ime je Vong Hai Šeng i veoma sam počašćen time što vas mogu odvesti do plantaže Del Monte. Izvolite, kola nas već čekaju.
  • 28. 26 BORILAČKE VESTINE 32 Pet novopridošlih radnika ni­ su bili dočekani tako ceremo­ nijalno. Visok, krupan čovek potpuno ćelave glave grubo ih je poterao pred sobom prema neuglednom džipu parkiranom u blizini aerodromske zgrade. Već na prvi pogled videlo se da u njemu neće biti dovoljno mesta za sve, ali se ćelavi zb­ og toga očigledno nije uzbuđi­ vao. Ninđa se uzdrža da se ne os- mehne. Litov temperament ne će dugo izdržati takvo ponaša­ nje. Vrlo brzo ćelavi će nauči­ ti da momak koji se predstav­ lja kao Piter Kroton ima smr­ tonosnu desnicu... Dok su preko usijanog asfa­ lta hodali prema vozilu koje je Kinez pokazao, takođe džipu obojenom živim bojama, Lesli- ju nije promakao pogled kojim je Vong Hai Šeng motrio nje­ govu torbu nemarno zabačenu na rame. Istina, ona je imala neobičan oblik, nalik dugoj i uskoj mornarskoj vreći ili je­ dnoj od onih torbi u kojima se nose štapovi za golf. Ma šta pomislio, Kinez nije postavio nikakvo pitanje. Sumi- ko i Lesli smestili su se na za­ dnje sedište, dok je on seo uz vozača, ćutljivog Filipinca čija je koža bila žuta kao u mala- ričara. — Možete staviti torbu i kod mene, mister Eldridž — reče iznenada Vong Hai Šeng. — Imaćete više mesta za stvari mis Sum iko... — Ne, hvala — osmehnu se Lesli. — Ovako je sasvim u re du. Njegov osmeh prikrivao je ne tako vesele misli. Oštro oko Kineza naslućivalo je da se iza grube impregnirane tkanine kri je neko oružje i u tome se ni­ je varalo. Lesli Eldridž stigao je ova­ mo s namerom da ubija, ali je za ubijanje još uvek bilo pre­ rano. Čovek koji ugleda ninđu u njegovom kostimu i sa svim oružjem koje su odabrali tra­ dicija i iskustvo, taj čovek mo­ ra um reti... A upravo oprema ninđe, uz nekoliko drugih sitnica, i na­ lazila se u Leslijevoj vreći. Vong Hai, međutim, nije in­ sistirao. Davši znak vozaču, on se namesti udobnije u sedištu, kao da očekuje duže putovanje. — Koliko ima do plantaže? — upita Sumiko zainteresova- no. Kao pravi foto-reporter već je odnekud izvukla svoj aparat
  • 29. BORILAČKE VESTINE 39 27 i oduševljeno nišanila prirodu oko sebe. — Nešto više od pet milja, ali put, na žalost, nije u poseb­ no dobrom stanju. Otuda i ne možemo uzeti neko vozilo udo bnije od ovog džipa — objasni Kinez. Ninđa se osmehnu, računa­ jući u sebi. Čitava ova opera­ cija, sa potpuno opremljenim prostorijama u Los Anđelesu, privatnim avionima i aerodro­ mom za njih morala je stajati nekoliko miliona dolara. Izgra­ dnja četiri ili pet milja puta u poređenju sa tim bila je sitni­ ca. Tajanstveni mister Liton oči gledno nije želeo da do njego­ vog imanja vodi udoban put kojim bi prečesto nailazili ra­ doznali posetioci. A to je govorilo mnogo. .. Projurivši kroz nekoliko spo rednih ulica gradića, džip se ubrzo nađe na uskoj blatnja­ voj stazi koja je vodila kroz prosečenu džunglu. Težak, vla­ žan' vazduh karakterističnog mi risa odmah ih je zapahnuo ta­ ko da nisu imali mnogo volje da se dive raskošnom tropskom cveou koje se tu i tamo poja­ vljivalo u šipragu. Staza je vijugala kroz džun­ glu da bi dve milje kasnije iz­ bila na obalu okeana u podno­ žju ugašenog vulkana obraslog šikarom kroz koju se ponegde naziralo crno bazaltno kamenje. Do površine okeana ponegde je bilo i stotinak stopa i ninđa za brinuto pogleda u vozača koji nije naročito smanjio brzinu na ovoj deonici. Ko zna kako, Vong Hai je osetio taj pogled. Okrenuo se sa hladnim osmehom na licu. — Ne brinite — reče. — Ne ma nikakve opasnosti. Rigobe- rto je u stanju da ovaj put pro veze i vezanih očiju. Je li ta­ ko, Rigoberto? Ne skidajući oči sa staze pr­ ed sobom, vozač nešto promu- mla klimajući glavom. — Dugo voziš za mister Li- tona, Rigoberto? — pokuša ni­ nđa da produži razgovor. — Ne vredi, ne može vam odgovoriti — osmehnu se K i­ nez. — Nem je, znate. Ali ve­ oma pouzdan, kao što vidite. I zaista, sigurnom vožnjom Rigoberto je prešao opasnu de onicu i spustio džip gotovo do same obale i malog zatona oi­ vičenog peskom zlatne boje. — Ah, kakvo divno mesto! — uzdahnu Sumiko. — Šteta
  • 30. 28 BORILAČKE VESTINE 39 što nemam vremena da ga sni­ mim iz nekoliko uglova. Ovo je pravi raj na zemlji, zar ne, mister Šeng? Ljubazno se osmehujući, Vo­ ng Hai izgovori nekoliko reći na japanskom, na što mu Su- miko oduševljeno odgovori. Le sli je ćutao, praveći se da ne razume ni reći, ali je nastojao da dobro zapamti svaku stopu ovoga puta. Ko zna, jednog od ovih dana može se naći u si­ tuaciji da i sam bude za vo­ lanom džipa i da iza sebe ima poteru sastavljenu od ljudi že­ ljnih njegove k rvi... Skrenuvši od obale, staza na glo izbi na reku premošćenu širokim drvenim mostom. Iza reke počinjala je plantaža sa tropskim voćem, sada obasjana kosim zracima zalazećeg sunca. Kuća je bila pola milje da­ lje. Lesli se osmehnu odušev­ ljenom uzviku Sumiko. Građevina pred njim zaista je zasluživala divljenje svojim belim zidovima i skladnim li­ nijama koje su se uklapale u tamnozelenu pozadinu džungle. Po glatkom travnjaku plamte- le su boje tropskog cveća, a u hladu ukrasnog žbunja videle su se ljupke klupe izrađene od bambusovog pruća. — Divno mesto — reče Les­ li. — Šteta što mister Liton ne živi stalno ovđe. — Da, zaista velika šteta. Ovako velika kuća najvećim delom godine je prazna. — A gde spavaju radnici? — zainteresova se Sumiko, jer su džip sa Pitom i njegovim drugarima izgubili iz vida još na aerodromu. Pola milje dalje nalaze se bungalovi za njih. Takođe ve­ oma lepo mesto, ali, naravno, ne ovako luksuzno. Ipak, oni se svi prijatno osećaju. Na zvuk motora pred glav­ nim vratima zgrade pojavi se čitavo jato Filipinaca u zasle- pljujuće beloj odeći. Otimali su se o njihov prtljag, ali Le­ sli ni ovoga puta nije dopustio da neko ponese njegovu vreću. Pogled kojim je Vong Hai pro pratio razgovor o tome sa je­ dnim od lakeja govorio je mno­ go. Iz ogromnog hola, polumrač- nog zbog spuštenih kapaka, od veli su ih sporednim stepeni­ cama na sprat. — Oprostite — diskretno pro šaputa Vong Hai Lesliju na uvo. — Želite li apartman sa povezanim spavaćim sobama, ili ne?
