SlideShare a Scribd company logo

352483086 italo-kalvino-kosmikomike

•
•
Основна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
Основна школа "Миливоје Боровић" Мачкат

Italo

Education
1 of 82
Download to read offline
KOSMIKOMIKE ITALO KALVINO REC I MISAO KNJIGA 481 S italijanskog prevele ANA SRBINOVIC ELIZABET VASILJEVIE CIP - Karanornaaqaj a y ny6nr.maqujrE Hapogua 6lr6lnorera Cp6uje, Eeorpat 850-32 KAJIBI4HO, Il'rato Kosmikomike / Italo Kalvino ; [s italijanskog prevele Ana Srbinovi6, Elizabet Vasiljevidl. Beograd : Rad, i998 lneo- grad : Zuhra). - 158. str. i 2l cm. - (Red i misao ; knj. 484) Prevod dela: Le Cosmicomiche / Italo Calvino. - Autor o ovoi knjizi: str. 157 ;O autoru i ovom prevodu: str. 16l. rsBN 86-09-00555-0 ID=62463'156 ZDAVAEKO PREDUZECE ..RAD" BEOGRAD
IZVORNIK Italo Calvino Le Cosmicomiche O1993 by Palomar S.r.l. Arnoldo Mondadori Editore S.p.A., Milano Originalni naslovi prevedenih prida La distanza della Luna Sul far del giorno Un segno nello spazio Tutto in un punto Senza colori Giochi senza fine Lo zio acquatico Quanto scommettiamo I Dinosauri La forma dello spazio Gli anni-luce La spirale MESEC SE UDALJAVAI Nekada davno, prema ser Diordiu H. Darvinu, Me- sec je bio veoma blizu Zemlje. Malo-pomalo, plime i oseke su ga odgurnule daleko: plime i oseke koje on, Mesec, izaziva u zemaljskimvodarpa i usled kojih Zem- lja polako gubi energiju. To mi je dobro poznato! - uzviknu stari gJ*Mfq - vi se toga ne mozete sedati, ali ja se seiam. Stalno nam je visio nad glavom, taj Mesec, neizmerno velik: za vreme u5tapa - nodi behu bistre poput dana, okupane svetlo5du boje maslaca * dinilo se da 6e nas zgnjedi- ti; za vreme mladog meseca kotrljao se nebom kao crni kiSobran no5en vetrom; a izmedu mladog i pu- nog meseca rogovi bi mu pali tako nisko da smo ne- prekidno strepeli da 6e se zabiti u vrh kakvog grebe- na i tu ostati usidren. Ali, ditav mehanizam njegovih faza odvijao se sasvim drugadije nego danas: zato sto su udaljenosti od Sunca bile drugadije, i orbite, i na- gib - ne se6am se vi5e d,ega; najzad, po5to su Zemlja i Mesec bili tako priljubljeni, eklipse su bile veoma deste: nemojte ni sumnjati da ove dve be5tije nisu na- lazile nadina da jedna drugoj neprestano prave senku. Orbita? Eliptidna, razume se, eliptidna: ovde, iz- nad na5ih glava, bila je spljo5tena a tamo je stremila u daljinu. Kada se Mesec spuStao, nastupale su plime
dirivao, bio pokriven korom od oStre krljuSti. Lidio je na stomak ribe a i mirisao je, koliko se ja se6am, ako ne ba5 na ribu ono tek ne5to blaZe, na dimljenog loso- sa. A. u stvari, jedva da smo ga i sa vrha merdevina, balansirajuii na poslednjoj predki, mogli dodirnuti rukom. Rastojanje nam je bilo dobro poznato (tada joS nismo znali da se udaljava); jedino na Sta je treba- lo obratiti paZnju bilo je kako se uhvatiti. Birao sam krljuSt koja mi je delovala stabilno (svi smo se redom penjali, u grupama od po petoro ili Sestoro), dvrsto bih se hvatao prvo jednom a onda drugom rukom i is- tog trenutka bih osetio kako mi merdevine i damac iz- midu ispod nogu dok me kretanje Meseca otima od Zemljine privladne sile. Da, Mesec je imao snagu da te otrgne, to je postajalo jasno tek u trenutku prelaska: valjalo je baciti se naglo uvis, napraviti neku vrstu salta, dvrsto se uhvatiti za krlju5t i zamahnuti nogama kako bi se pri padu na Mesedevo tlo dodekao na no- ge. Onima naZemljt to je izgledalo kao da visi5 s gla- vom nadole, dok si ti u stvari bio u onom normalnom poloZaju, s tim 5to bi te ako digne5 pogled dekalo iznenadenje, jer bi iznad svoje glave ugledao svetlu- cavi morski pla5t, a na njemu damac i naopadke okre- nute drugare kako se nji5u kao grozd na dokotu. Onaj koji je ispoljavaa izuzetan talenat za te sko- kove bio je moj rodak gluvonja. U dodiru sa Mesede- vim tlom (uvek je prvi skakao s merdevina) njegove koidate ruke iznenada su postajale gipke i sigurne. Odmah su pronalazile mesto gde 6e se uhvatiti, Stavi- 5e, izgledalo je kao da se on samo pritiskom dlanova drh za koru satelita. Jednom mi se dak udinilo da mu Mesec, dok je pruZao ruke, hrli u susret. On je isto tako ve5to i silazio naZemlju,Sto je bio daleko teZi poduhvat koji se za sve ostale sastojao od skoka uvis, Sto je mogu6e viSe, podignutih ruku (gle- i niko ih nije mogao obuzdati. Bilo je noii kada je pun Mesec bio straSno nisko a plima :tra5no visoka te je za dlaku faliro da se Mesec okupa u moru; recimo: sa- mo nekoliko metara. Da li smo ikada poku5ali da se popnemo? Kako da ne! Bilo je dovoljno priii mu damcem, osloniti na njega merdevine i popeti se. Mesto gde je Mesec bio najbliZi ZemIji nalazilo se na oudini. nadomak Cinkanih hddi. Isli smo onim malim plutanim damcima na vesla, okruglim i plit- kim, koji su se tada koristili. Uvek nas je bilo mnogo: ja, kapetan Vhd Vhd, njegova Zena, moj rodak gluvo- nja, a ponekad i mala Xlthlx, koja tada nije mogla imati viie od dvanaest godina. Voda je tih noii bila kao ogledalo, srebrila se poput Live, a ribe u njoj, lju- bidaste, ne uspevajudi da se odupru privladnoj snazi Meseca, isplivavale su na povriinu, a sa njima i ho- botnice i meduze boje Safrana. Vazduhorn su nepre- kidno proletale maju5ne Zivotinje - ra(i1i,lignje, a ta- kode i siiu5ne providne alge i grandice korala - koje su se odvajale od mora i zavr5avale na Mesecu, vise- ii sa te krednjadke tavanice, ili su pak ostajale da leb- de u vazduhu u svetlucavim rojevima koje smo raste- rivali ma5uii listovima banane. Radili smo ovako: u damcu smo nosili merdevine, jedan ih je drLao, drugi bi se penjao na vrh, a treii se za to vreme trudio da dovesla do ispod samog Mese- ca; zbog toga je bilo poZeljno da nas bude Sto vi5e (naveo sam vam samo one glavne). Kada bi se damac pribliZio Mesecu, onaj na vrhu merdevina bi uplaSe- no povikao: - Stoj! Stoj! Udari6u glavom! - uvek smo imali taj utisak kada bi nam se onako ogroman nadneo nad glavom, onako hrapav s o5trim izbodina- ma i krecavim i razjapljenim ponorima. Danas je moZda drugadije ali tada je Mesec, ili bolje redeno njegov donji deo, trbuh Meseca, sve u svemu onaj deo koji je bio toliko blizuZemlji da ju je gotovo do-
kako je sneti na Zemlju. Radili smo ovako: sadrZaj svake ka5ike bacao se uvis pri demu smo kaSiku drZa- li obema rukama koristeii je kao katapult. Kajmak je leteo i, ako bi zamah bio dovoljno jak, zavrSavao ras- pljeskan na tavanici, odnosno morskoj povrSini. Kada bi jednom tu dospeo, ostajao je da pluta i ondaje vei bilo lako izvu(i ga na damac. I u ovom bacanju moj rodak gluvonja bio je izuzetno ve5t. Imao je preciznu ruku i oStro oko. Samo jednim hicem uspevao je da nacilja vedro koje smo mi u damcu pruZali ka njemu. Meni se medutim dogadalo da omanem. SadrZaj ka5i- ke ne bi uspeo da pobedi privladnu snagu Meseca te bi zavr5io u mom oku. Ali, mogao bih do sudnjeg dana da vam pridam o poduhvatima u kojima je moj rodak briljirao. Taj po- sao cedenja Mesedevog mleka iz krlju5ti bio je za nje- ga dedija igra; ponekad je umesto ka5ike pod koru za- vladio golu ruku, ponekad samo prst. Nije i5ao redom vei je birao udaljena mesta skaku6u6i od jednog do drugog, kao da je hteo da se na5ali s Mesecom, da ga iznenadi ili, jednostavno, da ga zagolica. A tamo gde bi on zavukao prste, mleko je Sikljalo kao iz kozijeg vimena. Tako da nama nije ostajalo ni5ta drugo nego da idemo za njim i ka5ikom skupljamo kaSu koju je on sad odavde sad odande istiskivao; ali sve je to bi- lo idi mi - dodi mi, jer je gluvonjin plan kretanja bio daleko od svake logidne pretpostavke. Na primer, bi- lo je mesta koje je dodirivao tek iz puke Zelje; proce- pe izmedu krlju5ti, gole i neZne nabore Mesedevog te- la. Ponekad moj rodak nije istiskivao ka5u prstima ruke vei - uz pomo6 jedne dobro sradunate kretnje u nizu svojih skokova - palcem na nozi (na Mesec se penjao bos), i dinilo se da mu je to bio vrhunac zaba- ve, sudedi po ciktaju koji bi proizvela njegova resica i po dipanju koje bi nakon toga usledilo. dano sa Meseca, jer gledano saZemlje to je pre lidilo na skok na glavu, ili na sunovrat.r dubinu, s rukama koje vise), sve u svemu poput skoka sa Zemlje samo 5to sada nismo imali merdevine ier na Mesecu niie bi- lo nidega o Sta bismo ih mogii osloniti. Medutim, umesto da se baci podignutih ruku, moj rodak bi se saginjao prema Mesedevoj povr5ini s glavom nadole, kao da se sprema za salto, i podinjao da skakuie osla- njajudi se o ruke. Nama je iz damca izgledalo kao da stoji uspravno u vazduhu i pridrZava ogromnu Mese- devu kuglu koja poskakuje pod udarcima njegovih dlanova, sve dok nam njegove noge ne bi do5le na do- hvat, i u tom trenu bismo ga Sdepali i povukli dole u camac. Sada iete me pitati kog smo davola traLlli na Me- secu; evo, objasniiu vam. ISli smo da sakupljamo mleko, opremljeni velikom ka5ikom i vedrom. Mese- devo mleko je bilo veoma gusto, kao kajmak, i nasta- jalo je u procepima izmedu krlju5ti usled vrenja ra- znih tela i tvari zemaljskog porekla Sto su doletale sa polja i iz Suma i laguna koje je satelit nadletao. Sasto- jalo se uglavnom od biljnih sokova, punoglavaca, bi- tumena, le6e, pdelinjeg meda, kristala skroba, jesetri- ne ikre, budi, cvetnog praha, Lelatinoznih tvari, cn'a, smole, bibera, mineralnih soli, sagorljivih matenja. Bilo je dovoljno zavu1ika5iku izmedu krljuSti koje su prekrivale korasto tlo Meseca i izvuCije punu ovog dragocenog buikuriSa. Ne u predi5ienom stanju, ra- zume se; bilo je puno otpadaka; u toku vrenja (s ob- zkom da je Mesec prolazio kroz polja vrelog vazdu- ha iznad pustinja) nisu se sva tela rastvarala; neka od njih bi tu jednostavno ostajala zabodena: nokti i hr- skavice, ekseri, morski konjici, koStice i peteljke, krhotin.' posuda, udice, katkad i pokoji de5alj. Stoga je nakon sakupljanja ovu ka5u trebalo prodistiti, pro- pustiti kroz cediljku. Ali problem nije bio u tome ve6
