SlideShare a Scribd company logo

Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti

•
•
zoran radovic
zoran radovic

zoran

Internet
1 of 100
Download to read offline
SRNemačka3,5DM,Francuska10FF,SAD2USi,Švajcarska3Sfr,Austrija25Asch,Švedska10Skr M M ffiU ES «----------------- NINĐA DOLINA BELE SMRTI
Derek Finegan DOLINA BELE SMRTI
SERIJA Borilačke veštine NINĐA Naslov romana: DOLINA BELE SMRTI Autor: Derek Finegan Recenzija: Slobodan Lukie Lektor: Mirjana šterijevski Korektura: Nada Maksimović Slog i štampa: »Litopapir«, čačak © 1986. DEN PRESS BORILAČKE VEŠTINE - NINĐA BR. 42 NOVEMBAR 1936. GrODINE. Cena 200 din. Izdaje NIRO Dečje novine, 32300 Gornji Milanovac, Tihomira Matiievića 4. Glavni i odgovorni urednik Mirjana Šterijevski. Urednik: Borivoje Lošić. Izda­ vački savet: Anđelka Milojković (predsednik), Milica Rog» jević, Ljiljana Jeremić, Vera Smrekić, Anđelko Vidosavlje- vić, Dragica Mićović, Miroslav Joković, Miladin Marković, Kr­ ste Zlatevski, Nada Maksimović, Ružica Vukašinović, Vesna Jalesijević, Gojko Štulovie, Svetlana Mijatović, Telefoni: (032) 712-247 lokal 28, uredništvo, i 714-250 prodaja. Telex: 13731. Broj tekućeg računa kod SDK u Gornjem Milanovcu: 61811- -603-1263. Devizni račun kod Beobanke u Beogradu: 60811- -620-16-257310-03292. Štampa »Litopapir«, Čaeak.
Derek Finegan DOLINA BELE SMRTI Šampanj-koktel nije imao ni kakav ukus i Selina Donkaster sa osvetničkim izrazom na li­ cu iskrete čašu nad bazenom sa pločicama boje bisera, koji su vešto razmeštene raznobojne svetiljke pretvarale u psihode- ličnu zbrku boja, zatalasanu blagim vetrićem sa okeana. »Na žalost, ovim neću mno­ go naškoditi Elmeru Berenso- nu«, pomisli sa osmehom na licu. »Taj kučkin sin mogao bi se kupati u šampanj koktelu, a da mu se ništa ne dogodi. ..« Kao i sve holivudske zabave na koje se dolazi ne zato što se želi već stoga što čine deo društvenih obaveza, i zabava Elmera Berensona lagano je umirala pod nebom obasutim krupnim zvezdama. Naravno, muzika je i dalje uporno svi­ rala, ljudi su bili dobro plaće­ ni za to, ali se na mermernom platou posrćuei vrteo još sa­ mo jedan par. Čak i parovi za vučeni po mračnim uglovima ogromnog parka oko vile nisu bili naročito vatreni u svojim milovanjima. Kao i sve drugo, i vođenje ljubavi u Holivudu pretvorilo se u društvenu oba­ vezu i nije bilo svejedno s kim ste se, kada i kako zavukli u mrak radi nekoliko ravnoduš­ nih zagrljaja. — Hej, mala... Bilo joj je teško da odvoji pogled od boja uzvitlanih u bazenu. Uostalom, poznavala je taj glas. I dve ogromne šape koje su išle uz njega, uvek lepljive od znoja. Svojim ulogama u avan turističkim filmovima koje su
4 BO R ILAČK E VESTINE 42 svetu pokazivale uglavnom moćne mišiće i klasični gr­ čki profil, Elmer Berenson je postao idol šiparica, ali Selina Donkaster odavno ni­ je bila šiparica i brzo je shvatila šta se krije iza blista­ ve fasade obrađene veštim ru kama holivudskih majstora. — Zdravo, Elm,.. — Svuda sam te tražio, ma­ la... Stresla se od njegovog vre­ log daha na vratu, od mirisa alkohola koji se u talasima ši rio svud kuda bi Elmer Beren­ son krenuo. Znala je šta sada ,dolazi... Njene dojke pod tankom svi lenom haljinom nisu bile nima lo sitne, ali su ih dve ogromne šake potpuno pokrile. Pijano mrmljajući, glumac je privla­ čio sve čvršće uz sebe, nastoje ći da joj obnaži grudi. Stajala je potpuno pravo, pre puštajući se njegovim milova­ njima, a pogled joj je ravnodu šno klizio unaokolo. — Hajdemo gore — reče El­ mer promuklo. — Ti si najzgo dnija ženska koju sam video u poslednja tri meseca, Seli­ na. .. »U devedeset devet odsto slu čajeva«, pomisi s gorčinom Se lina, »to je verovatno dovoljno da bi nova poznanica krenula u krevet sa čuvenim Elmerom Berensonom...« — Još ne — rekla je. — Tvo ji gosti će se pitati gde si... — Do đavola s njima. Ionako svi crkavaju od dosade i jed­ va čekaju da nekud odu. Haj­ demo, mala! Prsti su mu se stegli oko nje ne dojke tako da je zabolelo. — U redu, u redu... životi­ njo! — Ah, ti to voliš, zar ne? Nije odgovorila, dopuštajući da je povuče prema bleštavo osvetljenoj zgradi na sprat ko­ ja je izgledala baš onako kako treba da izgleda kuća uspešnog holivudskog glumca. Elmerov menadžer, Diki Bernstin, imao je recept za sve. .. Pa čak i za to kakve će že­ ne Elmer dovoditi u krevet, ve rovatno. Uhvatila je Bernstinov ledeni pogled iznad debele ci­ gare među zubima dok su se uspinjali na sprat. Uostalom, cio đavola sa Bern stinom i njegovim klijentom. Ona je nekako morala provesti ovu noć, a tucanje sa idolom Amerike svakako nije najgori način za to... Gotovo se nasmejala kada su se vrata jedne od spavaćih soba zatvorila za njima, jer su se prigušena svetla automat­ ski uključila, a iz dobro skrive
BO RILAČKE VESTINE 42 5 nih zvučnika potekla je tiha melodija. Da, Diki Bernstin i- mao je recept za sve. — Isključi tu prokletu mu­ ziku, Elm — rekla je tiho. — I pogasi svetla... sasvim sam do voljno zavedena, hvala. Prišla je velikom francuskom prozoru i razmakla zavese, do puštajući svetlosti zvezđa da prodre u iznenada mračnu pro storiju. Topao vetar pomilovao joj je grudi kada je smakla sa ramena bretele haljine i dopu­ stila da joj ona sklizne niz no­ ge. Izmigoljila se iz gaćica i la­ gano okrenula. Berenson tiho zviznu. — Stvarno si zgodna, mala. Da li si ikada razmišljala o filmu? — Jednom. Možda dva ili tri minuta. Neki tip mi je po­ nudio ulogu u porniću. — Tip je imao oko. S tim razbludnim telom ispod lica naivne seosike cure od šesnaest godina napravila bT'posao. Do­ bra si u krevetu, a? — Niko se još nije požalio — reče ona suvo. — Hajde, pređimo na stvar... Začudo, Elmeru se nije žu­ rilo da se svuče. Ili je bio to­ liko pijan da se zaista mučio sa ono malo odeće na sebi? Iskoristila je njegovo odugo­ vlačenje da još malo razmakne zavese tako da svetlost spolja osvetli široki raskošni ležaj, a onda sigurnim korakom prišla muškarcu i obavila rukama njegova moćna ramena. Dohvatio joj je usnama bra­ davicu na grudima, rasejano joj rukama milujući bokove. Njena ruka mu skliznu među noge. Naravno... — Sve će biti u redu, mala — reče on promuklo. — Samo još malo.. . — Meni se ne žuri, Elm — reče ona rezignirano. — Noć je duga. .. Spustili su se na ležaj i ona po prvi put oseti uzbuđenje kada je bukvalno proguta nje­ govo ogromno telo. Hmm, mo glo bi biti pravo uživanje vo­ diti ljubav sa ovakvim grma- ljem. Samo kada b i... Uzdahnuvši, ona promeni me sto sa njim i poče da ga mi­ luje usnama po čitavom telu, ne uzdržavajući se ni od če­ ga što su je drugi muškarci naučili. Sve dok... — Prokletstvo! — proceđi, naglo se uspravljajući. — Pa ovaj kučkin sin je zaspao! Zaista, izvaljen na leđa, ra­ širenih ruku i nogu, Elmer Berenson je tiho hrkao. Selina se nekoliko trenutaka histerično smejala, a onda sle-
6 B O R ILAČ K E VEŠT1NE 42 že ramenima i ustade. Uosta­ lom, momak koji spava mnogo više je odgovarao njenim pla­ novima nego budan i sumnji­ čav Elmer Berenson... Trebalo bi da je Rupert već stigao do terase sa svojim fo- to-aparatom. Na prstima, ona pritrča otvorenim vratima i op rezno izviri iza zavese. Krik joj zastade u grlu. Ra- zrogačenim očima buljila je u opruženo telo mladića, gotovo đečaka, koji je praznim očima buljio u nebo. Ona obema rukama pritisnu usta, osećajući kako su joj se u želucu uzburkali svi oni ko­ kteli koje je noćas popila. No­ snice joj ispuni teški miris sveže krvi i ona na trenutak pomisli da će se onesvestiti. Rupertova glava bila je za­ bačena daleko unazad, vrat go tovo sasvim presečen. Foto-apa rat u kožnoj futroli stajao je nasred tamne bare u kojoj su se ogledale ravnodušne zvezde. Ali... Ukočena od straha, savlađu­ jući mučninu, Selina natera sebe da se umiri. Ko je mogao preklati Ruper ta? I zašto? Pažnju joj privuče tanko cr­ no uže sklupčano kao zmija u podnožju zida, nekoliko pala­ ca od mrtve Rupertove ruke. Njegov drugi kraj uspinjao se uza zid, nalik tankoj liniji po­ vučenoj olovkom po blistavo- beloj površini. Još jednom krik joj zasta­ de u grlu. Gore, nad njenom glavom, jedna senka lagano i bešumno se uspinjala uz uže prema ravnom krovu vile. Ubica? Da vrisne? Pozove u pomoć? N e... Kuća je puna sveta, ali niko od njih nije dovoljno trezan da bi joj mogao pruži­ ti efikasnu pomoć ako se ubi­ ca vrati i pokuša da elimini- še neugodnog svedoka. Šta da radi? Čovek u crnoj odeći, koji se brzinom i veštinom mačke us­ pinjao uz fasadu, već je pru­ žao ruku da bi se uhvatio za ivicu krova kada se nad njim pojavila druga senka. Ne baš, sasvim senka: Selina je na tre nutak jasno viđela dugu crnu kosu, liniju brkova koja je de lila lice i podignutu ruku u kojoj je svetlucaio nešto me­ talno. Oštrica brijača zasikta kroz vazduh, ciljajući lice čoveka u crnom. Pridržavajući se samo jednom rukom, on drugom od- bi udarac, dočekujući stisnu­ tom pesnicom podlakticu ruke sa brijačem.
B O R IL AČ K E VEŠTINE 42 7 Do Seline je jasno doprlo teško disanje napadača kada je još jednom podigao ruku. Njegova meta ovoga puta bila je bolje odabrana : oštrica bri jača spuštala se prema, užetu zategnutom od težine onog ko ji se uspinjao. šušteći kao svila, uže pade pred noge devojke, ali je čo- vek u crnom još pre toga ra­ širenim rukama dohvatio ivi­ cu krova. Njegov protivnik trijumfalno se zacereka, tako glasno da je njegov smeh odjeknuo u čita­ vom parku iza kuće, ili se ta­ ko bar činilo napetim Selinin- im nervima. Ruka sa oružjem još jednom se podigla, bez žur be, jer je žrtva okačena sa obe ruke o ivicu krova bila po tpuno bespomoćna. A li... Prkoseći zakonu gravitacije, vitko telo u crnom izvi se u vazduhu, odbijajući se nogama o zid i koristeći oslonce prsti­ ju na ivici krova kao obrtnu tačku. Opisavši gotovo čitav krug, noge sa strahovitom sna gom pogodila napadača u gru­ di i odbaciše ga od ivice kro­ va, van vidnog polja uplaše­ ne devojke. Kao cirkuski akrobata, čovek u crnom se odbaci rukama, na čini salto i dočeka se na noge na samoj ivici krova, a onda i njega nestade. Na trenutak. .. Odjek samrtnog krika još je lebdeo u noćnom vazduhu ka­ da je telo u crnom bešumno palo na terasu, svega nekoliko stopa od Seline, zaklonjene le pršavom zavesom. Devojka za- drža dah. Nepoznati je zastao na tre­ nutak da podigne sa tla svoje uže, a onda odvažnim skokom preleteo ogradu terase da bi se delić sekunde kasnije po­ novo pojavio među žbunjem parka. Odmicao je gotovo neshvat­ ljivom brzinom sve dok ga ni su sakrile senke drveća. Mož­ da se i prevarila, ali se Seli- ni učini da je tamo negde, u tami, on zastao i da sada oš­ trim pogledodm posmatra ku­ ću koju je trenutak ranije ta­ ko žurno napustio. Jedna ideja lagano se formi rala u glavi devojke. Dograbi­ vši drhtavom rukom haljinu, ona je navuče preko glave i potrča prema vratima sobe. Stepenice su već tutnjale pod koracima ljudi, privučenih ma lopređašnjim krikom. Ona se ukloni u stranu, prislanjajući se leđima o zid. — Tamo — reče promuklo. — Na terasi. .. užasno...
8 B O R ILAČK E VESTINE 42 Protrčala je dugim predvor­ jem ne mareći za zapanjene poglede koji su je ispratili. Svež noćni vazduh dodirnu joj lice kada je bosonoga potrča­ la po mekoj, negovanoj travi parka. A onda zastade. Nije više bilo razloga za žurbu. Iz tame, sa istog mesta gde je dva ili tri minuta ranije nestao nepoznati u crnom, ne ko je dolazio!.. * * * To lice videla je ove veče­ ri na Berensonovoj zabavi. Sve ga jednom, nakratko, i to je začudilo. Ljudi su na ovakve prijeme dolazili da bi bili vi­ đeni. Markantne crte, tamnoplave duboke oči, savršeno skrojeni smoking na mišićavom telu koje se kretalo sa gracioznom lakoćom velike mačke. Da, od mah ga je zapazila i upitala se ko li to može biti. Lice kao ovo retko se sreće u društvu u kojem se ona kretala... — Malo svežeg vazduha? — upitao je čovek zastavši pred njom. Lice mu je bilo ozbilj­ no i mirno, glas dubok, muže­ van. Selina uspe da savlada uz­ buđenje. — Pa, ne baš — reče gle­ dajući muškarca pravo u oči. »Prokletstvo«, pomisli, »đavol­ ski je zgodan...« — Ah? Imao sam utisak da vam se nekud žuri, gospođice? — To treba da bude šala, ve rovatno? — crne obrve nepo­ znatog se skupiše. Ona zabaci sa lica dugu pla vu kosu mokru od znoja. — Mister, biću otvorena — reče. — Mislim da ste vi ma­ ločas bili tamo na krovu.. . — Ja? — Da. Čovek koji je to uči­ nio otrčao je u ovom pravcu. Dva ili tri minuta kasnije vi dolazite sa iste strane.. . zak­ ljučak je jasan, zar ne? On raširi ruke sa osmehom koji mu na trenutak osvetli lice. — Zaboga, devojko! Zar vam ja ličim na ubicu? — Ne, ali... — Kao što vidite, nisam na­ oružan. Možete me i pretresti ako ne verujete... A onda, ova ođeća nije baš najzgodnija za veranje po krovovima. Čovek koga ste videli bio je obučen kao ja, zar ne? — N ... n. .. ne... imao je crni kostim. I crnu kapuljaču na glavi.
BO RILAČ KE VESTINE 42 9 — Zaista? Dakle, reći ćete policiji da sam ja ubio neko­ ga na krovu, otrčao do parka i presvukao se u smoking da bih se mirno vratio na Beren- sonov prijem? — Policiji? Zašto bih ja bi­ lo šta rekla policiji? Ponovo onaj osmeh koji urne kšava obično ozbiljne crte tog muževnog lica. Ženskim insti­ nktom Selina oseti da je pred njom pravi muškarac, a ne na duvena holivudska lutka poput Elmera Berensona. — Gospođice, bojim se da mi vaše ponašanje nije potpu­ no jasno, iako cenirn hrabrost potrebnu da se potrči u tamu za onim za koga tvrdite da je ubica. — Ubica, to je teška reč — osmehnu se ona. Još jednom je podigla ruke da bi zabacila kosu unazad, izlažući njegovom pogledu napete bradavice gru­ di pod tankom haljinom. Vide la je.iskru u njegovom pogle­ du i shvatila da njeno telo, kao i obično, postaje njeno naj bolje oružje. — Da budem po­ štena, onaj drugi je mnogo vi­ še podsećao na ubicu, .. naro­ čito stoga što mislim da je onim istim brijačem presekao i Rupertov vrat. — Rupert? Ko je sad Ru- pert? I on je ubijen? Ona se tiho nasmeja. — Zapleteno, zar ne? Kako bi bilo da potražimo neko dru go mesto za razgovor? — Vrlo rado. Ne mislite li, međutim, da će policija želeti da vam postavi neka pitanja o onome što se dogodilo. Čujete li? U daljini je tiho zavijala po licijska sirena, sa pesmom na koju su stanovnici Zapadne obale odavno navikli. Neko je u Bernesonovoj vili brzo rea- govao. Ni sami policajci neće oklevati da što pre stignu na mesto događaja u koji je up­ leteno i poznato ime iz sveta filma. — Policija će me već pro­ naći ako sam joj potrebna — osmehnu se Selina. — Imate kola? Uzgred, ja sam Selina Donkaster, a vi? — Moje ime je Eldridž, Le- sli Eldridž. I nije tako pozna­ to, na žalost... Niski beli »porše« mirovao je u jednom uglu parkinga is­ punjenog blistavim mašinama onih vrsta koje Holivud pri­ znaje za automobile dostojne posedovanja. Zavalivši se u ni sko sedište, Selina je oštrim pogledom ispitivala profil čo- veka pored sebe. — Dopada vam se ovo što vidite, mis Donkaster?
10 BO R ILAČK E VEŠT1NE 42 — Veoma. Znate, nisam na­ vikla da skrivam svoja oseća- nja , Lesli... Nemate ništa pro tiv da vas tako zovem? — Ni najmanje... Selina. Premda mislim da grešite... u ovom prokletom gradu skri vanje stvarnih osećanja je ne­ ophodna potreba. — Zavisi gde i s kim — os- mehnu se ona, dohvatajuei ci­ garetu iz pregrade. — Šta sad čekamo, zbog čega ne kreće­ mo? — Samo trenutak... Urlajući sirenom, policijska kola dramatično projuriše po­ red njih, da bi se uz škripu guma zaustavila pred osvetlje- nim ulazom u vilu. »Porše«, je krenuo gotovo bešumno i ne­ stao iza žbunja koje je parki- ng odvajalo od puta pre nego što je neki od policajaca imao vremena da ga zaustavi. — Ah. .. — osmehnu se Se lina. — Prirodno... ni vama nije mnogo stalo do druženja sa policijom. — A zašto bi to bilo priro­ dno? — Čovek koji se bavi opas­ nim poslovima, zar ne? I ne­ mojte pokušavati da me pono­ vo slažete, Lesli. Moj prvi de­ čko je govorio da imam ugra­ đen mali detektor laži negde između ušiju, znate. — Zaista? U vašem poslu to vam svakako dobro dođe. — Ne govorimo o mom po­ slu, već o vašem, Lesli! — Nema tu šta da se kaže, Selina. Ona se ugrize za usnu. Ni­ malo slučajno, njeno telo po- meri se u sedištu tako da za­ uzme izazovan položaj. — Kuda me vodite, Lesli? ■*- Upravo sam to hteo da pitam. Kući? — Može... pod uslovom da u mom toplom domaćem gne- zdu postanete govorljiviji. — Sve je posao, zar ne? — suvo se nasrneja on. — Vaše telo u zamenu za priču o me­ ni. Zvuči veoma privlačno, mo ram reći, ali... hvala. — Hvala ne, ili hvala da? — Ovoga puta hvala ne. Žao mi je, Selina. Ona kroz spušteno staklo iz baci nedopušenu cigaretu, priv­ lačeći noge i nastojeći da se sklupča na uskom sedištu. Po gled joj je bio zamišljen. — Možda sam ipak pogrešila što sam otišla iz vile — reče tiho. — Policiju bi moglo in- teresovati ko je ubio onog ti­ pa na krovu. — Bez sumnje. Hoćete li da se vratite? — Upravo razmišljam o to­ me. Međutim, ako to učinim,
BO RILAČKE VEŠTINE 42 11 bojim se da ću momcima u plavom morati da pomenem i vaše ime, Lesli... — Ah, faza broj dva. Uče­ na, ništa manje. Zaista misli­ te da se toliko plašim polici­ je? — To ne... ali razgovor sa njima ume da bude i neugo­ dan. — Tačno... ukoliko, vam sa vest nije čista. Srećom, nisam u toj kategoriji, Selina. — Pristali biste da me vra­ tite natrag? — Zašto da ne? — Pa čak i pod uslovom da vas optužim za ubistvo? — Optužba je jedno, doka­ zi nešto sasvim drugo. Vide- ćete da policajci to znaju mno go bolje od vas. Sumnjam čak da će me samo i zadržati po­ sle vaše izjave. — Ipak... neki tragovi mo raju postojati. Onaj crni kos­ tim na primer... — Kakav crni kostim? — Kostim koji ste nosili dok ste gonili onog tipa po krovu, Lesli. Hmm... nije bilo vre­ mena da ga bolje skrijete. Mo ra da se on još uvek nalazi u parku, zajedno sa užetom. Čovek za volanom gledao je s podrugljivim bleskom u oči­ ma. — Zanimljiva priča. Jedino što u njoj nije u redu, jeste što nema nikakve veze sa mn­ om. Kažu da ste dobar novi­ nar, Selina; valjda ste svesni da su vaši takozvani dokazi veoma tanki... Šta ste odluči­ li, idemo natrag, ili ne? — Za sada ne — osmehnu se ona, ponovo ispružajući du ge noge. — Čujete, Lesli, po­ treban mi je čovek kao vi. — Šta je sada na redu? Po­ dmićivanje? Nudite mi neki dobar posao? — Tačno. — Koliko dobar? Moram vas upozoriti da su moji prihodi već sada znatni, Selina, i da me je veoma teško kupiti. — To je dobar uvod — re­ če ona tiho. — Nastavite... — Najpre recite gde stanu­ jete, pred nama je raskrsnica. — Santa Monika, blizu obale. Pokazaću vam kad tamo sti­ gnemo. Posao o kojem govo­ rim može imati i šest nula na kraju. Lesli tiho zviznu i pažljivi­ je pogleda lice devojke pored sebe. Ono nije govorilo ništa, sem možda da se iza njega kri je žena koja zna šta govori. Iako se jutro bližilo, kolo­ voz je bio pun vozila koja su hitala na jednu ili drugu stra­ nu, provlačeči se između ogro­
12 B O R IL AČ K E VEŠTINE 42 mnih reklamnih panoa koji su gusto oivičavali auto-put. El- dridž je vozio brzo i sigurno, gotovo ne smanjujući brzinu, tako da su milje jedna po je­ dna ostajale za njima. — Ovde skrenite desno — reče devojka posle izvesnog vremena. — Da, tu... moja ku ćica je u trećoj ulici levo. — Na obali? — Da, na samoj obali. Zgod no, zar ne? — Veoma. — Dopašće vam se — reče ona uvereno. Svima se do­ padne. Međutim... još nisam čula ni početak vaše priče... — Suviše je rano — osmeh- nu se muškarac, — Pre toga, želeo bih da čujem šta ste vi noćas tražili kod našeg prija­ telja Berensona? — Poseta je bila potpuno slu žbena. .. iako jadni Elmer po­ jma nije imao o tome. Moj li­ st odavno želi da dobije inter­ vju od njega, ali on tvrdogla­ vo odbija da progovori za nas. — Ne čudi me, posle svega što ste pisali o njemu- Muška šovinistička svinja, čini mi se da je to bio jedan od najbli­ žih izraza u posleđniem čla­ nku. — Tačno. I on ga je potpu­ no zaslužio. Došla sam na ide­ ju da ga namamim u krevet i tako načinim nekoliko fotogra fija. Rupert, m ladić kome je neko presekao grlo, bio je moj fotograf... — Ah, stvari polako dolaze na svoje mesto. Pretpostavljam da nije išlo teško? Ni najmanje. Elmer je počeo da slini čim me je ugle dao u ovoj haljini — suvo od vrati devojka. — Morala sam ga odbijati neko vreme kako bi Rupert stigao da zauzme najbolji položaj. — Fotografije su snimljene? — Ne znam. Prokleta svi­ nja je zaspala pre nego što je bilo šta dospela da učini sa mnom. Izašla sam na terasu da pogledam, ali je Rupert već bio mrtav, a... — Ovde treba da skrenem? — prekide je Lesli. — Da. Moja kuća je posleđ- nja u ovom nizu... Ko je bio tip koga ste gonili na krovu? -- Nikoga nisam noćas go­ nio po krovovima, Selina. Ni­ ti bilo koje druge noći. To je sport za mačore, a ne za lju­ de, znate. Ovde? — Da, tu ja živim. Šteta što je mračno, inače bi vam se do palo na prvi pogled. Otvorivši vrata na svojoj strani, Lesli obiđe kola i po- može devojci da izađe. Zasta- vši pred kapijom, ona poče da
BORILAČKE VEŠTINE 42 13 pretura po minijaturnoj torbi ci, tražeći ključeve. Motor »poršea« zauria i ona iznenađeno podiže pogled. — Hej, pa ti... Okrenuvši u uskom luku, ko la su već jurila putem kojim su i došla. Devojka je buljila za njim, a njeno lice izobliči grimasa koja ga na trenutak učini ružnim. — Kučkin sine — procedi Selina kroz zube. — Prokleti kučkin sine... * * * — Selina Donkaster — go­ vorio je prijatan glas iz tele­ fonske slušalice — rođena kao Šarlota Miler pre dvadeset o~ sam godina. .. Uzgred, to se po njenom izgledu ne bi re­ klo. Zanimanje: fatalna žena; prvi put se udala u osamnaes­ toj, za vlasnika velike robne kuće u Kanzas Sitiju. Posle nešto više od godinu dana bra ka Frensis Milton, njen muž, izvršio samoubistvo. Nervno rastrojstvo, kažu, iako novine iz tog vremena ne ostavljaju nimalo sumnje u njen dopri­ nos muževljevoj smrti. Bez ob žira na to, mlada udovica na- sledila je popriličnu imovinu koju je vešto pretvorila u go­ tov novac. Drugi brak pre tri godine, sa lordom Ašberi — Donkasterom, čije je prezime zadržala posle razvoda, zajed­ no sa popriličnim delom nje­ gove imovine, na ime alimen­ tacije. U intimnom krugu lord Donkaster često izjavljuje ka­ ko se đavolski srećno izvukao iz njenih kandži. Trenutno ra­ di kao neka vrsta ekspkluziv- nog saradnika revije »Svet že na« koja zastupa pokret za os­ lobođenje žene; dosta uspešno, moram reći... Eto, to je pra­ ktično sve što imam o njoj, Lesli... ne računajući nekoli­ ko fotografija za koje Pit ka­ že da su uzbudljive od strip- , tiza u »Alhambri«. — Da, znam — osmehnu se Lesli, ali mu oči ostadoše oz­ biljne. — Sinoć sam je sreo, Sumiko. — Oh! To je, dakle, razlog što produžavaš boravak u Ho- livudu? — Da. jeste, to bih ti odmah rekao. Slučaj je hteo da se obo je nađemo na prijemu kod El- mera Berensona, svako sa svo jim malini planom. Kao što znaš, gonio sam jednog od glavnih u lancu za rasturanje droge na Zapadnoj obali i do­ bio obaveštenje da će biti kod Berensona, pa sam uđesio da me pozovu...
14 BO RILAČ KE VEŠTINE 42 — Uz pomoć ledi Donkaster, verovatno? — Nee... prvi put sam je video te večeri. U stvari, naj- pre je ona videla mene dok sam gonio mog čoveka oko vi­ le. Bio sam u kostimu ninđe, znaš... — Nije moguće da te je pre poznala, Les! — Mislim da ni sama nije još sigurna u to. Vidiš, dogo­ dilo se da je ona za svoju re­ viju htela da načini nekoliko slika sa Berensonom u akciji, pa ga je odvukla u spavaću sobu. Njen fotograf našao se baš u tom trenutku na putu kojim je bežao Ramirez i Me­ ksikanac mu je hladnokrvno presekao grlo. — Nisi ništa doznao od nie ga? — Ne. Žurilo mi se i zato sam bio prisiljen da ga ubi­ jem pre nego što bih bilo šta izvukao od njega. Donkaster- ova me je videla kako odlaz­ im u park i kako se malo ka­ snije vraćam iz istog smera, presvučen. — I ti si video nju? — Naravno. Pohitala je pr­ ed mene sa pričom kako joj je potreban upravo čovek kao ja, za neki krupan posao. Iz slušalice dopre tihi smeh, nalik zvuku srebrnih zvončića. — Jadni Les! Kud god kre­ ne ne može da se otrese zgo­ dnih žena koje mu nude kru­ pne poslove. Zabrinula bih se kada te ne bih tako dobro po­ znavala. .. — Znam, devojčice. Pome- nula je cifru sa šest nula i to me je zagolicalo. Nije nemo­ guće da je i sama umešana u neki od krupnih prljavih po­ slova čije je središte u Los Anđelesu i zato sam odlučio da se zadržim kako bih doz­ nao nešto o njoj, naročito sa­ da kada je Ramirezov lanac prekinut. Reci mi, ima li u tim tvojim hartijama nešto o tome s kim trenutno spava Se lina Donkaster? — Na žalost, ne. Poslednje ime koje se pominje u vezi sa njom bilo je Džozef Halevi, ali ne verujem da će ti taj mo­ mak mnogo pomoći. Džozef Halevi je, naime, običan arhe­ olog. Sasvim je moguće da iz­ među njih nije bilo ničeg vi­ še od obične seksualne privla­ čnosti. — Aha... za svaki slučaj, potraži podatke i o Haleviju. I o svima sa kojima je gospo­ đa Donkaster u nekoj vezi. — Odmah? — Naravno da ne, ludice. Dosta je bilo rada za danas.
B ORILAČKE VES'TINE 42 15 Zašto ti i Pit ne biste nekud izašli da se malo zabavite? — Nema ničeg interesantn­ og,-Les. .. — Devojko, svakog dana hi­ ljade ljudi dolazi u San Fra- ncisko da bi se zabavili, a ti tvrdiš da nema ničeg zani­ mljivog! — Baš tako — odjeknu sm- eh u slušalici. — Kada ti nisi tu, onda nema ničeg zanimlji­ vog. .. Kratka pauza. — Znam — reče tiho Lesli. — I ti meni nedostaješ.... po- trudiću se da se vratim što pre, đevojčiee. U redu? — U redu, Les. I .. — I? — Budi oprezan... — Naravno. Vidimo se us­ koro, Sumiko... — Uskoro, Lesli... Crnokosi mladić ostao je još nekoliko trenutaka sa slušali­ com u ruci, iako je signal iz nje govorio da je veza preki­ nuta. Pogled mu je bio zami­ šljen. »Sumiko je odmah naslutila ono što bi ilo najopasnije po mene«, mislio je. »Ženski ins­ tinkt. .. i više od toga; instin­ kt žene koja voli... Da, mog« Itt bi se dogoditi da Selina Do- nkaster na neki način otkrije da sam ja — ninđa!« Onog trenutka kad je spu­ stio slušalicu na njeno mesto, telefon se ponov oglasio. — Da? — Lesli! Oh, bože... najzad! Lesli, moraš brzo doći kod me ne.. . potrebna mi je pomoć! — Selina! Ali, kako...? — Molim te, nemoj me sa­ da ništa pitati... molim te! Sve ću ti objasniti kada sti­ gneš. Ali kreni odmah, odmah! Veruj m i... radi se o životu i smrti! — Ako je to neka šala, ja...? — Lesli, kunem ti se da ni­ je .. . oh, bože, požuri! Signal je još jednom upozo­ rio da je telefonska veza pre­ kinuta, ali on ovoga puta nije oklevao sa slušalicom u ruci. Kao vihor je projurio malim hotelskim apartmanom u ko­ jem se nalazio i samo desetak sekundi kasnije već bio na ste peništu koje je vodilo u sute­ ren, do podzemne garaže. Da se u tom času u prosto­ riji zatekao snimatelj sa film­ skom kamerom u ruci, prateći njegove pokrete, prilikom pro jekcije tog filma optužili bi ga da je pogrešio, jer bi se svima učinilo da je film na ek ranu ubrzan. I prevarili bi se, naravno, jer gotovo svaki čovek norma­ lne građe može da postigne ta
16 B O R IL AČ K E VEŠTINE 42 kvu brzinu kretanja. Ne lako i ne brzo, pazite. Potrebno je mnogo vremena, mnogo vež- banja i mnogo upornosti, što vrhunski atletičari veoma do­ bro znaju. Od svoga tela mladić po ime nu Lesli Eldridž stvorio je fa­ ntastičnu mašinu gotovo nesh­ vatljivih mogućnosti. Tim te- lom, međutim, gospodario je duh godinama vaspitavan da na najbolji način iskoristi sva ona ogromna znanja koja je stekao. Ukratko, Lesli Eldridž je bio jedno od onih bića za koje go tovo svi misle da nikada nisu bila ništa više od legende... Lesli Eldridž je bio ninđa! Čak i iskusni vozači formu­ le zadrhtali bi kada bi ih ne­ ko primorao da auto-putem pu nim vozila za desetak minuta pređu rastojanje od dvadeset, dvadeset pet milja. »Porše« je bio sposoban za tu brzinu, a čovek za njegovim volanom i- mao dovoljno refleksa za ta­ kav podvig. Bez obzira na tri ili četiri policijske patrole koje su za­ vijajući sirenama pokušale da ga dostignu, shvativši veoma brzo da ni njihova kola, ni njihovi nervi nisu sposobni za takve brzine... Na obalskom putu u Santa Moniki, međutim, ninđa sma­ nji brzinu, gotovo se prikra­ dajući vili Seline Donkaster. Iznenađenje je uvek bilo je­ dno od najomiljenijih oružja ninđi i on nije želeo da najavi svoj dolazak čoveku — ili Iju dima — koji su toliko uplaši­ li Selinu Donkaster. Jer, strah u njenom gla­ su nije bio odglumljen, u to se smeo kladiti... Nebo nad okeanom bilo ^ je oblačno i zato je ove večeri tama stigla mnogo ranije nego obično. Nečujno se izvukavši iz zaustavljenih kola, ninđa dugim koracima pohita prema ulazu u vilu. Dvanaest minuta od trenut­ ka kada je spustio slušalicu u svom apartmanu. Sasvim do­ voljno vremena da se Selini Donkaster dogodi ono čega se tolko plašila. Ipak, opasnost je još uvek bila u blizini i on je jasno osećao negde u tami ma log parka koji je okruživao nisku zgradu u meksikanskom stilu. Haragei, tako se zvalo to ose ćanje na jeziku ninđa. Pre mnogo godina, u Japanu, na drugoj strani ovog istog oke- ana, strpljivo su ga učili da čitavim telom oseća svoju oko linu, da se stapa sa njom i da
B O RILAČKE VESTINE 42 17 iz nje izdvoji sve one vibra­ cije koje najavljuju nesklad, pretnju, opasnost... Neko se šunjao ispred belog bočnog zida vile. Niska, zde­ pasta prilika koja je odmicala veoma brzo uprkos naizgled ne spretnom hodu... Jednim skokom ninđa pres­ koči ogradu od pletene žice vi soku šest stopa i njegova sto­ pala bešumno se spustiše u travu na drugoj strani. Malo pognut, pratio je pogledom po krete prilike pored zida. I drugi čovek je zastao, li­ cem okrenut prema ninđi, ia­ ko ga u polutami nikako nije mogao videti, zaklonjenog ni­ skim ukrasnim šibijem. Divlje zveri još uve'k imaju razvijen osećaj za opasnost. Kod nekih ljudi on je ostao sačuvan, uprkos hiljadama go­ dina života u miru. Ninđa je sada sa sigurnošću znao da i čovek pred njim poseduje ne­ što veoma slično harageriju i da na neki neobjašnjiv na­ čin zna da je on tu, na ovoj strani ograde... Preko lica mu prelete os- meh. U redu, uskoro će sazna ti ko je čovek obdaren tom re­ tkom osobinom. Ispravivši se, on -mirno po­ đe prema vili, kao da je iza­ šao u večernju šetnju na sve- žem vazduhu. Pogled mu je bio uprt u figuru čiji su se obrisi jasno videli na belom zidu. A li... Pokretom hitrim kao misao, senke nestade ispred zida. Ni­ nđa zastade. »Nemoguće«, mislio je. »Pa on je brz gotovo kao ja!« Do zida pred njim bilo je još pedesetak stopa, ali je me đuprostor ispunjavalo gusto ši bije u kojem se moglo sakriti pet ili šest protivnika. Dubo­ ko udahnuvši vazduh, ninđa skliznu u stranu, tražeći za­ klon pod krošnjom niskog tro pskog drveta čije je dugo lišće gotovo dodirivalo travu. Među prstima njegove desne ruke skrivalo se uobičajeno oružje ninđa: šuriken, šestokraka zve zda čije je ivice ruka starog japanskog majstora učinila oš­ trim poput brijača. Zadržavajući dah, on sklopi oči, prepuštajući svom sluhu da mu oda položaj protivnika. Da! A li... Trava je šuštala pod oprez­ nim nogama koje su mu se pri bližavale spreda i to je čuo sasvim jasno. Iza njega, me­ đutim, na svega nekoliko jar- di rastojanja, neko se šunjao tiše od divlje zveri. Tog novog