  • 31. BORILAČKE VEŠTINE 39 29 — Sa povezanim — namignu Lesli. — I hvala. .. to je od­ lična ideja, mister Šeng. Nekoliko koraka iza njih Su miko se pravila da nije ništa primetila. Njen oštri sluh, m e­ đutim, dobro je čuo i pitanje i odgovor. Uostalom, sve to sla galo se sa planom skovanim još u Americi: ovde ona i Lesli neće biti ljubavnici, već ljudi koji rade na istom poslu. Ako uzgred učine i nešto više od toga, niko se neće iznenaditi; dvoje kolega na službenom pu tu često se odlučuju na malo više slobode u svojim odnosima. Sumiko su uveli u njenu so­ bu, a zatim i Leslija, jedna vra ta dalje. Prošlo je čitavih de­ set minuta pre nego što je ni- nđa uspeo da se oslobodi pre- terane pažnje uniformisanih slu gu. Tih deset minuta, međutim, i sam je iskoristio da upozna mali apartman u koji su ga smestili. Iz predsoblja vrata su vodila u kupatilo i u susedno predsoblje, ono koje je pripa­ lo Sumiko. Spavaća soba ima­ la je pogled na džunglu nad koju se brzo spuštao tropski sumrak donoseći krike nepoz­ natih ptica. Skrivena kamera nalazila se u okviru prozora. Ne baš zgod­ no mesto, jer se tobože slučaj­ no veoma lako mogla ometati zavesom. Lesli, međutim, nije želeo da izazove sumnju takvim postupkom. Miurno zviždućući, zbacio je sa sebe odeću mokru od znoja i odšetao do kupatila. Deset minuta kasnije, osve- žen i obučen samo u divnu ku ćnu haljinu od čiste svile na­ đenu u plakaru, on tiho otvo­ ri vrata koja su ga odvajala od odaja Sumiko. Iz njenog kupa­ tila dopirao -je šum vode. Za­ dovoljno se iscerivši, on pređe u njenu spavaću sobu i spusti se u udobnu fotelju, paleći ci­ garetu. Malo kasnije devojka se vra ti iz kupatila, potpuno naga. Tiho je vrisnula kad je ugle­ dala Leslija, nastojeći da se za kloni rukama. .. Nešto dalje u istoj zgradi, čovek pred televizijskim ekra­ nom sa dosadom zamrači sliku, iako je automatski uređaj za snimanje nastavio da radi. Ono čemu se dvoje pridošli- ca posvetilo nije ga zanimalo. Po svemu sudeći, potpuno su bezopasni...
  • 32. 30 BORILAČKE VESTINE 39 * * * Večera je došla u svoju po- slednju fazu, konjak i cigare­ te, i Lesli je sa mnogo sigur­ nosti već mogao predvideti šta će se dalje odigrati. Prvo, Litonovo ponašanje. Uglađeni džentlmen u belom smokingu postepeno je ustupao mesto zveri ispod čijih kadi- fastih šapa su se krile oštre ka­ ndže. Njegove zakrvavljene oči sve duže su se zadržavale na telu Sumiko, obučene u jedno­ stavnu i uzbudljivu haljinu od tanke svile. Uredna kosa sada mu je bila razbarušena, lice crveno od alkohola, ali su vo­ dnjikave plave oči i dalje sve tlucale opasnom vatrom. Drugo, mis B lejzdel.. . Leslija nije iznenadilo njeno prisustvo na plantaži, jer je već pretpostavljao da je Liton ne drži samo zato što je izvrsna sekretarica. Međutim, od one maske hladne poslovne žene ni je ostalo ništa i on je nekoli­ ko puta sa uživanjem zavirio u njen duboki dekolte dok se na ginjala da bi joj zapalio ciga­ retu. Oči su joj sijale i vedro je ćeretala, koristeći svaku pri liku da dotakne Leslijevu ruku. Ukratko, sve se kretalo u pra vcu tipičnom za slične zabave. Za koji čas neko će predložiti da izađu i okupaju se u bazenu čija se kristalno čista voda vi- dela kroz prozor salona. A po­ sle toga... — Kris — mazno oteže mis Blejzdel — ovde je užasno vru ć e ... hajdemo na terasu! Kristofer Liton iskapi do dna tek napunjenu čašu sa viski­ jem. — Do đavola, posluga se po vukla — reče. — Ko će nas služiti, Leni? — Već smo dovoljno popili — reče ona. — Meni se već vrti u glavi, a tebi, Sumiko? — Ona nije popila ništa — umeša se Liton. — Evo, Sumi­ ko. .. uzmi ovu čašu, to ti je tek treća! — Meni sasvim dovoljno — pijano se zakikota devojka. — Ali, kad insistiraš, K ris... — Idemo — odlučno reče Le ni Blejzdel ustajući i protežući svoje uzbudljivo telo, još uz­ budljivije u kratkoj tuniki od gotovo prozirne tkanine. — Me ni je užasno vruće. Les, pove­ di me, molim te, nisam baš si­ gurna na nogama. Oslonjena o njegovu ruku ona ga je gotovo vukla za so­
  • 33. BORILAČKE VESTINE 39 31 bom. Iza njih, Liton se nagi­ njao nad Sumiko i nešto uzbu­ đeno šaputao, a ona se raskala- šno smejala. Lice Leslija Elđriđža bilo je mirno. On i Sumiko predviđeli su ovakvu mogućnost, a ona ni je bila nimalo pijana... pre­ ma tom e... — Je li, imaš li šta sa onom malom? — šapnu Leni Blejzdel privijajući se uz njega tako da je na mišici osetio jednu čvr­ stu dojku. — Ništa naročito — sleže on ramenima. — Zašto? — Nisi video kako se Kris upiljio u nju. Nećeš biti ljubo­ moran, a? Kris je ljubitelj ori­ jentalnih lepotica, znaš. — Ljubomoran? Zašto? Ma­ la nije loša, ali među nama ne ma ničeg ozbiljnijeg. Ako že­ li Krisa, što se mene tiče, mo­ že ga odmah dobiti. — A ti? — Oči su joj sve- tlele u tami. — Moj tip su žene koje izg­ ledaju malo ženstvenije od n je .. — Kao ja, na primer? — Da, kao ti, Leni. Uosta­ lom, čini mi se da to nisam skrivao od trenutka kada sam te ugledao... — I nisi — nasmeja se ona promuklo. — Znaš, to me je najpre malo naljutilo, a onda... — A onda? — Onda sam te malo bolje ugledala i rekla sebi »Leni, glu pačo, odavno nisi srela tako zgodnog muškarca!« — I onda je Koglan zvao, zar ne? — nasmeja se Lesli. — I onda je Koglan zvao. Šteta, a? — Imamo još mnogo vreme­ na, nadam se. Pod uslovom da Kris ne bude ljubom oran... — Nemam ništa sa Krisom — nehajno odvrati ona zasta- jući na ivici bazena. — Ne za­ to što on to ne bi želeo, znaš. Moja deviza je da izbegavam ponude šefova... Slušaj, hajde da se okupamo, a? Lesli se oprezno osvrte. — Ne brini, Kris ih je od­ lično izdresirao — nasmeja se Leni. — Niko od njih ne sme da dolazi ovamo u toku noći. H ajde... I ne čekajući njegov prista­ nak. ona zbaci sa sebe tuniku otkrivajući da pod njom ima samo minijaturne svilene gaći­ ce, jedva dovoljne da joj po­ kriju trbuh. Izmigoljila se iz njih i skočila u vodu, glasno se smejući.