Mesedevo tlo nije bilo ravnomerno prekriveno lju- skama vei su tu i tamo pucala ogcljena prostranstva nepravilnog oblika od bezbojne kl.izave gline' Gluvo- niu su te mekane povr5ine mamile da skade na na1- eiraniie moguie nadine ili da leti poput ptice, kao da ie Zelbo daielim svoiim bi6em uroni u tu Mesedevu taSu. Poito se tako skaduii postepeno udaljavao, na- kon izvesnog vremena nestao bi nam s vidika' Na Mesecu je bilo predela koje nikada nismo imali razlo- ga niti Z-etie Oa lstraZujemo a moj rodak.je baS tamo 6dlazio; ji sam pak sebi uvrteo u glavu da svi ti sko- kovi i izmotavania koje je pred nama izvodio nisu bi- li niSta drugo do priprema, predigra za ne5to tajan- stveno 5to Je imaio -da se dogodi u tim skrivenim zonama. dudno neko raspoloZenje obuzimalo nas je u tim noiima na pudini, nadomak Cinkanih hridi; veselo, ali bremenito nekom neizvesno56u, kao da smo u gla- vi umesto mozga imali ribu koja pluta privudena Me- secom. I plovifibismo tako, uz svirku i pesmu' 11aP9- tanova i.ena je svirala harfu; imala je duge ruke koje su se u tim nodima srebrile kao jegulje, i senovite i ta- ianstvene pazuhe poput morskih jeZeva; a zvuk harfe tio 1. tako sladahi prodoran, tako sladak i prodoran da se gotovo nije mogao podneti,lg sm.o bili prinude- ni Oa ispuStumo Oug. iauke, ne toliko da bismo prati- li muziku ve6 da bismo za5titili u5i' Na morsku povr5inu iztanjale su providne medu- ze, neznalflo bi zatreperile a onda se bacale ka Mese- cu, talasaju6i se. Maia Xlthlx se zabavljala hvataju6i ih u vazduhu, mada to nije bilo nimalo lako' Jednom ftiliko*, dok je prui-aIi rudice da zgrabi jednu ,od njih, poskodilaje te se i ona naSla u vazduhu' A po5to i,J Uiti mr5avicl, nedostajala joj je taman koja unca uiS. au bi je teLa, savladav5i Mesedevu privladnu sna- gu, vratila"naZe,mlju i tako je letela zajedno s medu- 11 zama, lebdeCi iznad mora. Isprva se upla5i, zaplaka, a onda se nasmeja i pode da se igra hvatajuii u letu ra- diie i ribice, neke je dak stavljala u usta i grickala ih. A mi smo je veslajuii pratili: Mesec je grabio svojom putanjom vukuii za sobom po nebu taj veo od morske faune i ditavjedan plaSt dugadkih ukovrdZanih algi, i devojdicu koja je lelujala usred svega toga. Imala je Xlthlx dve tanudne kikice koie kao da su same za se- be letele, stremeii ka Meselu; u meduvremenu se dZilitala, mlatarala nogama po vazduhu pokuSavajuii da se odupre toj sili, a darape su joj - sandale je izgu- bila u letu - klizile s nogu i visile nadole privudene Zemljinom teZom. Mi koji smo se zatekli na merde- vinama poku5avali smo da je dohvatimo. To Sto joj je palo na pamet da jede lebdeie Zivoti- njice pokazalo se kao veoma mudro; Sto ie vi5e dobi- jala na teLini, Xlthlx je bila sve bliZe Zemtji; Staviie, poSto je od svih tih lelujavih tela njeno imalo najveiu masu, mekuSci, alge i plankton lepili su se za nju, te je devddica ubrzo bila prekrivena si6u5nim silicijum- skrm ljuSturama, hitinskim i korniadinim oklopima i vlatima morske trave. I Sto se viie zapetljavaia u to klupko, to se sve vi5e oslobadala Mesedevog uticaja, sve dok nije dodirnula povr5inu vode i bu6nula u nju. Doveslali smo do nje i izvukli je na damac: njeno telo jo5 nije bilo izgubilo privladnu snagu pa smo se debelo namudili dok smo sa nje slju5tili sve ono Sto se bilo prilepilo. NeZni korali su joj se svijali oko glave a na svaki zamah deilja iz njene kose plju5tala je kiia iniuna irad,iia; odi su joj bile zape(a1ene ljuSturama lgpara priljubljenim uz kapke; sipini pipci su joj se obavijali oko ruku i vrata, a njena haljinica kao da je bila izatkana od algi i sundera. Odistili smo je koliko smo mogli; a ona je posle sedmicama nastavila da sa sebe skida ljuskice i Skoljke; medutim, koLa joj je za- uvek ostala prekrivena najsitnijim dijatomejama, te 10
se onome ko bi je ovla5 pogledao dinilo da je posuta mladeZima. I tako je taj prostor izmedu Zemlje i Meseca bio popriSte stalnih sukoba ove dve sile koje su se nepre- stano nadmetale. Kaza1u joS i ovo: telo koje bi se sa satelita spustilo na Zemlju bilo je jo5 neko vreme pod snaZnim uticajem Mesedeve sile i opiralo se privlad- noj snazi na5ega sveta. Cak je i meni, iako sam vei bio odrastao i pozamaian, posle svakog boravka na Mesecu bilo te5ko da se priviknem na zemaljsko go- re i dole, te su moji drugari bili prinudeni da me dvr- sto drZe za ruke kako bi me zadrlal| vise6i o meni kao grozd, u damcu koji se ljuljao, dok sam ja s gla- vom nadole i dalje nogama stremio ka nebu. -DrLi se! DrZ'se dvrsto za nasl - vikali su mi, i pokatkad bi se desilo da se ja u tom kome5anju uhva- tim za dojku gospode Vhd Vhd, a njene su dojke bi- le okrugle i dvrste, i taj dodir je bio prijatan i ulivao je sigurnost, njegova privladnost je bila ista ili dak i veia od privladnosti Meseca, a posebno onda kada bih u tom padu naglavadke drugom rukom uspeo da je uhvatim za bedra, i tako bih se ponovo na5ao u ovom svetu, strmoglavio bih se u dno damca, a kape- tan Vhd Vhd bi me polio kofom vode kako bi me po- vratio u Zivot. To je bio podetak pride o mojoj zaljubljenosti u ka- petanovu Zenu i mojim patnjama. Jer, nije bilo te5ko prozreti kome su zapravo bili upudeni gospodini zna- dajni pogledi: dok su se ve5te ruke mog rodaka hva- tale za satelit ja sam je pomno posmatrao i u njenom pogledu ditao misli podstaknute tom bliskoS6u tzme- du gluvonje i Meseca, a kada bi on kretao u svoje ta- janstvene pohode po Mesecu postajala bi vidno uzne- mirena, vrtela se kao da je na iglama, i nije vi5e bilo nikakve sumnje: gospoda Vhd Vhd je bila ljubomor- na na Mesec a ja na moga rodaka. Imala je odi poput dijamanata, ta gospoda Vhd Vhd; plamteie su prko- sne kada je gledala Mesec, kao da je htela da kaZe: ,,E neiel ,ea imati!" a ja sam oseiao da za mene tu nema mesta. Onaj koji je od svega toga najmanje razumeo bio Je upravo gluvonja. Kada smo mu pomagali da side, vuku6i ga - kao Sto sam ve6 objasnio - za noge! go- spoda Vhd Vhd je gubila svaku meru, svim silama se trudila da ga baS ona prihvati u narudje, grleii ga svo- jim dugim srebrnkastim rukama, meni se srce stezalo (onda kada sam se ja zanju hvatao telo joj je bilo po- datno i meko ali nije se podmetalo kao kada je bio u pitanju moj rodak), dok je on pak bio ravnodu5an, jo5 uvek opijen darima Meseca. Posmatrao sam kapetana pitajuii se da li i on pri- me6uje pona5anje svoje Zene; medutim, njegovo lice nagriZeno solju i izbrazdano smolastim borama nije nikada menjalo izraz. Po5to se gluvonja uvek posled- nji odvajao od Meseca, njegov silazak je bio znak da damci mogu da se spreme za pokret. Tada je Vhd Vhd jednim neobidno neZnim pokretom sa dna dam- ca podizao harfu i pruZao je svojoj Zeni. Ona bi je uzela i podinjala da prebira po njenim strunama. Od gluvonje je ni5ta nije moglo toliko udaljiti kao zvuk harfe. Ja bih podeo da pevam onu setnu pesmu koja ide ovako: ,,Svaka svetlucava riba pliva na povriini, na povr5ini, a svaka tamna riba pliva u dubini, u du- bini..." i svi bi mi se, osim mog rodaka, pridruZili. Svakog meseca, dim bi se satelit udaljio, gluvonja se vraiao u svoju izolovanost u kojoj nije bilo mesta za stvari sa ovoga sveta; tek bi ga pribliZavanje punog Meseca ponovo budilo. Toga puta ja sam se potrudio da ne budem u grupi koja se penjala kako bih ostao u damcu sa kapetanovom Zenom. Kad ono, tek Sto se moj rodak pope na merdevine, gospoda Vhd Vhd izjavi: - Bogami, odoh i ja danas tamo gorel t2 t3
Nikada se ranije nije desilo da se kapetanova Zena popne na Mesec. Ali Vhd Vhd se :rije usprotivio, Sta- viSe, gotovo je podiZe na merdevine uzvikujuii: - E pa idi! - i svi tada podesmo da joj pomaZemo, a ja sam je pridrZavao otpozadi i ose6ao sam pod rukama njeno oblo i meko telo, i gurao sam je upiruii o nju dlanove i lice, a kada osetih kako uplivava u Mesede- vu sferu obuze me odaj zbog tog prekinutog dodira, te podoh da se bacim za njom uzviknuv5i: - Odoh i ja gore da malo pripomognem! Ali dodeka me hladan tuS. - Ti ostajeS ovde, jer ieS i ovde imati Sta da radi5 - naredi mi kapetan Vhd Vhd ne podiZuii glas. U tom trenu sve je najzad bilo jasno. Ipak, ja sam jo5 uvek bio u nedoumici, dak ni danas nisam sasvim siguran da li je moje tumadenje bilo ispravno. Sasvim je izvesno daje kapetanova Zena ve6 duZe vreme po- tajno Zelela da se tamo gore nade sama sa mojim ro- dakom (ili barem: da ne dopusti da on tamo bude sam s Mesecom), ali verovatno da je njen plan imao dale- ko ambiciozniji cilj koji je mogao da se ostvari samo u dogovoru sa gluvonjom: da se tamo gore zajedno sakriju i ostanu na Mesecu ditavih mesec dana. Me- dutim, nije iskljudeno da moj rodak, onako gluv ka- kav je bio, nije uop5te razumeo to sto je ona pokuia- la da mu objasni, ili, jo5 gore, da mu nije ni padalo na pamet da je upravo on predmet gospodinih Zelja. A kapetan? Jedvaje dodekao da se oslobodi Zene, jer tek Sto je ona tamo gore dospela, on se istog dasa odade svojim porocima i potonu u razvral tada shvatismo zaSto nije ni5ta udinio da je zadrLi. Nego, da on nije moZda od samog podetka znao da se Mesedeva orbi- ta polako Siri? Niko od nas to nije mogao ni da pretpostavi. Glu- vonja, moZda jedino gluvonja: onaj primitivni nadin na koji je on poimao stvari omogudio mu je da predo- seti daje te noii kucnuo das da se zauvek oprosti od Meseca. Zbog toga se i zavukao u one samo njemu poznate skrovite predele i pojavio se tek onda kadaje trebalo da se vrati u damac. Kapetanova Zena ie ne- prekidno bila u potrazi za njim: videli smo je falo Sparta ljuspavom ravnicom, uzdul i popreko, a onda je odjednom zastala gledajuii u nas koji smo ostali u d.amcu, kao da je htela da nas pita da li smo ga I'ide- ll. U svakom sludaju, ne5to se neobidno deSavalo te no6i. Povr5ina mora, umesto da bude napeta, gotovo izvijena prema nebu, kao uvek kada je bio pun Me- sec, sada je bila opuitena, mlitava, kao da Mesedeva magnetna sila gubi svoju moi. Cak ni svetlost nije bi- la ista kao ranije pri punom Mesecu, a i noina tama je postala mnogo gu56a. Mora da su i na5i drugari, tamo gore, shvatili 5ta se de5ava, jer su nas odozgo upla5e- no gledali. A onda se iz njihovih i na5ih usta istovre- meno prolomi krik: - Mesec se udaljava! Ove redi su joS odzvanjale kada se na Mesecu po- javi moj rodak, tr&Ci. Nije izgledao upla5en a joS ma- nje iznenaden: poloZi ruke na tlo, praveii kao i obid- no onaj svoj poznati salto, ali ovoga puta, nakon 5to se bacio u vazduh, ostade tako da lebdi, kao Sto se onomad dogodilo maloj Xlthlx, lepr5ao je neko vre- me izmedu Meseca tZerrije, a onda se okrete nagla- vadke i, uz snaLne zamahe ruku, kao plivad koji se bori protiv struje, zapliva neuobidajeno sporo prema naSoj planeti. Ostali mornari koji su bili na Mesecu baci5e se brZe-bolje zanjim. Niko nije ni razmi5ljao o tome da prebaci Mesedevo mleko u damce, niti ih je kapetan zbog toga korio. Ionako su ve6 i suvi5e dekali, rasto- janje je sada bilo neuporedivo ve6e; ma koliko su se trudili da opona5aju let ili plivanje mog rodaka, osta- jali su da lebde posred neba, praiakajuii se u vazdu- I4 15