18 B O R IL AČ K E VEŠTINE 42 protvinika odavao je samo šum ođeće na telu. Nije bilo sumnje da drugi čo vek tačno zna njegov položaj. Savijenih kolena, ninđa se ok­ rete u mestu. I odmah odskoči u stranu, otkotrljavši se po mekoj travi, jer je protivnik već stizao, du­ gim snažnim skokom, šireći ru ke na smrtonosni zagrljaj. Opušteno lišće drveća zašušta pred njegovim naletom, ali ga ne zadrža; lomeći krhke grane, čovek se okrete u mestu i za- mahnu desnom rukom, ciljaju­ ći nečim što ninđa nije video prema mestu gde je on ležao. Snažni mišići još jednom ukloniše ninđu sa putanje opas nog predmeta i kratko, teško, koplje zari se u zemlju sa šu­ mom koji je svedočio o snazi zamaha. Za novu priliku napadač ni­ je imao vremena. Odbivši se od zemlje kao lopta, ninđa mu priskoči, zadržavajući podignu­ tom levom podlakticom udarac pesnicom koji bi ga svakako zaustavio da je našao svoj cilj. Šuriken je najopasniji kada se baca iz daljine, ali ovoga puta nije bilo potrebe za tim. Kratkim, sigurnim potezom de sne ruke ninđa pređe oštrim vrhom čelične zvezde po izlo­ ženom vratu napadača, očeku­ jući da iz prerezanog grla ši- kne debeo mlaz vrele ljudske krvi. Ne! Oštrici šurikena suprotstavilo se nešto mnogo tvrđe od ljud­ ske kože i žila, tako da je gr­ kljan napadača ostao nepovre đen. Neljudski zaroktavši, za glavu niži čovek obavi snažne ruke oko pojasa ninđe i goto­ vo bez napora odiže ga od ze­ mlje. Nespretnim, ali hitrim pokre tom, pristizao je i drugi proti­ vnik i ninđa na trenutak u njegovoj ruci ugleda kratko ko pije isto kao ono koje ga je ne koliko sekundi ranije promaši­ lo, Nije, međutim, bilo vreme na za razmišljanje o tom neo­ bičnom oružju. Čitava filozofi ja ninđucua priprema čoveka za borbu tako što ga uči da svoje protivnike savlađuje je­ dnog po jednog, koristeći u to­ me njihove greške i sopstveno iskustvo. Vrh šurikena ovoga puta nije potražio dobro zaštićenu žilu ku cavicu, već mnogo sigurniji cilj. Osećajući kako mu u medve- đem zagrljaju krčkaju rebra, ninđa snažnim zamahom zari vrh čelične zvezde kroz oko protivnika u mozak. Kost zaškripa, a iz tamne du pije linu krv. Poslednjim trač­
BORILAČKE VEŠTINE 42 19 kom svesti čovek pojača svoj stisak, povlačeći već mrtvim rukama ninđu na tle i pritisku jući ga svojom težinom. Savivši noge u kolenima, ni- nđa se vesto obrte, stavljajući mrtvo telo između sebe i dru gog napadača, upravo u pra­ vom trenutku da dočeka uda­ rac kopljem. Odbacio se una­ zad, registrujući pogledom ši­ roki vrh koplja koji je za ne­ koliko palaca izbio iz probije­ nih grudi prvog napadača. Oslonjen samo na vrhove pr stiju, ninđa je ispod spuštenih trepavica proučavao mračne obrise protivnika pred sobom, nervozne pokrete tela kojima je pripremao sledeći napad. Taj proces proučavanja bio je neo phođan, jer je iznenađenje, u- vek veliki saveznik ninđe, sa­ da postalo saveznik one druge strane... Veština ninđucua, pored os­ talog, obuhvata i poznavanje svih načina borbe koje je čo­ vek stvorio u svojoj dugoj is- toriji nasilnog prolivanja krvi. Zvuči komplikovano, ali u šušti ni nije; svi načini borenja mo­ gu se svesti na nekoliko ka­ rakterističnih, sa neizbežnim va rijacijama. Pokreti, izgled i oružje ljudi koje je sada imao pred sobom, međutim, bili su potpuno novi za ninđu i zato je on oprezno čekao, proučavajući položaj čo veka ispred sebe. Kakav će sa da napad uslediti? Rukama ili nekim novim, neočekivanim o- ružjem? Uprkos tami, njegov pogled pratio je spori pokret desne ru ke koja se spuštala niz bok, za štićen kao i ostatak tela, ode- ćom od debele crne kože. Ka­ da se ruka ponovo podigla, ni nđa je bio spreman na novi na pad... Upozorenje haragerija bilo je potpuno suvišno. Sitni okrug­ li predmet koji je iznenada po leteo prema njegovom licu, znao je odmah, mora biti no­ vo smrtonosno oružje! * * * Pokleknuvši na levo koleno, on propusti zavitlanu kuglicu iznad glave, a onda se baci pre ma protivniku koji je ustuk­ nuo jedan korak, očekujući is­ hod hica. Bila je to samo var­ ka, naravno, u času kada je čo vek u crnoj koži odskočio u st­ ranu, šuriken zazuja kroz vla­ žni noćni vazduh. Pogođen tačno u srce, proti vnik se zanjiha, ali ne pade. Stisnuvši zube, ninđa pođe u novi napad, ne zastajući da bi
20 BO R ILAČK E VESTINE 42 ispitao zbog čega mu beli dim na obližnjem drvetu ispunja­ va nos oštrim, neugodnim miri' som. Stigao je do zdepaste prilike u ornom, tako brzo da ovaj de belim ¡prstima nije uspeo da iščupa šuriken zariven u debe­ lu kožu svoje odeće. Padajući na opružene ruke, ninđa mu obema nogama zadade straho­ vit udarac u lice. Akrobatskim skokom doče­ kao se na noge, spreman na no­ vu akciju, ali to više nije bilo potrebno. Sluh mu je, trenutak ranije, rekao da je lobanja protivnika prsla kao prezreo plod. Još nekoliko trenutaka je sta jao nepomično, osluškujući. Ni kakav šum nije svedočio o po stojanju novih protivnika i on duboko udahnu vazduh, nado­ knađujući kiseonik utrošen u posleđnjih nekoliko minuta bo rbe. Pogled mu skliznu po belim zidovima vile i mračnim okvi­ rima prozora zaštićenim čvrs­ tim kapcima. Desno od njega okean je šaputao u pesku oba le, a kroz oblake se na trenu­ tak probio mesec, bacajući svo­ ju sablasnu svetlost na drveće i šiblje u parku. Na vrhovima prstiju, ninđa obiđe vilu čiji je zadnji deo bio uzdignut na drvenim stubovi- ma iznad stenovite obale u či­ jem se podnožju, desetak jardi niže, penio okean. Vrata verande bila su zatvo­ rena. I zaključana. Naslonivši uho na njih, ninđa zadrža dah. Neko je stajao na drugoj st­ rani, dišući kratkim, ubrzanim udisajima čoveka koji se boji. — Selina — reče on tiho. — To sam ja, Lesli... Glasan uzdah olakšanja, a onda se ključ okrete u bravi. Bacila mu se u zagrljaj tako žustro da se skoro zateturao. — Lesli! Oh. .. konačno si stigao! — Sve je u redu, Selina — reče on, odvajajući njene ruke od svog vrata. — Smiri se. Ništa ti se neće dogoditi... — Oh, kada bi znao koliko sam se uplašila! On. .. — Ko je to bio, Selina? — Ne znam, ali to užasno lice.. . Bože, stresem se kad sa rno pomislim... Blago je stežući, Lesli uvede ženu u kuhinju i pritisnu pre kidač, preplavljujući prostoriju svetlom. Spustio je na stolicu, a onda pronašao flašu dobrog konjaka i nasuo joj punu ča­ šu. — Popij ovo, Selina. Prijaće ti.
B OR ILAČK E VEŠT1NE 42 21 Iskapila je čašu u dva gutlja ja i stresla se. Leslijeve oči sa zadovoljstvom primetiše da je ođevena samo u usku kućnu haljinu čiji je izrez gotovo ot krivao divne grudi. — Hvala — reče Selina pri­ gušenim glasom. — Zaista vi­ še nisam znala šta da činim kada je on došao. .. — Možemo li sada da krene mo od početka? — upita nin- đa spuštajući se u stolicu pre ko puta nje. — Čega si se pla­ šila, zašto si pozvala upravo mene i, najzad, kako si otkrila gde se nalazim? Ona obori glavu, dopuštaju­ ći da joj kosa na trenutak za­ kloni lice, ali oštrom oku nin- đe nije promakao lukavi pogled koji mu je dobacila. Šok je br zo prolazio i on je od ovog trenutka mogao očekivati da Selina Donkaster neće više go voriti punu istinu o onome što se odigralo u kući na obali. — Dakle? — Teško je govoriti o tome — uzdahnu ona', rasejano obr­ ćući čašu među prstima. — Mi slim da mi još jedan konjak neće škoditi? — Nimalo. Štaviše, možda će ti malo razvezati jezik — suvo reče on. — Oh.. . oprosti. Znaš, još uvek sam tako zbunjena da... — Uštedeceš svima dosta vre mena ako prestaneš sa tom glumom, Selina. Čak i pet mi­ nuta premalo je da bi smislila dovoljno ubedljivu priču. Kao i ti, i ja imam ugrađen detek­ tor laži, znaš. .. Ona prkosno zabaci glavu i ošinu ga besnim pogledom. — U redu, mister Elđridž! Svesna sam koliko vam zahval nosti dugujem i zato.. . — Zato počni da govoriš. Ne mam baš previše vremena. — U redu, u redu — ona ot­ pi oprezan gutljaj iz svoje ča­ še. — Upravo sam se spremala da krenem u kupatilo, kada sam opazila da se neko muva po parku. Iznenadila sam se, jer je ovo inače veoma miran kraj, ali sam ipak odmah otr­ čala po pištolj. Uvek držim pi­ štolj u svom pisaćem stolu, zn­ aš. . . — Znam. Tamo je, gde si ga i spustila. Pored telefona. — Taeno, spustila sam ga da bih ti telefonirala, a onda — baš sam glupača, zar ne — potpuno sam zaboravila na njega. — Odmah si me pozvala? — Nee... najpre sam prove rila da li su vrata zaključana i svi kapci spušteni, a onda... mada nisam odmah dobila ve­ zu, tvoj broj je bio zauzet.
22 B O R IL AČ K E VESTINE 42 — Znam. Šta je tvoj posetilac za to vreme radio? — Ne znam.. . čula sam sa­ mo njegove korake na drvenoj verandi, a onda dugo ništa... sve dok ti nisi stigao i pozvao me. Lesli se suvo nasmeja. — Rekao sam ti da nemaš mnogo vremena da smisliš u- bedljiviju priču, mala. Kada si videla njegovo lice? — Lice? Ali ja ... ofa, da... Izvirila sam na vrata, ova vra ta ovde, a on je stajao svega nekoliko koraka dalje i gledao me pravo u oči. — Pre ili posle razgovora sa mnom? — Pre, Lesli. Zaboga, ti su­ mnjaš u ovo što govorim? — Da. Ko je taj čovek, Seli- na? — Pojma nemam. Običan pljačkaš, verovatno. Jadnik, sa onakvim licem nije ni čudo što.... — Zbog čega si onda pozva­ la mene, a ne policiju ako si mislila da je u pitanju običan pljačkaš? Ona ga pogleda ogromnim očima, nalik detetu iznenađe­ nom pitanjem koje je suviše teško za njega. — Ne znam, zaista... ti si bio prvi koji mi je pao na pa­ met. .. — U redu. Da čujemo sada kako si doznala gde se nala­ zim? Ona se lukavo osmehnu. — Postoji mnogo načina da se to sazna, Lesli. Los Anđeles je veliki grad, ali ipak ne toli­ ko veliki.. . — Kako si doznala gde sam? U očima devojke na trenu­ tak se pojavi strah, jer je glas ninđe prasnuo kao bič. — Ja... ovaj.. . — Govori! — Imam veza u policiji, Le­ sli. .. našli su tvoje ime u ho­ telskom registru, vrlo jednosta­ vno. — U redu. Nastavi. — Nema tu više mnogo šta da se kaže, Lesli... stigao si brže nego što sam očekivala.. . i sada je sve u redu, zar ne? Njeni vitki prsti sklopiše se oko njegove šake na stolu, ali on ničim ne pokaza da ga taj dodir uzbuđuje. Kao ni pogled koji mu se pružio u izrezu ku ćne haljine kada se nagla pre­ ko stola. — Ništa nije u redu, devoj- ko. Morao sam da ubijem dva čoveka da bih dospeo do tebe. Seline oči raširiše se od iz­ nenađenja. — Dva? Ali. On je nekoliko trenutaka pro učavao njeno lice, a onda se
BO RILAČ KE VEŠTINE 42 23 uspravi i izađe, ne obraćajući pažnju na uzvik kojim je po­ kušala da ga zaustavi. Vratio se nekoliko trenutaka kasnije i zbacio svoj neugodni teret sa leđa. Selina tiho kri- knu. Mrtvo telo, obučeno u glatku crnu kožu, zauzelo je gotovo čitav slobodni prostor između vrata i stola kuhinje, zahvalju jući pre svega nesrazmerno ši rokim ramenima na kratkom trupu. Ninđa je nekoliko trenutaka proučavao obrise tog tela, uo­ čavajući dužinu ruku, debljinu kratkih, zdepastih prstiju,.gro teskno krive kratke noge sa snažnim mišićima butina koji su, u to se već uverio, s la­ koćom nosile tu ogromnu ma­ su. Glava čoveka bila je zaštiće­ na kožnom kapom nalik šlemu kakav nose policajci na moto­ ciklima, a lice. .. On ispod oka baci pogled na Selinu. Da, to užasno lice još uvek je izazivalo kod nje strah koji nije uspevala da sakrije. Ili se možda nije ni trudila da ga sakrije? — Da, jezivo je ružan, goto­ vo nakazan — reče tiho, prou­ čavajući pogledom debele usne, raširene u grču smrti u osmeh koji je otkrivao duge oštre oč­ njake među žućkastim zubima. Oči su bile u uskim prorezima pod niskim čelom, nos više na­ lik nosu gorile nego ukrasu Iju dskog lica. I koža obraza ima la je neobičnu, plavkastu bo­ ju, zbrčkana i naborana kao koža starca. Kleknuvši pored mrtvog te­ la, ninđa otvori kopču koja je ispod brade nepoznatog priđrža vala kapu na njenom mestu. Na svetlosti blesnu potpuno gola lobanja po kojoj su vijugale de bele plave vene. Ispod ođeće od grube kože jakog mirisa nepoznati nije imao ništa. Nasuprot koži lica, koža na grudima je . bila glat­ ka, napeta preko neverovatno snažnih mišića, iako one iste plavkaste boje kao i lice. Ispod oka gledajući devojku, ninđa nastivi da raskopčava kožne kaiščiće koji su pridržavali ode ću na njenom mestu. Nepoznati nije imao malja ni po trbuhu, kao niti bilo gde na telu. Čak i tako opušten u smrti, njegov polni or­ gan delovao je zastrašujuće, na dmašujući svojim dimenzijama sve poznate anatomske rekorde. — To je to — reče tiho ni­ nđa uspravljajući se i gledaju­ ći u Selinu. — Da li se varam, ili mi ti možeš reći odakle je
24 BO R ILAČK E VEŠTINE 42 došlo ovo biće koje se teško može nazvati ljudskim? — Zaboga, Lesli, a otkuda bih ja to mogla da znam? Prvi put sam ga videla večeras! A onda. .. svet je pun nakaza, samo što one izbegavaju naše poglede... — Možda. Ne zaboravi da je tamo u parku još jedan mrtvac. Koliko sam uspeo da vidim, u tami, izgleda baš kao ovaj pri- merak ovđe! Staklo tiho zazveča kada je napunila sebi čašu konjakom. — Užasno — reče. — Kad samo pomislim šta bi se dogo­ dilo da ti nisi stigao... — Mislim da stvarne opasno sti nije bilo — reče ninđa. — Za čoveka njegove snage ta vrata tamo nisu predstavljala nikakvu prepreku, Selina. Po­ gledaj mu ramena. .. da je že- leo prošao bi kroz njih jedva usporavajući korak. — A li... šta to onda znači? — Ne znam. Očekivao sam da ćeš mi to ti reći, ali si od lučila da ostanenš zagonetna. Prema tome.. . Slegnuvši ramenima, on pre koraci mrtvo telo nakaze i u- puti se prema još uvek otvo­ renim vratima kuhinje. Bio je siguran da će ga ona zaustaviti. Ipak, poziv je sti­ gao kasnije nego što je očeki­ vao, kada je bio već čittva dva koraka na verandi nadnetoj nad okean. — Lesli... ostani, molim te! Reći ću ti... reći ću ti sve! * * * — I na kraju ipak nisi spavao sa njom? — razočarano reče krupan mladić grubog lica i du ge plave kose, vrteći glavom. — Do đavola, Les, čak i ti po­ nekad uspeš da me razočaraš! Lesli se nasmeja. — Ne zato što to ona nije želela — reče, gledajući u treću osobu koja se nalazila u nje­ govom apartmanu. — Među­ tim, posle svega što sam doz­ nao od nje, to divno telo i lice više-me nimalo nisu privlačili. Krhka devojka duge crne ko se i malo kosih očju nepomič­ no je sedela na svom mestu, ali su ogromne crne oči pažljiT vo pratile svaki pokret na licu ninđe. — Ti to samo tako kažeš, Les — reče ona dubokim, me­ lodičnim glasom. — Muški po­ nos, pretpostavljam. Mislim da te ona od samog početka nije privlačila. — Ne — lice ninđe bilo je ozbiljno. — To ne mogu reći, Sumiko. Selina Donkaster zai­
B O RILAČKE VEŠTINE 42 25 sta je veoma uzbudljiva žena. Uostalom, videla si Pitovo lice dok je gledao njenu fotogra- fiju. — Šteta što nije riđokosa — uzdahnu Tabasko Pit — ma da je ni ovako ne bih oterao iz kreveta, ne, gospodine moj! Lesli i Sumiko milovali su pogledima jedno drugo. Uosta lom, posle gotovo nedelju da­ na ponovo su bili zajedno... Mala međuigra nije proma­ kla Tabasko Pitu. Najzad, njih troje poznavali su se godinama i zajedno proživeli mnogo te­ ških i lepih trenutaka. — Idem — reče plavokosi džin značajno se smešeći. — Vas dvoje gledate samo jedno u drugo. .. a ionako želim da proverim da li moja riđokosa prijateljica Dženifer Mejers još uvek drži onu piceriju na Bu­ levaru Sanset. — Budi oprezan, Pite — za brinuto reče đevojka. — Oni znaju gde je Lesli... nije is­ ključeno da ovaj hotel drže na oku. — Ja? Ja sam uvek opre­ zan, do đavola! — isceri se Pit sa vrata. — A što se tiče kri- vonogih nakaza sa plavom ko­ žom. .. i još ponečim... mislim da oni i ne postoje i da je le- pa Selina Donkaster toliko op­ činila našeg prijatelja da su počele da mu se priviđaju utva re! Njegov vedri, snažni smeh još dugo je odzvanjao niz hod nik kada je zatvorio vrata za sobom, ali ga oni nisu čuli. Pa li su jedno drugom u zagrljaj i Lesli je podigao devojku na svoje snažne ruke i odneo je do ležaja. — Ne — prošaputala je Su­ miko, iako je njeno telo govo­ rilo drugačije. — Ne ovde, Les... oni. .. — Ne mogu nam ništa, đe- vojčice — šapnu on. — Oni su noćna bića, i grad ih plaši, jer se moraju dobro čuvati da ih neko ne otkrije pod onim gru­ bim maskama. — Ti to ne znaš sigurno. Se­ lina te je mogla slagati... — Mislim da me bar u to­ me nije lagala. Ali, šta ti mi­ sliš o čitavoj ovoj šašavoj pri­ či? — Ne znam... Nisam imala previše vremena da proučim do kakvih sve genetskih pore­ mećaja može doći, ali... Ohhh! Lesli joj je zatvorio us.ta po Ijupcem i oni su uronili jed­ no u drugo. Prošao je gotovo pun sat pre nego što su po­ novo progovorili. — Dakle? — reče on posma- trajući sa osmehom na licu
26 BOR ILAČK E VESTINE 42 njeno krhko telo sa iznenađu­ juće raskošnim oblinama. Sumiko ga iznenađeno pog­ leda. — Zaboravila si ono o čemu si počela da govoriš — podse- ti je on sklanjajući joj kosu sa lica. — Genetski poreme­ ćaji. — Ah. Čini mi se kao da je to bilo pre mnogo godina, Les... — Jedva sat. Ali nastavi, ja­ ko me zanima šta sve možemo očekivati od tog neobičnog ple mena. — Vidiš, Les, gotovo da ne­ ma granica ljudskim mutaci­ jama. .. pod uslovom da im se da dovoljno vremena. Lju­ di kakve si video ne odudara­ ju mnogo od prošeka, bar po spoljnom izgledu. Najčudnija je ta plavkasta koža, ali ni to nije naročito neobično. Sudeći po tome, priča Seline Donkas- ter zvuči prihvatljivo. — Da, to sam i sam pomi­ slio. Drugi đeo njene priče, međutim, mnogo manje mi se dopada. Ako je tačno da ple­ me Niktari raspolaže tako fa­ ntastičnim bogatstvom skrive­ nim negde u džunglama, njen cilj sigurno nije altruistički do prinos nauci, kao što to želi da predstavi. Uostalom, ponu­ dila mi je posao uverena da sam kriminalac. Ljudi takve vrste joj ne bi bili potrebni da ima poštene namere, zar ne? — Ona me ne plaši, Lesli. Ti strašni ljudi zadaju mi mnogo više straha, jer o njima nikc ne zna ništa. Sam si rekao da se bore na neobičan način, a ona kuglica sa kiselinom koja ti je za dlaku promašila lice svedoči da nisu tako primitiv­ ni kao što Selina želi da se veruje. Prihvatio si njenu po­ nudu? — Nisam, ali ću je prihva­ titi — ninđa se osmehnu, — Znaš, pokušavam da sebi di­ gnem cenu i postanem učesnik u đeobi plena, a ne plaćenik koji će biti slobodan čim oba­ vi svoj đeo posla. Stekao sam utisak da ona želi da se kon- sultuje s nekim pre nego što donese odluku o tome. — Halevi — tiho reče de­ vojka. — Misliš? Ali kako.. . ah, da! — Logično, Lesli. Ko je u prilici da najpre otkrije pleme za koje civilizacija ne zna? Ne ki arheolog, naravno, jer za njih već davno nema ozbiljnog posla u civilizovanim delovima sveta. Pre dva meseca Halevi se vratio iz Južne Amerike, ali do danas ništa nije objav­ ljeno o njegovim traganjima.
BO R ILAČ KE VESTINE 42 27 Ako u obzir uzmemo vezu sa Selinom Donkaster, onda je sve jasno, zar ne? — Da, u pravu si. Istraži­ vala si Heleviju prošlost? — Koliko sam uspela — uz dahnu Sumiko. — Studije je završio, ali sa mnogo muke, a ni kasnije se nije naročito istakao u svom poslu. Arheo­ logija, zahteva strpljenje, a naš prijatelj Helvi očigledno želi da preko noći stekne sla­ vu. — Ili bogatstvo. — Ili bogatsavo — složi se devojka ustajući sa ležaja. — Od ovog razgovora sam ogla- dnela, kako bi bilo da... Zastala je u pola reči, zag­ ledana u lice ninđe. Njegove oči su se suzile, a pogled mu je bio uprt u vrata. — Neko dolazi — šapnu. — Skloni se u kupatilo, Sumiko. — Haragei? — Haragei — klimnu Lesli glavom. — Požuri, samo što nisu stigli! ■ U dva duga, elastična skoka, pokazujući da je i sama vrsni majstor borilačkih veština, de vojka bešumno nestade kroz vrata kupatila. Ne gubeći vre me na oblačenje, ninđa sa le­ žaja skilznu na pod i tu osta­ de, nepomičan, pažljivo osluš­ kujući teške korake trojice Iju di u hodniku. Pesnica zadobova po vrati­ ma apartmana. — Policija! — progovori ne ko grubim, arogantnim glasom! — Otvorite! Pogled ninđe, međutim, sa­ da je bio uprt na drugu str­ anu: prema prozoru ispod ko­ jeg su prolazile požarne ste­ penice. Odatle, istina, nije do­ lazio nikakav sumnjiv šum, ali je haragei uporno tvrdio da veća — i konkretnija — opasnost preti upravo iz tog smera. Da! U času kada su vrata pono­ vo zadrhtala pod udarcima pe snicom, staklo prozora pršte i u neravnom otvoru pojavi se vrh crne cevi automatske pu­ ške. Strelac nije oklevao; be- zbedno zaklonjen ivicom zida, metodično je zasuo čitavu pro storiju dugim rafalom, lagano pokrećući cer levo i desno. A onda se cev povuče, osta­ vljajući za sobom trag plav­ kastog barutnog dima. Kao da čekaju samo to, ona trojica na hrupiše kroz razvaljena vrata sa pištoljima u rukama. U svom zaklonu iza postelje, ninđa je strpljivo čekao. Opa­ snosti neće biti bar narednih nekoliko sekundi, govorilo mu
28 B O R ILAČK E VEŠTINE 42 je iskustvo; strelac sa prozora obavio je svoj posao i sada svakako hita da se što pre uk­ loni sa izloženog mesta. A ovi ljudi u sobi... Oni bi zaista i mogli biti po licajci. Ali. .. Ali to nisu bili. Nijedan od njih nije potrčao prema prozo ru da bi bar video onoga ko­ ji je pucao kroz razbijeno sta klo. Zastali su pred vratima, sa oružjem na gotovs, očigle­ dno spremni da dovrše ono što je njihov prijatelj započeo. Svakog časa neko od njih naeiniće korak u stranu i ug­ ledati nago telo na tepihu, ali im on neće dati priliku da pu­ caju prvi. Naglim pokretom ruke, nin- đa dohvati kabl sv^-tiljke na toaletnom stočiću i zavitla je u lice onome koji mu je sta­ jao najbliže. Čovek je imao taman toliko vremena da krikne pre nego što su mu se komadi stakla ža­ rili u lice i oči. Njegov metak, nasumce ispaljen, pogodi zid, podižući oblačić prašine. Jednim dugim skokom nago telo ninđe stvori se nasred pro storije, njegove grudi i trbuh nađoše se na samo stopu ili dve od uperenih cevi pištolja, ali čak ni to nije bilo dovolj­ no ljudima u plavim unifor­ mama da bi ga pogodili. Isti­ na, uspeli su da pritisnu oki­ dače, obojica, ali je to bilo sve što su učinili. Pognuvši se munjevitim po­ kretom, ninđa dopusti da me­ ci prozvižde nad njegovom gla vom. Raširenih ruku u istom trenutku se bacio napred, pa­ ralelno sa podom. čelični prsti sklopiše se oko opasača lažnih policajaca i na let ninđe ponese ih pred njim kao suvo lišće na vetru. Jedan od njih kroz otvorena vrata odlete u hodnik, čak do supro­ tnog zida, ali drugi nije imao toliko sreće. Teško lupivši po­ tiljkom o dovratak, on se sro- za na pod, ostavljajući na zi­ du iza sebe dug crvenosivi tr­ ag mozga i krvi iz razbijene lobanje. Čovek u hodniku, međutim, ošamueeno trepćući, tražio je zamagljenim pogledom cilj, po dižući svoje oružje. Sa leden­ im izrazom na licu, ninđa je već dolazio po njega. Sklopiv­ ši mu šake oko vrata on mu jednim hitrim i veštim pokre­ tom polomi kičmene pršljeno- ve. Sve to trajalo je tako krat­ ko da je čovek unakažen ra­ zbijenim staklom tek u tom trenutku prekinuo svoj prvi krik iznenađenja i bola i po­
BO RILAČKE VESTINE 42 29 novo udahnuo vazduh, prino- seći šake licu niz koje se sli- vala krv. Vraćajući se hitrim korakom iz hodnika ninđa ga naizgled blago đotače ivicom dlana po vratu. Majstori karatea znaju koliko oko može da prevari čo veka; kratki, otšri udarac pre­ kide početak novog krika i pre krati muke čoveku u plavoj uniformi. — Idemo, Sumiko! krat­ ko reče Lesli grabeći svoju odeću. Od početka napada, od časa kada su zalupali na nje­ govim vratima, prošlo je tek nešto više od jednog minuta, ali se smeo kladiti da neko u hotelu već okreće telefon tra­ žeći pomoć policije. Devojka se pojavi na vrati­ ma kupatila, već potpuno obu čena. Njeno bledo lice bilo je pribrano, u ruci je nosila vre­ ću od grubog impregniranog platna, nalik torbi za golf. U toj vreći nalazio se kostim ni- nđe i sva njegova oprema. Lesli u letu uhvati dobače- nu torbu i zadovoljno klimnu glavom. Policija u Los Anđe- lesu bila je poznata po tome što uvek brzo stigne na mesto događaja. Ovoga puta, među­ tim, zateći će samo tri mrtva čoveka i nikog više, — Les! Upozorenje je bilo suvišno, jer je i on čuo hitre korake u hodniku. Ođgurnuvši devoj- ku u stranu, on je zakloni svo jim širokim plećima, spreman na novi napad. Oči Seline Donkaster bile su razrogačene od užasa kada se pojavila na vratima. — Lesli! — gotovo je vri- snula. — O h... hvala bogu, ni šta ti se nije dogodilo! * * * Momak po imenu Tabasko Pit, džinovski prijatelj jedi­ nog pravog ninđe na Zapadu, bio je mladić koji je pored sna žnih mišića umeo da koristi i svoju prorodnu inteligenciju koja ga je činila utoliko opas­ nijim borcem. Naravno, to se na prvi po­ gled nije moglo reći za njega, ali je to bio plod brižljivo prostudirane »maske« koju je ponekad navlačio i pred svo­ jim najboljim prijateljima, pro veravajući na taj način utisak koji ona ostavlja na druge. Ne retko Pitova naizgled glupa ili prostodušna pitanja začudila bi ninđu, sve dok se ne bi se- tio onoga što mu je Pit jednom rekao.
30 B O R IL AČ K E VEŠTINE 42 »Les, stari moj«, iscerio mu se jednom prilikom Tabasko, »ljudi kao ti ponekad nesve- sno prave greške zato što su ubeđeni u svoju nepogrešivost. Ti si ih, otkako se poznajemo, načinio vrlo malo, priznajem, ali nisi imun na njih, što, do đavola, samo dokazuje da si ljudsko biće. Ponekad lepo za­ mišljen plan propadne zato što momak koji ga je smislio pre­ vidi neku sitnicu. Zato se i ja trudim da svaki tvoj plan pođ- vrgnem kritici zdravog razu­ ma. Zdravog razuma običnog čoveka, Les, a ne nadčoveka, što si ti postao ... možda i protiv svoje volje...« Tabasko Pit bio je u pravu i to je ninđa sebi priznao pr­ vom prilikom kada se pokazalo da običan čovek može da sa­ gleda jedan problem i iz ugla nedostupnog čak i složenoj ve- štini ninđucua. To priznanje, međutim, samo je unapredilo vređnost njiho­ vog prijateljstva i učinilo ta­ janstvenu trojku još opasnijim borcem protiv zločina na čita­ voj Zapadnoj obali. Fantastič­ ne mogućnosti jednog ninđe, dopunjene velikim naučnim znanjem Sumiko, đevojke spo sobne da svojim analitičkim duhom, dopre do rešenja i za najteže probleme, bile su sa­ mo obogaćene druženjem sa Tabasko Pitom koji je njiho­ ve složene planove neprestano »podvrgavao ispitu zdravog ra zuma«, kako bi Pit rekao. Kao i sada, uostalom. Taba­ sko Pitu se zaplet u koji je ninđa upao u Los Anđelesu ni­ je dopadao od početka, možda i zato što ni ninđa ni Sumiko nisu sumnjali da u događaji­ ma oko tajanstvenog plemena Niktari ima još nepoznatih ele menata o kojima treba voditi računa. Upravo zato svesno se odvojio od njih, da bi van uti- caja tih dveju snažnih ličnos­ ti, nasamo razmislio o svojim sumnjama. Riđokosa prijateljica po ime nu Dženifer Majers odista je postojala negde u Los Anđe­ lesu, ali je u ovom trenutku bila daleko od Pitovih misli dok je sa rukama u džepovi­ ma izlizanih farmerki šetao uli čama oko malog hotela u ko­ jem je ostavio dvoje prijate­ lja. »Priznao to Les ili ne«, mi­ slio je, »ta prokleta ženska Donkaster ne može biti toli­ ko inteligentna kao što je zgo dna. Još jednom je zapao u svoju uobičajenu grešku i pre eenio protivnika... Kladim se da je tako, bez obzira što i veština ninđi i teorija igara
BO RILAČ KE VEST1NE 42 31 zahtevaju da se od suparnika očekuje uvek najjači potez. Ži vot nije šah, do đavola, a ta mala načinila je do sada do­ sta nespretnih poteza...« Pažnju mu je privukao ma­ li bar nasuprot zadnje strane hotela, u ulici na koju su gle­ dali prozori Leslijevog apart­ mana. Mozak mu je uvek bo­ lje radio kada se malo pođma- že pivom i zato Pit bez okle- vanja odgurnu ne naročito či­ sta staklena vrata i uđe. Tip za šankom s poštovanjem ođmeri širinu njegovih rame­ na, ali mu se izraz u očima promeni pri pogledu na Pitovo lice. Kao i mnogi drugi, oce- nio je da je pred njim neinte- ligentan čovek. I prevario se, naravno... — Hej, ima li u ovoj rupi australijskog piva? — upita Tabasko naslanjajući se na ša­ nk. — Australijskog? Do đavola, šta nije u redu sa dobrim ame ričkim pivom, ortak? — Sve je u redu. Sem što je potrebna cisterna da se na­ pijem kada sam raspoložen za piče. Imaš ili nemaš? — Hmmm.. . da pogledam, činni mi se da sam tu negde imao nekoliko flaša... Uveren da će lako nadmudr iti priglupog momka, barmen poče da traži nešto ispod ša­ nka, da bi se časak kasnije pojavio sa mokrom flašom sa koje je bila skinuta etiketa. — Aha — reče. — To je to, momak. Pravo australijsko pi­ vo, moram ti reći! Ozbiljnog lica Pit sačeka da mu barmen napuni visoku ča­ šu, a onda je dohvati i jed­ nim pokretom sruči iznenađe­ nom čoveku u lice. — Prokletstvo, šta...? — za usti ovaj, već stežući pesnice, ali ga Pit preseče pogledom. — Neka ti ovo bude posle- dnji put da pokušaš taj trik — reče džin mirno. — Jasno? — Do đavola, ja ... — bar- menn se zbunjeno osvrte oko sebe, kao da očekuje pomoć od nekolicine stalnih gostiju oslonjenih na šank. Oni su pro cenjivali ljude mnogo bolje od njega, očigledno. Niko se nije čak ni nasmejao, iako pri zor nije bio bez komičnih ele­ menata. — Tako — isceri se Pit. — A sad mi naspi jednu čašu tog bućkuriša koji nazivaš pivom i donesi za onaj sto kod pro­ zora, momak. .. Držaču te na oku; nemoj da ti slučajno ne­ ki sličan trik ponovo padne na pamet! Mumlajući nešto za sebe barmen posluša. Sa čašom pi­
32 B O R IL AČ K E VESTINE 42 va pred sobom, Pit se vrati svojim mislima, ne ispuštaju­ ći nijednog trenutka iz vida tri prozora za koje je znao da pripadaju Leslijevom apartma nu. »Selina Donkaster... sudeći po fotografijama, ženska i po. Ipak, njen nastup bio je vrlo nespretan, od onog pokušaja da učeni Leslija u Berenso- novoj vili, do insceniranog na pada na njenu kuću. Uostal­ om, i Sumiko misli da je to bila samo provera njegovih mo gućnosti.. . provera u kojoj su glavom platila dva nesrećnika iz plemena Niktari koje su, ko zna zbog čega, dovukli u Los Anđeles...« Odmahnuvši glavom, Pit da­ de znak barmenu da mu do­ nese još jednu čašu piva. Pi­ će se stvorilo pred njim po­ hvalnom brzinom. »Sve u svemu«, zaključi Ta- basko, »Selina Donkaster ne može biti glavna u ovoj igri. Iza nje stoji još neko. .. dvo­ struko opasniji zato što Lesli ne zna za njega.. . ili bar za sada ne zna... Hej!« Tok Pitovih misli prekinuo je čovek koji je hitrim, elas­ tičnim korakom trčao uz po­ žarne stepenice hotela preko puta, stežući crnu futrolu za violinu pod rukom. Tresnuvši nekoliko novčanica na sto, Pit polete iz bara, ru­ šeći u prolazu stolice koje su mu se našle na putu. Vrata pred njim odleteše u stranu i on zakorači na asfalt, zaglušen bukom ulice prepune ljudi i vozila. — Stoj! — dreknu neko de sno od njega. — Ni koraka! Stisnuvši zube, Pit se uko­ pa u mestu. Samo nekoliko ko raka dalje jedan policajac dr­ žao je obema rukama pištolj uperen pravo u njegov trbuh. »Pravo prokletstvo«, pomisli Pit s gorčinom. »A nikada ih nema u blizini kada su ti za­ ista potrebni.. .« I drugi policajac, takođe sa pištoljem u rukama, već je iz­ lazio iz crno-belih kola, zau­ stavljenih dvadesetak jardi da lje, uz trotoar. — Ne mrdaj! — upozori pr­ vi, ne spuštajući oružje. — Ku da tako žurno, momak? Gore, na stepenicama, čovek je bez žurbe otvarao svoju fut­ rolu, stavljajući okvir na au­ tomatsku pušku izvučenu iz nje. — Pogledaj gore, prijatelju — procedi Pit pokazujući gla­ vom prema zgradi preko pu­ ta. — Gore, do đavola, ne u mene!
BORILAČKE VEŠT1NE 42 33 — Taj trik već znam, mo­ mak — isceri se policajac. — Priđi polako ovamo, do kola... — Mik, momak je u pravu — uzbuđeno uzviknu drugi. — Gore neki tip... do đavola! Dug rafal iz automatske pu­ ške izazva pravu pometnju na ulici. Vozila su se zaustavlja­ la uz škripu guma i poneki tresak lima, pešaci su hitali da potraže zaklon, vođeni is­ kustvom gradskih stanovnika koji su dobro znali da meci ispaljeni u gnevu često ne bi­ raju svoj cilj. Prvi policajac, sa psovkom na usnama, pohita prema ko­ lima. Pit, praćen onim drugim, ukoso potrča preko ulice, pre­ ma hotelu. Vrisak sirene stigao je pre­ kasno da bi upozorio policaj­ ca na opasnost. Odskočivši una zad, Pit savršeno jasno, kao na usporenom filmu, ugleda razrogačene oči čoveka iza ve- trobrana kamioneta koji je do slovno pokosio policajca pred sobom. — Proklet bio! — zaurla on punim plućima, besno lupivši pesnicom po limu vrata. — Sk Ioni se da prođem! Ošamućen, vozač je treptao, buljeći u njega iza stakla. Sa psovkom na usnama, Tabasko zaobiđe kamion i potrča dalje, svestan da kasni i da strelac sa stepenica već hita prema ug lu zgrade iza koje ga svakako čekaju brza kola spremna za polazak. Stisnutih zuba i iskolačenih očiju, jurio je stežući moćne pesnice i ne primećujući zap- lašene ljude koji su mu se žur no sklanjali sa puta. Neupadljivi sivi »korver« up ravo se odvajao od trotoara, tražeći mesto u masi vozila koja su hrlila avenijom, ne ob raćajući pažnju na zbrku u po prečnoj ulici. Iza tamnih sta­ kala Pit dospe da vidi samo dve senke na zadnjem sedištu. Da li se varao ili je jedna od njih bila žena sa dugom ko som? Obrisavši znoj sa čela, Pit produži pravcem kojim je i kre nuo, prema glavnom ulazu u hotel. Nije se plašio za svoje prijatelje, jer je znao da čak ni najskuplji plaćeni ubica u Los Anđelesu ne može iznena­ diti jednog ninđu, ali... Ali strelac sa automatskom puškom nije morao da bude sam i možda se baš u ovom trenutku Lesli i Sumiko bore za svoj život protiv napadača