  • 34. 32 BORILAČKE VESTINE 39 — Hajde, kukavico! — dovi- knula je. — Šta, do đavola, če­ kaš? Bez žurbe Lesli zbaci odeću sa sebe, nastojeći da oštrim po gledom probije tamu žbunja koje je štitilo bazen sa supro­ tne strane od kuće. Jedna senka, tamnija od os­ talih, nepomično je stajala u žbunju, zračeći oko sebe pri­ tajene vibracije opasnosti. »On čeka mene«, sa sigurno­ šću zaključi Lesli. »Pa u redu, dolazim. ..« Skočio je iznenada i zaro­ nio pod vodu, menjajući smer svog kretanja. Haragei, to čulo na koje se svaki ninđa oslanja kao što se mi u svakodnevnom životu oslanjamo na vid ili sl­ uh, govorio je da prava opas­ nost još uvek ne zahteva nje­ govu neposrednu reakciju. A u međuvremenu. .. Pod vodom ruke su skliznu­ le po glatkoj koži njenih beda­ ra izazivajući tih, iznenađen vrisak. Izronio je kraj žene i privukao je sebi, osećajući na­ pete bradavice na svojim gru­ dima. — Oh! — šapnula je-tražeći naj udobniji položaj. — Znala sam da će biti ovako dobro, L es.. . Odvajajući je od sebe on joj grubo pomilova grudi, okrenu- vši se tako da na oku drži ono mesto u žbunju. Čovek je i da lje stajao potpuno nepomično, što je samo po sebi povećavalo opasnost. Protivnik koji ima dobre živce i hladnokrvno vre ba najpovoljniji trenutak za napad, uvek je protivnik sa kojim je teško izaći nakraj. Leni je sada bila pod vodom i njene usne doticale su mu grudi, trbuh, butine. Izronila je, bučno ispuštajući vazduh iz pluća. — čoveče — dahtala je — dosta je bilo ovoga, ne mogu više da izdržim. Hajdemo na obalu... Umesto prema kući, ona za- pliva na suprotnu stranu ba­ zena. »Divno je građena«, pomisli ninđa gledajući je kako izlazi iz vode. »Šteta što više od po­ lovine vremena moram da dr­ žim na oku onog momka u žbunju.. .« Nečujno, čak i za njihov izo štreni sluh, prilika se pomeri- la u svom zaklonu. Duboko u podsvesti ninđe haragei pojača svoje neobjašnjive signale... Opasnost je bila tu. Još ko­ rak ili d v a ...
  • 35. BORILAČKE VESTINE 39 33 — Hajde, dođi već jednom! — nestrpljivo prošaputa Leni. Stajala je na ivici bazena, sve ga četiri ili pet jardi od one senke. Odbacivši se od dna Lesli zapliva prema ženi, nastojeći da neprestano bude zaklonjen njenim telom. Umesto lestvica- .ma, izašao je na ivicu uz po­ moć svojih snažnih ruku. Bila je spremna da ga do­ čeka. Osetio je njene zube na svom ramenu i vlažni trbuh koji se trljao o njegovo telo. — Sad! — stenjala je. — Sad, Lesli. . . sad! — Ne ovde — šapnu on. — Želim neko udobnije mesto, gde se možemo voleti satima, Leni.. . — Ne, sada! — gotovo je vri štala. — B rzo... posle ćemo ići! Ne mogu više da izdržim. Les! »Ona zna za čoveka u žbu- nju«, zaključi ninđa sa hlad­ nom sigurnošću. »Vrlo dobro... neka onda sama proveri kako ce on izvršiti svoj posao. Grubo je dograbivši za bo­ kove on je podiže i privuče se bi, dopuštajući da mu obavije noge oko pojasa. Vrisnuvši od uživanja, ona opusti gornji deo tela tako da joj je mokra crve­ na kosa doticala travu. HARAGEI! Tihi šum, nalik uzdahu i na­ gli pokret ninđe dogodili su se u istom trenutku, jer je hara- gei sa savršenom preciznošću najavio napad. Leni vrisnu, osetivši ubod u gola leđa koja su se iznenada našla između ninđe i strelca sa duvaljkom skrivenog u žbunju. Odbacivši telo žene kao lutku u stranu, Lesli u dva duga sko ka pređe rastojanje do njega. Oči ubice svetlele su u ta­ mi, ruke su ponovo prinosile duvaljku usnama, ali je ninđa već stizao. Udarac ivicom dla­ na odbaci opasno oružje u tra­ vu, drugi se sruči na ruku ne­ efikasno podignutu da zaštiti lice. Oniski čovek širokih pleća je ćutao, što je pokazivalo da još uvek nije izgubio prisustvo du ha. Njegova noga polete navi­ še, ali tela ninđe već nije bilo na mestu koje je ciljao. Dve moćne šake sklopiše se oko vra ta, pritiskujući prstima dobro poznata mesta. Ubica izgubi svest. Vukući ga za jednu nogu ninđa se vrs ti do ivice bazena. Jedan jedini pogled na Leni-
  • 36. 34 BORILAČKE VEŠTINE 39 no i u smrti divno telo bio je dovoljan. Otvorene strelice su dvostruko opasnije oružje zato što ubijaju tiho. I veoma b rzo... Odmahnuvši glavom, ninđa obiđe bazen vukući onesvešće- nog Filipinca za sobom kao st­ var. Hitro je navukao gaćice i produžio do kuće. Na terasi je još jednom pro- verio u kakvom je stanju nje­ gov zarobljenik, iako je znao da zahvat koji je primenio ga- rantuje nesvesticu od najmanje deset minuta. Ostavio ga je da leži među krhkim stolicama od pruća, a on je tiho ušao. Liton nije opazio njegov do­ lazak iako je licem bio okre­ nut vratima. Otvorenih usta, izbuljenih očiju, nadnosio se nad krhko nago telo Sumiko koje se uvijalo pod njim. Ona je stenjala od uživanja, ali Le- slijevo uho otkri u tom glasu lažan ton. Ma šta se u međuvremenu ovde dogodilo, Sumiko u tome nije previše uživala... — Litone! Izbuljenim očima trebalo je nekoliko dugih trenutaka da se usredsrede na Leslija. — Šta... šta se dogodilo? — Leni. Mrtva je. — Šta? ! — Mrtva — ponovi ninđa oš tro motreći Litonovo lice. Izne­ nađenje na njemu bilo je st­ varno. »Logično«, mislio je. »Nije trebalo da umre ona... već ja!« Liton se zatetura, uspravlja­ jući se. Niz koščato telo slivali su mu se čitavi potoci znoja. — Kako. .. kako se to dogo­ dilo? — Otrovna strelica. Ubica je stajao u žbunju kraj bazena. — Ubica? A li... Jasno se videlo koliko truda Liton ulaže da povrati prisus­ tvo duha. Odmahnuo je glavom i kročio u stranu, do stola. St­ resao se čitavim telom iskapiv- ši punu čašu viskija. Lesli iskoristi taj trenutak da se osmehne Sumiko koja je mirno navlačila svoju haljinu. Kada se okrenuo, Liton je već imao potpunu kontrolu nad sobom. U ruci mu se nađe pi­ štolj izvučen ispod jastuka na kauču. »Neobično mesto za pištolj«, pomisli ninđa. »Ili možda ima i više pištolja raspoređenih po stanu...« — Idemo! — reče promuklo vlasnik plantaže. — Moramo naći prokletog ubicu!