hu. - Zbijte se! Glupaci! Zbijte se! - zaurla kapetan. Na njegovu zapovest mornari poku5a5e da se grupiSu, da dobiju u masi te da zajednidkim snagama dospeju do Zemljine privladne zone: sve dok se ki5a tela uz zagl}5uju6i tresak ne srudi u more. Camci su sada veslali prema njima da ih pokupe. - eekajtel Nema gospod^el - pouit utt. Kapitanova Lenaje takode poku5ala da skodi alije ostala da lebdi na svega nekoliko metara od Meseca, mlitavo ma5u6i po vazduhu svojim dugim srebrnkastim rukama. Uzverah se na merdevine i, uzaludno poku5avajuii da joj doturim neki oslonac, pruZao sam joj harfu. - Ne- ie uspeti! Treba otiii po njul - i spremih se na skok vitlaju6i harfom. Cinilo se da ogroman Mesedev ko- lut iZnad mene nije vi5e onaj is*ti, toliko se bio sma- njio, moglo bi se dak re6i da se sve viSe i viSe skup- ljao, kao da ga je moj pogled gurao u daljinu, a oslobodeno nebo otvaralo se kao ambis na diiem su se dnu gomilale zvezde dok se noi na mene o6ru5avala beskrajnom prazninom, preplavljujuii me zebnjom i omamljeno56u. - Strah me je! - pomislih - Strah me je da se ba- cim! Kukavica sam!" i u tom se trenutku bacih. Ra- spomamljeno sam plivao po nebu pruZajuii harfu prema njoj; medutim, umesto da mi pode u susret, ona se okretala oko sebe pokazujuii mi das bezizra- Zajno lice a das leda. - Spojimo se! - uzviknuh, i vei sam bio pored nje i hvatao je oko struka i preplitao svoje udove sa nje- nima. -Spojimo se i padnimo zajedno! - i usredsredih svu svoju snagu da se Sto dvr56e pripijem uz nju, i sva moja dula kako bi u potpunosti uZivao u nadem zagr- ljaju. U ditavoj toj zbrci izgubio sam iz vida nesto ve- oma vaZno: da, uspeo sam da je izbavim iz tog stanja lebdenja ali smo sada, umesto prema Zemlji, padali prema Mesecu. Da li sam to zaista prevideo? Ili je upraro to od samog podetka i bila moja namera? Ni- sam jo5 destito ni sabrao misli a ve6 mi se iz grla pro- lamalo: - Ja iu ostati s tobom ditavih *.t.Jdoni: - StaviSe: - Na tebil - vikao sam, potpuno u transu: - Ja na tebi ditavih mesec dana! - i u tom trenutku oad na lv{esedevo Ilo razbi naS zagrljaj bacajuii nas, m-ene na jednu a nju na drugu stranu, medu te hladne ljuspave krljuSti. Podigoh pogled kao 5to sam to uvek dinio kada bih dodrnuo Mesedevo tlo, ubeden da 6u iznad sebe po- nor,o ugledati ono na5e more kao beskrajnu tavaniiu, i videh ga, videh ga i ovog puta, ali avaj, kako je sa- mo bilo daleko i majuSno i sputano obalama, hridima i rtovima, i kako su siiu5ni bili damci, i neprepoznat- ljiva lica mojih drugara, i slabaSni njihovi kricil Ne- daleko od mene zadu se neki zvuk: gospoda Vhd Vhd je prona5la svoju harfu i sada ju je milovala slaZuii tonove ujedan tuZni akord kojije lidio najecaj. I otpode jedan dugi mesec. Mesec je lenjo kruZio oko Zemlje. Na globusu koji je visio iznad nas nismo viSe videli onu poznatu obalu ve6 su se pred na5im odima smenjivali okeani duboki kao ambiii, i pusrare od skamenjene lave, i kontinenti prekriveni ledom, i Sume koje su vrvele od reptila, i kamene zidine pla- ninskih venaca presedene oStricama vrletnih reka, i modvarni gradovi, i nekropole od sedre, i carstva od gline i blata. Daljina je svaku stvar bojila istom bo- jom: neobidne perspektive dinile su neobidnom svaku poj avu; krda slonov a i jata skakavaca koj a su raitrka- na ili zbijena jezdilaravnicama izgledala su nam isto- 'etna. Trebalo je da budem sre6an; ba5 kao u mojim sno- vima bio sam sam sa njom, bliskost s Mesecom na kojoj sam toliko puta zavideo mom rodaku, kao i bli- zina gospode Vhd Vhd, bili su sada iskljudivo moja pnvilegija, ditav jedan mesec Mesedevih dana i noii 16 n
bio je pred nama, kora satelita hranila nas je svojim mlekom onog dobro poznatog kis':lkastog ukusa; naS pogled se dizao u visinu, ka svetu u kojem smo rode- ni i koji smo konadno sagledali u ditavoj njegovoj ra- znovrsnosti istraZujudi predele koje nijedan Zemlja- nin nikada nije video, ili se pak usmeravao ka zvezdama iznad Meseca, velikim kao svetlede voike sazrele na povijenim granama neba, i sve je to uveli- ko premaSivalo i moje najsmelije snove a u stvari, a u stvari, a u stvari, bilo je to izgnanstvo. Nisam mislio ni na Sta drugo osim na Zemlju. Sa- mo je Zemlja dinila da svako od nas bude upravo ono Sto jeste a ne neko drugi; ovde gore, silom odvojen od Zemlje,ja kao da vi5e nisam bio onaj isti, niti je ona za mene bila ona ista. Jedva sam dekao da se vratim naZemlju, i sve vreme sam strepeo da sam je zauvek izgubio. Ispunjenje mog ljubavnog sna trajalo je sa- mo onaj tren u kojem smo se spojili lebdeii izmedu Zemlje i Meseca; liSena svoje zemaljske podloge, moja zaljubljenost sada nije znalani za Sta drugo os- tm za razdtru6u nostalgiju za onim Sto nam je nedo- stajalo: mesto, okruZenje, pro5lost, budu6nost. To je bilo ono Sto sam ja oseiao. A ona? Kad god sam o tome razmiSljao razdirale su me sumnje. Jer, ako je i ona mislila samo naZemlju to je mogao biti dobar znak, znakda smo se konadno razumeli, ali je isto tako moglo znaditr da je sve bilo uzaludno, da je gluvonja joS uvek bio jedini predmet njene Zudnje. Medutim, sve moje pretpostavke bile su pogre5ne. Nikada nije podizala pogled prema staroj planeti, tu- marala je bleda po tim pustarama mrmljajuii Zalopoj- ke i milujudi harfu, kao da se sasvim prepustila tom svom privremenom (nadao sam se) bivstvovanju na Mesecu. Da li je to bio znak da sam odneo pobedu nad svojim rivalom? Ne; izgubio sam; poraz je bio konadan. Jer, ona je napokon shvatila da je ljubav mog rodaka bila upuiena samo Mesecu, i jedino Sto .1e sada Zeleia bilo je da postane Mesec. da se stopi s predmetom te vanljudske ljubavi. Po5to je Mesec napokon prevalio svoju putanju. mr se ponovo obresmo iznad Cinkanih hridi. Kad ih prepoznadoh obuze me uZas: dak ih ni u svojim naj- crnjim slutnjama nisam video tako majuSne i daleke. Ioji dru,eari su ponovo plovili po toj bari koju smo nazir.'ali morem, ali ovoga puta bez merdevina jer im one vi5e nidemu ne bi mogle posluZiti; medutim, iz damaca se podiZe ditava Suma dugadkih kopalja; sva- koje drZao pojedno, sa harpunom ili kukom na vrhu, verovatno u nadi da 6e jo5 ovaj put uspeti da iz-srebu makar malo Mesedevog kajmaka a moZda i da ie na- ma bednicima nekako pomoii. Ali ubrzo sr.'ima posta- de jasno da ne postoji motka koja bi bila dovoljno du- gadka da dosegne do Meseca; i popadaSe, smeino kratke, obeshrabrene, na morsku povrSinu, gde osta- do(e da plutaju; i u toj gunguli nekoliko damaca izgu- br ravnoteZu i prevrnu se. Ali upravo tada posadajed- ro_s od damaca pode da diZe jednu mnogo duZu notku. vukuii je po morskoj povr5ini: mora da je bi- ia napravljena od bambusa, od velikog broja bambu- .ovih stabljika nastavljenih jedna na drugu, i trebalo ,u Je dizati polako s obzirom da je bila veoma tanka i :sled gibanja se mogla slcmiti, azatoje bilo potreb- ro mnogo snage i ve5tine jerje taj vertikalni teret pre- :ro da prevrne damac. I tako: bilo je jasno da ie vrh ove motke dosegnu- :i do Meseca i zaista, videsmo kako ga dotide i upire se o to ljuskasto tlo, kako se na trenutak na qega rslanja, gotovo ga gura, i to snaZno upiranje odbaci rotku unazad, a onda je opet vrati te ona udari o isto -rno mesto sa kojeg je odskodila, da bi se zatim pono- . o udaljila. I tu ga prepoznadoh, Stavi5e, oboje smo _:3 prepoznali - i ja i gospoda - prepoznali smo mog 19 18
rodaka, to je mogao biti samo on i niko drugi, on ko- ji izvodi svoju poslednju igru s l,{esecom, jedan od njegovih Stoseva: Mesec na vrhu motke, kao da njime Zonglira. I primetismo da njegovo majstorstvo ne teZi nikakvom cilju, nikakvom praktidnom rezultatu; Sta- viSe, moglo se redi da on Mesec gura od sebe, da ti- me samo potpomaZe njegovo udaljavanje, da Zeli da ga isprati do njegove najudaljenije orbite. To je i lidi- 1o na njega: na njega koji nrje bio u stanju da poZeli bilo Sta Sto ne bi bilo u skladu s prirodom Meseca, njegovom putanjom i njegovom sudbinom, pa ako je Mesec sada odludio da se udalji od njega, neka mu bude, on ie uZivati u toj udaljenosti kao Sto je do sa- da uZivao u njegovoj blizini. A 5ta je na to mogla da udini gospoda Vhd Vhd? U tom trenutku napokon je dokazala da njena ljubav prema gluvonji nije bila samo frivolni hir vei kona- dan izbor. Ako je sada moj rodak voleo taj daleki Me- sec, onda ie i ona ostati daleka, na tom istom Mese- cu. Naslutio sam to videv5i da ne prilazi bambusu ve6 da samo okre6e harfu prema Zemlli koja je bila viso- ko na nebu, prebirajuii po njenim strunama. KaZem da sam je video, a u stvari sam tek krajidkom oka uhvatio njen lik, jer onoga trena kada je motka dota- kla Mesedevu koru ja sam dipio da je se dodepam, i sada sam se penjao hitro poput zmije, hvatajuii se za dvorove bambusa, verao sam se pomaZudi se i ruka- ma i nogama, lagan u tom razredenom vazduhu kao da me je kakva prirodna sila naprosto vukla da se vra- tim na Zemlju, vei sam i zaboravio razlog koji me je odveo gore, ili sam ga moZda vi5e nego ikada bio sve- stan, i njega i njegovog nesreinog ishoda, i ve6 sam, penjudi se uz tu lelujavu motku, dospeo do one tadke kada vi5e nisam morao da ulaZem nikakav napor ne- go samo da se pustim i naglavadke skliznem privuden Zemljom, kad najednom, trska se prelomi u hiljadu komada i ja padoh u more izmedu damaca. Bio je to sladak povratak, ponovni susret sa rod- nom Zemljom, ali moje su misli bile tuZne jer sam za- uvek izgubio nju i uzaludno je traied nisam skidao pogled sa Meseca, sada vei zauvek nedostiZnog. Naj- zad je ugledah. Bila je tamo gde sam je i ostar.io, le- lala je na obali, upravo tu iznad na5ih glava; i iutala je. Bila je iste boje kao Mesec; u rukama je driala harfu i lagano prebirala po njenim strunama. Jasno su se ocrta',,ale grudi, ruke, bokovi, jo5 uvek je takvu pamtim i jo5 uvek je, i sada kada je Mesec postao sa- mo jedan pljosnati i daleki kruZii, uporno pogledom tralim dim se na nebu ukaZe i najtanji Mesedev srp, i 5to on viSe raste sve vi5e umi5ljam da je vidim, nju ili neki deo nje, ali niSta drugo osim nje, na stotinu, na hiljadu razliditih nadina, nju koja Mesec dini Mese- com i koja za vreme svakog punog Meseca nagoni pse da ditavu no6 tuZno zavijaju a i mene s njima. 2l