34 BO RILAČ KE VEŠTINE 42 koji dolaze sa neke druge st­ rane. .. ❖ * ❖ Lift je bio zauzet, kao i uvek kada mu se žurilo. Ne obraća­ jući pažnju na uzbuđeni po­ vik čoveka za pultom recepci­ je, Pit polete uz stepenice. Znao je da do prvog sprata može stići mnogo brže nego ako čeka stari, spori lift. Uz mogućnost da sretne na­ padače koji se možda povlače, zaplašeni kontranapadom kakav svakako nisu očekivali. .. Bio je skoro na vrhu stepe­ nica kada je čuo kako se vra­ ta lifta bučno otvaraju, a za­ tim i žurne korake. Neko je trčao prema Leslijevom apart­ manu, ali taj zvuk nije nosio opasnost u sebi i Tabasko opu sti napete mišiće. Žena koju je sa leđa ugle­ dao kako odmiče hodnikom i- mala je savršene bokove i du­ ge, vitke noge pod tesnom ha­ ljinom. Prizor u kojem bi sva ko uživao — da ga nije kva­ rio čovek u uniformi policaj­ ca, leđima oslonjen o zid hod­ nika, tačno preko puta Lesli- jevog apartmana. Lice sa ru­ žnom grimasom smrti oko opu štene donje vilice i praznim očima bilo je okrenuto prema početku hodnika kao da je nje gov vlasnik poslednjim pogle­ dom potražio pomoć na toj st­ rani. Žena duge plave kose zasta- de pred otvorenim vratima apa rtmana, kršeći ruke. — Lesli! — jasno je čuo njen glas. — Oh.. . hvala bo­ gu, ništa ti se nije dogodilo! Pit se isceri. »Naša ljupka Selina Donka- ster«, pomisli, »doživeće izne­ nađenje svog života kada ug­ leda moju prijateljicu Sumi- ko... Ah, to se upravo dogo­ dilo! Gle kako joj se leđa za­ težu. .. rekao bi čovek da se sva zgrbila i nakostrešila, kao mačka spremna za napad!« Ono što je Selina Donkaster u tom trenutku pomislila osta će zauvek tajna, jer joj ni- nđa nije dao vremena da se pribere i dođe do reči. Vuku­ ći Sumiko jednom rukom, on drugom dohvati plavušu oko struka, zabacujući svoju poz­ natu torbu na rame. — Idemo! — reče energič­ no. — Policija će svakog tre­ nutka stići! Ah, Pite... odlič­ no, pođi po kola, znaš gde su skriveni rezervni ključevi. Klimnuvši glavom, Tabasko pohita niz stepenice, i sam sve stan potrebe za žurbom, ali se
B O RILAČKE VESTINE 42 35 ipak nije uzdržao da se još je­ dnom ne isceri. »Lesliju neće biti lako u o- nom tesnom liftu«, mislio je. »sa dve ljupke divlje mačke spremne da se bace jedna na drugu. Selina bi pri tom mno­ go gore prošla, naravno, ali kladim se da ona to još ne zna... Uostalom, videćemo!« Čuvar u podzemnoj garaži hotela ravnodušno je pogledao Pita kada je projurio pored njegove kabine; radoznali lju­ di, uostalom, ne ostaju dugo na takvim mestima, bar ne u Los Anđelesu... Motor »poršea« prigušeno je zagrmeo pod niskim svodom i Tabasko iskoči iz kola, ostav­ ljajući vrata otvorena. Stari »dodž«, kojim su on i Sumiko došli iz San Franciska, stajao je samo nekoliko koraka dalje i on uključi i njegov motor, ostavši ovoga puta za volan­ om. — Biće zanimljivo da pog­ ledamo kako će Lesli sada da podeli snage — promrmlja. — Pitam se koju će mi žensku dodeliti... Sumiko ili Selinu? Troje ljudi već je trčeći sti zalo iz pravca lifta i Pitu ne promače pokret glave kojim je ninđa pokazao Sumiko nis­ ka sportska kola. Ne zadrža­ vajući se, ona uskoči u njih, dohvatajući ručicu menjača i ispitivački gledajući u Selinu. — Lesli... — zausti druga - žena — zašto ne... — Pođi sa Sumiko — mir­ no reče ninđa. — Ona zna gde ćemo se kasnije naći. Hajde! Njegov glas nije trpeo po­ govora i plavuša poslušno se- de u »porše«. Zaurlavši motor om, brza kola kretoše iz mes- la, pre nego što je Selina us­ pela da zatvori vrata za so­ bom. — Idemo, Pite! — dobaci ninđa uskačući na sedište po­ red Tabaska. — Za njima? — Ne. Izraz ninđinog lica govorio je da o nečemu duboko razmi­ šlja i Pit odluči da ga neko vreme ne uznemirava. Videv- ši da je Sumiko skrenula de­ sno, on drsko preseče dvostru­ ku punu liniju na sredini ave nije i krete u suprotnom pra­ vcu, ne obraćajući pažnju na škripu guma i gnevne glasove sirena kojima su ostali voza­ či propratili njegov postupak. Pet minuta kasnije, pošto su izbili na široki bulevar Los Feliz, on odluči da prekine ću tanje. — Kuda sada, Les? — Samo produži. Razmiš­ ljam.
36 B O RILAČKE VEST1NE 42 — Aha... opet neki tvoj du bokomisleni japanski plan, a? Nešto u njegovom glasu na­ vede nindu da ga pažljivije po gleda. — Šta nije u redu, Pite? — Mnogo šta, do đavola! Za početak, zašto si ostavio Sumi ko sa onom prokletom droljom? — Da je ne bih izgubio iz vida. Ta žena nešto krije, Pi­ te, a ja to želim da doznam. — Zašto Sumiko? Ja bih za taj posao bio mnogo pogodni­ ji, čoveče! Donkasterova je o- pasna kao zvečarka! — Misliš? — Siguran sam u to. Za po­ četak, kako je znala da će te neko napasti u hotelu? — To upravo i želim da do­ znam od nje, Pite — osmehnu se ninđa. — Mogla je i slučaj­ no naići, zar ne? — Slučajno, moja leđa! Mo­ glo je isto tako navratiti da proveri kako su plaćene ubi- ce obavile svoj posao. — Ne verujem. Morao si je čuti tamo u hodniku. Glas joj je zvučao iskreno. — Zato što se uplašila za tebe, je li? — Imaš li neko drugo ob­ jašnjenje? — Nemam, do đavola... ali žene su čudna bića. Mogla je naručiti da te ubiju, a onda se u poslednjem trenutku pre­ domisliti! — To mi zvuči malo vero- vatno. Još neko je u ovoj ig­ ri, Pite. Neko kome se, izgle­ da, nije dopalo što Selina želi da angažuje mene za taj posao sa Niktarima. — Da, to se često događa kada se više njih udruži radi unosnog posla... Nekome će pasti na pamet da na vreme eliminiše eventualne konkure­ nte, naročito konkurente kojih se pomalo pribojava. Pitanje je samo — ko? Ninđa je zamišljeno gledao pred sebe. — Neprestano mi se po gla­ vi vrzma jedno ime — reče. — Halevi. — Arheolog s kojim se Do­ nkasterova zabavljala? Čudan tip... Sumiko je vrlo malo do znala o njemu, što znači da je ili sasvim običan čovek ili vr­ lo zagonetna ličnost. U pravu si, tu plavokosu kučku treba, pritisnuti, i to što pre. Gde ćeš se naći sa Sumiko i sa njom? — Iznajmio sam jednu kući cu u blizini Opservatori Hila. Uskoro ćemo stići tamo. — I? — Sa Sumiko sam se dogo­ vorio da nekoliko puta obiđe blok zgrada u kojem se kuća
BORILAČKE VESTINE 42 37 nalazi, a mi ćemo osmotriti da li je neko prati. — Hmm... nije loša ideja. Ne go, kad smo već kod toga: video sam tipa koji je pucao kroz prozor tvog apartmana. — Je li? A ja sam se baš čudio kako si onako brzo sti­ gao sa Sanset bulevara. Kako izgleda? — Visok, koščat, proćelav, ele gantna ocleća. Pušku je nosio u futroli za violinu. To je sve što sam uspeo da vidim. Šče- pao bih ga za gušu da mi se neki blesavi policajci i još ble­ saviji kamiondžija nisu ispre- čili na putu. Umakao je u si­ vom »korveru« sa registraci­ jom Novog Meksika. — Teško da ćemo istog tipa ponovo sresti — zamišljeno re če ninđa. — Imam utisak da pred nama nije neka stalna ba nda, već ekipa koju je neko unajmio da završi određeni po­ sao. — Ne zaboravi da ga nisu za vršili — podseti ga Tabasko. — Ne zaboravljam — suvo se osmehnu Lesli. — Zato i ova varka sa ženskama; jedini put do nas sada vodi preko Se- line Donkaster. Rekao sam Su miko da joj dopusti čak i da telefonira ako to bude požele- la. Za svaki slučaj... — Kada si joj sve to rekao, do đavola! Niste bili nasamo ni čitav minut! — Još u liftu. I to na japa­ nskom. Ledi Donkaster pogle­ dala me je tako besno da sam se uplašio kako će se pod lifta otvoriti pod nama, ali nije re­ kla ništa. Ovde se možemo pa rkirati... uđi malo dublje u parking, Pite, Selina bi mogla poznati ova kola. Zavalivši se u sedištu, Pit zapali cigaretu, ne skidajući po gleda sa reke vozila koja je neprestano tekla pored njih bu levarom Los Feliz. — Koliko ćemo čekati? — Koliko bude potrebno. Ne , dugo, mislim. — Niktari — promrmlja Pit nekoliko minuta kasnije, odba­ cujući od sebe opušak. — Pro kletstvo, Les, veruješ li ti u priču o ogromnom bogatstvu nekog divljeg -plemena duboko u džungli? — A ti ne veruješ? — Ne znam... prokletstvo, čovek bi mogao da na ovoj pla neti više nema mesta na koje neko nije bacio pogled, makar iz aviona, ili onih prokletih špi junskih satelita! — Sve zavisi od toga da li onaj ko želi da se sakrije do­ bro poznaje veštinu kamuflaže — zamišljeno reče Lesli. — Pri
38 B O R ILAČK E VESTINE 42 čao sam ti o školi za ninđe u Japanu? Kraj tog mesta svako­ ga dana prolazilo je na hiljade ljudi, a da niko nije posumnjao da se u blizini nalazi tridese­ tak mladića koje pet ili šest uči telja podučava u davno zabora vljenim veštinama... — Pričao si mi — klimnu Tabasko glavom. — Misliš da su i oni primenili neki sličan trik? — Ne znam. Pite. Bio je to samo primer. Ne znam čak ni koliko je to pleme, iako zakoni genetike, po tvrđenju Sumiko, zahtevaju da ih bude bar dve ili tri hiljade. Prašume Južne Amerike još uvek su daleko od časa kada možemo reći da su potpuno istražene, a oni. .. Hej, evo ih! Pit odbaci cigaretu tek sta­ vljenu u usta i okrete ključ mo tora. Ninđa ga zadrža dodirom ruke po ramenu. — Sačekaj... moramo viđe- ti da li ih neko prati. .. Niski »porše« klizio je ne na­ ročito brzo unutrašnjom, najs­ porijom trakom bulevara, da­ jući tako priliku dvojici prija­ telja da ga na vreme uoče. Ni­ nđa strpljivo sačeka da prođe još dvadesetak vozila. — Sad, Pite! Zaokrenuvši u uskom luku, »đodž« izlete na kolovoznu tra ku, škripeći gumama, a onda se uklopi u tempo kojim su se kretala ostala vozila u toj tra­ ci. Sledeći dogovor, Sumiko je nekoliko puta skrenula u pop­ rečne ulice, a Pit za njom. I on i ninđa držali su 11a oku au tomobile koji su išli istim sme rom, ali sve vreme nijedan od njih nije pokazao nikakve zle namere. — Ili ih zaista niko ne pra­ ti... — progunđa Tabasko. — Ili su toliko vešti da ne uspevamo da ih vidimo — do­ vrši Lesli. — Bilo je dovoljno, Pite. Pređi ispred njih i poka­ ži Sumiko da pođe za nama. Slegnuvši ramenima, Tabas­ ko poveća brzinu i prestiže »po rše«. Osmehujući se, ninđa da­ de znak devojci da sledi njihov automobil i ona mu odgovori osmehom. Na sedištu pored nje, Selina Donkaster mrko je gledala pra vo pred sebe. Sudeći po tome, nije joj se jako dopadala situa­ cija u kojoj se našla. — Kuda sad? — upita Ta­ basko bacajući pogled u retro­ vizor. — Gde ti je ta kućica? — Skrenućeš u treću ulicu desno i krenuti lagano naviše — govorio je ninđa, ne skida­ jući pogled sa vozila koja su
BORILAČKE VEŠTINE 42 39 išla za njima. — A onda... sta­ ni! Opasnost je došla sa supro­ tne strane, ali je haragei ipak na vreme upozorio ninđu, tre nutak pre nego što je krajič­ kom oka ugledao glomazni crni »mercedes« koji je na suprot­ noj strani ulice naglo povećao brzinu i prešao na njihovu st­ ranu. Zatamnjena stakla »merceđe sa« lagano su se spuštala, a iza njih naslućivala se cev puške velikog kalibra... * * * Zahuktala mašina doslovno je gutala prostor i zato nije bilo previše vremena za razmi sijanje, bez obzira na činjeni­ cu što je svaki ninđa obučen da proceni situaciju i donese najbolju odluku gotovo trenu­ tno. Lesli i jeste reagovao trenu­ tno. Upozorivši prodornim kri­ kom Pita da se malo ukloni, on ščepa volan »dodža« i naglo skrete uievo, sekući put »mer cedesu«, čiji su cilj očigledno bila sportska kola u kojima su bile devojke. Vozač »mercedesa«, zguren nad volanom, reagovao je insti nktivno naglo je zaokrenuo vo lan u pokušaju da izbegne su­ dar sa »dodžom«. Velika kola na trenutak su se zanela, kre­ ćući se gotovo poprečno po ko lovozu u oblaku prašine koji su podigle naglo zaustavljene gume. I ne čekajući da »dodž« sta­ ne, ninđa izlete na asfalt na svojoj strani, procenivši da ima mesta za njegovo telo između otvorenih vrata i kamiona ko­ ji je prošao desnom trakom. I bilo je; taman toliko da izboče na karoserija dotakne njegovu odeću. Oslonovši se desnom nogom na poklopac motora, ninđa se dugim skokom vinu u vazduh, koristeći prostor koji strelac iz »mercedesa« nije mogao da po krije svojom puškom. Elastič­ no se dočekavši na vrhove pr­ stiju, on istovremeno sa obe ruke sruči težak udarac na lim krova automobila, iznad same glave‘strelca. Uz tresak, lim se povi go­ tovo do donje ivice prozora, ostavljajući cev puške da štrči kroz uski otvor. Ošamućeni st­ relac pokuša da je iščupa na­ glim trzajem, ali je novi uda­ rac već stizao. Ivica dlana tvr­ đeg od čelika gotovo bez na­ pora rascepi lim, zarivajući ne ravne ivice u lobanju loše za­
40 BO RILAČKE VESTINE 42 štićenu crnim šeširom spušte­ nim nisko nad oči. Tabasko Pit je već stizao, ka sneći ne više od jedne sekunde za ninđom. Sa zadovoljnim os- mehom na licu — borba je u- vek bila ono što je voleo više od svega na svetu — on obema rukama ščepa zglavak vozača koji je kroz svoj prozor uperio cev pištolja prema ninđi. Suv prasak i zveket ispušte­ nog pištolja o lim vrata prop- rati glasan krik bola; nije tra­ jao dugo, jer se Tabasko nije zadovoljio samo time da razo­ ruža napadača. Čvrsto se oslo­ nivši o tle, on snažno povuče ru kama, ostavljajući onesvešće- nog vozača da visi do polovine izbačen kroz tesni prozor kola. Sve to nije trajalo više od petnaest ili dvadeset sekundi, tako da mnogi udaljeni prola­ znici i vozači još nisu ni shva tili da se nešto dogodilo. Po­ jačavši gas, Sumiko projuri kroz uski prostor između dvo­ je zaustavljenih kola, mahnu- vši Lesliju rukom. — Pite, idemo odavde! Praćeni zapanjenim pogle­ dima, njih dvojica uskočiše u »đodž«. Koristeći zbrku na uli ci, ninđa vesto provuče kola iz među zaustavljenih vozila, uve rivši se da ih niko ne prati. »Porše« je čekao pred slede ćom raskrsnicom, propuštajući njih dvojicu napred. Nekoliko minuta kasnije oba vozila zaus taviše se pred kućicom do ko­ je se sa ulice dolazilo jedva vi dljivom makadamskom stazom zaklonjenom gustim žbunjem. Garaža je bila dovoljno veli­ ka da primi i više vozila od ova dva. Osvrnuvši se oko sebe, Pit začuđeno zviznu. — Časna reč, Les, momak koji je ovo gradio vodio je ra čuna o parkiranju. Kladim se da se garaža proteže ispod cele kuće! — Upravo tako. I ja sam bio iznenađen kada sam video. To ti ne smeta, nadam se? — Zašto bi mi smetalo, do đavola? To samo znači da i go­ re ima prostora za sve nas, pa ćemo se udobno smestiti, O- vaj... — Ne brini — Lesli ga po­ tapša po ramenu. — Nećeš bi­ ti daleko od Seline, Pite. Plavokosa se okrenula pri pomenu svog imena i odmerila Pita ledenim pogledom, na što joj se ovaj drsko iscerio. — Lesli — reče Selina oštro — šta se ovde događa? — To i ja pokušavam da sa znam — odvrati ninđa mimo. — Idemo gore, Selina, tamo će
BORILAČKE VEŠT1NE 42 41 mo mirnije razgovararti. Pi­ te. .. Pogled i pokret glavom bili su dovoljni.- Umesto da uskim metalnim stepenicama pođe na više za njima, Pit se vrati do vrata garaže, pažljivo ih zatva rajući za sobom. Obišao je zg­ radu i osmotrio sve prilaze, a onda sebi odabrao stražarsko mesto u žbunju pored staze, jedinog podesnog prilaza, jer je kuća sa svih strana bila od­ vojena od ostalih zgrada viso­ kom i gustom živom ogradom. Druženje sa ninđom bilo je prava škola strpljenja, ali je u toj školi Tabasko Pit bio veo­ ma loš učenik. Već petnaestak minuta kasnije počeo je da se premešta s noge na nogu i da nešto tiho gunđa sebi pod nas, prebacujući iz jednog ugla u- sta u drugi nezapaljenu ciga­ retu. Koraci iza njegovih leđa bi­ li su tako tihi da ih nije čuo sve dok se devojka nije pribli­ žila na svega nekoliko koraka. — Hej! — uzviknu iznena­ đeno. — Da nije Les i tebe po slao na stražu? Osmehnuvši se, Sumiko pri­ nese plamen upaljača cigareti. — Možeš pušiti, Pite. Lesli ne veruje da nam ovde preti neka opasnost. Za sada.., Sa uživanjem ispunjavajući pluća dimom, Pit pokaza gla­ vom prema kući. — Kako napreduje? — Viđećemo — sleže devoj­ ka ramenima. — Izašla sam samo zato da bih mu olakšala posao. — Dobra ideja. Ti znaš da mu se ta žena u stvari nima­ lo ne dopada? — Znam i rekla sam mu to, ali... — Ali? — Ne znam, Pite... imam utisak da Lesli ne veruje da mu ja verujem. A to je loše. — Vrlo loše — složi se Ta­ basko. — Najgore od svega je što ovakva situacija ometa nje govu koncentraciju, Sumiko. Neprestano misli o tome kako te ne sme povređiti i to mu smeta. Prokleta ženska, zašto se uopšte umešala u ovu stvar? — Lesli će to doznati. A on da, uskoro nam stiže poseta, Pite. — Je li? Nije valjda opet neka ženska? — Nije, srećom. Arheolog. Helevi. — Aha... Selina ga je zva­ la? — Jeste. Imam utisak da je i nju počeo da hvata strah, jer joj situacija polako izmiče ispod kontrole. Vidiš, ona je
42 BO R ILAČK E VEŠTINE 42 želela da angažuje samo Lesli ja za ovaj posao, dok je Ha- levi tražio šarađnike na dru­ goj strani. Mislim da ni ona sama nije sigurna, ali se boji da momci koje je angažovao arheolog pokušavaju da elimi- nišu konkurenciju... — Logično — osmehnu se Pit. — Međutim, ne plaši se ona za Leslija ili nas dvoje... već za svoju divnu belu kožu, prokleta bila! Misliš da će Ha- levi doći? — Videćemo. Postoji, među­ tim, druga opasnost: da će ga neko pratiti i doći ovamo za njim. — Što znači da će opet biti gužve! — Pit zadovoljno pro­ trlja ogromne šake. — Ali ne i za tebe. Mi ga vodimo unutra i nastavljamo razgovor, a Lesli preuzima st­ ražu. — Znao sam — uzdahnu pla vokosi div. — Za sebe uvek zadrži najlepše... pa, to su va­ ljda prerogativi šefa. Kako ti izgleda stvar, idemo li u Ju­ žnu Ameriku ili ne? — Svakako idemo, bez ob­ zira na ishod večerašnjeg ra­ zgovora. Lesli se boji za sud­ binu tog izolovanog plemena. — Zašto, do đavola? Koga je briga šta će se dogoditi s tom bandom mutanata? — Nauku, Pite. — Nauku? Pih... Devojka ga blago dotače po ruci. — Ma kako to na prvi po­ gled izgledalo, Pite, nauka je čovečanstvu ipak donela mno­ go više koristi nego štete. Ko zna šta ćemo sve doznati pro­ učavajući ljude izolovane sto­ tinama godina od sveta u za­ ista posebnim uslovima živo­ ta? — Ako nam oni to dozvole — promrmlja Tabasko. — Po onome što sam čuo, prilično su ratoborni, a kuglice sa kiseli­ nom nisu oružje u koje bih se zaljubio... Čuješ li? — Čujem. Neka kola su sk renula na stazu sa ulice. Tre­ balo bi da je to Halevi. Odbacivši cigaretu, Pit se primače stazi. Široki »ševrolet« sa prigušenim svetlima s mu­ kom se provlačio uskom staz­ om. Iako je unutrašnjost kola bila mračna, Pitu se učini da u njima sem vozača nema ni­ koga. Bešumno se provlačeći kroz žbunje, njih dvoje stigli su do garaže samo minut ili dva iza »ševroleta«. Visok čovek u sve tlom ođelu nervozno je šetkao oko njih, osvrćući se oko sebe. — Halevi? — tiho ga oslo­ vi Pit iz svog zaklona.
B O RILAČKE VEŠT1NE 42 43 Visoki čovek se trže, ali mu ruke ostadoše pažljivo odmak­ nute od džepova sakoa. — Da, ja sam — reče. — Ko je to? — Sam si? — A ko bi, do đavola, bio sa mnom? I kakva je to igra skrivalice, boga mu? Cereći se, Pit izađe iz žbu- nja, devojka za njim. — Tačno, Halevi, bilo je do­ sta igre skrivanja — reče. — Vreme je da raščistimo neke stvari. Hajde, idemo u kuću. — Trenutak. Da li je Seli- na Donkaster tu? — A gde bi bila? Ne brini, tvojoj đevojčici nije se ništa dogodilo. — Nije ona moja devojčica, do đavola! — rezignirano reče arheolog polazeći za Sumiko koja je ćutke produžila prema glavnom ulazu u kuću. Pit os­ tade na svom mestu, zamišlje­ no stavljajući novu cigaretu u usta. Nekoliko minuta kasnije vra ta garaže se malo odškrinuše. Osvrnuvši se oko sebe, Pit im priđe. Ni ono malo svetlosti koja je kroz uski otvor padala u unutrašnjost garaže nije bilo dovoljno da bi video onoga či ji se glas čuo. — Pite, pođi sada u kuću i pomozi Sumiko. Ona zna o če­ mu treba da govori sa Hale- vijem i Donkasterovom, a mi slim da i ti već shvataš koli­ ko je važno da dobijemo što više informacija o Niktarima. Važnije čak i od onoga što bi se moglo dogoditi sa tih dvo­ je, Pite! — Ako dobro sbvatam — is ceri se Tabasko — možemo žr tvovati čak i njih za informa­ ciju o mestu gde to pleme ži­ vi? — Dobro shvataš, Pite-,.. su dbina Niktara mnogo je važ­ nija od njihove sudbine. Ne­ volja je u tome što Halevi to dobro zna i takvu informaciju, ako je uopšte proda, prodaće veoma skupo. — Očekuješ napad? Vrata garaže otvoriše se za još nekoliko inča i kroz njih izbi prilika odevena od glave do pete u kostim od crne svi­ le. Ispod kapuljače od istog materijala videla su se samo dva oka u uskim prorezima. Tradicionalni kostim ninđe koji je te japanske ratnike no ću činio gotovo nevidljivima, opravdavao je svoju namenu čak i u potpuno drugom vre­ menu i drugom ambijentu, što je Lesli već mnogo puta pro- verio. I ne samo kostim...
44 B O RILAČKE VEŠTINE 42 Većina naših savremenika po sprdno će se osmehnuti na po menu hladnog oružja, uvereni da je njegovo vreme prošlo čim su usavršeni moderni pi­ štolji i puške, da i ne govori­ mo o najnovijem automatskom oružju. Mudrost ndnđi, među­ tim, prihvatajući sva nova zna nja veštine borenja, nije od­ bacila ni oruđa koje je hilja- dugodišnje iskustvo učinilo sm rtonosnim u rukama pravog majstora. Otuda za pojasom ninđe i katana, dugi samurajski mač u raskošno ukrašenim korica­ ma, delo japanskog kovača či­ je je ime zaboravljeno još pre dve ili tri stotine godina. U njegovim rukama to oružje pretvaralo se u smrtonosnu mu nju kojoj se ništa nije moglo suprotstaviti, naročito u borbi na bliskom odstojanju. Na st­ rani ninđe bila je još jedna prednost: čovek koji u rukama drži automatski pištolj, najve- rovatnije će se najpre prezri­ vo osmehnuti kada pred nje­ ga stane protivnik sa mačem u ruci, jer nije u stanju da proceni brzinu i veštinu koja će mu odneti život pre nego što shvati da oštrica može da bude i brža i preciznija od metka. Pištolj je oružje suviše otu­ đeno od čoveka koji ga drži u ruci. Katana je za ninđu neš­ to što postaje deo njegovog te la, trenutno sleđeći zapovesti mozga obučenog da deluje fa­ ntastičnom brzinom i efikas­ nošću. .. Nepomičan kao stablo drveta kraj kojeg se skrivao, ninđa je čekao. Desna ruka milovala je dršku katana, osećajući kako na neki volšeban način u nje­ gove prste i čitavo telo prela­ zi energija prirode, energija ži vota, ona ista energija koja mu je omogućavala da u pojedi­ nim trenucima daleko nadmaši fizičke mogućnosti prosečnog čoveka... *■ * * Zavaljen u fotelju, ali tako da iz nj,e svakog trenutka mo že munjevito iskočiti, Tabasko Pit se sladio konzervom aust- ralijskog piva koje je Lesli dalekovidno ostavio za njega u frižideru minijaturne kuhi­ nje. Na prvi pogled, atmosfera u malom salonu delovala je opu šteno, podsećajući na prijatelj ski skup ljudi koji se dugo po­ znaju. Mirna lica, međutim, i čaše sa pićem u rđkama bile
BORILAČKE VESTINE 42 45 su samo maska iza koje se skrivalo mnogo napetosti. — Možemo li sada da raz­ govaramo? — tiho upita Su- miko pošto je obavila svoju dužnost domaćice. — Lesliju je žao što ne može ostati uz nas, ali ga je hitan posao od­ vukao na drugu stranu.. . — Eldriđž? — Halevi je uno sio mnogo energije u pokušaj da sačuva nepokretno lice, ali ga je odavalo drhtanje dugih nervoznih prstiju. — Da, Lesli Eldridž. Čovek koji je, možda čak i vašom krivicom, uvučen u čitav sp­ let dosta nerazumljivih doga­ đaja, mister Halevi. — Mojom krivicom? Do đa­ vola ja ... Selina Donkaster prezrivo frknu i Halevi zaćuta, iznena­ đeno gledajući u nju. — Džozefe — reče ona od­ lučno — nemamo više vreme­ na za to. Ja sam im rekla šta se dogodilo. Sve. — Sve? — Ili gotovo sve — prizna- de ona, izbacujući kroz nozdr- ve oblak mirišljavog duvans- kog dima. — Sa ovim ljudima moramo biti potpuno iskreni ako želimo da nam pomognu, Džozefe. — Tvoja iskrenost je zaista dirljiva, Selina — suvo reče Halevi. — Problem je na dru­ goj strani; Kome si sve u o- vom prokletom gradu ispričala za blago Niktarija? — Samo Eldriđžu, a on je obavestio svoje prijatelje, Džo zefe. Ako je bilo ko drugi do­ znao čega dole ima — a oči­ gledno je doznao — onda je to mogao čuti samo od tebe! Mladić mršavog asketskog li ca i upalih tamnih očiju, laga no je vrteo glavom s jedne st­ rane na drugu. — Dakle, tvoja drskost zai­ sta prevazilazi sve granice, Se lina. Neka je hiljadu puta pro klet dan kada sam te sreo! Šibali su jedno drugo pogle­ dima punim mržnje. Pitu je taj prizor bio tako komičan' da je na kraju morao da prsne u grohotan smeh. — Šta je, do đavola, ovde smešno? — zareža arheolog. Iz nenađenje se pojavi čak i na uzdržanom licu Sumiko. — Oprostite — cerio se Pit, osvežavajući se dugim gutlja­ jem piva. — Žao mi je, ali-sve ovo zaista je veoma smešno. Kako bi bilo da, pre nego što skočite jedno na drugo, raz­ mislite o još jednoj mogućno­ sti. .. — Mogućnost? — Halevi je govorio sporo, s naporom cede ći reči između stisnutih zuba.
46 BORILAČKE VEŠTINE 42 — Jedina šansa za nas je ako ovu prokletu zmiju otrovnicu što pre uklonimo sa puta, ina­ če. .. — Nisi u pravu, Džozefe — marno odvrati žena. — Pite, produži... o kakvoj mogućno­ sti govoriš? — O mogućnosti da još ne­ ko zna sve o plemenu Niktari. Ili bar deo njihove tajne. — Da još neko...? — zagrc- nu se Halevi. — To je nemo­ guće? — Nemoguće? — Tabasko po diže obrve. — Ta reč izgubila je svoje značenje još kada je matori Ajnštajn pogladio svo­ je brkove i poslao profesore fi zike u osnovnu školu, mladi­ ću! — Saslušajmo ga do kraja, Džozefe. Molim te! — Nemam ja tu još mnogo šta da kažem — sleže Pit ra­ menima. — Rekoh: to je sa­ mo jedna od mogućnosti. Na vama je da kažete koliko je ta mogućnost realna. — Džozefe? Halevi je sa nevericom vr- teo glavom,.ali mu lice nije bi lo tvrdo kao nekoliko trenuta­ ka ranije. Sumiko se malo po meri u svojoj fotelji, ali je i to bilo dovoljno da svi troje pogledaju u nju. — Kako bi bilo — poče sa blagim osmehom na usnama da najpre saslušamo Halevijevu priču od početka. Svaki detalj, ako je moguće, imamo vreme­ na za to... bar mislim da ima mo vremena. — Imamo — klimnu Tabas­ ko glavom, polazeći po novu konzervu piva. — Moramo ima ti, ljudi. U ovakvim pričama četiri oka vide uvek više nego dva, a osam očiju mnogo više nego četiri. Naročito kad u toj gomili očiju imamo i četiri ženska oka, ha-ha-ha! — Ono što Pit želi da kaže — tiho reče Selina Donkaster — jeste da je i tebi i meni, Džozefe, moglo promaći nešto čemu do sada nismo pridavali važnost. Neki naizgled neva­ žan detalj, brzopletao izgovo­ rena reč, bilo šta... — Ne verujem da će od to­ ga biti mnogo koristi — umor no uzdahnu Halevi — ali, do đavola, ništa me ne košta da i sam još jednom razmislim o onome što se zbivalo u posle- dnja tri meseca. A zbilo se đavolski mnogo stvari koje, pri znajern, ni meni još uvek ni­ su potpuno jasne... — Upravo to sam pokušao da kažem — klimnu glavom Pit vraćajući se sa dve konze­ rve piva u ruci. Treba li ko­
B ORILAČKE VESTINE 42 47 me još pića? Svi su obezbeđe- ni? Mister Halevi, možete da počnete.. . Led još jednom zazvecka u čaši koju je Halevi prineo us­ tima, zamišljeno piljeći u nje­ no dno. Na usnama mu zaigra gorak osmeh, — Znate — poče — sve to počelo je na veoma čudan na­ čin, Zapravo, moglo bi se re­ ći da za otkriće plemena Ni- ktari najviše dugujem našoj plavokosoj prijateljici, Selini Donkaster... — Čini mi se da sam ja od početka nastojala da razbijem tvoje naivne predodžbe o me ni, Džozefe — primeti Selina ledenim glasom. — Ti jednos­ tavno nisi hteo da shvatiš ka­ da sam ti govorila da nisam žena za tebe. Pitanje novca bi lo je najmanje važno u sve­ mu, iako si ti perverzno insi­ stirao upravo na tome. —- Da, mislim da je tako bi­ lo, Selina, ali reči ne pomažu mnogo luđački zaljubljenom čo veku. A ja sam to bio... u to vreme. Ali svejedno.. . kada smo konačno raskinuli, a ti zn aš koliko je bio prljav postu­ pak kojim si me bukvalno na- terala da odem, na umu mi je bila samo jedna pomisao: oti­ ći što dalje iz ovog prokletog grada, pre nego što ubijem te­ be ili onog naduvenog klipa­ na koga si, tako reći, pred mo jim očima primila u svoj kre­ vet! — Žao mi je, Džozefe, ali to je bio jedini način. — Verovatno — Halevi pre đe rukom preko čela mokrog od znoja, iako je temperatura u salonu bila veoma ugodna. — Ponuda profesora Tromela da sa njim pođem u Južnu Ameriku došla mi je u pravi čas. Prihvatio sam je oberuč- ke, naravno, iako je čitava pri ča zvučala dosta neubedljivo. Ako niste znali, profesor Tro- mel je među nama, arheolozi­ ma, poznat kao lovac na sen­ zacije, a ne stručnjak koji re­ zultate postiže upornim, me- todičnim radom. .. — Što je tebi potpuno odgo­ varalo — promrmlja Selina, više za sebe. — Da, mislim da sam i ja sličan njemu — bleđo se os- mehnu Halevi. — Kao i obič­ no, Tromelova ekspedicija bi­ la je skrpljena na brzinu i sa nedovoljno sredstava. Listovi i televizijske stanice na koje je računao kao 11a eventualne sponzore nisu bili oduševljeni ponudom, jer su već imali lo ših iskustava sa njim. Ukrat­ ko, kako je počelo, tako je i završilo... loše, čak tragično.
48 BORILAČKE VEST1NE 42 — Samo trenutak — umeša se Pit. — Još uvek nismo ču­ li kuda je krenula ta ekspedi­ cija. Negde u Južnu Ameriku, koliko znam, ali mislim da bi nam pomoglo ako bismo saz­ nali preciznu lokaciju. — Da... ali... — Mister Halevi — reče Su miko čvrstim glasom — mi smo vaša jedina šansa. Morate biti potpuno iskreni sa nama ako želite da vam pomognemo. Uveravam vas da je materi­ jalna strana poduhvata posle- dnje što zanima Leslija, Pita i mene. Halevijev pogled odluta pre­ ma očima Seline Donkaster. Žena jedva primetno klimnu glavom. — Ne znam ko su oni, Džo- zefe — reče mekšim glasom — ali mislim da im smemo ve rovati. Isprva sam mislila da je Eldridž običan kriminalac, možda nešto veštiji od drugih, ali posle svega što sam viđe- la... ne znam. On me ispunja­ va poverenjem, Džozefe. .. kao nijedan čovek do sada! Halevi rezignirano klimnu glavom, zagledan u čašu. Ot­ pio je jedan gutljaj, ali izraz njegovog lica govorio je da mu piće ne prija. — U redu — uzdahnu odla­ žući čašu na sto. — Tromel je načuo da u džungli kod grada Huetano, u Gvajani, postoje neke zagonetne ruševine. Pose dovao je nekoliko loših crno- belih snimaka koji su, na pr­ vi pogled, govorili da ostaci građevina nemaju sličnosti sa drugim nalazima u tom delu sveta. Tromel se zaleteo kao budala... a i ja sa njim ... — Ruešvine nisu bile au­ tentične, zar ne? — O, da, ruševinu su bile autentične — osmehnu se ble do Halevi. — Jedini nedosta­ tak bio im je što nisu bile sta­ rije od sto pedeset, dvesta go­ dina, ostaci zgrada koje su mi sionari podigli u osamnaestom veku. Isprva je sve to bilo pri lično smešno, a onda su poče­ le da se događaju čudne stva­ ri.*. . — Uh! — uzdahnu Tabasko punim plućima. — Ljudi, ja prosto uživam u ovakvim uz­ budljivim pričama. Ovaj... op rostite, mister Halevi... — Da, tako je bilo... Na svo ju i moju nesreću, Tromel ni je imao hrabrosti da sebi pri­ zna kako je prevaren i mi smo pravo iz Huetana krenuli u novi šašavi poduhvat. Naterao je sebe da poveruje kako ne­ što dalje, na padinama Rorai- me, zaista postoji ono što tra­ žimo. Pošao sam sa njim, jer
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti

Recommended

73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla
73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla
73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-paklazoran radovic
 
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampiraNindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampirazoran radovic
 
30 klopka za nindju
30 klopka za nindju30 klopka za nindju
30 klopka za nindjuMilenko Gavric
 
Nindja 035 derek finegan - tajfun smrti
Nindja 035 derek finegan - tajfun smrtiNindja 035 derek finegan - tajfun smrti
Nindja 035 derek finegan - tajfun smrtizoran radovic
 
Nindja 057 derek finegan - grad ukletih
Nindja 057 derek finegan - grad ukletihNindja 057 derek finegan - grad ukletih
Nindja 057 derek finegan - grad ukletihzoran radovic
 
Nindja 001 vejd barker - osveta je njegova
Nindja 001 vejd barker - osveta je njegovaNindja 001 vejd barker - osveta je njegova
Nindja 001 vejd barker - osveta je njegovazoran radovic
 
21 sablast crnih mocvara
21 sablast crnih mocvara21 sablast crnih mocvara
21 sablast crnih mocvaraMilenko Gavric
 
Nindja 050 derek finegan - indijska veza
Nindja 050 derek finegan - indijska vezaNindja 050 derek finegan - indijska veza
Nindja 050 derek finegan - indijska vezazoran radovic
 

Recommended

73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla
73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla
73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-paklazoran radovic
 
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampiraNindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampirazoran radovic
 
30 klopka za nindju
30 klopka za nindju30 klopka za nindju
30 klopka za nindjuMilenko Gavric
 
Nindja 035 derek finegan - tajfun smrti
Nindja 035 derek finegan - tajfun smrtiNindja 035 derek finegan - tajfun smrti
Nindja 035 derek finegan - tajfun smrtizoran radovic
 
Nindja 057 derek finegan - grad ukletih
Nindja 057 derek finegan - grad ukletihNindja 057 derek finegan - grad ukletih
Nindja 057 derek finegan - grad ukletihzoran radovic
 
Nindja 001 vejd barker - osveta je njegova
Nindja 001 vejd barker - osveta je njegovaNindja 001 vejd barker - osveta je njegova
Nindja 001 vejd barker - osveta je njegovazoran radovic
 
21 sablast crnih mocvara
21 sablast crnih mocvara21 sablast crnih mocvara
21 sablast crnih mocvaraMilenko Gavric
 
Nindja 050 derek finegan - indijska veza
Nindja 050 derek finegan - indijska vezaNindja 050 derek finegan - indijska veza
Nindja 050 derek finegan - indijska vezazoran radovic
 
Nindja 043 derek finegan - operacija ponoc
Nindja 043 derek finegan - operacija ponocNindja 043 derek finegan - operacija ponoc
Nindja 043 derek finegan - operacija ponoczoran radovic
 
Nindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbine
Nindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbineNindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbine
Nindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbinezoran radovic
 
Nindja 065 derek finegan - striptiz smrti (m garret & emeri)(2.9 mb)
Nindja 065 derek finegan - striptiz smrti (m garret & emeri)(2.9 mb)Nindja 065 derek finegan - striptiz smrti (m garret & emeri)(2.9 mb)
Nindja 065 derek finegan - striptiz smrti (m garret & emeri)(2.9 mb)zoran radovic
 
29 dijamanti iz pakla
29 dijamanti iz pakla29 dijamanti iz pakla
29 dijamanti iz paklaMilenko Gavric
 
Nindja 058 derek finegan - poslednja igra smrti
Nindja 058 derek finegan - poslednja igra smrtiNindja 058 derek finegan - poslednja igra smrti
Nindja 058 derek finegan - poslednja igra smrtizoran radovic
 
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapana
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapanaNindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapana
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapanazoran radovic
 
Nindja 025 derek finegan - purpur, zlato i krv
Nindja 025 derek finegan - purpur, zlato i krvNindja 025 derek finegan - purpur, zlato i krv
Nindja 025 derek finegan - purpur, zlato i krvzoran radovic
 
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvi
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krviNindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvi
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvizoran radovic
 
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks & e...
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks & e...Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks & e...
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks & e...zoran radovic
 
Nindja 033 derek finegan - na ostrici noza
Nindja 033 derek finegan - na ostrici nozaNindja 033 derek finegan - na ostrici noza
Nindja 033 derek finegan - na ostrici nozazoran radovic
 
205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...
205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...
205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...zoran radovic
 
Nindja 040 derek finegan - za smrt je potrebno troje
Nindja 040 derek finegan - za smrt je potrebno trojeNindja 040 derek finegan - za smrt je potrebno troje
Nindja 040 derek finegan - za smrt je potrebno trojezoran radovic
 
16 ko se poslednji smeje
16 ko se poslednji smeje16 ko se poslednji smeje
16 ko se poslednji smejeMilenko Gavric
 
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvih
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvihNindja 028 derek finegan - karneval mrtvih
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvihzoran radovic
 
Nindja 059 derek finegan - osveta nindje
Nindja 059 derek finegan - osveta nindjeNindja 059 derek finegan - osveta nindje
Nindja 059 derek finegan - osveta nindjezoran radovic
 
Nindja 030 derek finegan - klopka za nindju
Nindja 030 derek finegan - klopka za nindjuNindja 030 derek finegan - klopka za nindju
Nindja 030 derek finegan - klopka za nindjuzoran radovic
 
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvaraNindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvarazoran radovic
 
Nindja 054 derek finegan - krvava enigma
Nindja 054 derek finegan - krvava enigmaNindja 054 derek finegan - krvava enigma
Nindja 054 derek finegan - krvava enigmazoran radovic
 
20 noc celicnih zvezda
20 noc celicnih zvezda20 noc celicnih zvezda
20 noc celicnih zvezdaMilenko Gavric
 
Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret & emeri)(2.2 mb)
Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret & emeri)(2.2 mb)Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret & emeri)(2.2 mb)
Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret & emeri)(2.2 mb)zoran radovic
 
Dr Sleep Stiven Kinga
Dr Sleep Stiven KingaDr Sleep Stiven Kinga
Dr Sleep Stiven KingaKnjižara Sigma
 
Nindja 051 derek finegan - izlet u pakao
Nindja 051 derek finegan - izlet u pakaoNindja 051 derek finegan - izlet u pakao
Nindja 051 derek finegan - izlet u pakaozoran radovic
 

More Related Content

What's hot

Nindja 043 derek finegan - operacija ponoc
Nindja 043 derek finegan - operacija ponocNindja 043 derek finegan - operacija ponoc
Nindja 043 derek finegan - operacija ponoczoran radovic
 
Nindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbine
Nindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbineNindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbine
Nindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbinezoran radovic
 
Nindja 065 derek finegan - striptiz smrti (m garret & emeri)(2.9 mb)
Nindja 065 derek finegan - striptiz smrti (m garret & emeri)(2.9 mb)Nindja 065 derek finegan - striptiz smrti (m garret & emeri)(2.9 mb)
Nindja 065 derek finegan - striptiz smrti (m garret & emeri)(2.9 mb)zoran radovic
 
Nindja 058 derek finegan - poslednja igra smrti
Nindja 058 derek finegan - poslednja igra smrtiNindja 058 derek finegan - poslednja igra smrti
Nindja 058 derek finegan - poslednja igra smrtizoran radovic
 
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapana
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapanaNindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapana
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapanazoran radovic
 
Nindja 025 derek finegan - purpur, zlato i krv
Nindja 025 derek finegan - purpur, zlato i krvNindja 025 derek finegan - purpur, zlato i krv
Nindja 025 derek finegan - purpur, zlato i krvzoran radovic
 
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvi
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krviNindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvi
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvizoran radovic
 
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks & e...
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks & e...Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks & e...
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks & e...zoran radovic
 
Nindja 033 derek finegan - na ostrici noza
Nindja 033 derek finegan - na ostrici nozaNindja 033 derek finegan - na ostrici noza
Nindja 033 derek finegan - na ostrici nozazoran radovic
 
205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...
205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...
205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...zoran radovic
 
Nindja 040 derek finegan - za smrt je potrebno troje
Nindja 040 derek finegan - za smrt je potrebno trojeNindja 040 derek finegan - za smrt je potrebno troje
Nindja 040 derek finegan - za smrt je potrebno trojezoran radovic
 
16 ko se poslednji smeje
16 ko se poslednji smeje16 ko se poslednji smeje
16 ko se poslednji smejeMilenko Gavric
 
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvih
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvihNindja 028 derek finegan - karneval mrtvih
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvihzoran radovic
 
Nindja 059 derek finegan - osveta nindje
Nindja 059 derek finegan - osveta nindjeNindja 059 derek finegan - osveta nindje
Nindja 059 derek finegan - osveta nindjezoran radovic
 
Nindja 030 derek finegan - klopka za nindju
Nindja 030 derek finegan - klopka za nindjuNindja 030 derek finegan - klopka za nindju
Nindja 030 derek finegan - klopka za nindjuzoran radovic
 
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvaraNindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvarazoran radovic
 
Nindja 054 derek finegan - krvava enigma
Nindja 054 derek finegan - krvava enigmaNindja 054 derek finegan - krvava enigma
Nindja 054 derek finegan - krvava enigmazoran radovic
 
20 noc celicnih zvezda
20 noc celicnih zvezda20 noc celicnih zvezda
20 noc celicnih zvezdaMilenko Gavric
 
Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret & emeri)(2.2 mb)
Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret & emeri)(2.2 mb)Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret & emeri)(2.2 mb)
Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret & emeri)(2.2 mb)zoran radovic
 

What's hot (20)

Nindja 043 derek finegan - operacija ponoc
Nindja 043 derek finegan - operacija ponocNindja 043 derek finegan - operacija ponoc
Nindja 043 derek finegan - operacija ponoc
 
Nindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbine
Nindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbineNindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbine
Nindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbine
 
Nindja 065 derek finegan - striptiz smrti (m garret & emeri)(2.9 mb)
Nindja 065 derek finegan - striptiz smrti (m garret & emeri)(2.9 mb)Nindja 065 derek finegan - striptiz smrti (m garret & emeri)(2.9 mb)
Nindja 065 derek finegan - striptiz smrti (m garret & emeri)(2.9 mb)
 
29 dijamanti iz pakla
29 dijamanti iz pakla29 dijamanti iz pakla
29 dijamanti iz pakla
 
Nindja 058 derek finegan - poslednja igra smrti
Nindja 058 derek finegan - poslednja igra smrtiNindja 058 derek finegan - poslednja igra smrti
Nindja 058 derek finegan - poslednja igra smrti
 
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapana
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapanaNindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapana
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapana
 
Nindja 025 derek finegan - purpur, zlato i krv
Nindja 025 derek finegan - purpur, zlato i krvNindja 025 derek finegan - purpur, zlato i krv
Nindja 025 derek finegan - purpur, zlato i krv
 
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvi
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krviNindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvi
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvi
 
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks & e...
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks & e...Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks & e...
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks & e...
 
Nindja 033 derek finegan - na ostrici noza
Nindja 033 derek finegan - na ostrici nozaNindja 033 derek finegan - na ostrici noza
Nindja 033 derek finegan - na ostrici noza
 
205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...
205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...
205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...
 