  • 37. BORILAČKE VESTINE 39 35 — Ubica je tu — sleže Le- sli ramenima. — Ja sam ga već uhvatio. — Živ? — iznenađenje na Litonovom licu ni sada nije bi lo odglumljeno. — Onesvešćen, ali živ — kli mnu Lesli glavom. — Gde je? Gde, do đavola? — Tu, na terasi — pokaza Lesli glavom. Prigušeno psujući, Liton pro trča pored njega, mašući pišto­ ljem. Lesli pohita za njim. Naginjući se nad nepomično telo, Liton ubaci metak u cev. Ninđa je bio spreman da rea- guje: živ ubica Litonu svaka­ ko nije bio potreban, ali nje­ mu jeste... Iznenada Liton se okrete. Čak i u tami videlo se olakša­ nje na njegovom licu, olakša­ nje koje nije uspeo da prikri- je- — Pa on je mrtav! — reče. — Ti si ga ubio, do đavola! * — Ti ga nisi ubio? — proša­ puta Sumiko. Njih dvoje ležali su u pot­ punoj tami Leslijeve spavaće sobe i tiho šaputali kako bi iz- begli prisluškivanje. Njihova gola tela bila su mokra od zno ja uprkos prijatnoj svežini va- zduha koju je obezbeđivao kli- ma-uređaj, jer su navukli po­ krivače na glavu. — Nisam, do đavola! Zašto bih ga ubio? Meni je bio po­ treban živ. — Naravno. Neko od Litono- vih ljudi, a? — Svakako. Brzo i vešto oba vljen posao. Neko mu je oš­ trim bodežom probio srce, tako tiho da čak ni ja nisam čuo nikakav šum. — Kinez? — Moguće. I tebi izgleda su­ mnjiv? — Da. Opasan čovek. On su­ mnja da si ti ninđa, Lesli. Vi­ še se ne smeš odvajati od svo­ je opreme kao večeras. Pretre­ sli su ti sobu? — Vrlo detaljno — tiho se nasmeja on. — Naravno, ra­ čunao sam s tim. Kostim i oru žje ninđe više nisu u torbi, već skriveni u krošnji drveta koje se nadnosi nad moj prozor. Mi slim da su veoma razočarani tim pretresom, mala. N ego.. . kako je bilo sa Litonom? — Đubre! Na šta sam sve primorana da bih ti pomogla!
  • 38. 36 BORILAČKE VEŠTINE 39 — Nije bilo lepo, znači — na smeja se on. — Šteta... a i mene je taj Filipinac prekinuo u trenutku kada je postajalo interesantno. — Liton je životinja, Les — šapnu ona, dotičući mu usnama grudi. — Iskusan i dobar lju­ bavnik, očigledno, ali mi se na momente činilo da gubi razum. Njegove o či... video si? — Aha. Tip se i drogira. — Da, to se već vidi. To ga, međutim, čini još opasnijim. — Opasnijim zato što se nje govi postupci ne mogu uvek predvideti. Hajde sada, odspa­ vaj malo. Do jutra nema još mnogo, a i sutra nas svakako očekuje naporan dan. — A ti? — Moram najpre da prona­ đem Pita i vidim da li je on nešto doznao. — Budi oprezan.. . tvoju so­ bu svakako drže na oku. On je ućutka poljupcem. Ne koliko trenutaka kasnije ona je duboko disala, utonula u mi ran san. Ninđa se nečujno vrati u svoju sobu, prkoseći skrivenim mikrofonima. Ne dotakavši za vesu on se odšunja na terasu, proučavajući suženim očima okolinu. Vetar je donosio zanosni mi­ ris frangipanija, šum talasa na bliskoj obali i one neobjašnjive zvuke koji uvek narušavaju mir džungle osvetljene samo krupnim južnim zvezdama. Litonovi ljudi suviše su ve- rovali svojim elektronskim ure đajima. Čovek koji motri Le- slijeve prozore skriven u žbu- nju bio bi daleko efikasniji. Ispunivši pluća vazduhom, ninđa skoči raširenih ruku. .. Dva minuta kasnije niz de­ blo nara drveta skliznu prilika obučena od glave do pete u tradicionalni kostim ninđi, cr­ nu svilenu odeću priljubljenu uz nago telo. Čak i glava bila je pokrivena crnom kapuljačom sa dva uska proreza za oči. U široki kožni opasač, pravi arsenal minijaturnih smrtonos­ nih predmeta bili su zataknuti katana i vakizaši, oružja koja predstavlja prirodni produžetak ruke svakog ninđe... Kao senka neke šumske zve- ri, ninđa se bešumno probijao kroz džunglu izbegavajući uta­ bane staze. Vong Hai ga nije slagao: do naselja radnika na plantaži bilo je svega oko pola milje. »Liton misli da je veoma lu­ kav«, razmišljao je ninđa os­
  • 39. BORILAČKE VEŠTINE 39 37 matrajući niz niskih bungalo­ va koji su se u polukrugu re­ dali između ivice džungle i je­ dne veće zgrade, svakako gla­ vne zgrade plantaže. »Svakom ko se iole razume u ekonomi­ ju, međutim, mora biti sumnji­ vo dovođenje radne snage iz Amerike na Filipine gde je ona gotovo deset puta jeftini­ ja. . . Očigledno, poslovi ovde nisu čisti, ali Liton zbog nečeg nema poverenja u Filipince...« Na trenutak je odbacio taj problem od sebe, razmišljajući o konkretnijem pitanju: kako ući Pitu u trag. Najbrže, iako ne i najlakše, saznaće gde su ga smestili ako pregleda ono što na plantaži zamenjuje knjigu gostiju na hotelskoj recepciji. Prema to­ me. .. Oprezno je obišao veliku pri zemnu zgradu utonulu u tamu. Sva vrata i prozori bili su čvr­ sto zatvoreni, ali to za njega nije predstavljalo prepreku. Savijeni komad žice izvučen iz opasača poslužio je kao ključ za jedna od vrata okrenutih mračnoj džungli. Trenutak ka­ snije ninđa se nađe u hodniku koji je, činilo se, prolazio čita­ vom zadnjom stranom zgrade. Prilika u crnom nečujno je prešla put do hola, velike kva­ dratne prostorije iza glavnog ulaza. Da, bio je tu pravi ho­ telski pult i. . . I čuvar. U fotelji, kraj niskog stočića sa razbacanim časopisima, bla­ ženo je hrkao čovek u beloj tropskoj odeći sa pištoljem u futroli za pojasom. Na stočiću su ležali puška i baterijska la­ mpa, njegov svakodnevni alat. Usne pod svilenom maskom raširiše se u osmeh. Izvukavši levom rukom vakizaši iz opa­ sača, ninđa priđe čuvaru sa le­ đa. Dodir hladnog čelika na grlu nije najprijatniji način da se neko probudi. Krik iznenađe­ nja zastade čuvaru u grlu. — Ni glasa! — šaputao je ninđa. — I ne pokušavaj ni­ kakve gluposti, inače... — K o .. . ko je to? — Tvoja smrt! — Do đavola, čoveče, ja ... —. Tišina! Odgovaraj samo na ono što te pitam, inače si go­ tov! Oštrica vakizašija stajala je horizontalno, pritiskujući grlo čoveka tako da je morao za­ baciti glavu na naslon fotelje. Ipak, čak ni u tom položaju ni
  • 40. 38 BORILAČKE VEŠTINE 39 je mogao videti ninđu koji je klečao iza njega. — Koliko čuvara dežura no­ ću? — Trojica. J a .. . i još dva čoveka. M i... — Svako ima svoju zonu, je li? — Da — čovek je s mukom gutao pljuvačku, ali mu je gl­ as i dalje bio izobličen strah­ om. — Proveravate li jedan dru­ goga? I ko proverava vas? — Ne. Vong Hai Šeng, on povremeno kontroliše... — Vong Hai? A ti se ipak usuđuješ da spavaš, a? — na- smeja se tiho ninđa. — Ko je Vong Hai? — Ne znam tačno. Nikada ne govori o sebi. Znam da je iz Hong K onga.. . i pravi užas u borbi... i sa oružjem i bez n jega ... — On me ne interesuje na­ ročito. Tražim devojku koja je danas došla na plantažu. Pla­ va, vitka, dvadeset jednu ili dve godine. — Danas? Danas niko nije došao na plantažu, mister, ča­ sna reč! Sečivo pojača pritisak na iz- bočenu jabučicu. Čovek zakrk- lja. — N iko... — stenjao je. — Časna reč! Eno, tamo je i knji­ ga. . . možete proveriti.. . — Nije došlo njih pet avi­ onom? — Niko nije došao. Sem go­ stiju mister Litona, a njih je samo dvoje. .. Ninđa je napeto razmišljao. Moglo se dogoditi da čuvar za­ ista ne zna da je pet novih ra­ dnika stiglo na plantažu, ali... — Postoji li još neko mesto gde su ih mogli smestiti? Odgovor je stigao samo ne­ koliko trenutaka kasnije nego ostali, a to je iskusnom uhu ninđe pomoglo da otkrije kako čuvar laže. — Nee. .. kakvo drugo mes­ to? Ovo j e ... Sečivo se pomeri po koži, os tavljajući plitak i bolan rez. — Sada me lažeš! — -mirno reče ninđa. — Ti izgleda mi­ sliš da sam ovamo došao da slušam tvoje laži? Desna ruka bila mu je spre­ mna da priguši eventualni gla sni krik, ali čuvar uspe da se uzdrži. Iz grla mu je dopiralo samo cviljenje uplašene živo­ tinje. — Dakle? — Zaista... ovamo nisu do­ šli. .. možda. .. m ožda...