KAKO JE NASTAO DAN Planete sunievog sistema, objainjava Di. P. Kvi- per, poiele su da se konsoliduju u tmini, saiimanjem jedne teine i bezobliine kosmiike magline. Sve je bilo hladno i mraino. Tek kasnije, Sunce je poielo da se zguinjava sve dok se nije svelo na sadainjtt veliiinu, i u tom pregnutu temperatura se podiie, podiie se za vi- ie hiljada stepeni i poie da isijava zrake u svemir. Be5e mrkli mrak- potvrdi stari Wfq - ja tada joS bejah dete, jedva da se idega se6am. Svi smo bili ta- mo, kao i obidno, tata i mama, baka Bb'b, nekoliko rodaka koji su nam doili u posetu, gospodin Hnw, on- aj koji je kasnije postao konj, i mi najmladi. U magli- nama, dini mi se da sam to vei nekoliko puta pome- nuo, bili smo Sto bi se reklo izvaljeni, 5taviSe spljo5teni, sasvim nepomidni, prepu5taju6i se tom kruZenju onako kako je nadolazilo. Nije ba5 da se le- Zalo napolju, razumete?, na povr5ini magline; ne: tu je bilo odvei hladno; bili smo ispod, kao zaogrnuti nekim slojem tedne i zrnaste materije. Nadin da se izraduna vreme nije postojao; svaki put kada bi poku- Sali da izbrojimo krugove magline izbijale bi darke, buduii da su nam u tom mraku nedostajale reference, i sve bi se zavr5ilo op5tom svadom. Tako da smo ra- dije pu5tali vekove da teku kao da su minutil nije nam bilo druge nego da dekamo, trudeii se da ostanemo pokriveni koliko je to mogu6e, da dremamo, da se svaki das dovikujemo kako bismo bili sieurni da smo sr i na broju; i - naravno - da se desemo; ter. sr e ie to lepo i krasno. ali usled onog besomudnog vrtlogi de- stica neprekidno nas je mudio nesnosan svrab. - Sta smo dekali, to niko nije umeo da kaZe: narav- no. baka Bb'b se joi uvek seiala onih r-remena kada .1e materija bila ravnomerno rasporedena u prostoru, a i toplota i svetlost; uz sva ona preterivanja koja oba- vezno prate pride baka i deka, vremena su ipak na ne- ki nadin bila bolja, ili barem drugadija; nama, medu- tim, nije preostajalo ni5ta drugo nego-da dekamo da ta beskrajna noi napokon prode. U svemu tome najbolje se snalazila moja sestra G'd(w)n, i to zbog svog introvertnog karakiera: bila je s_rameZljiva i volela je mrak. G'd(w)n je za svoja prebivaliSta birala pomalo zabita mesta, nl ivici mi- gline: i promatrala bi tu tmuSu, i pretakala male sla- pove pra5ine, i pridala sama sa sobom, a povremeno bi je obuzeo kikot koji be5e popur malih siapova pra- :il:, : pevuSila je, i prepuStalaie - bilo dale spiva- ]a ili bdila - snovima. Nisu to bili snovi poput ni5ih - usred tog mraka sanjali smo iskljudivo mrik, jer nam ni5ta drugo nije padalo na pamet; ona je sanjaia - su- deii po onome Sto smo mogli da zakljudimo na osno- u n;enog mrmljanja - jedan hiljadu puta dublji :uak, i raznovrsniji, i barirrnastiji. 'Ioj otac je prvi primetio da se ne5to menia. Iz :remeZa me prenu njegov uzvik: - PaLnja! Ovde se napipaval laterija magline ispod nas, od tednog stanja u ko- i3l je oduvek bila, sada je podinjala da ie zgu5njava. .Istinaje da se moja majka ve6 nekoliko Jati vrpo_ --ia. jadikujuii: - Uf, ne znam kako da se namestiml - !e u svemu, sudeii po njenim redima, primetila je ::<u promenu na mestu gde je leLala: pra$ina viSe nj- ': :ila ona ista, meka, elastidna, ravnomerno rasDore-
dena, da se po njoj moglo do mile.volje valjati ne "ii*r:"j"Zl dug, u.e se tI sada stvralo nesto nalik na "O"Ufj.it:. ih u"valu, a posebno 1uTo.gg.t je ona ima- ia obidaj"da ditavom t"?inorn nalele' I dinilo joj .t?.9.u i; irp"d oseia mnoitvo zrnaca ili zadebtjanja ili Silj- ile.it":i su je, iako moZda zarobljeni.na dubini od n.tltt stotinui. kilom"tura, sada bockali kroz sve te ;l;;i't fine pra5ine. Nismo se ba5 desto obazirali na ;.il.;b; moie malt<e: sirotica, za jednu preosetljivu ;;;; k"" ito i" onu, ne vi5e ni tako mladu' nadin ta- O"ltf.g bitisanja nije baS bio najuputniji za Zivce' Na sve to se naoov ezao L moJ brat Rwzfs' tada joS klinja, koga sam u odredenom trenutku' zaduv5i ga' Sta ia znarirt, kako treska, kopa, sve u svemu' kako se l"tit.i.. "oiiao: - Ma, 5ta to iadi5? - a on mi je odgo- vorio: - Igram se. - Igrai se? A sa dim? - Sa nedim, - rede. Shvatate? To be5e prvi put' Neito sa dime se mo- gfo"igtuti nikada ranij! nui postojllo' Pa kako onda 7u-i!tiut" da smo se mogli igrati? Zar s onom kaSom ;;;r;tt" materije? Jafa swar: to bi verovatno bilo zabavno samo mo.1oj sestri G'd(w)n' Ako se Rwzfs intao, Uio ie to znat da je pronaSao ne5to novo: a ka- t'"li. t. piiealo. sa uobidaienim preterivanjem' da je oronasao oblutak' Nije to bio oblutak' alt 1e srgurno bio komadii ne5to dvr5de materije' ili - rectmo - ma- nie easovite. On ie, Sto se toga iide, uvek bio krajnje ,li"it*". !,aviS!. priiao je najrazliditije. pnde' kako bimu naspelo, a kada je do5lo doba,u koJem se poJa- uio nitt, ti su svi prieili samo o niklu i ni o dem dru- nt*. on iziavi: - ^Eto' bio je to nikl' igrao sam se ni- ir"*:-- t6og e.gu mu oitade nadimak "Niklovani R*rit". (A n"e ka-o Sto neki danas tvrde da je to ime O"Ui" ,"ti, Sto se kasnije pretvorio u n-ikl' ne mogav5.i' onako trom, da p."u-id" mineralnu fazu; stvari stoje sasvim drugadije, to govorim iz istinoljublja a ne za- to 5to je red o mom bratu; uvek je bio pomalo trom, to da, ali ne na metalan nadin, vei vi5e na koloidan; stoga se, joS kao veoma mlad, oZenio iednom alsom. jednom od onih prvih. i otada mu sJ izgubio ivaki tra-e.) Kako bilo, izgledada su svi ne5to osetili; osim me- ne. Verovatno sam bio rastrojen . Zad,uh- ne seiam se da li u snu ili vei budan - uzvik na5es oca: - Ovde se napipava! - izrazbez zna(enja (bududi da pre toga ni- Sta nikada nrje bilo ni od dega napipano, u to nemoj- te ni sumnjati), ali koji dobi svoje znadenje u istom trenu u kojem bi izgovoren, tojest pode da ozna(ava 9;eiqj koji smo sticali, pomalo otuZan, poput one blatnjave smese koja je klizila ispod nas, pljosnata, i od koje smo, dinilo nam se, odskakali. I ia iada rekoh. prekornim glasom: - Eh. bako! Cesto sam se kasnije pitao zaSto je moja prva rea- kcrja bila da se naljutim na baku. Baka Bb,b, drZeii se starinskih obidaja, desto se pona5ala krajnje ne- umesno: i dalje je verovala da je materija u ravnomer- noj ekspanziji i, na primer, da je smeie dovoljno pro- suti gde god vam se prohte, kako bi se raspr5ilo i iidezlo u daljini. A to da je proces kondenzaCije vei odavno zapodeo, to jest, da se prljav5tina do te mere uvladila u destice da je bilo gotovo nemogu6e otarasi- tr je se, nikako joj nije ulazilo u glavu. Stoga sam ja ta.1_ novi izraz ,,napipava se!" tajanstveno povezao sa reko.m omaSkom koja se mogla potkrasti mojoj baki, te mi se stoga i oteo onaj uzvik. Na to ie baka Bb'b: - Sta.le? Da nisi pronaiao nrofnu? Ta krofna je bila jedan mali elipsoid od galaktidke ::ratenje koji je baka ko zna gde iskopala tolom prvih sosmidkih kataklizmi i otada ga je stalno nosila sa so- ")A
bom, da bi na njemu sedela' U odredenom trenutKu' u i"i--ULtttu'"oi noii, krofna se zagtibila' a baka je mg- ; ;;iltil da sam'je sakrio' Ako 6ete pravo' tadno je ;; ;;;l; tu krofnu oduvek mrzeo, bila je krajnje be- r"Ufil.. i u neskladu s na5om maglinom' ali ono naj- ;i5" Jto mi se moglo zameriti bilo je da je nisam do- ;;i";;"to duva"o, kao sto je to baka namislila' "'&l -"J otac, koji se prema baki uvek ophodio.s velikim poStouaniem, nije mogao da se trzdrZi od pri- ;;;.;l lra stusajte, mama, ovde se dogada nesto krainie neverovatno, a vi, sada' krofna pa krofnal -*lin, r.toh ja da meni nema sna! - oglasi se mo- iu .nutnu' i ona iasvim u neskladu sa situacijom' , '-'r-ilo't.-t"8t jedno stra5no: - Uahl Puj! Sahl.- i shvatismo da se gospodinu Hnwu ne5to desilo: plju- vao ie i iska5ljavao sve u Sesnaest' '- -'C"6;il; Hnwt Gospodine Hnw] DrZ'te se! Kud se denuste? - zausti moj otac, i- u toj tmu5i bez i tradka svetla pode nam za rukom da ga naptpaqo.l i;;mo;a iovrSinu magline,tako bi povratio dah' 'P;bzfitta na taj gornji stoj ]<9ji se svakim dasom sve vi5e sturdniauao i postajao klizav' - Fuj I Prosto te zatrpavi,-ta stvarl - poku5avao je aa nam saop5ti gotpodin Hnw koji' kada je red o rl"Zu go"otu, tilku-du nije bj9 posebno nadaren' - p^0"S, p-aOaS, i proguta tei Puj ! -.pljuvao je- ^ - N;;;a j. uiju ti"otda: da se kroz maglinu' sada' utotit o se ire pazi, moglo propasti' Moja majka' s in- t*[i"* t""istvenim iraji<ama, be5e prva koja j11o rit"",tf.. Te povika: - Deco: jeste Ii svi na broju? Gde ste? Bili smo, istina, pomaio rastresenl' 1 i. i dok smo rani- j ", ;#;;"k";;;';" nravilll *::i9:1,'"P::Y; r-' "--- - - ,,hiirn sada na to uoo5te nismo no pazili da se ne pogubimo, sada na to uo1 - Polako, polako. Neka se niko ne udaljava - rede moj otac. - G'd(w)n! Gde si? A blizanci?-Neka kaZe ko je video biizance! Niko ne odgovori. - Ajme meni, izgubili su se! - povika naSa majka. Blizanci su jo5 uvek bili suvi5e mali da bi mogli da nam podalju bilo kakvu poruku: stoga su se lako gubili i neprekidno se nad njima mo- ralo bditi. - Idem da ih potraZim! - rekoh. - Da, idi, mili Qfwfql - rekoie tata i mama, a on- da, odmah se pokajavSi: - Ali, ako se udaljiS, i ti ieS se izgubiti! Ostani ovdel Pa dobro, idi, ali javljaj se: zviZdi I Podeh da hodam kroz taj mrak, kroz taj mulj od kondenzovane magline, ne prestajuii da zviZdim. Ka- Zem: da hodam, Sto je, zapravo, bio nadin kretanja po povriini, do pre samo nekoliko minuta nezamisliv, a sada toliko znad.ajan da se mora pomenuti, iako je ot- por materije bio tako mali da, ukoliko niste bili ve- oma oprezni, umesto da ostanete na povrSini propa- Jali biste ukoso ili okomito kroz niu. sve dok vas ne ri sasvim prekrila. Ali u kojem god praucu iSao i na xojoj _eod visini, izgledi da iu pronadi svoju braiu bi- .r su jednako loii: ko ie znati gde su se zavukli, ta :r ojica. U jednom trenu posrnuh; kao da su mi - reklo bi .e danas - podmetnuli nogii. Bilo mi je to prvi put da :adnem, nisam ni znao kako izgleda to ,,pasti", ali je --rS uvek sve bilo mekano te se nisam ugruvao. - Ne- :oj da tabana5 ovde - rede jedan glasl- Qfwfq, ne Zelim. To je bio glas moje sestre G'd(w)n. - Za*o? Sta ima tu? - Napravila sam neke stvari od nedega... - rede. Dosta dugo mi je trebalo da shvatim, napifavajuii, da -e moja sestra, premeiudi po tom nedem Sto je lidilo :ia blato, podigla jedno brdaice iski6eno vr5cima, -'brubima i kupolama. mislili. 26 2',7