Nindja 040 derek finegan - za smrt je potrebno troje
Nindja 040 derek finegan - za smrt je potrebno trojeNindja 040 derek finegan - za smrt je potrebno troje
Nindja 040 derek finegan - za smrt je potrebno troje
 
16 ko se poslednji smeje
16 ko se poslednji smeje16 ko se poslednji smeje
16 ko se poslednji smeje
 
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvih
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvihNindja 028 derek finegan - karneval mrtvih
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvih
 
Nindja 059 derek finegan - osveta nindje
Nindja 059 derek finegan - osveta nindjeNindja 059 derek finegan - osveta nindje
Nindja 059 derek finegan - osveta nindje
 
Nindja 030 derek finegan - klopka za nindju
Nindja 030 derek finegan - klopka za nindjuNindja 030 derek finegan - klopka za nindju
Nindja 030 derek finegan - klopka za nindju
 
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvaraNindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
 
Nindja 054 derek finegan - krvava enigma
Nindja 054 derek finegan - krvava enigmaNindja 054 derek finegan - krvava enigma
Nindja 054 derek finegan - krvava enigma
 
20 noc celicnih zvezda
20 noc celicnih zvezda20 noc celicnih zvezda
20 noc celicnih zvezda
 
Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret & emeri)(2.2 mb)
Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret & emeri)(2.2 mb)Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret & emeri)(2.2 mb)
Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret & emeri)(2.2 mb)
 

Similar to Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti

Nindja 051 derek finegan - izlet u pakao
Nindja 051 derek finegan - izlet u pakaoNindja 051 derek finegan - izlet u pakao
Nindja 051 derek finegan - izlet u pakaozoran radovic
 
Nindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrti
Nindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrtiNindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrti
Nindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrtizoran radovic
 
Rick yancey beskrajno more
Rick yancey beskrajno moreRick yancey beskrajno more
Rick yancey beskrajno morezoran radovic
 
Sejn 088 dzek slejd - nestasne devojke
Sejn 088 dzek slejd - nestasne devojkeSejn 088 dzek slejd - nestasne devojke
Sejn 088 dzek slejd - nestasne devojkezoran radovic
 
Sejn055 dzekslejd-iposlesvegasrecavasojevicfol-170429145257
Sejn055 dzekslejd-iposlesvegasrecavasojevicfol-170429145257Sejn055 dzekslejd-iposlesvegasrecavasojevicfol-170429145257
Sejn055 dzekslejd-iposlesvegasrecavasojevicfol-170429145257zoran radovic
 
Sejn 055 dzek slejd - i posle svega sreca
Sejn 055 dzek slejd - i posle svega sreca Sejn 055 dzek slejd - i posle svega sreca
Sejn 055 dzek slejd - i posle svega sreca Balkanski Posetilac
 
Sejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdom
Sejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdomSejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdom
Sejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdomzoran radovic
 
Sejn036 dzekslejd-zamkazavukovedrzekofolpiem-170416090705
Sejn036 dzekslejd-zamkazavukovedrzekofolpiem-170416090705Sejn036 dzekslejd-zamkazavukovedrzekofolpiem-170416090705
Sejn036 dzekslejd-zamkazavukovedrzekofolpiem-170416090705zoran radovic
 
Sejn 036 dzek slejd - zamka za vukove
Sejn 036 dzek slejd - zamka za vukove Sejn 036 dzek slejd - zamka za vukove
Sejn 036 dzek slejd - zamka za vukove Balkanski Posetilac
 
Kupdf.com ashtonfrederick 12-lun-i-ad-za-ubistva
Kupdf.com ashtonfrederick 12-lun-i-ad-za-ubistvaKupdf.com ashtonfrederick 12-lun-i-ad-za-ubistva
Kupdf.com ashtonfrederick 12-lun-i-ad-za-ubistvazoran radovic
 
Sejn118 dzek slejd - sejn i divlji zambo (vasojevic & folpi & emeri)...
Sejn118 dzek slejd - sejn i divlji zambo (vasojevic & folpi & emeri)...Sejn118 dzek slejd - sejn i divlji zambo (vasojevic & folpi & emeri)...
Sejn118 dzek slejd - sejn i divlji zambo (vasojevic & folpi & emeri)...zoran radovic
 
Nindja 031 derek finegan - hrabri umiru samo jednom
Nindja 031 derek finegan - hrabri umiru samo jednomNindja 031 derek finegan - hrabri umiru samo jednom
Nindja 031 derek finegan - hrabri umiru samo jednomzoran radovic
 
Daniel silva engleski asasin
Daniel silva engleski asasinDaniel silva engleski asasin
Daniel silva engleski asasinzoran radovic
 
Sejn020 dzekslejd-naburetubarutapanoramiksjunior-170415133018
Sejn020 dzekslejd-naburetubarutapanoramiksjunior-170415133018Sejn020 dzekslejd-naburetubarutapanoramiksjunior-170415133018
Sejn020 dzekslejd-naburetubarutapanoramiksjunior-170415133018zoran radovic
 
Sejn 020 dzek slejd - na buretu baruta
Sejn 020 dzek slejd - na buretu baruta Sejn 020 dzek slejd - na buretu baruta
Sejn 020 dzek slejd - na buretu baruta Balkanski Posetilac
 
Dan Brown digitalna tvrđava
Dan Brown digitalna tvrđavaDan Brown digitalna tvrđava
Dan Brown digitalna tvrđavaStanka Popov
 
Sejn 027 dzek slejd - misija u saljtilju
Sejn 027 dzek slejd - misija u saljtilju Sejn 027 dzek slejd - misija u saljtilju
Sejn 027 dzek slejd - misija u saljtilju Balkanski Posetilac
 
Sejn027 dzekslejd-misijausaljtiljudrzekofolpi-170415154408
Sejn027 dzekslejd-misijausaljtiljudrzekofolpi-170415154408Sejn027 dzekslejd-misijausaljtiljudrzekofolpi-170415154408
Sejn027 dzekslejd-misijausaljtiljudrzekofolpi-170415154408zoran radovic
 
Kupdf.com ashtonfrederick 50-lun-i-ukleto-zlato
Kupdf.com ashtonfrederick 50-lun-i-ukleto-zlatoKupdf.com ashtonfrederick 50-lun-i-ukleto-zlato
Kupdf.com ashtonfrederick 50-lun-i-ukleto-zlatozoran radovic
 

Similar to Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti (20)

Dr Sleep Stiven Kinga
Dr Sleep Stiven KingaDr Sleep Stiven Kinga
Dr Sleep Stiven Kinga
 
Nindja 051 derek finegan - izlet u pakao
Nindja 051 derek finegan - izlet u pakaoNindja 051 derek finegan - izlet u pakao
Nindja 051 derek finegan - izlet u pakao
 
Nindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrti
Nindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrtiNindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrti
Nindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrti
 
Rick yancey beskrajno more
Rick yancey beskrajno moreRick yancey beskrajno more
Rick yancey beskrajno more
 
Sejn 088 dzek slejd - nestasne devojke
Sejn 088 dzek slejd - nestasne devojkeSejn 088 dzek slejd - nestasne devojke
Sejn 088 dzek slejd - nestasne devojke
 
Sejn055 dzekslejd-iposlesvegasrecavasojevicfol-170429145257
Sejn055 dzekslejd-iposlesvegasrecavasojevicfol-170429145257Sejn055 dzekslejd-iposlesvegasrecavasojevicfol-170429145257
Sejn055 dzekslejd-iposlesvegasrecavasojevicfol-170429145257
 
Sejn 055 dzek slejd - i posle svega sreca
Sejn 055 dzek slejd - i posle svega sreca Sejn 055 dzek slejd - i posle svega sreca
Sejn 055 dzek slejd - i posle svega sreca
 
Sejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdom
Sejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdomSejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdom
Sejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdom
 
Sejn036 dzekslejd-zamkazavukovedrzekofolpiem-170416090705
Sejn036 dzekslejd-zamkazavukovedrzekofolpiem-170416090705Sejn036 dzekslejd-zamkazavukovedrzekofolpiem-170416090705
Sejn036 dzekslejd-zamkazavukovedrzekofolpiem-170416090705
 
Sejn 036 dzek slejd - zamka za vukove
Sejn 036 dzek slejd - zamka za vukove Sejn 036 dzek slejd - zamka za vukove
Sejn 036 dzek slejd - zamka za vukove
 
Kupdf.com ashtonfrederick 12-lun-i-ad-za-ubistva
Kupdf.com ashtonfrederick 12-lun-i-ad-za-ubistvaKupdf.com ashtonfrederick 12-lun-i-ad-za-ubistva
Kupdf.com ashtonfrederick 12-lun-i-ad-za-ubistva
 
Sejn118 dzek slejd - sejn i divlji zambo (vasojevic & folpi & emeri)...
Sejn118 dzek slejd - sejn i divlji zambo (vasojevic & folpi & emeri)...Sejn118 dzek slejd - sejn i divlji zambo (vasojevic & folpi & emeri)...
Sejn118 dzek slejd - sejn i divlji zambo (vasojevic & folpi & emeri)...
 
Nindja 031 derek finegan - hrabri umiru samo jednom
Nindja 031 derek finegan - hrabri umiru samo jednomNindja 031 derek finegan - hrabri umiru samo jednom
Nindja 031 derek finegan - hrabri umiru samo jednom
 
Daniel silva engleski asasin
Daniel silva engleski asasinDaniel silva engleski asasin
Daniel silva engleski asasin
 
Sejn020 dzekslejd-naburetubarutapanoramiksjunior-170415133018
Sejn020 dzekslejd-naburetubarutapanoramiksjunior-170415133018Sejn020 dzekslejd-naburetubarutapanoramiksjunior-170415133018
Sejn020 dzekslejd-naburetubarutapanoramiksjunior-170415133018
 
Sejn 020 dzek slejd - na buretu baruta
Sejn 020 dzek slejd - na buretu baruta Sejn 020 dzek slejd - na buretu baruta
Sejn 020 dzek slejd - na buretu baruta
 
Dan Brown digitalna tvrđava
Dan Brown digitalna tvrđavaDan Brown digitalna tvrđava
Dan Brown digitalna tvrđava
 
Sejn 027 dzek slejd - misija u saljtilju
Sejn 027 dzek slejd - misija u saljtilju Sejn 027 dzek slejd - misija u saljtilju
Sejn 027 dzek slejd - misija u saljtilju
 
Sejn027 dzekslejd-misijausaljtiljudrzekofolpi-170415154408
Sejn027 dzekslejd-misijausaljtiljudrzekofolpi-170415154408Sejn027 dzekslejd-misijausaljtiljudrzekofolpi-170415154408
Sejn027 dzekslejd-misijausaljtiljudrzekofolpi-170415154408
 
Kupdf.com ashtonfrederick 50-lun-i-ukleto-zlato
Kupdf.com ashtonfrederick 50-lun-i-ukleto-zlatoKupdf.com ashtonfrederick 50-lun-i-ukleto-zlato
Kupdf.com ashtonfrederick 50-lun-i-ukleto-zlato
 

More from zoran radovic

Aleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdf
Aleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdfAleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdf
Aleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdfzoran radovic
 
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdf
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdfZagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdf
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdfzoran radovic
 
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdf
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdfZagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdf
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdfzoran radovic
 
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdf
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdfCitac tmine (ALIEN SF - 18).pdf
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdfzoran radovic
 
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdf
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdfTex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdf
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdfzoran radovic
 
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdfzoran radovic
 
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdfKonan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdfzoran radovic
 
efb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdf
efb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdfefb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdf
efb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdfzoran radovic
 

More from zoran radovic (20)

Aleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdf
Aleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdfAleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdf
Aleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdf
 
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdf
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdfZagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdf
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdf
 
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdf
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdfZagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdf
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdf
 
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdf
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdfCitac tmine (ALIEN SF - 18).pdf
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdf
 
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdf
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdfTex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdf
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdf
 
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf
 
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdfKonan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
 
efb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdf
efb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdfefb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdf
efb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdf
 

Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti

  • 2.
  • 4. SERIJA Borilačke veštine NINĐA Naslov romana: DOLINA BELE SMRTI Autor: Derek Finegan Recenzija: Slobodan Lukie Lektor: Mirjana šterijevski Korektura: Nada Maksimović Slog i štampa: »Litopapir«, čačak © 1986. DEN PRESS BORILAČKE VEŠTINE - NINĐA BR. 42 NOVEMBAR 1936. GrODINE. Cena 200 din. Izdaje NIRO Dečje novine, 32300 Gornji Milanovac, Tihomira Matiievića 4. Glavni i odgovorni urednik Mirjana Šterijevski. Urednik: Borivoje Lošić. Izda­ vački savet: Anđelka Milojković (predsednik), Milica Rog» jević, Ljiljana Jeremić, Vera Smrekić, Anđelko Vidosavlje- vić, Dragica Mićović, Miroslav Joković, Miladin Marković, Kr­ ste Zlatevski, Nada Maksimović, Ružica Vukašinović, Vesna Jalesijević, Gojko Štulovie, Svetlana Mijatović, Telefoni: (032) 712-247 lokal 28, uredništvo, i 714-250 prodaja. Telex: 13731. Broj tekućeg računa kod SDK u Gornjem Milanovcu: 61811- -603-1263. Devizni račun kod Beobanke u Beogradu: 60811- -620-16-257310-03292. Štampa »Litopapir«, Čaeak.
  • 5. Derek Finegan DOLINA BELE SMRTI Šampanj-koktel nije imao ni kakav ukus i Selina Donkaster sa osvetničkim izrazom na li­ cu iskrete čašu nad bazenom sa pločicama boje bisera, koji su vešto razmeštene raznobojne svetiljke pretvarale u psihode- ličnu zbrku boja, zatalasanu blagim vetrićem sa okeana. »Na žalost, ovim neću mno­ go naškoditi Elmeru Berenso- nu«, pomisli sa osmehom na licu. »Taj kučkin sin mogao bi se kupati u šampanj koktelu, a da mu se ništa ne dogodi. ..« Kao i sve holivudske zabave na koje se dolazi ne zato što se želi već stoga što čine deo društvenih obaveza, i zabava Elmera Berensona lagano je umirala pod nebom obasutim krupnim zvezdama. Naravno, muzika je i dalje uporno svi­ rala, ljudi su bili dobro plaće­ ni za to, ali se na mermernom platou posrćuei vrteo još sa­ mo jedan par. Čak i parovi za vučeni po mračnim uglovima ogromnog parka oko vile nisu bili naročito vatreni u svojim milovanjima. Kao i sve drugo, i vođenje ljubavi u Holivudu pretvorilo se u društvenu oba­ vezu i nije bilo svejedno s kim ste se, kada i kako zavukli u mrak radi nekoliko ravnoduš­ nih zagrljaja. — Hej, mala... Bilo joj je teško da odvoji pogled od boja uzvitlanih u bazenu. Uostalom, poznavala je taj glas. I dve ogromne šape koje su išle uz njega, uvek lepljive od znoja. Svojim ulogama u avan turističkim filmovima koje su
  • 6. 4 BO R ILAČK E VESTINE 42 svetu pokazivale uglavnom moćne mišiće i klasični gr­ čki profil, Elmer Berenson je postao idol šiparica, ali Selina Donkaster odavno ni­ je bila šiparica i brzo je shvatila šta se krije iza blista­ ve fasade obrađene veštim ru kama holivudskih majstora. — Zdravo, Elm,.. — Svuda sam te tražio, ma­ la... Stresla se od njegovog vre­ log daha na vratu, od mirisa alkohola koji se u talasima ši rio svud kuda bi Elmer Beren­ son krenuo. Znala je šta sada ,dolazi... Njene dojke pod tankom svi lenom haljinom nisu bile nima lo sitne, ali su ih dve ogromne šake potpuno pokrile. Pijano mrmljajući, glumac je privla­ čio sve čvršće uz sebe, nastoje ći da joj obnaži grudi. Stajala je potpuno pravo, pre puštajući se njegovim milova­ njima, a pogled joj je ravnodu šno klizio unaokolo. — Hajdemo gore — reče El­ mer promuklo. — Ti si najzgo dnija ženska koju sam video u poslednja tri meseca, Seli­ na. .. »U devedeset devet odsto slu čajeva«, pomisi s gorčinom Se lina, »to je verovatno dovoljno da bi nova poznanica krenula u krevet sa čuvenim Elmerom Berensonom...« — Još ne — rekla je. — Tvo ji gosti će se pitati gde si... — Do đavola s njima. Ionako svi crkavaju od dosade i jed­ va čekaju da nekud odu. Haj­ demo, mala! Prsti su mu se stegli oko nje ne dojke tako da je zabolelo. — U redu, u redu... životi­ njo! — Ah, ti to voliš, zar ne? Nije odgovorila, dopuštajući da je povuče prema bleštavo osvetljenoj zgradi na sprat ko­ ja je izgledala baš onako kako treba da izgleda kuća uspešnog holivudskog glumca. Elmerov menadžer, Diki Bernstin, imao je recept za sve. .. Pa čak i za to kakve će že­ ne Elmer dovoditi u krevet, ve rovatno. Uhvatila je Bernstinov ledeni pogled iznad debele ci­ gare među zubima dok su se uspinjali na sprat. Uostalom, cio đavola sa Bern stinom i njegovim klijentom. Ona je nekako morala provesti ovu noć, a tucanje sa idolom Amerike svakako nije najgori način za to... Gotovo se nasmejala kada su se vrata jedne od spavaćih soba zatvorila za njima, jer su se prigušena svetla automat­ ski uključila, a iz dobro skrive
  • 7. BO RILAČKE VESTINE 42 5 nih zvučnika potekla je tiha melodija. Da, Diki Bernstin i- mao je recept za sve. — Isključi tu prokletu mu­ ziku, Elm — rekla je tiho. — I pogasi svetla... sasvim sam do voljno zavedena, hvala. Prišla je velikom francuskom prozoru i razmakla zavese, do puštajući svetlosti zvezđa da prodre u iznenada mračnu pro storiju. Topao vetar pomilovao joj je grudi kada je smakla sa ramena bretele haljine i dopu­ stila da joj ona sklizne niz no­ ge. Izmigoljila se iz gaćica i la­ gano okrenula. Berenson tiho zviznu. — Stvarno si zgodna, mala. Da li si ikada razmišljala o filmu? — Jednom. Možda dva ili tri minuta. Neki tip mi je po­ nudio ulogu u porniću. — Tip je imao oko. S tim razbludnim telom ispod lica naivne seosike cure od šesnaest godina napravila bT'posao. Do­ bra si u krevetu, a? — Niko se još nije požalio — reče ona suvo. — Hajde, pređimo na stvar... Začudo, Elmeru se nije žu­ rilo da se svuče. Ili je bio to­ liko pijan da se zaista mučio sa ono malo odeće na sebi? Iskoristila je njegovo odugo­ vlačenje da još malo razmakne zavese tako da svetlost spolja osvetli široki raskošni ležaj, a onda sigurnim korakom prišla muškarcu i obavila rukama njegova moćna ramena. Dohvatio joj je usnama bra­ davicu na grudima, rasejano joj rukama milujući bokove. Njena ruka mu skliznu među noge. Naravno... — Sve će biti u redu, mala — reče on promuklo. — Samo još malo.. . — Meni se ne žuri, Elm — reče ona rezignirano. — Noć je duga. .. Spustili su se na ležaj i ona po prvi put oseti uzbuđenje kada je bukvalno proguta nje­ govo ogromno telo. Hmm, mo glo bi biti pravo uživanje vo­ diti ljubav sa ovakvim grma- ljem. Samo kada b i... Uzdahnuvši, ona promeni me sto sa njim i poče da ga mi­ luje usnama po čitavom telu, ne uzdržavajući se ni od če­ ga što su je drugi muškarci naučili. Sve dok... — Prokletstvo! — proceđi, naglo se uspravljajući. — Pa ovaj kučkin sin je zaspao! Zaista, izvaljen na leđa, ra­ širenih ruku i nogu, Elmer Berenson je tiho hrkao. Selina se nekoliko trenutaka histerično smejala, a onda sle-
  • 8. 6 B O R ILAČ K E VEŠT1NE 42 že ramenima i ustade. Uosta­ lom, momak koji spava mnogo više je odgovarao njenim pla­ novima nego budan i sumnji­ čav Elmer Berenson... Trebalo bi da je Rupert već stigao do terase sa svojim fo- to-aparatom. Na prstima, ona pritrča otvorenim vratima i op rezno izviri iza zavese. Krik joj zastade u grlu. Ra- zrogačenim očima buljila je u opruženo telo mladića, gotovo đečaka, koji je praznim očima buljio u nebo. Ona obema rukama pritisnu usta, osećajući kako su joj se u želucu uzburkali svi oni ko­ kteli koje je noćas popila. No­ snice joj ispuni teški miris sveže krvi i ona na trenutak pomisli da će se onesvestiti. Rupertova glava bila je za­ bačena daleko unazad, vrat go tovo sasvim presečen. Foto-apa rat u kožnoj futroli stajao je nasred tamne bare u kojoj su se ogledale ravnodušne zvezde. Ali... Ukočena od straha, savlađu­ jući mučninu, Selina natera sebe da se umiri. Ko je mogao preklati Ruper ta? I zašto? Pažnju joj privuče tanko cr­ no uže sklupčano kao zmija u podnožju zida, nekoliko pala­ ca od mrtve Rupertove ruke. Njegov drugi kraj uspinjao se uza zid, nalik tankoj liniji po­ vučenoj olovkom po blistavo- beloj površini. Još jednom krik joj zasta­ de u grlu. Gore, nad njenom glavom, jedna senka lagano i bešumno se uspinjala uz uže prema ravnom krovu vile. Ubica? Da vrisne? Pozove u pomoć? N e... Kuća je puna sveta, ali niko od njih nije dovoljno trezan da bi joj mogao pruži­ ti efikasnu pomoć ako se ubi­ ca vrati i pokuša da elimini- še neugodnog svedoka. Šta da radi? Čovek u crnoj odeći, koji se brzinom i veštinom mačke us­ pinjao uz fasadu, već je pru­ žao ruku da bi se uhvatio za ivicu krova kada se nad njim pojavila druga senka. Ne baš, sasvim senka: Selina je na tre nutak jasno viđela dugu crnu kosu, liniju brkova koja je de lila lice i podignutu ruku u kojoj je svetlucaio nešto me­ talno. Oštrica brijača zasikta kroz vazduh, ciljajući lice čoveka u crnom. Pridržavajući se samo jednom rukom, on drugom od- bi udarac, dočekujući stisnu­ tom pesnicom podlakticu ruke sa brijačem.
  • 9. B O R IL AČ K E VEŠTINE 42 7 Do Seline je jasno doprlo teško disanje napadača kada je još jednom podigao ruku. Njegova meta ovoga puta bila je bolje odabrana : oštrica bri jača spuštala se prema, užetu zategnutom od težine onog ko ji se uspinjao. šušteći kao svila, uže pade pred noge devojke, ali je čo- vek u crnom još pre toga ra­ širenim rukama dohvatio ivi­ cu krova. Njegov protivnik trijumfalno se zacereka, tako glasno da je njegov smeh odjeknuo u čita­ vom parku iza kuće, ili se ta­ ko bar činilo napetim Selinin- im nervima. Ruka sa oružjem još jednom se podigla, bez žur be, jer je žrtva okačena sa obe ruke o ivicu krova bila po tpuno bespomoćna. A li... Prkoseći zakonu gravitacije, vitko telo u crnom izvi se u vazduhu, odbijajući se nogama o zid i koristeći oslonce prsti­ ju na ivici krova kao obrtnu tačku. Opisavši gotovo čitav krug, noge sa strahovitom sna gom pogodila napadača u gru­ di i odbaciše ga od ivice kro­ va, van vidnog polja uplaše­ ne devojke. Kao cirkuski akrobata, čovek u crnom se odbaci rukama, na čini salto i dočeka se na noge na samoj ivici krova, a onda i njega nestade. Na trenutak. .. Odjek samrtnog krika još je lebdeo u noćnom vazduhu ka­ da je telo u crnom bešumno palo na terasu, svega nekoliko stopa od Seline, zaklonjene le pršavom zavesom. Devojka za- drža dah. Nepoznati je zastao na tre­ nutak da podigne sa tla svoje uže, a onda odvažnim skokom preleteo ogradu terase da bi se delić sekunde kasnije po­ novo pojavio među žbunjem parka. Odmicao je gotovo neshvat­ ljivom brzinom sve dok ga ni su sakrile senke drveća. Mož­ da se i prevarila, ali se Seli- ni učini da je tamo negde, u tami, on zastao i da sada oš­ trim pogledodm posmatra ku­ ću koju je trenutak ranije ta­ ko žurno napustio. Jedna ideja lagano se formi rala u glavi devojke. Dograbi­ vši drhtavom rukom haljinu, ona je navuče preko glave i potrča prema vratima sobe. Stepenice su već tutnjale pod koracima ljudi, privučenih ma lopređašnjim krikom. Ona se ukloni u stranu, prislanjajući se leđima o zid. — Tamo — reče promuklo. — Na terasi. .. užasno...
  • 10. 8 B O R ILAČK E VESTINE 42 Protrčala je dugim predvor­ jem ne mareći za zapanjene poglede koji su je ispratili. Svež noćni vazduh dodirnu joj lice kada je bosonoga potrča­ la po mekoj, negovanoj travi parka. A onda zastade. Nije više bilo razloga za žurbu. Iz tame, sa istog mesta gde je dva ili tri minuta ranije nestao nepoznati u crnom, ne ko je dolazio!.. * * * To lice videla je ove veče­ ri na Berensonovoj zabavi. Sve ga jednom, nakratko, i to je začudilo. Ljudi su na ovakve prijeme dolazili da bi bili vi­ đeni. Markantne crte, tamnoplave duboke oči, savršeno skrojeni smoking na mišićavom telu koje se kretalo sa gracioznom lakoćom velike mačke. Da, od mah ga je zapazila i upitala se ko li to može biti. Lice kao ovo retko se sreće u društvu u kojem se ona kretala... — Malo svežeg vazduha? — upitao je čovek zastavši pred njom. Lice mu je bilo ozbilj­ no i mirno, glas dubok, muže­ van. Selina uspe da savlada uz­ buđenje. — Pa, ne baš — reče gle­ dajući muškarca pravo u oči. »Prokletstvo«, pomisli, »đavol­ ski je zgodan...« — Ah? Imao sam utisak da vam se nekud žuri, gospođice? — To treba da bude šala, ve rovatno? — crne obrve nepo­ znatog se skupiše. Ona zabaci sa lica dugu pla vu kosu mokru od znoja. — Mister, biću otvorena — reče. — Mislim da ste vi ma­ ločas bili tamo na krovu.. . — Ja? — Da. Čovek koji je to uči­ nio otrčao je u ovom pravcu. Dva ili tri minuta kasnije vi dolazite sa iste strane.. . zak­ ljučak je jasan, zar ne? On raširi ruke sa osmehom koji mu na trenutak osvetli lice. — Zaboga, devojko! Zar vam ja ličim na ubicu? — Ne, ali... — Kao što vidite, nisam na­ oružan. Možete me i pretresti ako ne verujete... A onda, ova ođeća nije baš najzgodnija za veranje po krovovima. Čovek koga ste videli bio je obučen kao ja, zar ne? — N ... n. .. ne... imao je crni kostim. I crnu kapuljaču na glavi.
  • 11. BO RILAČ KE VESTINE 42 9 — Zaista? Dakle, reći ćete policiji da sam ja ubio neko­ ga na krovu, otrčao do parka i presvukao se u smoking da bih se mirno vratio na Beren- sonov prijem? — Policiji? Zašto bih ja bi­ lo šta rekla policiji? Ponovo onaj osmeh koji urne kšava obično ozbiljne crte tog muževnog lica. Ženskim insti­ nktom Selina oseti da je pred njom pravi muškarac, a ne na duvena holivudska lutka poput Elmera Berensona. — Gospođice, bojim se da mi vaše ponašanje nije potpu­ no jasno, iako cenirn hrabrost potrebnu da se potrči u tamu za onim za koga tvrdite da je ubica. — Ubica, to je teška reč — osmehnu se ona. Još jednom je podigla ruke da bi zabacila kosu unazad, izlažući njegovom pogledu napete bradavice gru­ di pod tankom haljinom. Vide la je.iskru u njegovom pogle­ du i shvatila da njeno telo, kao i obično, postaje njeno naj bolje oružje. — Da budem po­ štena, onaj drugi je mnogo vi­ še podsećao na ubicu, .. naro­ čito stoga što mislim da je onim istim brijačem presekao i Rupertov vrat. — Rupert? Ko je sad Ru- pert? I on je ubijen? Ona se tiho nasmeja. — Zapleteno, zar ne? Kako bi bilo da potražimo neko dru go mesto za razgovor? — Vrlo rado. Ne mislite li, međutim, da će policija želeti da vam postavi neka pitanja o onome što se dogodilo. Čujete li? U daljini je tiho zavijala po licijska sirena, sa pesmom na koju su stanovnici Zapadne obale odavno navikli. Neko je u Bernesonovoj vili brzo rea- govao. Ni sami policajci neće oklevati da što pre stignu na mesto događaja u koji je up­ leteno i poznato ime iz sveta filma. — Policija će me već pro­ naći ako sam joj potrebna — osmehnu se Selina. — Imate kola? Uzgred, ja sam Selina Donkaster, a vi? — Moje ime je Eldridž, Le- sli Eldridž. I nije tako pozna­ to, na žalost... Niski beli »porše« mirovao je u jednom uglu parkinga is­ punjenog blistavim mašinama onih vrsta koje Holivud pri­ znaje za automobile dostojne posedovanja. Zavalivši se u ni sko sedište, Selina je oštrim pogledom ispitivala profil čo- veka pored sebe. — Dopada vam se ovo što vidite, mis Donkaster?
  • 12. 10 BO R ILAČK E VEŠT1NE 42 — Veoma. Znate, nisam na­ vikla da skrivam svoja oseća- nja , Lesli... Nemate ništa pro tiv da vas tako zovem? — Ni najmanje... Selina. Premda mislim da grešite... u ovom prokletom gradu skri vanje stvarnih osećanja je ne­ ophodna potreba. — Zavisi gde i s kim — os- mehnu se ona, dohvatajuei ci­ garetu iz pregrade. — Šta sad čekamo, zbog čega ne kreće­ mo? — Samo trenutak... Urlajući sirenom, policijska kola dramatično projuriše po­ red njih, da bi se uz škripu guma zaustavila pred osvetlje- nim ulazom u vilu. »Porše«, je krenuo gotovo bešumno i ne­ stao iza žbunja koje je parki- ng odvajalo od puta pre nego što je neki od policajaca imao vremena da ga zaustavi. — Ah. .. — osmehnu se Se lina. — Prirodno... ni vama nije mnogo stalo do druženja sa policijom. — A zašto bi to bilo priro­ dno? — Čovek koji se bavi opas­ nim poslovima, zar ne? I ne­ mojte pokušavati da me pono­ vo slažete, Lesli. Moj prvi de­ čko je govorio da imam ugra­ đen mali detektor laži negde između ušiju, znate. — Zaista? U vašem poslu to vam svakako dobro dođe. — Ne govorimo o mom po­ slu, već o vašem, Lesli! — Nema tu šta da se kaže, Selina. Ona se ugrize za usnu. Ni­ malo slučajno, njeno telo po- meri se u sedištu tako da za­ uzme izazovan položaj. — Kuda me vodite, Lesli? ■*- Upravo sam to hteo da pitam. Kući? — Može... pod uslovom da u mom toplom domaćem gne- zdu postanete govorljiviji. — Sve je posao, zar ne? — suvo se nasrneja on. — Vaše telo u zamenu za priču o me­ ni. Zvuči veoma privlačno, mo ram reći, ali... hvala. — Hvala ne, ili hvala da? — Ovoga puta hvala ne. Žao mi je, Selina. Ona kroz spušteno staklo iz baci nedopušenu cigaretu, priv­ lačeći noge i nastojeći da se sklupča na uskom sedištu. Po gled joj je bio zamišljen. — Možda sam ipak pogrešila što sam otišla iz vile — reče tiho. — Policiju bi moglo in- teresovati ko je ubio onog ti­ pa na krovu. — Bez sumnje. Hoćete li da se vratite? — Upravo razmišljam o to­ me. Međutim, ako to učinim,
  • 13. BO RILAČKE VEŠTINE 42 11 bojim se da ću momcima u plavom morati da pomenem i vaše ime, Lesli... — Ah, faza broj dva. Uče­ na, ništa manje. Zaista misli­ te da se toliko plašim polici­ je? — To ne... ali razgovor sa njima ume da bude i neugo­ dan. — Tačno... ukoliko, vam sa vest nije čista. Srećom, nisam u toj kategoriji, Selina. — Pristali biste da me vra­ tite natrag? — Zašto da ne? — Pa čak i pod uslovom da vas optužim za ubistvo? — Optužba je jedno, doka­ zi nešto sasvim drugo. Vide- ćete da policajci to znaju mno go bolje od vas. Sumnjam čak da će me samo i zadržati po­ sle vaše izjave. — Ipak... neki tragovi mo raju postojati. Onaj crni kos­ tim na primer... — Kakav crni kostim? — Kostim koji ste nosili dok ste gonili onog tipa po krovu, Lesli. Hmm... nije bilo vre­ mena da ga bolje skrijete. Mo ra da se on još uvek nalazi u parku, zajedno sa užetom. Čovek za volanom gledao je s podrugljivim bleskom u oči­ ma. — Zanimljiva priča. Jedino što u njoj nije u redu, jeste što nema nikakve veze sa mn­ om. Kažu da ste dobar novi­ nar, Selina; valjda ste svesni da su vaši takozvani dokazi veoma tanki... Šta ste odluči­ li, idemo natrag, ili ne? — Za sada ne — osmehnu se ona, ponovo ispružajući du ge noge. — Čujete, Lesli, po­ treban mi je čovek kao vi. — Šta je sada na redu? Po­ dmićivanje? Nudite mi neki dobar posao? — Tačno. — Koliko dobar? Moram vas upozoriti da su moji prihodi već sada znatni, Selina, i da me je veoma teško kupiti. — To je dobar uvod — re­ če ona tiho. — Nastavite... — Najpre recite gde stanu­ jete, pred nama je raskrsnica. — Santa Monika, blizu obale. Pokazaću vam kad tamo sti­ gnemo. Posao o kojem govo­ rim može imati i šest nula na kraju. Lesli tiho zviznu i pažljivi­ je pogleda lice devojke pored sebe. Ono nije govorilo ništa, sem možda da se iza njega kri je žena koja zna šta govori. Iako se jutro bližilo, kolo­ voz je bio pun vozila koja su hitala na jednu ili drugu stra­ nu, provlačeči se između ogro­
  • 14. 12 B O R IL AČ K E VEŠTINE 42 mnih reklamnih panoa koji su gusto oivičavali auto-put. El- dridž je vozio brzo i sigurno, gotovo ne smanjujući brzinu, tako da su milje jedna po je­ dna ostajale za njima. — Ovde skrenite desno — reče devojka posle izvesnog vremena. — Da, tu... moja ku ćica je u trećoj ulici levo. — Na obali? — Da, na samoj obali. Zgod no, zar ne? — Veoma. — Dopašće vam se — reče ona uvereno. Svima se do­ padne. Međutim... još nisam čula ni početak vaše priče... — Suviše je rano — osmeh- nu se muškarac, — Pre toga, želeo bih da čujem šta ste vi noćas tražili kod našeg prija­ telja Berensona? — Poseta je bila potpuno slu žbena. .. iako jadni Elmer po­ jma nije imao o tome. Moj li­ st odavno želi da dobije inter­ vju od njega, ali on tvrdogla­ vo odbija da progovori za nas. — Ne čudi me, posle svega što ste pisali o njemu- Muška šovinistička svinja, čini mi se da je to bio jedan od najbli­ žih izraza u posleđniem čla­ nku. — Tačno. I on ga je potpu­ no zaslužio. Došla sam na ide­ ju da ga namamim u krevet i tako načinim nekoliko fotogra fija. Rupert, m ladić kome je neko presekao grlo, bio je moj fotograf... — Ah, stvari polako dolaze na svoje mesto. Pretpostavljam da nije išlo teško? Ni najmanje. Elmer je počeo da slini čim me je ugle dao u ovoj haljini — suvo od vrati devojka. — Morala sam ga odbijati neko vreme kako bi Rupert stigao da zauzme najbolji položaj. — Fotografije su snimljene? — Ne znam. Prokleta svi­ nja je zaspala pre nego što je bilo šta dospela da učini sa mnom. Izašla sam na terasu da pogledam, ali je Rupert već bio mrtav, a... — Ovde treba da skrenem? — prekide je Lesli. — Da. Moja kuća je posleđ- nja u ovom nizu... Ko je bio tip koga ste gonili na krovu? -- Nikoga nisam noćas go­ nio po krovovima, Selina. Ni­ ti bilo koje druge noći. To je sport za mačore, a ne za lju­ de, znate. Ovde? — Da, tu ja živim. Šteta što je mračno, inače bi vam se do palo na prvi pogled. Otvorivši vrata na svojoj strani, Lesli obiđe kola i po- može devojci da izađe. Zasta- vši pred kapijom, ona poče da
  • 15. BORILAČKE VEŠTINE 42 13 pretura po minijaturnoj torbi ci, tražeći ključeve. Motor »poršea« zauria i ona iznenađeno podiže pogled. — Hej, pa ti... Okrenuvši u uskom luku, ko la su već jurila putem kojim su i došla. Devojka je buljila za njim, a njeno lice izobliči grimasa koja ga na trenutak učini ružnim. — Kučkin sine — procedi Selina kroz zube. — Prokleti kučkin sine... * * * — Selina Donkaster — go­ vorio je prijatan glas iz tele­ fonske slušalice — rođena kao Šarlota Miler pre dvadeset o~ sam godina. .. Uzgred, to se po njenom izgledu ne bi re­ klo. Zanimanje: fatalna žena; prvi put se udala u osamnaes­ toj, za vlasnika velike robne kuće u Kanzas Sitiju. Posle nešto više od godinu dana bra ka Frensis Milton, njen muž, izvršio samoubistvo. Nervno rastrojstvo, kažu, iako novine iz tog vremena ne ostavljaju nimalo sumnje u njen dopri­ nos muževljevoj smrti. Bez ob žira na to, mlada udovica na- sledila je popriličnu imovinu koju je vešto pretvorila u go­ tov novac. Drugi brak pre tri godine, sa lordom Ašberi — Donkasterom, čije je prezime zadržala posle razvoda, zajed­ no sa popriličnim delom nje­ gove imovine, na ime alimen­ tacije. U intimnom krugu lord Donkaster često izjavljuje ka­ ko se đavolski srećno izvukao iz njenih kandži. Trenutno ra­ di kao neka vrsta ekspkluziv- nog saradnika revije »Svet že na« koja zastupa pokret za os­ lobođenje žene; dosta uspešno, moram reći... Eto, to je pra­ ktično sve što imam o njoj, Lesli... ne računajući nekoli­ ko fotografija za koje Pit ka­ že da su uzbudljive od strip- , tiza u »Alhambri«. — Da, znam — osmehnu se Lesli, ali mu oči ostadoše oz­ biljne. — Sinoć sam je sreo, Sumiko. — Oh! To je, dakle, razlog što produžavaš boravak u Ho- livudu? — Da. jeste, to bih ti odmah rekao. Slučaj je hteo da se obo je nađemo na prijemu kod El- mera Berensona, svako sa svo jim malini planom. Kao što znaš, gonio sam jednog od glavnih u lancu za rasturanje droge na Zapadnoj obali i do­ bio obaveštenje da će biti kod Berensona, pa sam uđesio da me pozovu...
  • 16. 14 BO RILAČ KE VEŠTINE 42 — Uz pomoć ledi Donkaster, verovatno? — Nee... prvi put sam je video te večeri. U stvari, naj- pre je ona videla mene dok sam gonio mog čoveka oko vi­ le. Bio sam u kostimu ninđe, znaš... — Nije moguće da te je pre poznala, Les! — Mislim da ni sama nije još sigurna u to. Vidiš, dogo­ dilo se da je ona za svoju re­ viju htela da načini nekoliko slika sa Berensonom u akciji, pa ga je odvukla u spavaću sobu. Njen fotograf našao se baš u tom trenutku na putu kojim je bežao Ramirez i Me­ ksikanac mu je hladnokrvno presekao grlo. — Nisi ništa doznao od nie ga? — Ne. Žurilo mi se i zato sam bio prisiljen da ga ubi­ jem pre nego što bih bilo šta izvukao od njega. Donkaster- ova me je videla kako odlaz­ im u park i kako se malo ka­ snije vraćam iz istog smera, presvučen. — I ti si video nju? — Naravno. Pohitala je pr­ ed mene sa pričom kako joj je potreban upravo čovek kao ja, za neki krupan posao. Iz slušalice dopre tihi smeh, nalik zvuku srebrnih zvončića. — Jadni Les! Kud god kre­ ne ne može da se otrese zgo­ dnih žena koje mu nude kru­ pne poslove. Zabrinula bih se kada te ne bih tako dobro po­ znavala. .. — Znam, devojčice. Pome- nula je cifru sa šest nula i to me je zagolicalo. Nije nemo­ guće da je i sama umešana u neki od krupnih prljavih po­ slova čije je središte u Los Anđelesu i zato sam odlučio da se zadržim kako bih doz­ nao nešto o njoj, naročito sa­ da kada je Ramirezov lanac prekinut. Reci mi, ima li u tim tvojim hartijama nešto o tome s kim trenutno spava Se lina Donkaster? — Na žalost, ne. Poslednje ime koje se pominje u vezi sa njom bilo je Džozef Halevi, ali ne verujem da će ti taj mo­ mak mnogo pomoći. Džozef Halevi je, naime, običan arhe­ olog. Sasvim je moguće da iz­ među njih nije bilo ničeg vi­ še od obične seksualne privla­ čnosti. — Aha... za svaki slučaj, potraži podatke i o Haleviju. I o svima sa kojima je gospo­ đa Donkaster u nekoj vezi. — Odmah? — Naravno da ne, ludice. Dosta je bilo rada za danas.
  • 17. B ORILAČKE VES'TINE 42 15 Zašto ti i Pit ne biste nekud izašli da se malo zabavite? — Nema ničeg interesantn­ og,-Les. .. — Devojko, svakog dana hi­ ljade ljudi dolazi u San Fra- ncisko da bi se zabavili, a ti tvrdiš da nema ničeg zani­ mljivog! — Baš tako — odjeknu sm- eh u slušalici. — Kada ti nisi tu, onda nema ničeg zanimlji­ vog. .. Kratka pauza. — Znam — reče tiho Lesli. — I ti meni nedostaješ.... po- trudiću se da se vratim što pre, đevojčiee. U redu? — U redu, Les. I .. — I? — Budi oprezan... — Naravno. Vidimo se us­ koro, Sumiko... — Uskoro, Lesli... Crnokosi mladić ostao je još nekoliko trenutaka sa slušali­ com u ruci, iako je signal iz nje govorio da je veza preki­ nuta. Pogled mu je bio zami­ šljen. »Sumiko je odmah naslutila ono što bi ilo najopasnije po mene«, mislio je. »Ženski ins­ tinkt. .. i više od toga; instin­ kt žene koja voli... Da, mog« Itt bi se dogoditi da Selina Do- nkaster na neki način otkrije da sam ja — ninđa!« Onog trenutka kad je spu­ stio slušalicu na njeno mesto, telefon se ponov oglasio. — Da? — Lesli! Oh, bože... najzad! Lesli, moraš brzo doći kod me ne.. . potrebna mi je pomoć! — Selina! Ali, kako...? — Molim te, nemoj me sa­ da ništa pitati... molim te! Sve ću ti objasniti kada sti­ gneš. Ali kreni odmah, odmah! Veruj m i... radi se o životu i smrti! — Ako je to neka šala, ja...? — Lesli, kunem ti se da ni­ je .. . oh, bože, požuri! Signal je još jednom upozo­ rio da je telefonska veza pre­ kinuta, ali on ovoga puta nije oklevao sa slušalicom u ruci. Kao vihor je projurio malim hotelskim apartmanom u ko­ jem se nalazio i samo desetak sekundi kasnije već bio na ste peništu koje je vodilo u sute­ ren, do podzemne garaže. Da se u tom času u prosto­ riji zatekao snimatelj sa film­ skom kamerom u ruci, prateći njegove pokrete, prilikom pro jekcije tog filma optužili bi ga da je pogrešio, jer bi se svima učinilo da je film na ek ranu ubrzan. I prevarili bi se, naravno, jer gotovo svaki čovek norma­ lne građe može da postigne ta
  • 18. 16 B O R IL AČ K E VEŠTINE 42 kvu brzinu kretanja. Ne lako i ne brzo, pazite. Potrebno je mnogo vremena, mnogo vež- banja i mnogo upornosti, što vrhunski atletičari veoma do­ bro znaju. Od svoga tela mladić po ime nu Lesli Eldridž stvorio je fa­ ntastičnu mašinu gotovo nesh­ vatljivih mogućnosti. Tim te- lom, međutim, gospodario je duh godinama vaspitavan da na najbolji način iskoristi sva ona ogromna znanja koja je stekao. Ukratko, Lesli Eldridž je bio jedno od onih bića za koje go tovo svi misle da nikada nisu bila ništa više od legende... Lesli Eldridž je bio ninđa! Čak i iskusni vozači formu­ le zadrhtali bi kada bi ih ne­ ko primorao da auto-putem pu nim vozila za desetak minuta pređu rastojanje od dvadeset, dvadeset pet milja. »Porše« je bio sposoban za tu brzinu, a čovek za njegovim volanom i- mao dovoljno refleksa za ta­ kav podvig. Bez obzira na tri ili četiri policijske patrole koje su za­ vijajući sirenama pokušale da ga dostignu, shvativši veoma brzo da ni njihova kola, ni njihovi nervi nisu sposobni za takve brzine... Na obalskom putu u Santa Moniki, međutim, ninđa sma­ nji brzinu, gotovo se prikra­ dajući vili Seline Donkaster. Iznenađenje je uvek bilo je­ dno od najomiljenijih oružja ninđi i on nije želeo da najavi svoj dolazak čoveku — ili Iju dima — koji su toliko uplaši­ li Selinu Donkaster. Jer, strah u njenom gla­ su nije bio odglumljen, u to se smeo kladiti... Nebo nad okeanom bilo ^ je oblačno i zato je ove večeri tama stigla mnogo ranije nego obično. Nečujno se izvukavši iz zaustavljenih kola, ninđa dugim koracima pohita prema ulazu u vilu. Dvanaest minuta od trenut­ ka kada je spustio slušalicu u svom apartmanu. Sasvim do­ voljno vremena da se Selini Donkaster dogodi ono čega se tolko plašila. Ipak, opasnost je još uvek bila u blizini i on je jasno osećao negde u tami ma log parka koji je okruživao nisku zgradu u meksikanskom stilu. Haragei, tako se zvalo to ose ćanje na jeziku ninđa. Pre mnogo godina, u Japanu, na drugoj strani ovog istog oke- ana, strpljivo su ga učili da čitavim telom oseća svoju oko linu, da se stapa sa njom i da
  • 19. B O RILAČKE VESTINE 42 17 iz nje izdvoji sve one vibra­ cije koje najavljuju nesklad, pretnju, opasnost... Neko se šunjao ispred belog bočnog zida vile. Niska, zde­ pasta prilika koja je odmicala veoma brzo uprkos naizgled ne spretnom hodu... Jednim skokom ninđa pres­ koči ogradu od pletene žice vi soku šest stopa i njegova sto­ pala bešumno se spustiše u travu na drugoj strani. Malo pognut, pratio je pogledom po krete prilike pored zida. I drugi čovek je zastao, li­ cem okrenut prema ninđi, ia­ ko ga u polutami nikako nije mogao videti, zaklonjenog ni­ skim ukrasnim šibijem. Divlje zveri još uve'k imaju razvijen osećaj za opasnost. Kod nekih ljudi on je ostao sačuvan, uprkos hiljadama go­ dina života u miru. Ninđa je sada sa sigurnošću znao da i čovek pred njim poseduje ne­ što veoma slično harageriju i da na neki neobjašnjiv na­ čin zna da je on tu, na ovoj strani ograde... Preko lica mu prelete os- meh. U redu, uskoro će sazna ti ko je čovek obdaren tom re­ tkom osobinom. Ispravivši se, on -mirno po­ đe prema vili, kao da je iza­ šao u večernju šetnju na sve- žem vazduhu. Pogled mu je bio uprt u figuru čiji su se obrisi jasno videli na belom zidu. A li... Pokretom hitrim kao misao, senke nestade ispred zida. Ni­ nđa zastade. »Nemoguće«, mislio je. »Pa on je brz gotovo kao ja!« Do zida pred njim bilo je još pedesetak stopa, ali je me đuprostor ispunjavalo gusto ši bije u kojem se moglo sakriti pet ili šest protivnika. Dubo­ ko udahnuvši vazduh, ninđa skliznu u stranu, tražeći za­ klon pod krošnjom niskog tro pskog drveta čije je dugo lišće gotovo dodirivalo travu. Među prstima njegove desne ruke skrivalo se uobičajeno oružje ninđa: šuriken, šestokraka zve zda čije je ivice ruka starog japanskog majstora učinila oš­ trim poput brijača. Zadržavajući dah, on sklopi oči, prepuštajući svom sluhu da mu oda položaj protivnika. Da! A li... Trava je šuštala pod oprez­ nim nogama koje su mu se pri bližavale spreda i to je čuo sasvim jasno. Iza njega, me­ đutim, na svega nekoliko jar- di rastojanja, neko se šunjao tiše od divlje zveri. Tog novog