  • 41. BORILAČKE VEŠTINE 39 39 — Možda? Govori, čoveče! — R udnik... možda su odre đeni da rade u rudniku! Rudnik? Usne pod maskom još jed­ nom se raširiše u osmeh. Pa naravno! Rudnik skriven neg- de u planini obrasloj džunglom objasnio bi mnogo toga.. . Rudnik. Čega? Plantaža je bila samo maska, naravno. Jedan deo radnika iz Amerike zaista je radio na njoj, ali niko od njih nije ni slutio da postoje i grupe koje nikada nisu videle uredna sta­ bla ananasa. Njih su pravo sa aerodroma prebacivali u taja­ nstveni rudnik odakle verova- tano nikada više nisu izlazili. Filipinci nisu bili pogodni za taj posao. U njihovim velikim porodicama nije bilo članova za koje niko nikada ne pita gde su i šta rade. Otuđena de- ca Los Anđelesa, međutim, bi­ la su idealna za ostvarenje Li- tonove mračne zamsili. — Šta se kopa u rudniku? Čime se ruda prebacuje odav­ de? — Ne znam. .. ne znam tač- no. Ljudi kažu da je zlato, ali niko nikada nije video. Samo drevne kutije koje se noću pre bacuju do broda u zatonu. .. ti jako su teške, to je sve što mogu re ći.. . — Brod dolazi često? — Jednom mesečno, otprili­ ke. Uskoro treba ponovo da se pojavi, ali nama ne govore ka­ da. Pozovu nas samo da mo­ trimo na ljude dok prenose ku­ tije sa obale. .. — Gde su smešteni ti ljudi? Koliko ih ima? — Nikada ih nisam video sve, a li.. . Vakizaši još jednom dotač« jabučicu. — Govori! — Mislim da se vrlo česiu menjaju. Uvek su tu nova li­ ca. .. Ninđa oseti kako mu se dla­ čice na leđima dižu pod svile­ nim kostim om ... Često se menjaju! Znači li to d a .. . — Nisi mi rekao gde su ljudi! — Putem uz obalu. .. postoji jedna staza čiji je izlaz na oba­ lu maskiran žbunjem ... ono se može ukloniti i tada vozila pro laze. — I rudnik je tamo? — Da, i rudnik je tamo, dve milje dalje... u planini. Tu su ogromne pećine, dobro skrive­ ne.
  • 42. 40 BORILAČKE VEŠTINE 39 — I ljudi su u pećinama, je li tako? Koliko čuvara motri na njih? — Dvadeset. .. oko dvade­ set. .. neprestano se smenjuju, iako.. . — Iako šta? Govori, proklet bio! — Oni retko kada nešto po­ kušavaju. Nekako su ... bezvo­ ljni. Ninđa lagano klimnu glav­ om. Slika tajanstvenog Litono- vog poduhvata sada je bila mnogo jasnija... Šta sada? Uskoro će jutro i on se mora vratiti u svoju so­ bu da ne bi izazvao sumnju. — Imaš li još nešto da mi kažeš? Osetio je kako se telo u fo­ telji ukrutilo. I čuvar je shva­ tio da mora umreti kada ovaj razgovor u tami bude završen... Odbacio se nogama od poda i krenuo rukama naviše u očaj ničkom pokušaju da ščepa ne­ vidljivog protivnika iza sebe. Vakizaši je bio brži. Potpuno odvojena od tela, glava čuva­ ra s tupim treskom pade na pod. Iz presečenih vratnih žila šikljala je krv, zalivajući sve oko sebe kao vodoskok. Ninđa mirno obrisa oštricu o njegovu belu odeću i vrati va­ kizaši za pojas. Bila je to prva krv koju je prolio na ovom mestu. Ali sva­ kako ne i poslednja. .. * * * — Meni je zaista žao, mis- ter Eldridž, što ste već prve noći imali neugodnosti. Nara­ vno, ništa slično više se neće dogoditi. Glas Vong Hai Šenga bio je miran, ali su njegove kose oči pritajeno svetlucale. A to sve- tlucanje govorilo je ninđi da ga se Kinez sada b o ji... »Naravno«, pomisli. »Leš ču­ vara bez glave do sada je sva­ kako pronađen. Nije teško po­ goditi ni zašto je umro, ni ka­ ko. Vong Hai sada zna s kim ima posla... ali to može učini­ ti da on postane još opasniji...« — Zašto je taj čovek hteo da me ubije, do đavola? N ika-' da ga u životu nisam video! — Tinio je bio ljubomoran — objasni hladnokrvno Kinez. — Mis Blejzdel, kao što znate, bila je veoma uzbudljiva žena. Ko zna zašto, taj momak uo- brazio je da je može dobiti.