- Ali Sta si to napravila? G'd(w)n ie uvek davala odgovore bez giave i re- pa: - Ne5to Sto je spolja, a ono unutra mu je unutra' Cin. cin cin... Nastavih da hodam lomataju6i se. Naleteh dak i na neizbeZnog gospodina Hnwa, koji je ponovo zavr5io u kondenzovanoj materiji, naglavadke. - Ali pobogu, gospodine Hnw! Da li je moguie da niste u stanju da se odrZite na nogama? - i opet sam morao da mu po- maZem da se uspentra. ovoga puta gurajuii ga odoz- do, jer sam i sim bio skroz zatrPan. Gospodin Hnw, ka5ljucajuii, Smrduii i kijajuii (u to doba vladao je neduveni mraz), izbi na povr5inu upravo tamo gde je sedela baka Bb'b. Baka polete u vazduh i istog dasa se razneZi: - Unudiiil Vratili su se unudiiil - Ma ne, mama, vidite, to je gospodin Hnwl - Na- stade op5ta zbrka. - A unudiii? - Ovde sul - uzviknuh - a tu je i krofnal Blizanci mora da su vei odavno napravili neku vr- stu tajnog skloni5ta, u testu magline, i zapravo su oni bili ti koji su tamo dole sakrili krofnu, da bi se s njom igrali. Sve dok je materija bila tedna mogli su, lebde- ii slobodno u njoj, da pomoiu krofne izvode dak i salto mortale, ali sada su se naili zatodeni u nekoj vr- sti penu5avog kajmaka: krofna je postala gn3ecava. a sve oko njih podeloje da se zgu5njava. - Uhvatite se za krofnul - poku5ah da im objasnim - da bih mogao da vas izvudem, glupani! - Vukao sam, vukao, i napokon, pre nego Sto i primeti5e, ve6 su se valjuSkali po povriini kojuje sada prekrivao ne- kakav skoreni sloj nalik belancetu. Krofna, medutim, dim je izronila istog trena se raspala. Tek da se zna kakva su se sve duda de5avala tih dana; pa sad ti to objasni baki Bb'b. Upravo tada, kao da nisu mogli odabrati pogodni- 1i trenutak, rodaci se polako digo5e rekav5i: - Eh, r.ec je kasno, ko zna Sta rade na5a deca, malo se vei bri- nemo, drago nam je Sto smo vas videli, ali biie ipak bolje da sada krenemo. Ne moZe se reii da nisu bili u pravu: naorotiv. bi- io je krajnje vreme da se zabrinui odjure kuii; ali ti rodaci, moZda zato 5to su stanovali u bestragiji, bili su uvek pomalo spetljani. Sasvim je verovatno da su sr e dotle sedeli kao na iglama a nisu se usudivali da kaZu. Moj otac tada rede: - Ako hoiete da idete ja ne6u Ja vas zadtl,avam; ali dobro razmislite da li ie moZda rolje da sadekate da se situacija malo razbistii. jer ka- ko sada stvari stoje sasvim je neizvesno Sta vam se sve moZe sruditi na glavu -. Sve u svemu, veoma raz- :onte redi. A oni ie na to: - Ne, ne, hvala na brizi, baS smo se -epo napridali, ali sada viSe neiemo da vam smetamo - i ostale slidne besmislice. Istini za volju, ni nama :rje ba5 sve bilo jasno, ali oni su bili pravi pravcati to- :ovi. Tadnije redeno bilo ih je troje:jedna tetka i dvoji- :a teda, svo troje duguljasti i gotovo identidni; nikada :rismo bili sigurni ko je bio diji muZ ili brat, niti u ko- -3m su tadno srodstvu bili sa nama: u to doba mnoge su stvari ostajale maglovite. I podeSe da odlazejedan pojedan, ti rodaci, svako -l razliditom pravcu, put crnog neba, i svaki das, Zele- :i valjda da odrZe kontakt, ogla5avali su se: - O! O! - Uvek su takvi bili: sasvim dezorsanizovani. Tek Sto su otiSli a ono njihovo: - O! O! - ve6 je Jopiralo ? velike udaljenosti, iako nisu mogli daleko .-rdmaii. Cak su se duli i neki njihovi uzvici koje ni- smo ba5 najbolje razumeli: - Gle, ovde je prainsr. - Gle, ovde nema putal - Sto onda ne dodei ovamo? - 28
A gde si ti? - Ma preskodil - A Sta da preskodiry, pa- mJtnjakoviiu! - Gle, ovuda se ide natragl - Sve u svemu ni5ta nam nije bilo jasno, osim da su se izme- du nas i tih rodaka u ovom dasu otvarale bezmerne daliine. Inajzadtetka, kojaje poslednja krenula, izrede ne- Sto smisleno: - A ja sada ostadoh sama na vrhu ove ovde stvari koja se odvojila... A glasovi dvojice teda, vei se gubeii u daljini, po- navljali su: - Glupado... Glupado." Glupado... Zurili smo u taj mrak iz kojeg su dopirali glasovi, kad se iznenada dogodi promena: jedina velika pro- mena kojoj sam imao dast da prisustvujem i u porede- nju s kojom je sve ostalo niStavno' Dakle: to neSto Sto iapo& na ttorizontu, ta vibracija koja nije lidila na one koje smo u to doba nazivali zvukovima, niti na one kojima je odgovarao rzraz,,naptpava sel", niti na bilo koje druge; neka vrsta vrenja. nesumnjivo veoma dalekog, ali koje je u isto vreme i pribliZavalo ono Sto ie bilo Llizu: dakle: u iednom trenu ditav taj mrak bio je mrak u poredenju sa nedim drugiry. Sto nije bio -rruk, a to b;e5e sveilost. eim su se stekli uslovi za te- meljniju analizu, ispostavilo se da postoje: kao prvo, ono tamno nebo, svakida5nje, koje je, medutim, pola- ko prestajalo da bude takvo; kao drugo, ona povr5ina na kojoj imo stajali, sva dZombasta i skorena, preq- uena nekakuim bljuzgavim ledom, da ti muka pripad- ne, koji se topio neverovatnom brzinom, budu6i da je tempeiatura iz petnih Zila rasla; i, kao tre6e, ono Sto 6emo kasnij e nazvatr izvorom svetlosti, to jest, jedna masa koja je podinjala da se Zari, razdvojena od nas nepreglednlrn-praznim prostorom, i koja je, izgleda' isprobavala sve boje, jednu po jednq, treperavo se pielivajuii. A onda jo5: tamo, usred neba, izmedu nas i te uZarene mase, ona svetlucava i neZna ostrvca ko- ja su lebdela u tom prostoru sa sve na5im rodacima i drugim narodom pretvorenim u daleke senke koje su ispuitale neke zvuke nalik cidanju. Dakle, dogodilo se ono glavno: srce magline, zgr- dir'Si se, stvorilo je toplotu i svetlost, te smo sada ima- li Sunce. Sve ostalo se okretalo oko njega, razdvoji- r'5i se u nekoliko gromada, Merkur, Venera, Zemlja,I one ostale, tamo u daljini, dakle, sve ono Sto se tu za- teklo. A povrh svega, zavladalaje nesnosna vruiina. A mi, Sirom otvorenih usta, propinju6i se na prste, osim gospodina Hnwa koji je iz opreznosti ostao de- n'orono5ke. A moja baka: umire od smeha. Rekao sam ja: baka Bb'b je pripadala epohi difuzne svetlo- sti, i tokom ditavog ovog mradnog doba neprekidno se pona5ala kao da ie se svakoga dasa sve vratiti na staro. Sada joj se dinilo da je do5lo njenih pet minuta; isprva je ielela da deluje nezainteresovano, kao neko ko nije nimalo iznenaden razvojem dogadaja; a onda, budu6i da nismo obradali paZnju na nju, podelaje da se smeje i da nas proziva: - Glupaci... Glupanderi... To baS nije bilo sasvim fer; pogotovu Sto je pa- mienje nije vi5e tako dobro sluZilo. Moj otac, iako ni on sam nije bog zna(ta shvatio, oprezno joj rede: - {ama, znam Sta ho6ete da kaZete, ali biie da je ovo, zaista, ne5to sasvim drugo... - I pokazujuii na tlo: - Gledajte dole! - uzviknu. Spustismo pogled. ZemLja na kojoj smo stajali joS ur.ek je bila nalik Zelatinoznoj masi, prozirna, medu- tim, svakim dasom postajala je sve dvr56a i zagasiti- ja, podev5i od centra gde se zgu5njavalo naSto nalik na Zumance; ali na5i pogledi su joS uvek uspevali da prodru kroz nju, buduii da je bila obasjana ovim prvim Suncem. A u sredi5tu te prozirne lopte ugleda- smo jednu senku koja kao da je plivala ili pak lebde- Ia. Na5a majka tada rede: - K6eri moia!
Svi prepoznadosmo G'd(w)n: uplaSena tom Sun- devom buktinjom, onako otudena kakva je bila, pro- pala je V,roz Zemljino telo koje se zguSnjavalo, te je sada pokuSavala da kroz utrobu planete sebi prokopa put, i lidila je na zlatnu ili srebrnu leptiricu, svaki put kada bi pro5la kroz osvetljene i prozirne zone, ili je pak nestajala u mradnim predelima koji su se svakim dasom sve vi5e Sirili. - G'd(w)n! G'd(w)n! - vikali smo i bacali se na zemlju poku5avajuii da i mi u njoj izdubimo neki prolaz, kako bi do nje doprli. Ali Zemljina povrSina je sve vi5e lidila na kakvu Supljikavu koru, te moj brat Rwzfs koji je uspeo da u jedan procep uvude glavu zamalo ne ostade pridavljen. Potom nam nestade sa vidika: ditav sredi5nji deo planete bio se potpuno udvrstio. Moja sestra je ostala iamo unutra i otada ni5ta nisam duo o njoj, da li je ostala zarobljena u dubini ili je naila spas na drugoj strani, sve dok je nisam sreo, mnogo kasnije, u Kan- beri, 1912. godine, udatu za izvesnog Salivena, pen- zionisanog Leleznidara, toliko promenjenu da sam je jedva prepoznao. Digosmo se. Gospodin Hnw i baka su stajali is- pred nas, pladuii, obavijeni plavim i zlatnim plame- novima. - Rwzfsl Za5to si zapaho baku? - pode ve6 da gr- di naS otac, ali okrenuv5i se prema mom bratu vide da i uz njega liZu plamenovi. I sam moj otac, moja maj- ka, a takode i ja, svi smo bili u plamenu. To jest: ne baS u plamenu, bili smo kao uronjeni u kakvu iskrida- vu Sumu, plamidci su se dizali visoko iznad povr5ine planete, vazduh je uZareno titrao i mi smo kroz njega irdali, i lebdeli smo, i leteli, obuzeti nekom sasvim novom razdragano56u. Sundevi zraci su spaljivali omotade planeta, nadi- njene od helijuma i vodonika: na nebu, tamo gde be- hu naSi rodaci, okretale su se zaZarene kugle koie su zr sobom vukle dugadke tirkizne i zlatne brade. popur repova komete. Ponovo zavlada mrak. Vei smo mislili da se sve lno Sto je trebalo da se dogodi ved dogodilo, i - Sa- Ja je zaista kraj - rede baka - verujte nama stanjima. - Iedutim, Zemlja je samo obrnula jedan od onih .r ojih krugova. Bila je to noi. Sve je tek podinjalo. JL
Suncu, smeitenom u spoliainjoi zoni Mleinog puta, potrebno je pribliino 200 miliona godina da obide oko srediita Galaksiie. Tadno, toliko je vremena potrebno, ni minut manje - reie QJwfq - ja sam onomad u prolazu ucrtao znak u jednoj tadki kosmosa, upravo zato da bih mogao da ga nadem dvesta miliona godina kasnije, kada bude- mo tuda pro5li u sledeiem krugu. Kakav znak? To je te5ko objasniti jer kada se kaZe znak vi odmah pomi- slite na ne5to Sto se razlikuje od nedeg drugog, a tada, medutim, nije bilo nidega Sto bi se moglo razlikovati od bilo dega; vi odmah pomislite na znak koji je ucr- tan nekom alatkom ili pak rukama, i dok se alatke ili ruke potom sklanjaju znak ostaje, ali u to doba alatke jo5 nisu postojale, a nisu ni ruke, ni zubi, niti nosevi, niti sve one stvari Sto su se kasnije pojavile, i to mno- go mnogo kasnije. A kada je u pitanju oblik znaka, vi 6ete nesumnjivo re6i da ni to nije problem jer, koji god oblik da ima, jedan znak ie uvek biti znak, to jest, biie razlidit ili pak isti kao drugi znakovi: opet ste brzopleti, jer ja u to doba nisam imao primere na ko- je bih mogao da se ugledam, te vam ne mogu re6i da li sam ga nadinio slidnim ili razliditim, nisu postojale stvari koje bi se mogle opona5ati, a za liniju, bilo pra- vu ili krivu, jo5 uvek niko nije bio duo, a takode ni za .A tadku, niti za ispupdenje ili udubljenje. Imao sam na- meru da ucrtam znak, to da, zapravo, imao sam name- ru da proizvedem za znak bilo Sta Sto mi padne na pa- met da ucrtam, te bududi da sam, upravo u toj tadki prostora a ne u nekoj drugoj, ucrtao