  • 20. 18 B O R IL AČ K E VEŠTINE 42 protvinika odavao je samo šum ođeće na telu. Nije bilo sumnje da drugi čo vek tačno zna njegov položaj. Savijenih kolena, ninđa se ok­ rete u mestu. I odmah odskoči u stranu, otkotrljavši se po mekoj travi, jer je protivnik već stizao, du­ gim snažnim skokom, šireći ru ke na smrtonosni zagrljaj. Opušteno lišće drveća zašušta pred njegovim naletom, ali ga ne zadrža; lomeći krhke grane, čovek se okrete u mestu i za- mahnu desnom rukom, ciljaju­ ći nečim što ninđa nije video prema mestu gde je on ležao. Snažni mišići još jednom ukloniše ninđu sa putanje opas nog predmeta i kratko, teško, koplje zari se u zemlju sa šu­ mom koji je svedočio o snazi zamaha. Za novu priliku napadač ni­ je imao vremena. Odbivši se od zemlje kao lopta, ninđa mu priskoči, zadržavajući podignu­ tom levom podlakticom udarac pesnicom koji bi ga svakako zaustavio da je našao svoj cilj. Šuriken je najopasniji kada se baca iz daljine, ali ovoga puta nije bilo potrebe za tim. Kratkim, sigurnim potezom de sne ruke ninđa pređe oštrim vrhom čelične zvezde po izlo­ ženom vratu napadača, očeku­ jući da iz prerezanog grla ši- kne debeo mlaz vrele ljudske krvi. Ne! Oštrici šurikena suprotstavilo se nešto mnogo tvrđe od ljud­ ske kože i žila, tako da je gr­ kljan napadača ostao nepovre đen. Neljudski zaroktavši, za glavu niži čovek obavi snažne ruke oko pojasa ninđe i goto­ vo bez napora odiže ga od ze­ mlje. Nespretnim, ali hitrim pokre tom, pristizao je i drugi proti­ vnik i ninđa na trenutak u njegovoj ruci ugleda kratko ko pije isto kao ono koje ga je ne koliko sekundi ranije promaši­ lo, Nije, međutim, bilo vreme na za razmišljanje o tom neo­ bičnom oružju. Čitava filozofi ja ninđucua priprema čoveka za borbu tako što ga uči da svoje protivnike savlađuje je­ dnog po jednog, koristeći u to­ me njihove greške i sopstveno iskustvo. Vrh šurikena ovoga puta nije potražio dobro zaštićenu žilu ku cavicu, već mnogo sigurniji cilj. Osećajući kako mu u medve- đem zagrljaju krčkaju rebra, ninđa snažnim zamahom zari vrh čelične zvezde kroz oko protivnika u mozak. Kost zaškripa, a iz tamne du pije linu krv. Poslednjim trač­
  • 21. BORILAČKE VEŠTINE 42 19 kom svesti čovek pojača svoj stisak, povlačeći već mrtvim rukama ninđu na tle i pritisku jući ga svojom težinom. Savivši noge u kolenima, ni- nđa se vesto obrte, stavljajući mrtvo telo između sebe i dru gog napadača, upravo u pra­ vom trenutku da dočeka uda­ rac kopljem. Odbacio se una­ zad, registrujući pogledom ši­ roki vrh koplja koji je za ne­ koliko palaca izbio iz probije­ nih grudi prvog napadača. Oslonjen samo na vrhove pr stiju, ninđa je ispod spuštenih trepavica proučavao mračne obrise protivnika pred sobom, nervozne pokrete tela kojima je pripremao sledeći napad. Taj proces proučavanja bio je neo phođan, jer je iznenađenje, u- vek veliki saveznik ninđe, sa­ da postalo saveznik one druge strane... Veština ninđucua, pored os­ talog, obuhvata i poznavanje svih načina borbe koje je čo­ vek stvorio u svojoj dugoj is- toriji nasilnog prolivanja krvi. Zvuči komplikovano, ali u šušti ni nije; svi načini borenja mo­ gu se svesti na nekoliko ka­ rakterističnih, sa neizbežnim va rijacijama. Pokreti, izgled i oružje ljudi koje je sada imao pred sobom, međutim, bili su potpuno novi za ninđu i zato je on oprezno čekao, proučavajući položaj čo veka ispred sebe. Kakav će sa da napad uslediti? Rukama ili nekim novim, neočekivanim o- ružjem? Uprkos tami, njegov pogled pratio je spori pokret desne ru ke koja se spuštala niz bok, za štićen kao i ostatak tela, ode- ćom od debele crne kože. Ka­ da se ruka ponovo podigla, ni nđa je bio spreman na novi na pad... Upozorenje haragerija bilo je potpuno suvišno. Sitni okrug­ li predmet koji je iznenada po leteo prema njegovom licu, znao je odmah, mora biti no­ vo smrtonosno oružje! * * * Pokleknuvši na levo koleno, on propusti zavitlanu kuglicu iznad glave, a onda se baci pre ma protivniku koji je ustuk­ nuo jedan korak, očekujući is­ hod hica. Bila je to samo var­ ka, naravno, u času kada je čo vek u crnoj koži odskočio u st­ ranu, šuriken zazuja kroz vla­ žni noćni vazduh. Pogođen tačno u srce, proti vnik se zanjiha, ali ne pade. Stisnuvši zube, ninđa pođe u novi napad, ne zastajući da bi
  • 22. 20 BO R ILAČK E VESTINE 42 ispitao zbog čega mu beli dim na obližnjem drvetu ispunja­ va nos oštrim, neugodnim miri' som. Stigao je do zdepaste prilike u ornom, tako brzo da ovaj de belim ¡prstima nije uspeo da iščupa šuriken zariven u debe­ lu kožu svoje odeće. Padajući na opružene ruke, ninđa mu obema nogama zadade straho­ vit udarac u lice. Akrobatskim skokom doče­ kao se na noge, spreman na no­ vu akciju, ali to više nije bilo potrebno. Sluh mu je, trenutak ranije, rekao da je lobanja protivnika prsla kao prezreo plod. Još nekoliko trenutaka je sta jao nepomično, osluškujući. Ni kakav šum nije svedočio o po stojanju novih protivnika i on duboko udahnu vazduh, nado­ knađujući kiseonik utrošen u posleđnjih nekoliko minuta bo rbe. Pogled mu skliznu po belim zidovima vile i mračnim okvi­ rima prozora zaštićenim čvrs­ tim kapcima. Desno od njega okean je šaputao u pesku oba le, a kroz oblake se na trenu­ tak probio mesec, bacajući svo­ ju sablasnu svetlost na drveće i šiblje u parku. Na vrhovima prstiju, ninđa obiđe vilu čiji je zadnji deo bio uzdignut na drvenim stubovi- ma iznad stenovite obale u či­ jem se podnožju, desetak jardi niže, penio okean. Vrata verande bila su zatvo­ rena. I zaključana. Naslonivši uho na njih, ninđa zadrža dah. Neko je stajao na drugoj st­ rani, dišući kratkim, ubrzanim udisajima čoveka koji se boji. — Selina — reče on tiho. — To sam ja, Lesli... Glasan uzdah olakšanja, a onda se ključ okrete u bravi. Bacila mu se u zagrljaj tako žustro da se skoro zateturao. — Lesli! Oh. .. konačno si stigao! — Sve je u redu, Selina — reče on, odvajajući njene ruke od svog vrata. — Smiri se. Ništa ti se neće dogoditi... — Oh, kada bi znao koliko sam se uplašila! On. .. — Ko je to bio, Selina? — Ne znam, ali to užasno lice.. . Bože, stresem se kad sa rno pomislim... Blago je stežući, Lesli uvede ženu u kuhinju i pritisnu pre kidač, preplavljujući prostoriju svetlom. Spustio je na stolicu, a onda pronašao flašu dobrog konjaka i nasuo joj punu ča­ šu. — Popij ovo, Selina. Prijaće ti.
  • 23. B OR ILAČK E VEŠT1NE 42 21 Iskapila je čašu u dva gutlja ja i stresla se. Leslijeve oči sa zadovoljstvom primetiše da je ođevena samo u usku kućnu haljinu čiji je izrez gotovo ot krivao divne grudi. — Hvala — reče Selina pri­ gušenim glasom. — Zaista vi­ še nisam znala šta da činim kada je on došao. .. — Možemo li sada da krene mo od početka? — upita nin- đa spuštajući se u stolicu pre ko puta nje. — Čega si se pla­ šila, zašto si pozvala upravo mene i, najzad, kako si otkrila gde se nalazim? Ona obori glavu, dopuštaju­ ći da joj kosa na trenutak za­ kloni lice, ali oštrom oku nin- đe nije promakao lukavi pogled koji mu je dobacila. Šok je br zo prolazio i on je od ovog trenutka mogao očekivati da Selina Donkaster neće više go voriti punu istinu o onome što se odigralo u kući na obali. — Dakle? — Teško je govoriti o tome — uzdahnu ona', rasejano obr­ ćući čašu među prstima. — Mi slim da mi još jedan konjak neće škoditi? — Nimalo. Štaviše, možda će ti malo razvezati jezik — suvo reče on. — Oh.. . oprosti. Znaš, još uvek sam tako zbunjena da... — Uštedeceš svima dosta vre mena ako prestaneš sa tom glumom, Selina. Čak i pet mi­ nuta premalo je da bi smislila dovoljno ubedljivu priču. Kao i ti, i ja imam ugrađen detek­ tor laži, znaš. .. Ona prkosno zabaci glavu i ošinu ga besnim pogledom. — U redu, mister Elđridž! Svesna sam koliko vam zahval nosti dugujem i zato.. . — Zato počni da govoriš. Ne mam baš previše vremena. — U redu, u redu — ona ot­ pi oprezan gutljaj iz svoje ča­ še. — Upravo sam se spremala da krenem u kupatilo, kada sam opazila da se neko muva po parku. Iznenadila sam se, jer je ovo inače veoma miran kraj, ali sam ipak odmah otr­ čala po pištolj. Uvek držim pi­ štolj u svom pisaćem stolu, zn­ aš. . . — Znam. Tamo je, gde si ga i spustila. Pored telefona. — Taeno, spustila sam ga da bih ti telefonirala, a onda — baš sam glupača, zar ne — potpuno sam zaboravila na njega. — Odmah si me pozvala? — Nee... najpre sam prove rila da li su vrata zaključana i svi kapci spušteni, a onda... mada nisam odmah dobila ve­ zu, tvoj broj je bio zauzet.
  • 24. 22 B O R IL AČ K E VESTINE 42 — Znam. Šta je tvoj posetilac za to vreme radio? — Ne znam.. . čula sam sa­ mo njegove korake na drvenoj verandi, a onda dugo ništa... sve dok ti nisi stigao i pozvao me. Lesli se suvo nasmeja. — Rekao sam ti da nemaš mnogo vremena da smisliš u- bedljiviju priču, mala. Kada si videla njegovo lice? — Lice? Ali ja ... ofa, da... Izvirila sam na vrata, ova vra ta ovde, a on je stajao svega nekoliko koraka dalje i gledao me pravo u oči. — Pre ili posle razgovora sa mnom? — Pre, Lesli. Zaboga, ti su­ mnjaš u ovo što govorim? — Da. Ko je taj čovek, Seli- na? — Pojma nemam. Običan pljačkaš, verovatno. Jadnik, sa onakvim licem nije ni čudo što.... — Zbog čega si onda pozva­ la mene, a ne policiju ako si mislila da je u pitanju običan pljačkaš? Ona ga pogleda ogromnim očima, nalik detetu iznenađe­ nom pitanjem koje je suviše teško za njega. — Ne znam, zaista... ti si bio prvi koji mi je pao na pa­ met. .. — U redu. Da čujemo sada kako si doznala gde se nala­ zim? Ona se lukavo osmehnu. — Postoji mnogo načina da se to sazna, Lesli. Los Anđeles je veliki grad, ali ipak ne toli­ ko veliki.. . — Kako si doznala gde sam? U očima devojke na trenu­ tak se pojavi strah, jer je glas ninđe prasnuo kao bič. — Ja... ovaj.. . — Govori! — Imam veza u policiji, Le­ sli. .. našli su tvoje ime u ho­ telskom registru, vrlo jednosta­ vno. — U redu. Nastavi. — Nema tu više mnogo šta da se kaže, Lesli... stigao si brže nego što sam očekivala.. . i sada je sve u redu, zar ne? Njeni vitki prsti sklopiše se oko njegove šake na stolu, ali on ničim ne pokaza da ga taj dodir uzbuđuje. Kao ni pogled koji mu se pružio u izrezu ku ćne haljine kada se nagla pre­ ko stola. — Ništa nije u redu, devoj- ko. Morao sam da ubijem dva čoveka da bih dospeo do tebe. Seline oči raširiše se od iz­ nenađenja. — Dva? Ali. On je nekoliko trenutaka pro učavao njeno lice, a onda se
  • 25. BO RILAČ KE VEŠTINE 42 23 uspravi i izađe, ne obraćajući pažnju na uzvik kojim je po­ kušala da ga zaustavi. Vratio se nekoliko trenutaka kasnije i zbacio svoj neugodni teret sa leđa. Selina tiho kri- knu. Mrtvo telo, obučeno u glatku crnu kožu, zauzelo je gotovo čitav slobodni prostor između vrata i stola kuhinje, zahvalju jući pre svega nesrazmerno ši rokim ramenima na kratkom trupu. Ninđa je nekoliko trenutaka proučavao obrise tog tela, uo­ čavajući dužinu ruku, debljinu kratkih, zdepastih prstiju,.gro teskno krive kratke noge sa snažnim mišićima butina koji su, u to se već uverio, s la­ koćom nosile tu ogromnu ma­ su. Glava čoveka bila je zaštiće­ na kožnom kapom nalik šlemu kakav nose policajci na moto­ ciklima, a lice. .. On ispod oka baci pogled na Selinu. Da, to užasno lice još uvek je izazivalo kod nje strah koji nije uspevala da sakrije. Ili se možda nije ni trudila da ga sakrije? — Da, jezivo je ružan, goto­ vo nakazan — reče tiho, prou­ čavajući pogledom debele usne, raširene u grču smrti u osmeh koji je otkrivao duge oštre oč­ njake među žućkastim zubima. Oči su bile u uskim prorezima pod niskim čelom, nos više na­ lik nosu gorile nego ukrasu Iju dskog lica. I koža obraza ima la je neobičnu, plavkastu bo­ ju, zbrčkana i naborana kao koža starca. Kleknuvši pored mrtvog te­ la, ninđa otvori kopču koja je ispod brade nepoznatog priđrža vala kapu na njenom mestu. Na svetlosti blesnu potpuno gola lobanja po kojoj su vijugale de bele plave vene. Ispod ođeće od grube kože jakog mirisa nepoznati nije imao ništa. Nasuprot koži lica, koža na grudima je . bila glat­ ka, napeta preko neverovatno snažnih mišića, iako one iste plavkaste boje kao i lice. Ispod oka gledajući devojku, ninđa nastivi da raskopčava kožne kaiščiće koji su pridržavali ode ću na njenom mestu. Nepoznati nije imao malja ni po trbuhu, kao niti bilo gde na telu. Čak i tako opušten u smrti, njegov polni or­ gan delovao je zastrašujuće, na dmašujući svojim dimenzijama sve poznate anatomske rekorde. — To je to — reče tiho ni­ nđa uspravljajući se i gledaju­ ći u Selinu. — Da li se varam, ili mi ti možeš reći odakle je
  • 26. 24 BO R ILAČK E VEŠTINE 42 došlo ovo biće koje se teško može nazvati ljudskim? — Zaboga, Lesli, a otkuda bih ja to mogla da znam? Prvi put sam ga videla večeras! A onda. .. svet je pun nakaza, samo što one izbegavaju naše poglede... — Možda. Ne zaboravi da je tamo u parku još jedan mrtvac. Koliko sam uspeo da vidim, u tami, izgleda baš kao ovaj pri- merak ovđe! Staklo tiho zazveča kada je napunila sebi čašu konjakom. — Užasno — reče. — Kad samo pomislim šta bi se dogo­ dilo da ti nisi stigao... — Mislim da stvarne opasno sti nije bilo — reče ninđa. — Za čoveka njegove snage ta vrata tamo nisu predstavljala nikakvu prepreku, Selina. Po­ gledaj mu ramena. .. da je že- leo prošao bi kroz njih jedva usporavajući korak. — A li... šta to onda znači? — Ne znam. Očekivao sam da ćeš mi to ti reći, ali si od lučila da ostanenš zagonetna. Prema tome.. . Slegnuvši ramenima, on pre koraci mrtvo telo nakaze i u- puti se prema još uvek otvo­ renim vratima kuhinje. Bio je siguran da će ga ona zaustaviti. Ipak, poziv je sti­ gao kasnije nego što je očeki­ vao, kada je bio već čittva dva koraka na verandi nadnetoj nad okean. — Lesli... ostani, molim te! Reći ću ti... reći ću ti sve! * * * — I na kraju ipak nisi spavao sa njom? — razočarano reče krupan mladić grubog lica i du ge plave kose, vrteći glavom. — Do đavola, Les, čak i ti po­ nekad uspeš da me razočaraš! Lesli se nasmeja. — Ne zato što to ona nije želela — reče, gledajući u treću osobu koja se nalazila u nje­ govom apartmanu. — Među­ tim, posle svega što sam doz­ nao od nje, to divno telo i lice više-me nimalo nisu privlačili. Krhka devojka duge crne ko se i malo kosih očju nepomič­ no je sedela na svom mestu, ali su ogromne crne oči pažljiT vo pratile svaki pokret na licu ninđe. — Ti to samo tako kažeš, Les — reče ona dubokim, me­ lodičnim glasom. — Muški po­ nos, pretpostavljam. Mislim da te ona od samog početka nije privlačila. — Ne — lice ninđe bilo je ozbiljno. — To ne mogu reći, Sumiko. Selina Donkaster zai­
  • 27. B O RILAČKE VEŠTINE 42 25 sta je veoma uzbudljiva žena. Uostalom, videla si Pitovo lice dok je gledao njenu fotogra- fiju. — Šteta što nije riđokosa — uzdahnu Tabasko Pit — ma da je ni ovako ne bih oterao iz kreveta, ne, gospodine moj! Lesli i Sumiko milovali su pogledima jedno drugo. Uosta lom, posle gotovo nedelju da­ na ponovo su bili zajedno... Mala međuigra nije proma­ kla Tabasko Pitu. Najzad, njih troje poznavali su se godinama i zajedno proživeli mnogo te­ ških i lepih trenutaka. — Idem — reče plavokosi džin značajno se smešeći. — Vas dvoje gledate samo jedno u drugo. .. a ionako želim da proverim da li moja riđokosa prijateljica Dženifer Mejers još uvek drži onu piceriju na Bu­ levaru Sanset. — Budi oprezan, Pite — za brinuto reče đevojka. — Oni znaju gde je Lesli... nije is­ ključeno da ovaj hotel drže na oku. — Ja? Ja sam uvek opre­ zan, do đavola! — isceri se Pit sa vrata. — A što se tiče kri- vonogih nakaza sa plavom ko­ žom. .. i još ponečim... mislim da oni i ne postoje i da je le- pa Selina Donkaster toliko op­ činila našeg prijatelja da su počele da mu se priviđaju utva re! Njegov vedri, snažni smeh još dugo je odzvanjao niz hod nik kada je zatvorio vrata za sobom, ali ga oni nisu čuli. Pa li su jedno drugom u zagrljaj i Lesli je podigao devojku na svoje snažne ruke i odneo je do ležaja. — Ne — prošaputala je Su­ miko, iako je njeno telo govo­ rilo drugačije. — Ne ovde, Les... oni. .. — Ne mogu nam ništa, đe- vojčice — šapnu on. — Oni su noćna bića, i grad ih plaši, jer se moraju dobro čuvati da ih neko ne otkrije pod onim gru­ bim maskama. — Ti to ne znaš sigurno. Se­ lina te je mogla slagati... — Mislim da me bar u to­ me nije lagala. Ali, šta ti mi­ sliš o čitavoj ovoj šašavoj pri­ či? — Ne znam... Nisam imala previše vremena da proučim do kakvih sve genetskih pore­ mećaja može doći, ali... Ohhh! Lesli joj je zatvorio us.ta po Ijupcem i oni su uronili jed­ no u drugo. Prošao je gotovo pun sat pre nego što su po­ novo progovorili. — Dakle? — reče on posma- trajući sa osmehom na licu
  • 28. 26 BOR ILAČK E VESTINE 42 njeno krhko telo sa iznenađu­ juće raskošnim oblinama. Sumiko ga iznenađeno pog­ leda. — Zaboravila si ono o čemu si počela da govoriš — podse- ti je on sklanjajući joj kosu sa lica. — Genetski poreme­ ćaji. — Ah. Čini mi se kao da je to bilo pre mnogo godina, Les... — Jedva sat. Ali nastavi, ja­ ko me zanima šta sve možemo očekivati od tog neobičnog ple mena. — Vidiš, Les, gotovo da ne­ ma granica ljudskim mutaci­ jama. .. pod uslovom da im se da dovoljno vremena. Lju­ di kakve si video ne odudara­ ju mnogo od prošeka, bar po spoljnom izgledu. Najčudnija je ta plavkasta koža, ali ni to nije naročito neobično. Sudeći po tome, priča Seline Donkas- ter zvuči prihvatljivo. — Da, to sam i sam pomi­ slio. Drugi đeo njene priče, međutim, mnogo manje mi se dopada. Ako je tačno da ple­ me Niktari raspolaže tako fa­ ntastičnim bogatstvom skrive­ nim negde u džunglama, njen cilj sigurno nije altruistički do prinos nauci, kao što to želi da predstavi. Uostalom, ponu­ dila mi je posao uverena da sam kriminalac. Ljudi takve vrste joj ne bi bili potrebni da ima poštene namere, zar ne? — Ona me ne plaši, Lesli. Ti strašni ljudi zadaju mi mnogo više straha, jer o njima nikc ne zna ništa. Sam si rekao da se bore na neobičan način, a ona kuglica sa kiselinom koja ti je za dlaku promašila lice svedoči da nisu tako primitiv­ ni kao što Selina želi da se veruje. Prihvatio si njenu po­ nudu? — Nisam, ali ću je prihva­ titi — ninđa se osmehnu, — Znaš, pokušavam da sebi di­ gnem cenu i postanem učesnik u đeobi plena, a ne plaćenik koji će biti slobodan čim oba­ vi svoj đeo posla. Stekao sam utisak da ona želi da se kon- sultuje s nekim pre nego što donese odluku o tome. — Halevi — tiho reče de­ vojka. — Misliš? Ali kako.. . ah, da! — Logično, Lesli. Ko je u prilici da najpre otkrije pleme za koje civilizacija ne zna? Ne ki arheolog, naravno, jer za njih već davno nema ozbiljnog posla u civilizovanim delovima sveta. Pre dva meseca Halevi se vratio iz Južne Amerike, ali do danas ništa nije objav­ ljeno o njegovim traganjima.
  • 29. BO R ILAČ KE VESTINE 42 27 Ako u obzir uzmemo vezu sa Selinom Donkaster, onda je sve jasno, zar ne? — Da, u pravu si. Istraži­ vala si Heleviju prošlost? — Koliko sam uspela — uz dahnu Sumiko. — Studije je završio, ali sa mnogo muke, a ni kasnije se nije naročito istakao u svom poslu. Arheo­ logija, zahteva strpljenje, a naš prijatelj Helvi očigledno želi da preko noći stekne sla­ vu. — Ili bogatstvo. — Ili bogatsavo — složi se devojka ustajući sa ležaja. — Od ovog razgovora sam ogla- dnela, kako bi bilo da... Zastala je u pola reči, zag­ ledana u lice ninđe. Njegove oči su se suzile, a pogled mu je bio uprt u vrata. — Neko dolazi — šapnu. — Skloni se u kupatilo, Sumiko. — Haragei? — Haragei — klimnu Lesli glavom. — Požuri, samo što nisu stigli! ■ U dva duga, elastična skoka, pokazujući da je i sama vrsni majstor borilačkih veština, de vojka bešumno nestade kroz vrata kupatila. Ne gubeći vre me na oblačenje, ninđa sa le­ žaja skilznu na pod i tu osta­ de, nepomičan, pažljivo osluš­ kujući teške korake trojice Iju di u hodniku. Pesnica zadobova po vrati­ ma apartmana. — Policija! — progovori ne ko grubim, arogantnim glasom! — Otvorite! Pogled ninđe, međutim, sa­ da je bio uprt na drugu str­ anu: prema prozoru ispod ko­ jeg su prolazile požarne ste­ penice. Odatle, istina, nije do­ lazio nikakav sumnjiv šum, ali je haragei uporno tvrdio da veća — i konkretnija — opasnost preti upravo iz tog smera. Da! U času kada su vrata pono­ vo zadrhtala pod udarcima pe snicom, staklo prozora pršte i u neravnom otvoru pojavi se vrh crne cevi automatske pu­ ške. Strelac nije oklevao; be- zbedno zaklonjen ivicom zida, metodično je zasuo čitavu pro storiju dugim rafalom, lagano pokrećući cer levo i desno. A onda se cev povuče, osta­ vljajući za sobom trag plav­ kastog barutnog dima. Kao da čekaju samo to, ona trojica na hrupiše kroz razvaljena vrata sa pištoljima u rukama. U svom zaklonu iza postelje, ninđa je strpljivo čekao. Opa­ snosti neće biti bar narednih nekoliko sekundi, govorilo mu
  • 30. 28 B O R ILAČK E VEŠTINE 42 je iskustvo; strelac sa prozora obavio je svoj posao i sada svakako hita da se što pre uk­ loni sa izloženog mesta. A ovi ljudi u sobi... Oni bi zaista i mogli biti po licajci. Ali. .. Ali to nisu bili. Nijedan od njih nije potrčao prema prozo ru da bi bar video onoga ko­ ji je pucao kroz razbijeno sta klo. Zastali su pred vratima, sa oružjem na gotovs, očigle­ dno spremni da dovrše ono što je njihov prijatelj započeo. Svakog časa neko od njih naeiniće korak u stranu i ug­ ledati nago telo na tepihu, ali im on neće dati priliku da pu­ caju prvi. Naglim pokretom ruke, nin- đa dohvati kabl sv^-tiljke na toaletnom stočiću i zavitla je u lice onome koji mu je sta­ jao najbliže. Čovek je imao taman toliko vremena da krikne pre nego što su mu se komadi stakla ža­ rili u lice i oči. Njegov metak, nasumce ispaljen, pogodi zid, podižući oblačić prašine. Jednim dugim skokom nago telo ninđe stvori se nasred pro storije, njegove grudi i trbuh nađoše se na samo stopu ili dve od uperenih cevi pištolja, ali čak ni to nije bilo dovolj­ no ljudima u plavim unifor­ mama da bi ga pogodili. Isti­ na, uspeli su da pritisnu oki­ dače, obojica, ali je to bilo sve što su učinili. Pognuvši se munjevitim po­ kretom, ninđa dopusti da me­ ci prozvižde nad njegovom gla vom. Raširenih ruku u istom trenutku se bacio napred, pa­ ralelno sa podom. čelični prsti sklopiše se oko opasača lažnih policajaca i na let ninđe ponese ih pred njim kao suvo lišće na vetru. Jedan od njih kroz otvorena vrata odlete u hodnik, čak do supro­ tnog zida, ali drugi nije imao toliko sreće. Teško lupivši po­ tiljkom o dovratak, on se sro- za na pod, ostavljajući na zi­ du iza sebe dug crvenosivi tr­ ag mozga i krvi iz razbijene lobanje. Čovek u hodniku, međutim, ošamueeno trepćući, tražio je zamagljenim pogledom cilj, po dižući svoje oružje. Sa leden­ im izrazom na licu, ninđa je već dolazio po njega. Sklopiv­ ši mu šake oko vrata on mu jednim hitrim i veštim pokre­ tom polomi kičmene pršljeno- ve. Sve to trajalo je tako krat­ ko da je čovek unakažen ra­ zbijenim staklom tek u tom trenutku prekinuo svoj prvi krik iznenađenja i bola i po­
  • 31. BO RILAČKE VESTINE 42 29 novo udahnuo vazduh, prino- seći šake licu niz koje se sli- vala krv. Vraćajući se hitrim korakom iz hodnika ninđa ga naizgled blago đotače ivicom dlana po vratu. Majstori karatea znaju koliko oko može da prevari čo veka; kratki, otšri udarac pre­ kide početak novog krika i pre krati muke čoveku u plavoj uniformi. — Idemo, Sumiko! krat­ ko reče Lesli grabeći svoju odeću. Od početka napada, od časa kada su zalupali na nje­ govim vratima, prošlo je tek nešto više od jednog minuta, ali se smeo kladiti da neko u hotelu već okreće telefon tra­ žeći pomoć policije. Devojka se pojavi na vrati­ ma kupatila, već potpuno obu čena. Njeno bledo lice bilo je pribrano, u ruci je nosila vre­ ću od grubog impregniranog platna, nalik torbi za golf. U toj vreći nalazio se kostim ni- nđe i sva njegova oprema. Lesli u letu uhvati dobače- nu torbu i zadovoljno klimnu glavom. Policija u Los Anđe- lesu bila je poznata po tome što uvek brzo stigne na mesto događaja. Ovoga puta, među­ tim, zateći će samo tri mrtva čoveka i nikog više, — Les! Upozorenje je bilo suvišno, jer je i on čuo hitre korake u hodniku. Ođgurnuvši devoj- ku u stranu, on je zakloni svo jim širokim plećima, spreman na novi napad. Oči Seline Donkaster bile su razrogačene od užasa kada se pojavila na vratima. — Lesli! — gotovo je vri- snula. — O h... hvala bogu, ni šta ti se nije dogodilo! * * * Momak po imenu Tabasko Pit, džinovski prijatelj jedi­ nog pravog ninđe na Zapadu, bio je mladić koji je pored sna žnih mišića umeo da koristi i svoju prorodnu inteligenciju koja ga je činila utoliko opas­ nijim borcem. Naravno, to se na prvi po­ gled nije moglo reći za njega, ali je to bio plod brižljivo prostudirane »maske« koju je ponekad navlačio i pred svo­ jim najboljim prijateljima, pro veravajući na taj način utisak koji ona ostavlja na druge. Ne retko Pitova naizgled glupa ili prostodušna pitanja začudila bi ninđu, sve dok se ne bi se- tio onoga što mu je Pit jednom rekao.
  • 32. 30 B O R IL AČ K E VEŠTINE 42 »Les, stari moj«, iscerio mu se jednom prilikom Tabasko, »ljudi kao ti ponekad nesve- sno prave greške zato što su ubeđeni u svoju nepogrešivost. Ti si ih, otkako se poznajemo, načinio vrlo malo, priznajem, ali nisi imun na njih, što, do đavola, samo dokazuje da si ljudsko biće. Ponekad lepo za­ mišljen plan propadne zato što momak koji ga je smislio pre­ vidi neku sitnicu. Zato se i ja trudim da svaki tvoj plan pođ- vrgnem kritici zdravog razu­ ma. Zdravog razuma običnog čoveka, Les, a ne nadčoveka, što si ti postao ... možda i protiv svoje volje...« Tabasko Pit bio je u pravu i to je ninđa sebi priznao pr­ vom prilikom kada se pokazalo da običan čovek može da sa­ gleda jedan problem i iz ugla nedostupnog čak i složenoj ve- štini ninđucua. To priznanje, međutim, samo je unapredilo vređnost njiho­ vog prijateljstva i učinilo ta­ janstvenu trojku još opasnijim borcem protiv zločina na čita­ voj Zapadnoj obali. Fantastič­ ne mogućnosti jednog ninđe, dopunjene velikim naučnim znanjem Sumiko, đevojke spo sobne da svojim analitičkim duhom, dopre do rešenja i za najteže probleme, bile su sa­ mo obogaćene druženjem sa Tabasko Pitom koji je njiho­ ve složene planove neprestano »podvrgavao ispitu zdravog ra zuma«, kako bi Pit rekao. Kao i sada, uostalom. Taba­ sko Pitu se zaplet u koji je ninđa upao u Los Anđelesu ni­ je dopadao od početka, možda i zato što ni ninđa ni Sumiko nisu sumnjali da u događaji­ ma oko tajanstvenog plemena Niktari ima još nepoznatih ele menata o kojima treba voditi računa. Upravo zato svesno se odvojio od njih, da bi van uti- caja tih dveju snažnih ličnos­ ti, nasamo razmislio o svojim sumnjama. Riđokosa prijateljica po ime nu Dženifer Majers odista je postojala negde u Los Anđe­ lesu, ali je u ovom trenutku bila daleko od Pitovih misli dok je sa rukama u džepovi­ ma izlizanih farmerki šetao uli čama oko malog hotela u ko­ jem je ostavio dvoje prijate­ lja. »Priznao to Les ili ne«, mi­ slio je, »ta prokleta ženska Donkaster ne može biti toli­ ko inteligentna kao što je zgo dna. Još jednom je zapao u svoju uobičajenu grešku i pre eenio protivnika... Kladim se da je tako, bez obzira što i veština ninđi i teorija igara
  • 33. BO RILAČ KE VEST1NE 42 31 zahtevaju da se od suparnika očekuje uvek najjači potez. Ži vot nije šah, do đavola, a ta mala načinila je do sada do­ sta nespretnih poteza...« Pažnju mu je privukao ma­ li bar nasuprot zadnje strane hotela, u ulici na koju su gle­ dali prozori Leslijevog apart­ mana. Mozak mu je uvek bo­ lje radio kada se malo pođma- že pivom i zato Pit bez okle- vanja odgurnu ne naročito či­ sta staklena vrata i uđe. Tip za šankom s poštovanjem ođmeri širinu njegovih rame­ na, ali mu se izraz u očima promeni pri pogledu na Pitovo lice. Kao i mnogi drugi, oce- nio je da je pred njim neinte- ligentan čovek. I prevario se, naravno... — Hej, ima li u ovoj rupi australijskog piva? — upita Tabasko naslanjajući se na ša­ nk. — Australijskog? Do đavola, šta nije u redu sa dobrim ame ričkim pivom, ortak? — Sve je u redu. Sem što je potrebna cisterna da se na­ pijem kada sam raspoložen za piče. Imaš ili nemaš? — Hmmm.. . da pogledam, činni mi se da sam tu negde imao nekoliko flaša... Uveren da će lako nadmudr iti priglupog momka, barmen poče da traži nešto ispod ša­ nka, da bi se časak kasnije pojavio sa mokrom flašom sa koje je bila skinuta etiketa. — Aha — reče. — To je to, momak. Pravo australijsko pi­ vo, moram ti reći! Ozbiljnog lica Pit sačeka da mu barmen napuni visoku ča­ šu, a onda je dohvati i jed­ nim pokretom sruči iznenađe­ nom čoveku u lice. — Prokletstvo, šta...? — za usti ovaj, već stežući pesnice, ali ga Pit preseče pogledom. — Neka ti ovo bude posle- dnji put da pokušaš taj trik — reče džin mirno. — Jasno? — Do đavola, ja ... — bar- menn se zbunjeno osvrte oko sebe, kao da očekuje pomoć od nekolicine stalnih gostiju oslonjenih na šank. Oni su pro cenjivali ljude mnogo bolje od njega, očigledno. Niko se nije čak ni nasmejao, iako pri zor nije bio bez komičnih ele­ menata. — Tako — isceri se Pit. — A sad mi naspi jednu čašu tog bućkuriša koji nazivaš pivom i donesi za onaj sto kod pro­ zora, momak. .. Držaču te na oku; nemoj da ti slučajno ne­ ki sličan trik ponovo padne na pamet! Mumlajući nešto za sebe barmen posluša. Sa čašom pi­
  • 34. 32 B O R IL AČ K E VESTINE 42 va pred sobom, Pit se vrati svojim mislima, ne ispuštaju­ ći nijednog trenutka iz vida tri prozora za koje je znao da pripadaju Leslijevom apartma nu. »Selina Donkaster... sudeći po fotografijama, ženska i po. Ipak, njen nastup bio je vrlo nespretan, od onog pokušaja da učeni Leslija u Berenso- novoj vili, do insceniranog na pada na njenu kuću. Uostal­ om, i Sumiko misli da je to bila samo provera njegovih mo gućnosti.. . provera u kojoj su glavom platila dva nesrećnika iz plemena Niktari koje su, ko zna zbog čega, dovukli u Los Anđeles...« Odmahnuvši glavom, Pit da­ de znak barmenu da mu do­ nese još jednu čašu piva. Pi­ će se stvorilo pred njim po­ hvalnom brzinom. »Sve u svemu«, zaključi Ta- basko, »Selina Donkaster ne može biti glavna u ovoj igri. Iza nje stoji još neko. .. dvo­ struko opasniji zato što Lesli ne zna za njega.. . ili bar za sada ne zna... Hej!« Tok Pitovih misli prekinuo je čovek koji je hitrim, elas­ tičnim korakom trčao uz po­ žarne stepenice hotela preko puta, stežući crnu futrolu za violinu pod rukom. Tresnuvši nekoliko novčanica na sto, Pit polete iz bara, ru­ šeći u prolazu stolice koje su mu se našle na putu. Vrata pred njim odleteše u stranu i on zakorači na asfalt, zaglušen bukom ulice prepune ljudi i vozila. — Stoj! — dreknu neko de sno od njega. — Ni koraka! Stisnuvši zube, Pit se uko­ pa u mestu. Samo nekoliko ko raka dalje jedan policajac dr­ žao je obema rukama pištolj uperen pravo u njegov trbuh. »Pravo prokletstvo«, pomisli Pit s gorčinom. »A nikada ih nema u blizini kada su ti za­ ista potrebni.. .« I drugi policajac, takođe sa pištoljem u rukama, već je iz­ lazio iz crno-belih kola, zau­ stavljenih dvadesetak jardi da lje, uz trotoar. — Ne mrdaj! — upozori pr­ vi, ne spuštajući oružje. — Ku da tako žurno, momak? Gore, na stepenicama, čovek je bez žurbe otvarao svoju fut­ rolu, stavljajući okvir na au­ tomatsku pušku izvučenu iz nje. — Pogledaj gore, prijatelju — procedi Pit pokazujući gla­ vom prema zgradi preko pu­ ta. — Gore, do đavola, ne u mene!
  • 35. BORILAČKE VEŠT1NE 42 33 — Taj trik već znam, mo­ mak — isceri se policajac. — Priđi polako ovamo, do kola... — Mik, momak je u pravu — uzbuđeno uzviknu drugi. — Gore neki tip... do đavola! Dug rafal iz automatske pu­ ške izazva pravu pometnju na ulici. Vozila su se zaustavlja­ la uz škripu guma i poneki tresak lima, pešaci su hitali da potraže zaklon, vođeni is­ kustvom gradskih stanovnika koji su dobro znali da meci ispaljeni u gnevu često ne bi­ raju svoj cilj. Prvi policajac, sa psovkom na usnama, pohita prema ko­ lima. Pit, praćen onim drugim, ukoso potrča preko ulice, pre­ ma hotelu. Vrisak sirene stigao je pre­ kasno da bi upozorio policaj­ ca na opasnost. Odskočivši una zad, Pit savršeno jasno, kao na usporenom filmu, ugleda razrogačene oči čoveka iza ve- trobrana kamioneta koji je do slovno pokosio policajca pred sobom. — Proklet bio! — zaurla on punim plućima, besno lupivši pesnicom po limu vrata. — Sk Ioni se da prođem! Ošamućen, vozač je treptao, buljeći u njega iza stakla. Sa psovkom na usnama, Tabasko zaobiđe kamion i potrča dalje, svestan da kasni i da strelac sa stepenica već hita prema ug lu zgrade iza koje ga svakako čekaju brza kola spremna za polazak. Stisnutih zuba i iskolačenih očiju, jurio je stežući moćne pesnice i ne primećujući zap- lašene ljude koji su mu se žur no sklanjali sa puta. Neupadljivi sivi »korver« up ravo se odvajao od trotoara, tražeći mesto u masi vozila koja su hrlila avenijom, ne ob raćajući pažnju na zbrku u po prečnoj ulici. Iza tamnih sta­ kala Pit dospe da vidi samo dve senke na zadnjem sedištu. Da li se varao ili je jedna od njih bila žena sa dugom ko som? Obrisavši znoj sa čela, Pit produži pravcem kojim je i kre nuo, prema glavnom ulazu u hotel. Nije se plašio za svoje prijatelje, jer je znao da čak ni najskuplji plaćeni ubica u Los Anđelesu ne može iznena­ diti jednog ninđu, ali... Ali strelac sa automatskom puškom nije morao da bude sam i možda se baš u ovom trenutku Lesli i Sumiko bore za svoj život protiv napadača