  • 43. BORILAČKE VESTINE 39 41 Kada je video sa vama. . . — Vong Hai sleže ramenima. — Nije teško objasniti pokušaj ubi stva. Premda je ipak mislim da je zaista želeo da ubije nju, a ne vas, mister Eldridž. — Može biti — nehajno od­ vrati Lesli. — Do đavola s tim. Neću da mi ta glupost pokvari raspoloženje. Kakav je program za danas? »Moram nastaviti sa ovom komedijom«, mislio je, »iako i Vong Hai i ja znamo da ne go vorimo ono što mislimo. Ali, takav je ritual pred borbu dvo jice izjednačenih protivnika... Odnosno, on bar misli da ima šanse protiv m ene...« — Mister Liton je u toku prepodneva zauzet, pa ću ja biti vaš vodič, mister Eldridž. Obići ćemo najbliže plantaže, tako da možete govoriti sa na­ šim radnicima. — Želeo bih najpre da vidim kako su smešteni — osmehnu se Lesli. — Svakako — oči Kineza se vnuše. — Mada nećete naći ni­ šta posebno zanim ljivo... »Time mi kaže da je telo ču­ vara već uklonjeno, zajedno sa svim tragovima moje posete«, mislio je ninđa. — Oni mladići i devojke ko ji su juče doputovali — reče naglas. — Možda ne bi bilo lo­ še da porazgovaram i sa nji­ ma. Prvi utisci su uvek najja­ či, zar ne? — Pokušaću da ih pronađem — hladnokrvno odvrati Vong Hai. — Još nešto? — Ne, to.je sve za sada. Hva la, Vong Hai. Kinez se nakloni, bezizraz- nog lica. — Onda ćemo se videti po­ sle doručka, mister Eldridž... Iz svoje spavaće sobe poja­ vi se Sumiko i upitno pogleda Leslija. Ovaj jedva primetno odmahnu glavom, pokazujući joj da ne treba govoriti o st­ varima koje nisu za tuđe uši. Sat kasnije bili su u džipu, istom koji ih je i dovezao do plantaže Del Monte, a za nje­ govim volanom ponovo je bio nemi Rigoberto. Ovoga puta, međutim, njego­ va veština nije bila stavljena na probu, jer je staza mirolju­ bivo vijugala između drveća sa tropskim plodovima odličnog ukusa. Probali su ih odmah, praćeni malo podsmešljivim po gledom Vong Haija. Sumiko je vredno škljocala, koristeći čitavu zbirku foto-apa
  • 44. 42 BORIL AČKE VESTINE 39 rata koje je ovoga jutra pone- la »na posao«. Lesli je razgo­ varao sa desetak devojaka i mladića, otkrivši ono što je i pretpostavljao: niko od njih ni je ni sanjao da negde u blizini postoji skriveni rudnik u ko­ jem kuluče isti takvi mladići i devojke kao što su on i... Vong Hai je neprestano bio u blizini, uvek spreman da po­ mogne ili predloži pravac da­ ljeg obilaska, da ukaže na ne­ ki posebno lep tropski cvet ili pticu sa perjem živih boja. Što se Leslija ticalo, ovo pre podne bilo je izgubljeno. Sve češće neupadljivo je stezao zu­ be, razmišljajući kako da se oslobodi nadzora Vong Haija i sam krene u potragu za Pitom. Vong Hai, međutim, nije bio jedini koji je motrio na njih, jer je u blizini, na obodu džu­ ngle, ninđa svojim oštrim pog­ ledom nekoliko puta uočio hi­ tre senke koje su ih izdaleka pratile. Kinez ništa nije pre­ puštao slučaju. Oko podneva, dok su se od­ marali kraj potoka koji je te­ kao ispod nisko spuštenih gra­ na, ninđa uhvati pogled Sumi- ko. Ona mu dade znak da je sh­ vatila. Pomerila se malo una­ zad, oslonivši se leđima o sta­ blo džinovskog banjana ispod kojeg su sedeli. Opasnost je bila u blizini... »Kakav će oblik sada dobi­ ti?«, razmišljao je ninđa. »Na­ ravno, ništa upadljivo, jer Li- ton ne zna hoće li biti neugo­ dnih pitanja o našoj smrti ako nam se nešto dogodi. Aranžira- će sve kao nesrećni slu čaj... ili pokušaj ubistva ljubomornog m anijaka...« Haragei je upozoravao sve intenzivnije. Ninđa malo pro- meni položaj kako bi imao na oku Vong Haija. Kinez je dremuckao u hlado­ vini, ruku skrštenih preko gru di, ali njegov položaj nije za­ varao Leslija. I on sam umeo je iz sličnog položaja da se kao munja baci u akciju. Kada dođe čas... — Miran kraj — iznenada reče Vong Hai podižući pogled prema Lesliju. — Nimalo na­ lik ostalim delovima ovog os- trva. — Zaista? Zar ima toliko ne­ mira? — Previše. Mnogo ljudi od­ lazi u šumu, pod ovim ili o- nim izgovorom. Neki sebe na­ zivaju čak borcima za slobodu.
  • 45. BORILAČKE VESTINE 39 43 U osnovi, svi oni uglavnom ži­ ve od pljačke. — Ali, ih u ovom kraju ne­ ma? Preko usana Vong Hai Še- nga prolete lak osmeh. — Do sada ih nije bilo. Vla­ sti jako poštuju mister Litona, znate. Vojska je još prošle go­ dine očistila ovaj predeo. »Iskoristivši bez sumnje pri­ liku da raseli sve koji su žive- li u okolnim selima«, pomisli ninđa. »Međutim, šta sada zna či ovaj razgovor? Pokušaj da se po drevnom ritualu protiv­ nik upozori na opasnost koja će uskoro usleđiti? To bi ličilo na Vong Hai Šenga, svakako... On je do sada potpuno siguran da sam ja ninđa — ili da bar poznajem neke veštine ninđa...« Iznenada, vlažni vazduh uz­ nemirio je ženski vrisak. Kra­ tak, pun iznenađenja i straha. — Upomoć! — jasno je do­ prlo do male grupe. Uspravlja­ jući se, Lesli proceni da glas dopire sa rastojanja ne većeg od dve stotine jardi. Vong Hai je i dalje nepomi­ čno sedeo, osvrćući se oko sebe. — I vi ste nešto čuli? — upita. — Kao da neko doziva? »Zamka«, zaključi ninđa. »Ja treba da poletim prvi, narav­ no, a on će se držati iza me­ ne. .. Pa dobro, Vong Hai Še- ng. Da vidimo šta si ovoga pu ta planirao«! — Ostani ovde — dobaci on hitro Sumiko pokazujući gla­ vom prema džipu. Znao je da ona s lakoćom može savladati Rigoberta i iskoristiti vozilo da se udalji sa ovog mesta ako to bude potrebno. Brzo, ali daleko od svoje uo­ bičajene brzine, Lesli je hitao kroz gustiš, stvarajući mnogo buke. Vong Hai ga je sledio sa nekih desetak jardi zaostatka, ali u džungli je i to bilo do­ voljno da ga ninđa izgubi iz vida. Iskoristivši to, Lesli naglo poveća brzinu, prešavši za ne­ kih tridesetak sekundi potpuno bešumno put za koji običnom čoveku treba najmanje dva mi nuta. Trčao je malo ukoso, sk­ rećući sa pravca kojim je u početku išao. Upozorenje harageija bilo je suvišno: skrivene u žbunju ja­ sno je razabrao tri tamne pri­ like čiji je stav najavljivao opasnost. Tiho, kao zmija, prikrao im se sa boka sve do žbuna koji nije bio više od deset jardi uda ljen od zasede.
  • 46. 44 BORILAČKE VESTINE 39 Sada više nije morao da žu­ ri. . . Proučavao je otšrim pogled­ om njihove siluete kroz granje. Odeća zaštitne boje, visoke či­ zme. Moderne automatske puš­ ke u rukama. Jedan okrete ne rvozno lice untrag, pokazujući beonjače i bradu staru najma­ nje sedam dana. »Tipični gerilci. Možda malo i previše uverljivi pod svojim maskama. .. mada nije nemo­ guće da su i pravi. Čovek koji ima plantažu i prljave poslove u ovom kraju učiniće sve da bude u dobrim odnosima sa ljudima koji bi ga mogli ugro­ ziti. ..« Tri prilike podigle su svoje puške na zvuk tihih koraka. Lesli se bezglasno nasmeja. La ko se može dogoditi da Vong Hai uleti u zasedu koju je sam postavio. .. »Vrhunac veštine, sine moj«, govorio je nekada davno sen- sei Tanaka, »sastoji se u tome da protivnikovo najjače oružje okreneš protiv njega samog...« Vong Hai je bio oprezan. Do Leslijevih ušiju dopre tihi po­ ziv na jeziku koji nije pozna­ vao. Puške se spustiše i ona tro­ jica počeše uzbuđeno da se do- šaptavaju. Iscerivši se, ninđa poče da se privlači bliže. Za koji trenutak imaće dokaz o saradnji Vong Hai Šenga i ge­ rilaca. Vong Hai, međutim, mislio je brzo, veoma brzo. U trenut­ ku kada je ninđa bio na svega pet jardi od zaklona gerilaca, praskavo progovori automatski pištolj u rukama Kineza. Devet hitaca bilo je ispalje­ no tako brzo da su se slili u jedan jedini kratak rafal. Od one trojice samo jedan uspeo je da krikne, promuklim glas­ om čoveka čija su pluća raz- derana vrelim olovom. Vong Hai podiže pogled ka­ da mu je ninđa prišao. Lice mu je bilo bezizrazno. — Ovi ljudi su vrlo neopre­ zni — reče svojim grlenim gla som. — Jako, jako neoprezni. — Da — na usnama ninđe zaigra osmeh. — Bili su zaista jako neoprezni. Idemo li na­ trag? — Idemo natrag — klimnu glavom Vong Hai stavljajući novi šaržer u pištolj. — Mož­ da ih ima još u blizini... — A oni će biti oprezniji ako čuju pucnje! Šta je sa že­ nom?