ne5to namerava- ju6i da ucrtam znak, ispostavilo se da sam taj znakza- ista i ucrtao. Kako bilo, s obzirom da je to bio prvi znak ucrtan u kosmosu, ili barem u opsegu Mlednog puta, moram reii da je sasvim dobro ispao. Vidljiv? Naravno, ba5 ste pametni, a ko je uop5te u to doba imao odi da bi ,ea mogao videti? NiSta do tada nije bilo videno ni od dega, u to moZete biti sasvim sigurni. A da je bez dalj- njeg bio prepoznatljiv, to da: zato Sto su sve ostale tadke u prostoru bile iste i neprepoznatljive, dok je pak ova sadrZala znak. I tako, poSto su planete nastavile da kruZe, a i Sun- dev sistem takode, ubrzo sam znak ostavio za sobom, u daljini nepreglednog prostora. I ved sam goreo od nestrpljenja da ga ponovo sretnem, i razmiSljao sam da li iu ga prepoznati i koliko iu mu se obradovati, u toj bezlidnoj ravnici, kada se nakon sto hiljada svetlo- snih godina, tokom kojih neiu nabasati ni na Sta pre- poznatljivo, nakon nekoliko stotina vekova, nekoliko hiljada milenijuma, ponovo budem obreo ovde i, gle duda, spazio njega, na onom istom mestu, onakvog kakvog sam ga i ostavio, golog i bosog, ali sa onim - kaZimo - jedinstvenim pedatom koji sam mu utisnuo. Lagano se Mledni put okretao oko sebe, sa svojim pla5tom od sazveZda i planeta i oblaka, a sa svim tim i Sunce, pri samom obodu. U toj velikoj vrte5ki samo je znak bio nepomidan, u nekoj tamo tadki, skrajnut od bilo koje orbite (da bih ga ucrtao, morao sam ma- Io da se nagnem preko ivice Galaksije, kako bih ga za5titio i spredio da ga kruZenje svih tih svetova za- hvati), u nekoj tamo tadki koja vi5e nije bila neka, bu- ?5 ZNAK U KOSMOSU
duii da je bila jedina tadkaza koju se sa sigurnoSiu moglo reii da je bila tu gde je bila, i spram koje su se sada mogle odrediti i druge tadke. Mislio sam na njega i danju i no6u; Stavi5e, nisam ni o dem drugom mislio; ili pak, bio je to prvi put da sam imao o demu da mislim; ili joS bolje, o nedemu uopite misliti nikada do tada nije bilo mogu6e, prvo zato Sto je nedostajalo ono o demu bi se mislilo, a dru- go Sto nisu postojali znakovi pomoiu kojih bi se mo- glo misliti, ali bududi da je sada postojao znak, to je omoguiavalo da onaj koji misli, misli na znak, zapra- vo na onaj tamo znak, u smislu da je taj znak bio stvar o kojoj se moglo misliti a takode i znak onoga o de- mu se mislilo to jest sebe samog. Dakle, stvari su stajale ovako: znak je sluZio da oznadi jednu tadku, ali je istovremeno oznadavao da tu postoji neki znak, Stoje bilojoS vaZnijejerje tada- ka bilo mnogo dok je znak bio samo taj jedan, a isto- vremeno, taj znak je bio i moj znak, znak mene, bu- duii da je bio jedini znak koji sam ikada ucrtao i da sam ja bio jedini koji je ikada ucrtao ikakav znak. Bio je kao ime, ime te tadke, a takode i moje ime kojim sam oznadio tu tadku, zapravo, bilo je to jedino raspo- loZivo ime za sve ono sto je pretendovalo na ime. Putujuii obodom Galaksije na5 svet je plovio s one strane bezmerno dalekih prostora, a znakje bio tamo gde sam ga ostavio da oznadava onu tadku, a istovremeno je oznadavao i mene, nosio sam ga u se- bi, proZimao me je, potpuno me posedovao, ispreda- vao se izmedu mene i svega onoga sa dim sam mogao da stupim u odnos. Dok sam dekao da ga ponovo sret- nem, mogao sam da poku5am da iz njega izvedem ne- ke druge znakove i kombinacije znakova, serije jed- nakih znakova i kontrapozicije razliditih znakova. Ali proSlo je desetine i desetine hiljada milenijuma od trenutka kada sam ga ucrtao (zapravo: od onih neko- iko sekundi kada sam ga ugradio u trajno kletanje Ilednog puta) i ba5 sada kada sam imao potrebu da ia se prisetim do najsitnijih detalja (i najmanja nesi- Surnost vezana za njegov izgled dovodilaje u pitanje :r entualne razlike u odnosu na druge moguie znako- '' e I shvatih da, uprkos tome 5to sam ga pamtio u naj- rrubljim crtama, 5to sam se seiao njegovih glavnih rarakteristika, neSto mi je ipak izmicalo, jednom re- -'1u. kad god bih poku5ao da ga raSdlanim na sastavne i:love nisam nikako mogao da se prisetim da ti je od- ros izmedu jednog i drugog dela bio ovakav ili ona- r'. Morao mi je biti pred odima kako bih ga prouda- '. ao. uporedivao, ali on je, nasuprot, bio daleko, joS :r ek nisam znao koliko daleko, jer sam ga upravo za- :.'r i ucrtao da bih saznao koliko mi je vremena potreb- :.o da ga ponovo sretnem, i sve dok ga ponovo ne >retnem neiu to saznati. Sada mi, medutim, nije viSe :r1o toliko vaZno zaSto sam ga ucrtao vei kakvim sam :e nadinio, te sam podeo da poteZem raznoraznepret- :ostavke i da gradim teorije po kojima jedan odrede- :r znak mora da postoji na jedan odredeni nadin, ili .im metodom eliminacije poku5avao da odbacim sve : Dove manje verovatnih znakova kako bih doSao do rrog pravog, ali svi ti zamiSljeni znakovi nezadrlivo .'.r dileli jer nije bilo onog pruog znaka sa kojim sam :rosao da ih uporedim. U tom upinjanju (dok se Ga- .Jis4a i dalje besano valju5kala po svojoj postelji od :reke praznine, kao dajuje spopao svrab od svih tih ) etova i atoma koji su se Zarili i isijavali zrake) shva- ::h da mi je sada vei i5dilelo i ono maglovito seianje :a moj znak, i uspevao sam jedino da zamislim fra- :mente znakova koji su se preklapali, tojest znakove rnutar znaka, a svaka promena tih znakova unutar znaka dinila je da znak postane neki sasvim drugi z:rak, ukratko redeno, sasvim sam zaboravio kako ie -zsledao moj znak i nije bilo Sanse da se toga setim. JI
Da li sam pao u odaj? Ne, zaboravnost je bila ne- prijatna, ali ne i nepopravljiva. Kako god, znao sam da me moj znak tamo deka i da nikud ne6e pobeii. Sti6i iu do tog mesta, ponovo iu se s njim sresti i mo- iu iu da nastavim tok svojih misli. Odoka gledano, morali smo vei preii polovinu naie galaktidke revo- lucije: trebalo je imati samo malo strpljenja, druga oolovina nekako uvek brZe prode. Sada nisam smeo ba mislim ni na Sta drugo oiim na iinjenicu da znak postoji i da iu ga ponovo sresti. Dan za danom, ve6 sam morao biti blizu. Cepteo sam od nestrpljenja jer sam svakog dasa mogao nale- teti na znak. Jel' ovde, ne, joi malo, brojaiu do sto... A ako ga vi5e nema? Ako sam ga vei proSao? Ni5ta. Moj znak je ostao ko zna gde, iza mene, sasvim zaba- den u odnosu na orbitu naSeg sistema. Praveii prora- dune smetnuo sam s uma oscilacije koje su. posebno u to doba, uticale na gravitacione sile nebeskih tela nagoneii ih da iscrtavaju nepravilne i reckave orbite poput cvetova dalije. Upinjao sam se nekoliko stotina milenijuma da obnovim svoju radunicu: pokaza se da naSa putanja ne dodiruje tu tadku svake galaktidke go- dine vei svake treie, to jest svakih Sesto miliona Sun- devih godina. A ko je dekao dvesta miliona godina moZe da sadeka i Sesto; i ja sadekah; put je bio dug ali nisam morao da idem pe5ice; na hrbatu Galaksije jez- dio sam kroz svetlosne godine, po planetarnim i zvez- danim orbitama, kao u sedlu konja pod dijim kopita- ma sevaju varnice; moj je zanos svakim trenom sve vi5e rastao: dinilo mi se da se bliZi das kada iu osvo- jiti ono jedino 5to mi je bilo vaZno: znak i carstvo i ime... Obidoh drugi krug, zarim tre(i. Stigoh. Iz grla mi se ote krik. U jednoj tadki koja je bezuslovno morala biti ona tadka, umesto mog znaka nalazila se jedna bezoblidna Zvrljotina, jedna kosmidka oderotina, ra- ::apljena i iskrzana. Sve sam izgubio: i znak, i tadku, . -.no 5to je dinilo da ja - pripadajuii tom znaku u toj :.:kr - budem ja. Kosmos, bez znaka, ponovo be5e ::mo ambis bez podetka i kraja, ispunjen prazninom, , jr ratan, u kojem se sve - ukljudujuii i mene - gubi- , - r I neka se niko ne usudi da mi kaZe da su, kada je -:: o oznadavanju jedne tadke, moj znak i potez ko- . -:r Je on bio pre5kraban vr5ili isti posao: taj potez je :- r neeacija znaka, dakle nije oznadavao, to jest nije , :Zio da razludi jednu tadku od onih prethodnih ili : -:onjih tadaka.) Obuze me nespokoj te sam se mnoge svetlosne go- --:3 'ucarao kao bez svesti. Kada najzad digoh po- : :i tu meduvremenu se u naSem svetu poiavio vid. '-= ::cma tome i Zivot). kada digoh pogled ugledah ra- =.- ono Sto nisam ni sanjao da 6u videti. Ugledah ga, - -i. ali ne onaj, vei neki slidan njemu, znak koji je -,=: sumnje bio kopija mog znaka, iako se vei na prvi - : :d videlo da to nije moj znak, buduii zdepast i -:r:rapan i smesno pretenciozan, jedna rdava imita- - ,_ : ,rnogo Sto sam ja Leleo da oznadim onim znakom -.. - sam neizrecivu distotu tek sada - usled tog kon- -:::i. - uspeo da prizovem u seianje. Ko se to tako ...1o sa mnom? Ni5ta mi pametno nije padalo na -:-:.:t. Napokon, jedan milenijumski lanac indukcija :, :ie me do reSenja: u jednom planetarnom sistemu --,: r3 _ealaktidka revolucija prethodila naSoj, obita- :- r: izvesni Kgwgk (ime se saznalo naknadno. u . :::snijoj epohi imena), inadZijski tip, izjedan zavi- .:-. ioji je u jednom od svojih vandalskih nastupa ::=ivabao moj znak a potom je s neukusnom izve- .:::roiiu poku5ao da ucrta ovaj drugi. 3:1o je jasno da taj znak nije ni5ta oznadavao osim ,..-:.i skovu nameru da opona5a moj znak, te o nekom -:'-::divanju nije moglo biti ni govora. Ali u tom tre- ----:.'r. Zelja da ne priznam poraz bila je jada od sve- 38