  • 36. 34 BO RILAČ KE VEŠTINE 42 koji dolaze sa neke druge st­ rane. .. ❖ * ❖ Lift je bio zauzet, kao i uvek kada mu se žurilo. Ne obraća­ jući pažnju na uzbuđeni po­ vik čoveka za pultom recepci­ je, Pit polete uz stepenice. Znao je da do prvog sprata može stići mnogo brže nego ako čeka stari, spori lift. Uz mogućnost da sretne na­ padače koji se možda povlače, zaplašeni kontranapadom kakav svakako nisu očekivali. .. Bio je skoro na vrhu stepe­ nica kada je čuo kako se vra­ ta lifta bučno otvaraju, a za­ tim i žurne korake. Neko je trčao prema Leslijevom apart­ manu, ali taj zvuk nije nosio opasnost u sebi i Tabasko opu sti napete mišiće. Žena koju je sa leđa ugle­ dao kako odmiče hodnikom i- mala je savršene bokove i du­ ge, vitke noge pod tesnom ha­ ljinom. Prizor u kojem bi sva ko uživao — da ga nije kva­ rio čovek u uniformi policaj­ ca, leđima oslonjen o zid hod­ nika, tačno preko puta Lesli- jevog apartmana. Lice sa ru­ žnom grimasom smrti oko opu štene donje vilice i praznim očima bilo je okrenuto prema početku hodnika kao da je nje gov vlasnik poslednjim pogle­ dom potražio pomoć na toj st­ rani. Žena duge plave kose zasta- de pred otvorenim vratima apa rtmana, kršeći ruke. — Lesli! — jasno je čuo njen glas. — Oh.. . hvala bo­ gu, ništa ti se nije dogodilo! Pit se isceri. »Naša ljupka Selina Donka- ster«, pomisli, »doživeće izne­ nađenje svog života kada ug­ leda moju prijateljicu Sumi- ko... Ah, to se upravo dogo­ dilo! Gle kako joj se leđa za­ težu. .. rekao bi čovek da se sva zgrbila i nakostrešila, kao mačka spremna za napad!« Ono što je Selina Donkaster u tom trenutku pomislila osta će zauvek tajna, jer joj ni- nđa nije dao vremena da se pribere i dođe do reči. Vuku­ ći Sumiko jednom rukom, on drugom dohvati plavušu oko struka, zabacujući svoju poz­ natu torbu na rame. — Idemo! — reče energič­ no. — Policija će svakog tre­ nutka stići! Ah, Pite... odlič­ no, pođi po kola, znaš gde su skriveni rezervni ključevi. Klimnuvši glavom, Tabasko pohita niz stepenice, i sam sve stan potrebe za žurbom, ali se
  • 37. B O RILAČKE VESTINE 42 35 ipak nije uzdržao da se još je­ dnom ne isceri. »Lesliju neće biti lako u o- nom tesnom liftu«, mislio je. »sa dve ljupke divlje mačke spremne da se bace jedna na drugu. Selina bi pri tom mno­ go gore prošla, naravno, ali kladim se da ona to još ne zna... Uostalom, videćemo!« Čuvar u podzemnoj garaži hotela ravnodušno je pogledao Pita kada je projurio pored njegove kabine; radoznali lju­ di, uostalom, ne ostaju dugo na takvim mestima, bar ne u Los Anđelesu... Motor »poršea« prigušeno je zagrmeo pod niskim svodom i Tabasko iskoči iz kola, ostav­ ljajući vrata otvorena. Stari »dodž«, kojim su on i Sumiko došli iz San Franciska, stajao je samo nekoliko koraka dalje i on uključi i njegov motor, ostavši ovoga puta za volan­ om. — Biće zanimljivo da pog­ ledamo kako će Lesli sada da podeli snage — promrmlja. — Pitam se koju će mi žensku dodeliti... Sumiko ili Selinu? Troje ljudi već je trčeći sti zalo iz pravca lifta i Pitu ne promače pokret glave kojim je ninđa pokazao Sumiko nis­ ka sportska kola. Ne zadrža­ vajući se, ona uskoči u njih, dohvatajući ručicu menjača i ispitivački gledajući u Selinu. — Lesli... — zausti druga - žena — zašto ne... — Pođi sa Sumiko — mir­ no reče ninđa. — Ona zna gde ćemo se kasnije naći. Hajde! Njegov glas nije trpeo po­ govora i plavuša poslušno se- de u »porše«. Zaurlavši motor om, brza kola kretoše iz mes- la, pre nego što je Selina us­ pela da zatvori vrata za so­ bom. — Idemo, Pite! — dobaci ninđa uskačući na sedište po­ red Tabaska. — Za njima? — Ne. Izraz ninđinog lica govorio je da o nečemu duboko razmi­ šlja i Pit odluči da ga neko vreme ne uznemirava. Videv- ši da je Sumiko skrenula de­ sno, on drsko preseče dvostru­ ku punu liniju na sredini ave nije i krete u suprotnom pra­ vcu, ne obraćajući pažnju na škripu guma i gnevne glasove sirena kojima su ostali voza­ či propratili njegov postupak. Pet minuta kasnije, pošto su izbili na široki bulevar Los Feliz, on odluči da prekine ću tanje. — Kuda sada, Les? — Samo produži. Razmiš­ ljam.
  • 38. 36 B O RILAČKE VEST1NE 42 — Aha... opet neki tvoj du bokomisleni japanski plan, a? Nešto u njegovom glasu na­ vede nindu da ga pažljivije po gleda. — Šta nije u redu, Pite? — Mnogo šta, do đavola! Za početak, zašto si ostavio Sumi ko sa onom prokletom droljom? — Da je ne bih izgubio iz vida. Ta žena nešto krije, Pi­ te, a ja to želim da doznam. — Zašto Sumiko? Ja bih za taj posao bio mnogo pogodni­ ji, čoveče! Donkasterova je o- pasna kao zvečarka! — Misliš? — Siguran sam u to. Za po­ četak, kako je znala da će te neko napasti u hotelu? — To upravo i želim da do­ znam od nje, Pite — osmehnu se ninđa. — Mogla je i slučaj­ no naići, zar ne? — Slučajno, moja leđa! Mo­ glo je isto tako navratiti da proveri kako su plaćene ubi- ce obavile svoj posao. — Ne verujem. Morao si je čuti tamo u hodniku. Glas joj je zvučao iskreno. — Zato što se uplašila za tebe, je li? — Imaš li neko drugo ob­ jašnjenje? — Nemam, do đavola... ali žene su čudna bića. Mogla je naručiti da te ubiju, a onda se u poslednjem trenutku pre­ domisliti! — To mi zvuči malo vero- vatno. Još neko je u ovoj ig­ ri, Pite. Neko kome se, izgle­ da, nije dopalo što Selina želi da angažuje mene za taj posao sa Niktarima. — Da, to se često događa kada se više njih udruži radi unosnog posla... Nekome će pasti na pamet da na vreme eliminiše eventualne konkure­ nte, naročito konkurente kojih se pomalo pribojava. Pitanje je samo — ko? Ninđa je zamišljeno gledao pred sebe. — Neprestano mi se po gla­ vi vrzma jedno ime — reče. — Halevi. — Arheolog s kojim se Do­ nkasterova zabavljala? Čudan tip... Sumiko je vrlo malo do znala o njemu, što znači da je ili sasvim običan čovek ili vr­ lo zagonetna ličnost. U pravu si, tu plavokosu kučku treba, pritisnuti, i to što pre. Gde ćeš se naći sa Sumiko i sa njom? — Iznajmio sam jednu kući cu u blizini Opservatori Hila. Uskoro ćemo stići tamo. — I? — Sa Sumiko sam se dogo­ vorio da nekoliko puta obiđe blok zgrada u kojem se kuća
  • 39. BORILAČKE VESTINE 42 37 nalazi, a mi ćemo osmotriti da li je neko prati. — Hmm... nije loša ideja. Ne go, kad smo već kod toga: video sam tipa koji je pucao kroz prozor tvog apartmana. — Je li? A ja sam se baš čudio kako si onako brzo sti­ gao sa Sanset bulevara. Kako izgleda? — Visok, koščat, proćelav, ele gantna ocleća. Pušku je nosio u futroli za violinu. To je sve što sam uspeo da vidim. Šče- pao bih ga za gušu da mi se neki blesavi policajci i još ble­ saviji kamiondžija nisu ispre- čili na putu. Umakao je u si­ vom »korveru« sa registraci­ jom Novog Meksika. — Teško da ćemo istog tipa ponovo sresti — zamišljeno re če ninđa. — Imam utisak da pred nama nije neka stalna ba nda, već ekipa koju je neko unajmio da završi određeni po­ sao. — Ne zaboravi da ga nisu za vršili — podseti ga Tabasko. — Ne zaboravljam — suvo se osmehnu Lesli. — Zato i ova varka sa ženskama; jedini put do nas sada vodi preko Se- line Donkaster. Rekao sam Su miko da joj dopusti čak i da telefonira ako to bude požele- la. Za svaki slučaj... — Kada si joj sve to rekao, do đavola! Niste bili nasamo ni čitav minut! — Još u liftu. I to na japa­ nskom. Ledi Donkaster pogle­ dala me je tako besno da sam se uplašio kako će se pod lifta otvoriti pod nama, ali nije re­ kla ništa. Ovde se možemo pa rkirati... uđi malo dublje u parking, Pite, Selina bi mogla poznati ova kola. Zavalivši se u sedištu, Pit zapali cigaretu, ne skidajući po gleda sa reke vozila koja je neprestano tekla pored njih bu levarom Los Feliz. — Koliko ćemo čekati? — Koliko bude potrebno. Ne , dugo, mislim. — Niktari — promrmlja Pit nekoliko minuta kasnije, odba­ cujući od sebe opušak. — Pro kletstvo, Les, veruješ li ti u priču o ogromnom bogatstvu nekog divljeg -plemena duboko u džungli? — A ti ne veruješ? — Ne znam... prokletstvo, čovek bi mogao da na ovoj pla neti više nema mesta na koje neko nije bacio pogled, makar iz aviona, ili onih prokletih špi junskih satelita! — Sve zavisi od toga da li onaj ko želi da se sakrije do­ bro poznaje veštinu kamuflaže — zamišljeno reče Lesli. — Pri
  • 40. 38 B O R ILAČK E VESTINE 42 čao sam ti o školi za ninđe u Japanu? Kraj tog mesta svako­ ga dana prolazilo je na hiljade ljudi, a da niko nije posumnjao da se u blizini nalazi tridese­ tak mladića koje pet ili šest uči telja podučava u davno zabora vljenim veštinama... — Pričao si mi — klimnu Tabasko glavom. — Misliš da su i oni primenili neki sličan trik? — Ne znam. Pite. Bio je to samo primer. Ne znam čak ni koliko je to pleme, iako zakoni genetike, po tvrđenju Sumiko, zahtevaju da ih bude bar dve ili tri hiljade. Prašume Južne Amerike još uvek su daleko od časa kada možemo reći da su potpuno istražene, a oni. .. Hej, evo ih! Pit odbaci cigaretu tek sta­ vljenu u usta i okrete ključ mo tora. Ninđa ga zadrža dodirom ruke po ramenu. — Sačekaj... moramo viđe- ti da li ih neko prati. .. Niski »porše« klizio je ne na­ ročito brzo unutrašnjom, najs­ porijom trakom bulevara, da­ jući tako priliku dvojici prija­ telja da ga na vreme uoče. Ni­ nđa strpljivo sačeka da prođe još dvadesetak vozila. — Sad, Pite! Zaokrenuvši u uskom luku, »đodž« izlete na kolovoznu tra ku, škripeći gumama, a onda se uklopi u tempo kojim su se kretala ostala vozila u toj tra­ ci. Sledeći dogovor, Sumiko je nekoliko puta skrenula u pop­ rečne ulice, a Pit za njom. I on i ninđa držali su 11a oku au tomobile koji su išli istim sme rom, ali sve vreme nijedan od njih nije pokazao nikakve zle namere. — Ili ih zaista niko ne pra­ ti... — progunđa Tabasko. — Ili su toliko vešti da ne uspevamo da ih vidimo — do­ vrši Lesli. — Bilo je dovoljno, Pite. Pređi ispred njih i poka­ ži Sumiko da pođe za nama. Slegnuvši ramenima, Tabas­ ko poveća brzinu i prestiže »po rše«. Osmehujući se, ninđa da­ de znak devojci da sledi njihov automobil i ona mu odgovori osmehom. Na sedištu pored nje, Selina Donkaster mrko je gledala pra vo pred sebe. Sudeći po tome, nije joj se jako dopadala situa­ cija u kojoj se našla. — Kuda sad? — upita Ta­ basko bacajući pogled u retro­ vizor. — Gde ti je ta kućica? — Skrenućeš u treću ulicu desno i krenuti lagano naviše — govorio je ninđa, ne skida­ jući pogled sa vozila koja su
  • 41. BORILAČKE VEŠTINE 42 39 išla za njima. — A onda... sta­ ni! Opasnost je došla sa supro­ tne strane, ali je haragei ipak na vreme upozorio ninđu, tre nutak pre nego što je krajič­ kom oka ugledao glomazni crni »mercedes« koji je na suprot­ noj strani ulice naglo povećao brzinu i prešao na njihovu st­ ranu. Zatamnjena stakla »merceđe sa« lagano su se spuštala, a iza njih naslućivala se cev puške velikog kalibra... * * * Zahuktala mašina doslovno je gutala prostor i zato nije bilo previše vremena za razmi sijanje, bez obzira na činjeni­ cu što je svaki ninđa obučen da proceni situaciju i donese najbolju odluku gotovo trenu­ tno. Lesli i jeste reagovao trenu­ tno. Upozorivši prodornim kri­ kom Pita da se malo ukloni, on ščepa volan »dodža« i naglo skrete uievo, sekući put »mer cedesu«, čiji su cilj očigledno bila sportska kola u kojima su bile devojke. Vozač »mercedesa«, zguren nad volanom, reagovao je insti nktivno naglo je zaokrenuo vo lan u pokušaju da izbegne su­ dar sa »dodžom«. Velika kola na trenutak su se zanela, kre­ ćući se gotovo poprečno po ko lovozu u oblaku prašine koji su podigle naglo zaustavljene gume. I ne čekajući da »dodž« sta­ ne, ninđa izlete na asfalt na svojoj strani, procenivši da ima mesta za njegovo telo između otvorenih vrata i kamiona ko­ ji je prošao desnom trakom. I bilo je; taman toliko da izboče na karoserija dotakne njegovu odeću. Oslonovši se desnom nogom na poklopac motora, ninđa se dugim skokom vinu u vazduh, koristeći prostor koji strelac iz »mercedesa« nije mogao da po krije svojom puškom. Elastič­ no se dočekavši na vrhove pr­ stiju, on istovremeno sa obe ruke sruči težak udarac na lim krova automobila, iznad same glave‘strelca. Uz tresak, lim se povi go­ tovo do donje ivice prozora, ostavljajući cev puške da štrči kroz uski otvor. Ošamućeni st­ relac pokuša da je iščupa na­ glim trzajem, ali je novi uda­ rac već stizao. Ivica dlana tvr­ đeg od čelika gotovo bez na­ pora rascepi lim, zarivajući ne ravne ivice u lobanju loše za­
  • 42. 40 BO RILAČKE VESTINE 42 štićenu crnim šeširom spušte­ nim nisko nad oči. Tabasko Pit je već stizao, ka sneći ne više od jedne sekunde za ninđom. Sa zadovoljnim os- mehom na licu — borba je u- vek bila ono što je voleo više od svega na svetu — on obema rukama ščepa zglavak vozača koji je kroz svoj prozor uperio cev pištolja prema ninđi. Suv prasak i zveket ispušte­ nog pištolja o lim vrata prop- rati glasan krik bola; nije tra­ jao dugo, jer se Tabasko nije zadovoljio samo time da razo­ ruža napadača. Čvrsto se oslo­ nivši o tle, on snažno povuče ru kama, ostavljajući onesvešće- nog vozača da visi do polovine izbačen kroz tesni prozor kola. Sve to nije trajalo više od petnaest ili dvadeset sekundi, tako da mnogi udaljeni prola­ znici i vozači još nisu ni shva tili da se nešto dogodilo. Po­ jačavši gas, Sumiko projuri kroz uski prostor između dvo­ je zaustavljenih kola, mahnu- vši Lesliju rukom. — Pite, idemo odavde! Praćeni zapanjenim pogle­ dima, njih dvojica uskočiše u »đodž«. Koristeći zbrku na uli ci, ninđa vesto provuče kola iz među zaustavljenih vozila, uve rivši se da ih niko ne prati. »Porše« je čekao pred slede ćom raskrsnicom, propuštajući njih dvojicu napred. Nekoliko minuta kasnije oba vozila zaus taviše se pred kućicom do ko­ je se sa ulice dolazilo jedva vi dljivom makadamskom stazom zaklonjenom gustim žbunjem. Garaža je bila dovoljno veli­ ka da primi i više vozila od ova dva. Osvrnuvši se oko sebe, Pit začuđeno zviznu. — Časna reč, Les, momak koji je ovo gradio vodio je ra čuna o parkiranju. Kladim se da se garaža proteže ispod cele kuće! — Upravo tako. I ja sam bio iznenađen kada sam video. To ti ne smeta, nadam se? — Zašto bi mi smetalo, do đavola? To samo znači da i go­ re ima prostora za sve nas, pa ćemo se udobno smestiti, O- vaj... — Ne brini — Lesli ga po­ tapša po ramenu. — Nećeš bi­ ti daleko od Seline, Pite. Plavokosa se okrenula pri pomenu svog imena i odmerila Pita ledenim pogledom, na što joj se ovaj drsko iscerio. — Lesli — reče Selina oštro — šta se ovde događa? — To i ja pokušavam da sa znam — odvrati ninđa mimo. — Idemo gore, Selina, tamo će
  • 43. BORILAČKE VEŠT1NE 42 41 mo mirnije razgovararti. Pi­ te. .. Pogled i pokret glavom bili su dovoljni.- Umesto da uskim metalnim stepenicama pođe na više za njima, Pit se vrati do vrata garaže, pažljivo ih zatva rajući za sobom. Obišao je zg­ radu i osmotrio sve prilaze, a onda sebi odabrao stražarsko mesto u žbunju pored staze, jedinog podesnog prilaza, jer je kuća sa svih strana bila od­ vojena od ostalih zgrada viso­ kom i gustom živom ogradom. Druženje sa ninđom bilo je prava škola strpljenja, ali je u toj školi Tabasko Pit bio veo­ ma loš učenik. Već petnaestak minuta kasnije počeo je da se premešta s noge na nogu i da nešto tiho gunđa sebi pod nas, prebacujući iz jednog ugla u- sta u drugi nezapaljenu ciga­ retu. Koraci iza njegovih leđa bi­ li su tako tihi da ih nije čuo sve dok se devojka nije pribli­ žila na svega nekoliko koraka. — Hej! — uzviknu iznena­ đeno. — Da nije Les i tebe po slao na stražu? Osmehnuvši se, Sumiko pri­ nese plamen upaljača cigareti. — Možeš pušiti, Pite. Lesli ne veruje da nam ovde preti neka opasnost. Za sada.., Sa uživanjem ispunjavajući pluća dimom, Pit pokaza gla­ vom prema kući. — Kako napreduje? — Viđećemo — sleže devoj­ ka ramenima. — Izašla sam samo zato da bih mu olakšala posao. — Dobra ideja. Ti znaš da mu se ta žena u stvari nima­ lo ne dopada? — Znam i rekla sam mu to, ali... — Ali? — Ne znam, Pite... imam utisak da Lesli ne veruje da mu ja verujem. A to je loše. — Vrlo loše — složi se Ta­ basko. — Najgore od svega je što ovakva situacija ometa nje govu koncentraciju, Sumiko. Neprestano misli o tome kako te ne sme povređiti i to mu smeta. Prokleta ženska, zašto se uopšte umešala u ovu stvar? — Lesli će to doznati. A on da, uskoro nam stiže poseta, Pite. — Je li? Nije valjda opet neka ženska? — Nije, srećom. Arheolog. Helevi. — Aha... Selina ga je zva­ la? — Jeste. Imam utisak da je i nju počeo da hvata strah, jer joj situacija polako izmiče ispod kontrole. Vidiš, ona je
  • 44. 42 BO R ILAČK E VEŠTINE 42 želela da angažuje samo Lesli ja za ovaj posao, dok je Ha- levi tražio šarađnike na dru­ goj strani. Mislim da ni ona sama nije sigurna, ali se boji da momci koje je angažovao arheolog pokušavaju da elimi- nišu konkurenciju... — Logično — osmehnu se Pit. — Međutim, ne plaši se ona za Leslija ili nas dvoje... već za svoju divnu belu kožu, prokleta bila! Misliš da će Ha- levi doći? — Videćemo. Postoji, među­ tim, druga opasnost: da će ga neko pratiti i doći ovamo za njim. — Što znači da će opet biti gužve! — Pit zadovoljno pro­ trlja ogromne šake. — Ali ne i za tebe. Mi ga vodimo unutra i nastavljamo razgovor, a Lesli preuzima st­ ražu. — Znao sam — uzdahnu pla vokosi div. — Za sebe uvek zadrži najlepše... pa, to su va­ ljda prerogativi šefa. Kako ti izgleda stvar, idemo li u Ju­ žnu Ameriku ili ne? — Svakako idemo, bez ob­ zira na ishod večerašnjeg ra­ zgovora. Lesli se boji za sud­ binu tog izolovanog plemena. — Zašto, do đavola? Koga je briga šta će se dogoditi s tom bandom mutanata? — Nauku, Pite. — Nauku? Pih... Devojka ga blago dotače po ruci. — Ma kako to na prvi po­ gled izgledalo, Pite, nauka je čovečanstvu ipak donela mno­ go više koristi nego štete. Ko zna šta ćemo sve doznati pro­ učavajući ljude izolovane sto­ tinama godina od sveta u za­ ista posebnim uslovima živo­ ta? — Ako nam oni to dozvole — promrmlja Tabasko. — Po onome što sam čuo, prilično su ratoborni, a kuglice sa kiseli­ nom nisu oružje u koje bih se zaljubio... Čuješ li? — Čujem. Neka kola su sk renula na stazu sa ulice. Tre­ balo bi da je to Halevi. Odbacivši cigaretu, Pit se primače stazi. Široki »ševrolet« sa prigušenim svetlima s mu­ kom se provlačio uskom staz­ om. Iako je unutrašnjost kola bila mračna, Pitu se učini da u njima sem vozača nema ni­ koga. Bešumno se provlačeći kroz žbunje, njih dvoje stigli su do garaže samo minut ili dva iza »ševroleta«. Visok čovek u sve tlom ođelu nervozno je šetkao oko njih, osvrćući se oko sebe. — Halevi? — tiho ga oslo­ vi Pit iz svog zaklona.
  • 45. B O RILAČKE VEŠT1NE 42 43 Visoki čovek se trže, ali mu ruke ostadoše pažljivo odmak­ nute od džepova sakoa. — Da, ja sam — reče. — Ko je to? — Sam si? — A ko bi, do đavola, bio sa mnom? I kakva je to igra skrivalice, boga mu? Cereći se, Pit izađe iz žbu- nja, devojka za njim. — Tačno, Halevi, bilo je do­ sta igre skrivanja — reče. — Vreme je da raščistimo neke stvari. Hajde, idemo u kuću. — Trenutak. Da li je Seli- na Donkaster tu? — A gde bi bila? Ne brini, tvojoj đevojčici nije se ništa dogodilo. — Nije ona moja devojčica, do đavola! — rezignirano reče arheolog polazeći za Sumiko koja je ćutke produžila prema glavnom ulazu u kuću. Pit os­ tade na svom mestu, zamišlje­ no stavljajući novu cigaretu u usta. Nekoliko minuta kasnije vra ta garaže se malo odškrinuše. Osvrnuvši se oko sebe, Pit im priđe. Ni ono malo svetlosti koja je kroz uski otvor padala u unutrašnjost garaže nije bilo dovoljno da bi video onoga či ji se glas čuo. — Pite, pođi sada u kuću i pomozi Sumiko. Ona zna o če­ mu treba da govori sa Hale- vijem i Donkasterovom, a mi slim da i ti već shvataš koli­ ko je važno da dobijemo što više informacija o Niktarima. Važnije čak i od onoga što bi se moglo dogoditi sa tih dvo­ je, Pite! — Ako dobro sbvatam — is ceri se Tabasko — možemo žr tvovati čak i njih za informa­ ciju o mestu gde to pleme ži­ vi? — Dobro shvataš, Pite-,.. su dbina Niktara mnogo je važ­ nija od njihove sudbine. Ne­ volja je u tome što Halevi to dobro zna i takvu informaciju, ako je uopšte proda, prodaće veoma skupo. — Očekuješ napad? Vrata garaže otvoriše se za još nekoliko inča i kroz njih izbi prilika odevena od glave do pete u kostim od crne svi­ le. Ispod kapuljače od istog materijala videla su se samo dva oka u uskim prorezima. Tradicionalni kostim ninđe koji je te japanske ratnike no ću činio gotovo nevidljivima, opravdavao je svoju namenu čak i u potpuno drugom vre­ menu i drugom ambijentu, što je Lesli već mnogo puta pro- verio. I ne samo kostim...
  • 46. 44 B O RILAČKE VEŠTINE 42 Većina naših savremenika po sprdno će se osmehnuti na po menu hladnog oružja, uvereni da je njegovo vreme prošlo čim su usavršeni moderni pi­ štolji i puške, da i ne govori­ mo o najnovijem automatskom oružju. Mudrost ndnđi, među­ tim, prihvatajući sva nova zna nja veštine borenja, nije od­ bacila ni oruđa koje je hilja- dugodišnje iskustvo učinilo sm rtonosnim u rukama pravog majstora. Otuda za pojasom ninđe i katana, dugi samurajski mač u raskošno ukrašenim korica­ ma, delo japanskog kovača či­ je je ime zaboravljeno još pre dve ili tri stotine godina. U njegovim rukama to oružje pretvaralo se u smrtonosnu mu nju kojoj se ništa nije moglo suprotstaviti, naročito u borbi na bliskom odstojanju. Na st­ rani ninđe bila je još jedna prednost: čovek koji u rukama drži automatski pištolj, najve- rovatnije će se najpre prezri­ vo osmehnuti kada pred nje­ ga stane protivnik sa mačem u ruci, jer nije u stanju da proceni brzinu i veštinu koja će mu odneti život pre nego što shvati da oštrica može da bude i brža i preciznija od metka. Pištolj je oružje suviše otu­ đeno od čoveka koji ga drži u ruci. Katana je za ninđu neš­ to što postaje deo njegovog te la, trenutno sleđeći zapovesti mozga obučenog da deluje fa­ ntastičnom brzinom i efikas­ nošću. .. Nepomičan kao stablo drveta kraj kojeg se skrivao, ninđa je čekao. Desna ruka milovala je dršku katana, osećajući kako na neki volšeban način u nje­ gove prste i čitavo telo prela­ zi energija prirode, energija ži vota, ona ista energija koja mu je omogućavala da u pojedi­ nim trenucima daleko nadmaši fizičke mogućnosti prosečnog čoveka... *■ * * Zavaljen u fotelju, ali tako da iz nj,e svakog trenutka mo že munjevito iskočiti, Tabasko Pit se sladio konzervom aust- ralijskog piva koje je Lesli dalekovidno ostavio za njega u frižideru minijaturne kuhi­ nje. Na prvi pogled, atmosfera u malom salonu delovala je opu šteno, podsećajući na prijatelj ski skup ljudi koji se dugo po­ znaju. Mirna lica, međutim, i čaše sa pićem u rđkama bile
  • 47. BORILAČKE VESTINE 42 45 su samo maska iza koje se skrivalo mnogo napetosti. — Možemo li sada da raz­ govaramo? — tiho upita Su- miko pošto je obavila svoju dužnost domaćice. — Lesliju je žao što ne može ostati uz nas, ali ga je hitan posao od­ vukao na drugu stranu.. . — Eldriđž? — Halevi je uno sio mnogo energije u pokušaj da sačuva nepokretno lice, ali ga je odavalo drhtanje dugih nervoznih prstiju. — Da, Lesli Eldridž. Čovek koji je, možda čak i vašom krivicom, uvučen u čitav sp­ let dosta nerazumljivih doga­ đaja, mister Halevi. — Mojom krivicom? Do đa­ vola ja ... Selina Donkaster prezrivo frknu i Halevi zaćuta, iznena­ đeno gledajući u nju. — Džozefe — reče ona od­ lučno — nemamo više vreme­ na za to. Ja sam im rekla šta se dogodilo. Sve. — Sve? — Ili gotovo sve — prizna- de ona, izbacujući kroz nozdr- ve oblak mirišljavog duvans- kog dima. — Sa ovim ljudima moramo biti potpuno iskreni ako želimo da nam pomognu, Džozefe. — Tvoja iskrenost je zaista dirljiva, Selina — suvo reče Halevi. — Problem je na dru­ goj strani; Kome si sve u o- vom prokletom gradu ispričala za blago Niktarija? — Samo Eldriđžu, a on je obavestio svoje prijatelje, Džo zefe. Ako je bilo ko drugi do­ znao čega dole ima — a oči­ gledno je doznao — onda je to mogao čuti samo od tebe! Mladić mršavog asketskog li ca i upalih tamnih očiju, laga no je vrteo glavom s jedne st­ rane na drugu. — Dakle, tvoja drskost zai­ sta prevazilazi sve granice, Se lina. Neka je hiljadu puta pro klet dan kada sam te sreo! Šibali su jedno drugo pogle­ dima punim mržnje. Pitu je taj prizor bio tako komičan' da je na kraju morao da prsne u grohotan smeh. — Šta je, do đavola, ovde smešno? — zareža arheolog. Iz nenađenje se pojavi čak i na uzdržanom licu Sumiko. — Oprostite — cerio se Pit, osvežavajući se dugim gutlja­ jem piva. — Žao mi je, ali-sve ovo zaista je veoma smešno. Kako bi bilo da, pre nego što skočite jedno na drugo, raz­ mislite o još jednoj mogućno­ sti. .. — Mogućnost? — Halevi je govorio sporo, s naporom cede ći reči između stisnutih zuba.
  • 48. 46 BORILAČKE VEŠTINE 42 — Jedina šansa za nas je ako ovu prokletu zmiju otrovnicu što pre uklonimo sa puta, ina­ če. .. — Nisi u pravu, Džozefe — marno odvrati žena. — Pite, produži... o kakvoj mogućno­ sti govoriš? — O mogućnosti da još ne­ ko zna sve o plemenu Niktari. Ili bar deo njihove tajne. — Da još neko...? — zagrc- nu se Halevi. — To je nemo­ guće? — Nemoguće? — Tabasko po diže obrve. — Ta reč izgubila je svoje značenje još kada je matori Ajnštajn pogladio svo­ je brkove i poslao profesore fi zike u osnovnu školu, mladi­ ću! — Saslušajmo ga do kraja, Džozefe. Molim te! — Nemam ja tu još mnogo šta da kažem — sleže Pit ra­ menima. — Rekoh: to je sa­ mo jedna od mogućnosti. Na vama je da kažete koliko je ta mogućnost realna. — Džozefe? Halevi je sa nevericom vr- teo glavom,.ali mu lice nije bi lo tvrdo kao nekoliko trenuta­ ka ranije. Sumiko se malo po meri u svojoj fotelji, ali je i to bilo dovoljno da svi troje pogledaju u nju. — Kako bi bilo — poče sa blagim osmehom na usnama da najpre saslušamo Halevijevu priču od početka. Svaki detalj, ako je moguće, imamo vreme­ na za to... bar mislim da ima mo vremena. — Imamo — klimnu Tabas­ ko glavom, polazeći po novu konzervu piva. — Moramo ima ti, ljudi. U ovakvim pričama četiri oka vide uvek više nego dva, a osam očiju mnogo više nego četiri. Naročito kad u toj gomili očiju imamo i četiri ženska oka, ha-ha-ha! — Ono što Pit želi da kaže — tiho reče Selina Donkaster — jeste da je i tebi i meni, Džozefe, moglo promaći nešto čemu do sada nismo pridavali važnost. Neki naizgled neva­ žan detalj, brzopletao izgovo­ rena reč, bilo šta... — Ne verujem da će od to­ ga biti mnogo koristi — umor no uzdahnu Halevi — ali, do đavola, ništa me ne košta da i sam još jednom razmislim o onome što se zbivalo u posle- dnja tri meseca. A zbilo se đavolski mnogo stvari koje, pri znajern, ni meni još uvek ni­ su potpuno jasne... — Upravo to sam pokušao da kažem — klimnu glavom Pit vraćajući se sa dve konze­ rve piva u ruci. Treba li ko­
  • 49. B ORILAČKE VESTINE 42 47 me još pića? Svi su obezbeđe- ni? Mister Halevi, možete da počnete.. . Led još jednom zazvecka u čaši koju je Halevi prineo us­ tima, zamišljeno piljeći u nje­ no dno. Na usnama mu zaigra gorak osmeh, — Znate — poče — sve to počelo je na veoma čudan na­ čin, Zapravo, moglo bi se re­ ći da za otkriće plemena Ni- ktari najviše dugujem našoj plavokosoj prijateljici, Selini Donkaster... — Čini mi se da sam ja od početka nastojala da razbijem tvoje naivne predodžbe o me ni, Džozefe — primeti Selina ledenim glasom. — Ti jednos­ tavno nisi hteo da shvatiš ka­ da sam ti govorila da nisam žena za tebe. Pitanje novca bi lo je najmanje važno u sve­ mu, iako si ti perverzno insi­ stirao upravo na tome. —- Da, mislim da je tako bi­ lo, Selina, ali reči ne pomažu mnogo luđački zaljubljenom čo veku. A ja sam to bio... u to vreme. Ali svejedno.. . kada smo konačno raskinuli, a ti zn aš koliko je bio prljav postu­ pak kojim si me bukvalno na- terala da odem, na umu mi je bila samo jedna pomisao: oti­ ći što dalje iz ovog prokletog grada, pre nego što ubijem te­ be ili onog naduvenog klipa­ na koga si, tako reći, pred mo jim očima primila u svoj kre­ vet! — Žao mi je, Džozefe, ali to je bio jedini način. — Verovatno — Halevi pre đe rukom preko čela mokrog od znoja, iako je temperatura u salonu bila veoma ugodna. — Ponuda profesora Tromela da sa njim pođem u Južnu Ameriku došla mi je u pravi čas. Prihvatio sam je oberuč- ke, naravno, iako je čitava pri ča zvučala dosta neubedljivo. Ako niste znali, profesor Tro- mel je među nama, arheolozi­ ma, poznat kao lovac na sen­ zacije, a ne stručnjak koji re­ zultate postiže upornim, me- todičnim radom. .. — Što je tebi potpuno odgo­ varalo — promrmlja Selina, više za sebe. — Da, mislim da sam i ja sličan njemu — bleđo se os- mehnu Halevi. — Kao i obič­ no, Tromelova ekspedicija bi­ la je skrpljena na brzinu i sa nedovoljno sredstava. Listovi i televizijske stanice na koje je računao kao 11a eventualne sponzore nisu bili oduševljeni ponudom, jer su već imali lo ših iskustava sa njim. Ukrat­ ko, kako je počelo, tako je i završilo... loše, čak tragično.
  • 50. 48 BORILAČKE VEST1NE 42 — Samo trenutak — umeša se Pit. — Još uvek nismo ču­ li kuda je krenula ta ekspedi­ cija. Negde u Južnu Ameriku, koliko znam, ali mislim da bi nam pomoglo ako bismo saz­ nali preciznu lokaciju. — Da... ali... — Mister Halevi — reče Su miko čvrstim glasom — mi smo vaša jedina šansa. Morate biti potpuno iskreni sa nama ako želite da vam pomognemo. Uveravam vas da je materi­ jalna strana poduhvata posle- dnje što zanima Leslija, Pita i mene. Halevijev pogled odluta pre­ ma očima Seline Donkaster. Žena jedva primetno klimnu glavom. — Ne znam ko su oni, Džo- zefe — reče mekšim glasom — ali mislim da im smemo ve rovati. Isprva sam mislila da je Eldridž običan kriminalac, možda nešto veštiji od drugih, ali posle svega što sam viđe- la... ne znam. On me ispunja­ va poverenjem, Džozefe. .. kao nijedan čovek do sada! Halevi rezignirano klimnu glavom, zagledan u čašu. Ot­ pio je jedan gutljaj, ali izraz njegovog lica govorio je da mu piće ne prija. — U redu — uzdahnu odla­ žući čašu na sto. — Tromel je načuo da u džungli kod grada Huetano, u Gvajani, postoje neke zagonetne ruševine. Pose dovao je nekoliko loših crno- belih snimaka koji su, na pr­ vi pogled, govorili da ostaci građevina nemaju sličnosti sa drugim nalazima u tom delu sveta. Tromel se zaleteo kao budala... a i ja sa njim ... — Ruešvine nisu bile au­ tentične, zar ne? — O, da, ruševinu su bile autentične — osmehnu se ble do Halevi. — Jedini nedosta­ tak bio im je što nisu bile sta­ rije od sto pedeset, dvesta go­ dina, ostaci zgrada koje su mi sionari podigli u osamnaestom veku. Isprva je sve to bilo pri lično smešno, a onda su poče­ le da se događaju čudne stva­ ri.*. . — Uh! — uzdahnu Tabasko punim plućima. — Ljudi, ja prosto uživam u ovakvim uz­ budljivim pričama. Ovaj... op rostite, mister Halevi... — Da, tako je bilo... Na svo ju i moju nesreću, Tromel ni je imao hrabrosti da sebi pri­ zna kako je prevaren i mi smo pravo iz Huetana krenuli u novi šašavi poduhvat. Naterao je sebe da poveruje kako ne­ što dalje, na padinama Rorai- me, zaista postoji ono što tra­ žimo. Pošao sam sa njim, jer