  • 47. BORILAČKE VESTINE 39 45 — Da. Neka žena je vikala. Idemo da pogledamo. Traganje koje je potrajalo desetak minuta u okolini me- sta odakle je dopro vrisak ni­ je dalo rezultata, iako je oštro oko ninđe zapazilo tragove u travi koji bi ga možda i odveli do nepoznate saučesnice u pri­ premi zasede. Vong Hai se ni­ je mnogo trudio. — Idemo — reče konačno. — Otišli su. Poslaću ljude da detaljno pretraže čitav, kraj i upozoriti policiju u Liangi. Vratili su se putem kojim su i došli pored tri mrtva tela. Duboka trava upijala je njiho­ vu krv, ali se oko leševa već skupio ogroman oblak insekata koji su uzbuđeno zujali. Lesli ispod oka pogleda K i­ neza. Lice mu je, kao i uvek, bilo ravnodušno. — Neoprezni ljudi — nasme- ja se ninda. — Vrlo neoprezni... Na čistini ispod banjana džip je i dalje stajao na istom mes- tu. I Rigoberto je sedeo na me stu vozača, ali je pogled upe­ ren kroz vetrobran bio prazan, staklast. Duga oštrica mačete bukvalno ga je prikovala za sedište sada već mokro od kr­ vi. Skupocena fotografska opre­ ma i dalje je bila pod drvet- om, uredno složena. Jedino Sumiko više nije bila na istom mestu. Niti bilo gde u blizini... * ❖ * Vong Hai tiho opsova. Nepo­ kretan tamo gde je zastao, Le­ sli je suženim očima proučavao prizor oko sebe, tražeći trago­ ve koji bi ukazivali na pravac dolaska i odlaska otmičara. »Rigoberto sedi mirno na sv­ om mestu. Čovek koji ga je mačetom prikovao za sedište bio je neko koga je on pozna­ vao i koga se nije plašio... prema tom e...« Nije bilo teško naslutiti gde će se Sumiko nalaziti, kao oru­ đe kojim će se neko u datom trenutku poslužiti da bi uticao na ninđu. Skriveni rudnik u planini... »To je prilika i za mene«, zaključi Lesli posle kraćeg, in tenzivnog razmišljanja, tipič­ nog za ninđe. Od početka obu­ ke učili su ih da se potpuno koncentrišu na jedan problem, razmotre sva njegova moguća
  • 48. 48 BORILAČKE VEŠTINE 39 rešenja i brzo se opredele za ono koje će dati najbolje re­ zultate. Iskustvo obračuna ko­ je su ninde pre njih vodile go tovo hiljadu godina, primenje- na psihologija i teorija igara, sve te kategorije postale su svakodnevno oruđe jedinog ni- nđe na Zapadu, Leslija Eldri- dža.. . Njegov plan bio je gotov. Lesli podiže pogled. — Treba odmah obavestiti policiju, mister Vong Hai — reče. — Sumiko je oteta, ne­ ma sumnje, pretpostavljam ra­ di otkupa. — Da. Uzmite džip i pođite, mister Elđriđž. Ja ću ostati ov de da potražim tragove. Lesli odmahnu glavom. — Ne. Vi treba da pođete, Vong Hai. Vaša reč u ovom kraju ima određenu težinu, a mene niko ne poznaje. Polici­ ja i vojska u Liangi mnogo br­ že će reagovati ako ih vi po­ zovete. Ili mister Liton. Sa očiglednom nelagodnošću, Kinez je morao priznati da je Lesli u pravu. Trenutak kas­ nije već je bio u džipu koji je pojurio natrag prema kući. Ninđa ostade na mestu oslu­ škujući pravilni zvuk motora. Kako se činilo, Vong Hai ovo­ ga puta nije smerao nikakvu novu podvalu. »A i zašto bi«, mislio je. »U rukama sada ima veoma sigu­ ran adut...« Žaleći što uz sebe nema ko­ stim i opremu ninđe, on hitro pođe pravcem koji će ga naj­ brže dovesti do puta koji sa obale vodi u planinu. Dve mi­ lje, rekao je čuvar. Uprkos džu ngli, trebalo bi da to rastoja- nje pređe za nešto manje od pola sata... Njegov gotovo volšebni ose- ćaj za pravac ni ovoga puta ga nije izneverio. Petnaest minu­ ta kasnije našao se na uskoj, blatnjavoj stazi prekrivenoj is prepletanim tragovima automo bilskih guma. Bila je dobro čuvana, nara­ vno, ali ništa manje nije ni oč ekivao, pa se prikrao stotinak jardi iznad mesta gde se staza vešto kamuflirana žbunjem, sa stajala sa obalskim putem. Izolovan plastikom zelene bo je, telefonski kabl pružao se paralelno sa stazom, skriven u travi, žbunju, puzavicama. Ne­ ko ga je postavio sa pravim istočnjačkim strpljenjem, bez žurbe, ali je on pogledu ninđe
  • 49. BORILAČKE VEŠT1NE 39 47 bio tako vidljiv kao da je obo­ jen jarkocrvenom bojom. Taj kabl značio je nepreki­ dnu vezu rudnika i straže na početku puta. D obro.. . Neće biti patrola duž staze... Ponovo se kretao onim ka­ rakterističnim korakom ninđe kome se žuri, brzinom koja je pretila da ga u gotovo svakom deliću sekunde dovede u kon­ takt sa nekom preprekom: de­ blom drveta, gustim spletom lijana, jamom punom vode za­ ostalom od poslednjih kiša. Ali je to ostajalo samo pretnja, jer njegovi refleksi su takvu mo­ gućnost svodili na minimum. Među prstima na momente mu je nešto svetlucalo. Zvez- da od najboljeg čelika, iskova­ na pre mnogo stotina godina rukom japanskog kovača čija je tajna otišla u grob zajedno sa njim. Ivice njenih krakova bile su oštrije od najoštrijeg brijača, obećavajući sigurnu sm rt svakom kome se zari ju u telo. Šuriken. Užasno, nevidljivo i nečujno oružje ninđa... Ali nije bilo potrebe da se to oružje upotrebi dok je trčao paralelno sa stazom, duž tele­ fonskog kabla, Arijadninog ko nca koji ga neće izvesti, već uvesti u lavirint najstrašnijih opasnosti. Čak i da je znao za to, ni­ nđa ne bi usporio svoj trk. .. Međutim. .. Zastao je tako naglo da je gotovo izgubio ravnotežu. Za njega veoma redak događaj... Tanka žica, jedva nešto de­ blja od paučine, bila je raza­ peta na visini od jedne stope poprečno na pravac njegovog kretanja. Deo sistema obezbe- đenja svakako, povezan sa po- teznom minom ili nekim slič­ nim neprijatnim iznenađenjem. Oslonjen na vrhove prstiju ninđa je pogledom opipavao tle oko sebe. Uski prolaz između dva stabla drveta, gusto obra­ sla puzavicama, nametao se kao prirodni put do skrivenog ru­ dnika. Kutija obojena bojama džu- nge bila je pričvršćena za je­ dno od stabala u visini čove- kovog trbuha. Svako ko bi ne­ oprezno zapeo za žicu mogao je računati da će ga pogoditi najmanje desetak krhotina te vešto skrivene mine. »Gruba zamka«, pomisli ni­ nđa. »Moraju je ponovo posta­ vljati kad god neka životinja aktivira minu. ..«