ga: odmah poZurih da ucrtam novi znak u kosmosu, jedan pravi znak koji ie naterati K3wgka da pukne od zavisti. Pro5lo je bezmalo Sesto miliona godina otka- ko nisam poku5ao da ucrtam nijedan znak: napregnuh sve snage. Ali sada su stvari drugadije stajale jer je svet, kao 5to sam vam ve6 nagovestio, polako podi- njao da dobija konture, teje svaka stvar podela da se zaodeva nekim oblikom, a verovalo se da tadaSnji oblici imaju pred sobom blistavu budu6nost (Sto me- dutim nije bilo tadno: uzmite, na primer - da pome- nem jednu relativno skora5nju pojavu - dinosauruse), dakle, u tom mom novom znaku bio je primetan uti- caj tada5njeg poimanja stvari, nazovimo to stilom, taj poseban nadin na koji je svaka stvar imala zadatak da postoji na izvestan nadin. Moram reii da sam njime bio vi5e nego zadovoljan, nisam vi5e Zalio za onim preSkrabanim znakom, jer mi se ovaj dinio neupore- divo lepiim. Ali vei u toku te iste galaktidke godine podesmo da shvatamo da su do tog trenutka oblici na5ega sve- ta bili privremeni i da ie se, jedan po jedan, postepe- no menjati. I s tim saznanjem pojavi se i netrpeljivost prema tim starim formama, do te mere da nismo mo- gli da podnesemo ni seianje na njih. A mene pode da mori jedna misao: ostavio sam onaj znak u kosmosu, onaj znak koji mi je izgledao tako lep i originalan i u skladu sa svojom namenom, a koji mi se u se6anju sa- da ukazivao kao neumesno pretenciozan, kao znak jednog nadasve zastarelog nadina poimanja znakova i mog slepog poverenja u jedan poredak stvari od ko- jeg je trebalo na vreme da se distanciram. Ukratko re- deno, stideo sam se tog znaka mimo kojeg ie vekovi- ma jezditi svetovi i koji ie rzvrgavati ruglu i sebe i mene i naS provizorni nadin poimanja. Kad god bih ga se setio (a stalno sam ga se seiao) oblilo bi me crvenilo koje bi trajalo i po nekoliko geolodkih era: '.*.ro bi sakrio svoj stid propadao sam u kratere vul_ :.;r.r. rruien kajanjem zabijao zube u ,eledere ito su :::iirir ali kontinente. progonila me je misao da ie l:',r ek. prethodeii me u kruZeniu oko Mlednoe puta. :::ti znak pre nego Sto uspem da ga izbriie-f du i. :.:. poSto je bio nitkov, ismejati i, u Zelji da mi napa_ ,.. - sti. naSkrabati bezbroj neumesnih karikatura mog --:ka u svakom io5ku cirkumgalaktidke sfere. Iedutim, ovoga puta mi je-komplikovani astrolo- .r* Jasovnik bio naklonjen. Kgwgliovo saveZde nije ::,.ilo pored znaka, dok se nai Sundev sistem obreo -':1o upravo na kraju prvog kruga, i to tako biizu da ):11 uspeo u potpunosti da ga izbrisem. Dakle, u ovom trenutku nije bilo nijednog mog ::eka u kosmosu. Mogao sam da ucrtam neki-drueil .': sada sam vei znao da znakovi pored ostalog svl_ :,-:e i o onome ko ih je ucrtao, i da u toku jedie ga_ -.,,tidke godine ukusi i ideje mogu sto puta da ," pio_ :.--:re, i da nadin doZivljavanja onoga Sto je nastalo ::: zavisi od onoga ito dolazi posle, jednbm redj JU, --hoi --"*"-l ::tbo;avao sam se da 6e mi ono Sto sada smatram ::isjsnim znakom kroz dvesta ili trista godina biti - i ratno. Medutim, dok sam ga oplakivao-. onaj prvi ::ak. koji je Kgwgk tako vandalski uni5tio, posiub i" -:lun na proticanje vremena, poput nedega sto ie ro_ :3ro pre podetka svakog -blilia i Sto je moralo u sebi :-,1srti ono ne5to Sto ie nadZiveti sve oblike, to iest di_ ..-enicu da je znak i niita drugo. Da ucrtavam znakove koji ne bi bili taj znak, nije :: r'iSe zanimalo; a tog znaka se vei milijardama go_ :lna nisam sedao. I tako, ne mogav5i da ucrtavam :rave znakove ali ipak Leleli da na neki nadin pako_ -.:im Kgwgku, podeh da ostavljam laZne znakove u -iosmosu, zteze, tadke, fleke, Zvrljotine koje su samo -<od neznalice poput Kgwgka mogie proii kao znako_ ',i. Pa ipak, on ih je uporno uni5tavao (u ita bih se 40 41
uverio tokom narednih krugova), s takvim Zarom da nisam mogao da se nadudim odakle mu toliko energi- je. (Ja sam sada te laZne znakove naprosto sejao po kosmosu, kako bih video dokle seZe njegova glupost.) I tako, posmatraju6i te Skabotine kojima su moji znakovi bivali poniSteni, krug za krugom (galaktidke revolucije su mi ve6 lidile na lenju i dosadnu plovid- bu, bez cilja i i5dekivanja), shvatih slede6e: protica- njem galaktidkih godina te Skrabotine su sve vi5e ble- dele, a ispod njih se pomaljalo ono Sto sam ja ucrtao u toj tadki, moj - kao 5to rekoh - laZni znak. To otkri- 6e me uop5te nije sneveselilo, naprotiv, probudilo je u meni novu nadu. Ako su Kgwgkove Skrabotine ne- stajale, onda je i ona prva kojom je preZvrljao moj znak, tamo u onoj tadki, morala vee, izbledeti, a moj je znak ve6 odavno morao povratiti svoj nekada5nji izgled! To i5dekivanje unese napetost u moje dane. Galak- sija se okretala kao kajgana u uZarenom tiganju, bila je istovremeno i vreli tiganj i zIa(ana kajgana; a ja sam zajedno s njom goreo od nestrpljenja. Ali, kako su galaktidke godine proticale, kosmos vi5e nije bio ono jednolidno prostranstvo, pusto i do- sadno. Ideja da se znakovima obeleZe tadke kuda se prolazilo, kako smo to dinili ja i Kgwgk, javila se mnogima, razasutim po milijardama planeta drugih sundevih sistema, i svaki das bih nabasao na to ne5to, ili na par, ili dak na tuce, bile su to jednostavne dvo- dimenzionalne vijugave linije, ili pak stamene pojave u tri dimenzije (na primer poliedri), ili dak neke stva- ri napravljene s puno paLnje, u detiri dimenzije i svim onim 5to uz to ide. Kako bilo, napokon sam stigao do tadke u kojoj je bio moj znak, L tu sam zatekao pet znakova, na istom tom mestu. Ali svoj nisam umeo da prepoznam. To je, ne ovo je, ma hajde, ovaj deluje su- vi5e moderno, mada me ne bi zadudilo i da ie naista- riji. ovde ne prepoznajem svoju ruku, ma gde bi me- ni palo na pamet da tako neSto napravim... A Galaksi- ja je u meduvremenu jurila kosmosom i za sobom se- jala stare i nove znakove a ja svoj nisam mogao da nadem. Ne6u preterati ako vam kaZem da su naredne gala- ktidke godine bile najgore koje sam ikada proZiveo. astavio sam da tragam, a u kosmosu su se znakovi somilali, u svim svetovima ko god je imao Sansu nije propu5tao da na neki nadin ostavi svoj trag u kosmo- su. a i na5 svet takode, kud god bih pogledao, bio je svakim danom sve zatrpaniji, tako da se dinilo da se svet i kosmos jedan u drugom ogledaju, i jedan i dru- ei gusto nadidkani hijeroglifima i ideogramima od kojih je svaki istovremeno mogao i biti i ne biti znak: krednjadka naslaga na bazaltu, vetrom podignuta kre- sta na nanosu peska u pustinji, poloZaj okaca na pa- 'rnovom perju (malo-pomalo Zivot medu znakovima doprineo je da se pod znakove podvedu i onih milion stvari koje su ranije samo postojale ne oznadavajudi :ri5ta drugo do sopstveno postojanje, pretvorio ih je u znakove njih samih i pridruZio serijama znakova ko- _'e su ucrtavali oni koji su imali svesnu nameru da ucr- :a.;u znak), plameni jezici naspram Skriljaste stene, de- rLnsto dvadeset sedmi Lleb - pomalo kos - useden u encu na zabatu nekog n^*uzoleja, sekvenca linija na i'ideu u toku magnetne oluje (serije znakova su se lmnoZavale serijama znakova koji oznadavaju zna- kove, znakove ponovljene bezbroj puta stalno iste i uvek na neki nadin razlld,itejer se jednom planski na- ,'injenom znaku pripajao znak koji se tu sludajno za- tekao), lo5e od5tampana noZica slova K koja se u jed- ltom primerku vedernjih novina sudeljava sa oresavijenim vi5kom hartije, jedno od osamsto hilja- .la olju5tenih mesta na zidu premazanom katranom na rednom od dokova Melburna, krivulja neke statistike, 42 ^a +J
trag kodenja na asfaltu, jedan hromozom... Svaki das bih se lecnuo: To jel i nekoliko desaka bih proveo u ubedenju da sam prona5ao svoj znak, na zemlji ili u kosmosu bilo je svejedno jer se putem znakova bio uspostavio izvesni kontinuitet bez jasnih granica. U univerzumu nisu vi5e postojali sadrZaj i ono 5to ga sadrZava, vei samo jedno uopSteno mnoStvo nago- milanih i sraslih znakova koje je obuhvatalo ditavu zapreminu kosmosa, bilo je to jedno beskrajno Sare- nilo, gusto, ditava jedna mreZa isprepletanih linija i kuka i reljefa i useka, univerzum je bio i5kraban u svim pravcima, po svim dimenzijama. ViSe nije bilo nadina da se odredi polazna tadka: Galaksija je nasta- vila da kruZi ali meni vi5e nije polazilo za rukom da izbrojim njene krugove, svaka tadka mogla je biti ona podetna, svaki znak pridodat mno5tvu drugih znako- va mogao je biti onaj moj, ali ni5ta ne bi vredelo i da sam to otkrio, jer vi5e nije bilo nikakve sumnje da ne- zavisno od znakova kosmos ne postoji i da verovatno nikada nije ni postojao. SVE U JEDNOJ TAEKI Raiunskim radrjama koje je zapoieo Edt'in p. Habt t koje se odnose na brzinu udaljavanja galaksija, nto- tute je precizno utvrditi trenutak u kome je iitava rna- :erija univerzLona bila koncentrisana u sanlo jednoj :aiki, pre nego ito je poiela da se iiri Lt prostor. Ta .relikq eksp!ozija" (big bangt od koje je univer:um 'iastao dogodila se po svemu sudeti pre oko I5 ili 20 ,,rilijardi goclina. Naravno da smo svi bili tamo - reie stari ef".fq - . gde bismo drugde? Nikome joS uvek nije padalo na :f,met da bi kosmos uopite mogao postojati. A i vre- :re. takode: sta mislite da bismo s njim i mogli diniti, ) 'remenom, onako skvrdeni kao iniuni? Rekao sam ,,skvrdeni kao iniuni" tek da uDotre- rrm neku literarnu sliku: a u stvari, tamo nije bilo ::ostora dak ni da se skvriite. Svaka tadka svakoga -j nas podudarala se sa svakom tadkom svakog dru- ;rg u jednoj jedinoj tadki koja je bila ra u kojoj smo ::,i sr.'i. Sve u svemu, nismo dak jedno drugom ni ,:retali, osim kada je red o karakteru, jer kada nema : rr oljno prostora, a medu nogama vam se vrzma ne- r,r tako antipatidan kao, na primer, gospodin pber :rer. to onda moZe da bude veoma neprijatno. Koliko nas je bilo? Eh, to nikada nisam mogao dak :-- pribiiZno da ustanovim. Ukoliko smo hteli da se :::brojimo bilo je neophodno da se makar maldice 44
udaijimo jedno od drugog, a mi smo kao 5to znate svi prebrvali u toj istoj tadki. Suprotn r od onoga Sto mo- iete da pomrslite, to nisu bile okolnosti koje podstidu druZeljubivost; znam, na primer. da se u nekim dru- gim epohama susedi medusobno poseiuju; medutim tada, poSto je svako svakom bio sused, nismo jedno drugom govorili dak ni dobar dan ni laku no6. Na kraju se svako druZio samo sa veoma uskim krugom poznanika. Oni kojih se ja seiam bili su pre svega gospoda Ph(i)Nk, njen prijatelj De XuaeauX, jedna porodica emigranata, izvesni Z'zuot'i, i gospo- din Pber Pber koga sam vei pomenuo. Bila je tu dak i distadica - ,,glavna i odgovorna za odrlavanje", ka- ko smo je zvali - jedna jedina na ditav univerzum, s obzirom da je prostor bio skuden. Istini za volju, ni- 5ta po ceo dan nije radila, nije dak ni brisala pra5inu - u jednu tadku nije moglo da stane ni zrnce praSine - i provodila je vreme ogovarajuii i jadikuju6i unaoko- lo. Ako se uzmu u obzir samo ovi koje sam vam na- brojao bilo nas je ve6 previSe; tome jo5 treba dodati i sav onaj krS kojije tu stajao naguran: sav onaj mate- rijal od kojeg ie kasnije nastati univerzum, tako de- montiran i nabacan da je naprosto bilo nemogu6e ra- zlikovati ono Sto ie naknadno postati deo astronomije (kao maglina Andromeda) od onoga 5to je bilo predo- dredeno za geografiju (na primer Vozgi) ili za hemi- ju (kao izvesni izotopi berilijuma). Da zlo bude gore, stalno smo se saplitali o nameStaj porodice Z'zu, polj- ske krevete, duSeke, kolevke; trZ'zuovi, ako bi vam paLnja samo malo popustila, pod izgovorom da su ve- lika porodica, ponaSali su se kao da su sami na svetu: hteli su dak i da razapnu uZe preko tadke kako bi prostrli veS. Ali ni ostali baS nisu bili bezgre5ni prema Z'zu- ovima, podevii od definicije ,,emigranti", zasnovanoj