  • 50. 48 BORILAČKE VESTINE 39 Haragei je tiho opominjao na opasnost dok se spremao da preskoči žicu. Gruba zamka? Hmmm. .. Kleknuvši na tle prekriveno trulim ostacima biljaka, ninđa uperi pogled na ono mesto na koje je morao stati prekoraču­ jući žicu ... Nešto nije bilo u redu sa po vršinom tla na tom mestu. Ni­ šta upadljivo, a li... Usne mu se raširiše u osmeh. Naravno, zamka u zamci. Čo- vek koji bi opazio žicu obično bi je odmah prekoračio, zado­ voljan što je tako vešto izbe- gao minu. A onda. .. bum! Zavrtevši glavom, ninđa do­ hvati jednu od puzavica koje su u obliku džinovskih slova M i W spajale drveće. Preleteo je nekih desetak jardi i nečujno se spustio na tle, oprezno os­ matrajući okolinu. Još uvek ništa. Kao i svi si­ stemi obezbeđenja, i ovaj je patio od jedne krupne slabosti: suviše elektronike,- premalo Iju di. Nimalo čudno za predeo ko je je, po definiciji, teško kon- trolisati... Tle je postajalo sve strmije, a iz debelog sloja trulih osta­ taka pod njegovim nogama sve češće su se pojavljivale gole i oštre bezalatne stene. Put je ovde vijugao u nizu serpenti­ na koje su se mukom penjale uz planinu. »Da vidimo«, razmišljao je ninđa. »Ko god ovuda prolazi krenuće, logično* najkraćim pu tem, presecajući serpentine.^..« Najopasniji je najkraći put, sine moj«, jednom je rekao se- nsei Tanaka. Bilo je to na po­ četku njegove obuke u tajnoj školi ninđi, u vreme kada ni­ je uspevao da savlada nestrp­ ljenje urođeno njegovoj gene­ raciji mladih ljudi na Zapadu... Da, najkraći put obično je najopasniji, ali ninđa ipak po­ đe njim, oslanjajući se na ha­ ragei. I pretpostavku da čuvari rudnika ne računaju na njegov dolazak.. . Naravno, sensei Tanaka bio je u pravu. Kao i haragei ko­ ji je poslednjih nekoliko minu­ ta sve intenzivnije slao signale opasnosti. Tle pod njegovim nogama iz maklo se tako naglo da je tek u poslednjem trenutku uspeo da se izvije i malo promeni pravac svog pada u vešto ma­ skiranu jamu. Vrh zašiljenog koca, otvrdnut va-trom, zakačio je samo ramenom, ali je i to
  • 51. BORILAČKE VEST1NE 39 49 bilo dovoljno da u mišićima os tane duboka brazda iz koje je briznula krv. Na licu ninđe ne pomeri se nijedna crta, samo mu oči po- stadoše za nijansu hladnije. Od meravao je visinu jame. Pet­ naest stopa. Ne previše, pod uslovom da ima prostora za zalet.. . Samo što prostora za zalet nije bilo, jer između njegovog tela i koca nema više od dve, i po stope... Koncentrišući se na bolnu, ali ne opasnu ranu na ramenu, on snagom volje zaustavi krva­ renje. Samo po sebi ono ga ni­ je moglo ugroziti, ali je laga­ no i sigurno narušavalo .snagu ninđe. A u narednih pola časa biće mu potreban i najmanji atom njegove energije... Šumovi koji su dopirali iz džungle nad njegovom glavom promeniše se. Bio je to znak da čuvari rudnika dolaze da vide kakva se to zver uhvatila u nj i hovu zamku. Duboko dišući da bi svoju krv obogatio kiseonikom, ninđa ispod opasača izvuče još dva šurikena, labavo ih držeći u le- voj ruci. Tri šurikena za tri čo veka čije je korake sada sasvim jasno čuo. Probijajući se kroz guste kro šnje, zraci sunca ostavljali su duge zlatne pruge u vazduhu iznad otvora jame. U tom ore- olu pojavi se najpre ružna cr­ na cev puške, a za njom i gla­ va čoveka. — Tu je, momci! — reče on trijumfom u glasu. — Nije na­ oružan! — Hej! — reče drugi oprez­ no se naginjući nad jamu. Kao i prvi, i on je bio u uniformi zaštitne boje. — Momak je us­ peo da izbegne kolac, zamisli! Treći je ćutao, brišući znoj sa čela. Po licu mu se videlo da razmišlja treba li odmah ubi ti neočekivanu lovinu ili se iz­ ložiti opasnosti i povesti je na ispitivanje u rudnik. — Šta da radimo s njim, Ma- ks? — obrati se njemu onaj prvi. — Da ga izvlačimo, ili...? — Ja sam da ga odmah sre­ dimo, do đavola! — reče Ma- ks. U očima mu je svetlucala opasnost. — Naređenja su ja­ sna! Ko god se pojavi u ovom kraju postaje hrana za crve! Podigavši glavu, ninđa se gla sno nasmeja. Izrazi na njiho­ vim licima se promeniše. — Ovaj je poludeo — reče tiho jedan od čuvara.
  • 52. 50 BORIL AČKE VEŠTINE 39 U uskoj jami nije bilo mno­ go mesta za zamah, ali šuriken polete naviše bačen užasnom snagom. Pogodio je onoga koji je progovorio tačno u koren no sa, odbacujući mu glavu i za njom čitavo telo nekud van vi dnog polja ninđe. Pre nego što su druga dvo­ jica dospela da reaguju, krat­ ko zazvizdaše još dva šurike- na. Drugi čuvar bio je pogo­ đen pod bradu. Pao je tako da mu samo glava ostane nad ot­ vorom jame, obilno zalivajući zid od vlažne zemlje svojom krvlju. .. Gađajući Maksa, ninđa malo promeni pravac leta šurikena. Njegov proračun bio je savr­ šeno tačan. Pogođen u rame, Maks užasno vrisnu gubeći ra­ vnotežu. Njegovo krupno telo gotovo sasvim zakloni krošnje drveća nad otvorom ja m e... Zvuk prodiranja koca u lju­ dsko telo nije nimalo prijatan. Maksov krik naglo se prekide, pretvarajući se u krkljanje pu no bola. Podigavši ruke, ninđa zausta­ vi telo u njegovom padu. Dla­ nove i grudi zali mu gusta to­ pla krv, ali je to bilo nešto na što su ninđe navikle. Prema dnu kolac se postepe­ no širio, zadržavajući Maksovo telo na visini od četiri ili pet stopa iznad dna. Kao zmija, ni­ nđa se provuče između njega i zida jame, hvatajući se ruka­ ma za drvo klizavo od krvi. Sada-je imao oslonac i za no ge, iako je pod njegovom te­ žinom Maksovo telo uz vlažan zvuk skliznulo malo niže niz kolac. Dve potpuno krvave šake do hvatiše ivicu jame. Uz malo napora ninđa se nađe napolju, odgurnuvši u stranu mrtvo te­ lo čoveka koji je ležao na sa­ moj ivici. Zavlačeći prste u otvorene rane, ninđa povrati dva svoja šurikena i obrisa ih o unifor­ mu čuvara. To oružje biće mu još potrebno.. . Stotinak jardi dalje staza se završavala u prostoru gde je žbunje bilo raščišćeno pod kro šnjama džinovskih banjana ko­ ji su služili kao zaštita od po­ gleda iz vazduha. Malo dalje nazirao se crni stenoviti zid koji se od tog mesta dizao go­ tovo vertikalno naviše. U zaklonu rastinja, ninđa u širokom polukrugu obiđe čisti­ nu, posebno pažljivo motreći tri terenska vozila na visokim