na pretpostavci da su oni, zarazllku od nas ostalih ko_ ji smo tu bili od davnina, dolli mnogo kasniie. Uoo- Ste nije bilo sporno da je to posve n.olnovani predri- suda, s obzirom da nije postojalo nijedno p.e niledno posle niti jedno negde odakle se moglo emigrirati, ali bilo je onih koji su tvrdili daje pojam,,emigiant,,mo- gao biti shvaien u distom znadenju, to jest nezavisno od vremena i prostora. Sto se mentaliteta tide, kaZimo da ie bio uskosrud. u to doba, nekako sitnidarski. Krivica sredine u lojoj smo se formirali. Taj mentalitet se zadrlao negde du- boko u svakome od nas, pazite Sta vam kaZem: i dan danas se ponekad ispolji, ako se kojim sludajem dvo- je od nas sretnu - na autobuskoi stanici. u 6ioskoou. na nekom medunarodnom kongiesu zubara - i podnu da se priseiaju starih vremena. Nakon pozdrava - katkad neko prepozna mene, katkad sam ja taj koji prepozna nekoga - odmah kreie zapitkivanje o ovo_ me ili onome (iako se svako se6a samo ponekog od onihkojih se seiaju drugi). i tako opet izbiju na v-ide- 1o nekada5nje zadevice, surevnjivosli, klevetanja. Sve dok neko ne pomene gospodu ph(i)Nk - svi raigovo- ri obavezno tu zavr5avaju - i tada odjednom svJpod- losti nestaju kao rukom odnesene, a nas istos dasa preplavi neka blaZena i plemenita ganutost. Gospodu Ph(i)Nk, jedinu koju nik- od nas niie zaboravio i za kojom svi patimo. Gde li je sada? Vei odavno sam prestao da je traZim: gospodu Ph(i)Nk, njene grudi, rjene bokove, njen narandZasti penjoar, vi5e nikada re6emo sresti, niti u ovom galaktidkom sistemu niti u :ilo kojem drugom. Da se razumemo, ona teorija da ie univerzum, na- ion Sto je dostigao krajnju razredenost, podeti pono- '. o da se zgu5njava, i da iemo zato moraii ponovo da .edimo u gngj istoj tadki kako bismo nakon toga jo5 -:dnom podeli sve iz podetka, nikada mi nije ziuiala
preterano ubedljivo. Pa ipak, mnogi od nas su ozbilj- no na to radrrnali, neprekidno su pravili planove za taj trenutak kada 6e se ponovo tamo zate1i. Proilog me- seca, udem u kafe, tu, na 6o5ku, j Sta mislite koga vi- dim? Gospodina Pbera Pbera. - Sta ima novo? Otkud ti ovde? - Saznajem da ima predstavniStvo za pred- mete od plastike, u Paviji. Ostao je isti, s onim srebr- nim zubom i hozentregerima sa cvetnim dezenom. - Kada se budemo vratili tamo - tiho mi kaZe - treba dobro da pripazimo da ovoga puta izvesni ne udu unutra... Jesmo li se razumeli: oni Z'zuovi... PoZeleh da mu kaZem da sam ga vei duo kako to isto govori i drugima, koji bi mu na to odgovarali: ,, razumeli smo se... gospodine Pber Pber." Kako ne bih i ja duvao u istu tikvu, brZe-bolje upi- tah: - A gospoda Ph(i)Nk, mislite li da iemo je naii? - Ah, da... Naravno... - rede on, pocrvenev5i. Nada da iemo se vratiti u onu tadku nije bila ni5ta drugo do nada da iemo se ponovo sresti sa gospodom Ph(i)Nk. (To je bio sludaj i sa mnom koji u tu pridu uopSte nisam verovao). I u tom kafeu, kao i uvek, po- desmo da razmenjujemo uspomene na nju, razneZeni, dak je i moja netrpeljivost prema gospodinu Pberu Pberu bledela pred naletom tog sedanja. Velika tajna gospode Ph(i)Nk bila je ta Sto ona ni- kada nije izazivala ljubomoru medu nama. Niti ogo- varanja. Da je i5la u krevet sa svojim prijateljem go- spodinom De XuaeauXom, to je svima bilo poznato. Ali u jednoj tadki, ako i postoji krevet, on zauzima ce- lu tadku, dakle nije re( o odlaska u krevet ve( u pre- bivanju u njemu, jer ko god se nalazi u tadki taj se automatski nalazi i u krevetu. Prema tome. ona je istovremeno bila u krevetu i sa svima nama. Da je ko- jim sludajem bila drugadiia, ko zna kakvi bi se sve tradevi iz toga izrodili. Sto se pak ogovaranja tide, prednjadilaje distadica, ali ni ostali nisu bili od raski- da. O Z'zuovinta, za promenu, slulali smo straSne stvari: otac ierke braia sestre maika tetke. samo ie se- lala unaokolo podle insinuaiije. Sa gospodo- Ph(i)Nk je medutim bilo drugadije: sreia koju mi je ona pruZala bila je istovremeno takva da sam se ja tadkolik gnezdio u njoj, i takva da sam Stitio nju ta8- koliku u sebi, bila je to porodna konremplac4a lato uzmemo u obzir promiskuitet tadkolike konvergenci- je svih ostalih ka njoj) a istovremeno i nevina (s ob- zrom na njenu tadkoliku neprobojnost). Sve u sve- mu, Sta sam viSe mogao da poZelim? A sve to, koliko je vaZilo za mene, I'aZilo je i za sve ostale. A ona: sadrZavala ie i bila sadrZana sa is- tom rado56u, i primala nas je i volela i nastanjivala si'e podjednako. Toliko smo se dobro oseiali tako na eomili. toliko dobro da je naprosto moralo da se dogoli ne5to sen- zacionalno. BeSe dovoljno da ona u jednom trenu iz- govori: - Momci, kad bih imala samo malo prostora tako bih vam rado napravila taljatele! - I u istom tom ;asu svi pomislismo na prostor koji 6e zauzeti njene cble ruke kreiuii se napred-nazad s oklagijom po te- .tu. njene grudi koje se nadnose nad gomilicu bra5na : jaja Sto se preliva preko Siroke daske dok njene ru- ie mese mese, bele i umazane uliem sve do iZnad la- iata; pomislismo na prosror kojiie zauzeti bra5no, i lfio za pravljenje bra5na, i polja za gajenje Lita, i pla- iine sa kojih se sliva voda i navodnjava polja, i pa- i^r_1aci za junad koja ie dati meso za sos; na prostor ioji ie biti potreban da Sunce isija svoje zraki i po- logne Zitu da sazri; na prostor potreban da se iz obla- sa zr,ezdanog gasa Sunce zgusne i zaLal.i; na svu onu solidinu zvezda i galaksija i galaktidkih skupina koje -<ruZe kroz prostor i koje ie omoguiiti postojanje sva- i: ealaksije svake magline svakog sunca svake plane- ::. i u tom istom trenu dok smo na njega mislili taj 48
prostor se nezaustavljivo radao, u istom tom trenu lo[j. gospoda Ph(i)Nk izgovarah redi: - "'taljatele' hei. inomcit - tadka koja je sadrZala nju i sve nas po- deia je zrakasto da se Siri u daljine koje se mere svet- iotni- godinama i svetlosnim vekovima i svetlosnim *iti.1*O"u*u milenijuma, te mi zavr5ismo razbacani u sva detiri ugla univ-erzuma (gospodin Pber Pber dak u Fuuili;, a oiu t" rasplinu u ne znam koju vrstu svetlo- sno-ioplotne "n"tgije, ona, gospoda Ph(i)Nk, ona ko- ia usrea tog na5e-g-skudenog sveta.sitnidarskog be5e sposobna zi plemlnit gest: i to prvi. .'Momci, kakve iu vam taljatele napraviti!", jedan istinski gest sve- pioZimajude ljubavi, zadevSi u istom trenu pojam itotto.u, ali i iam prostor, i vreme, i sve.op5tu qlqui- iaciju, i gravitiraju3i univerzum, omogu6iv5i milijar- Oe mitUiOi sunica, i planeta. i Zitnih polja, i gospg- A" ifrttlNt, razasutih^po kontinentima planeta, koje mese ivolim uljem umazanim i plemenitim brainja- ui*.utuinu, I niu od tog trena Zauvek izgubljenu' i nas koji je oplakujemo. SVET BEZ BOJA Pre nego lto je nastala njena atmosfera i njeni oke- -';ni. Zemlja je po svoj prilici izgledala kao jedna siva .opta koja se u svemiru okrete oko svoje ose. Kao ito :anas izgleda Mesec: tamo gde ne postoji zaitita od :tlrraljubiiastih zraka koje Sunce isijava, boje bivaju ittiitene; zbog toga stene na Meseievoj povriini nisu 'i:nobojne kao one na Zemlji, vet su mrtvaiki i jedno- :irto sive. To ito Zemlja ima iareno lice, treba do zo- :'.'.ali atmosferi kojafiltrira ovu smrtonosnu svetlost. Pomalo monotono - ponrdi Qfwfq - ali umirujuie. ?:evaljivao sam hiljade i hiljade milja, uZasnom brzi- :rm. i sve je oko mene bilo sivo i uvek samo sivo. takvih o5trih kontrasta: disto bela boja, ako je i po- .::iala, bila je u srediStu Sunca i u nju se nije smelo :- pogledati; sasvim crna nije bila ni noina tama, s -:zirom na veliki broj zvezda koje su se uvek jasno :taznavale. Preda mnom su pucali horizonti na koji- :-: su sejedva nazirali planinski venci, sivi, izrasli iz ,-'. ih kamenitih ravnica; i mada sam proputovao ::oge kontinente, nikada nisam naiSao ni na jednu -:.iujer su okeani ijezerai reke leZali ko zna gde is- :'- : Zemljine povr5ine. Susreti su u to doba bili veoma retki: bilo nas ie ta- r- malo! Opstati pod ultraljubidastim zracima nije : - - rimalo lak poduhvat. Stavi5e, nedostatak atmo- ,:::: oseiao se na razne nadine; uzmite na primer me- 50 51
teore: plju5tali su sa svih strana jer nije bilo stratoste- re o koju sada udaraju kao o kakar krov t tu se raspa- daju na najsitnije komadiie. A onda, ona ti5ina: al' ,*o ," nauitulii Bez vazduha koji vibrira svi smo bi- li gluvi i nemi. A temperatura? Nije. bilo nidega una- ok"olo sto br zadri'avalo Sundevu toplotu: noiu smo se kodili od hladno6e. Na svu sreiu, Zemljinu koru su iznutra grejali svi oni rastopljeni metali zbijeni u utrobi ptlun"t"; no6i su bile kratke (kao uostalom i da- ni: Zemlja se brZe okretala oko sebe);ja sam spavao u zagrljiju sa jednom veoma toplom stenom; suva trtaOioea toia me je okruZivala bila je prijatna' Jed- nom redju, Sto t. k1im" tide, moram da priznam da meni lidno nije preterano smetala' Vei vam i-e iisno da je od svih neophodnih stvari koje su nu. n"dottajalaodsustvo boja bilo najmanji orobl"rn' dak i da smo znali da postoje, verovatno bi- imo ih uvrstili u suvi5an luksuz. Jedina nevolja bila je u tome Sto smo morali dobro da napregnemo odi uko- liko smo nekoga ili nesto Zeleli da pronademo jer' s obrito* da je ive bilo tako jednolidno i bezbojno' ni- je postojao oUtit toii bi se jasno razlikovao od onoga Sto 1" Uiio iza ili oko njega. Na jedvite jade smo raza- znivali dak i ono Sto s; kretalo: kotrljanje komada ."t"o.u, ili zmijoliko otvaranje seizmidkih provalija' ili Strcanje komadi6a lave. Toga dana sam trdao po amfiteatru od poroznih stena ialik na sunder, ispresecanom lukovima iza ko- iih su se na horizontu otvarali drugi lukovi: sve u sve- mu, bio je to jedan reljefni pejzai' ukojem su nijanse konkavnih senki naru5avale jednolidnost njegovog nepreglednog sivila. I izmedu stubova tih bezbojnih lukovi videi ne5to nalik na bezbojnu varnicu kako hitro trdi, nestaje, i ponovo se pojavljuje nedaleko odatle: dva spojena bljeska koja su iskrsavala a potom raglo nestajala;nisam joi ni slutio Sta je to a ve6 sam zaljubljeno tr(,ao za Aylinim odima. Uputih se ka pe5danoj pustinji: hodao sam propa- Jajuii izmedu dina koje su uvek na neki nadin bile ra- zlidite a ipak gotovo identidne. U zavisnosti od mesta odakle se gledalo, njihove kreste su lidile na obrise :zvaljenih tela. Tamo kao da se uoblidavala ruka savi- 'ena preko neZnih grudi, sa dlanom na kojem podiva ,.braz: a ovde kao da je virilo dedije stopalo s tanu- irim palcem. Dok sam tako posmatrao sve te mogu- -'e i nemogu6e oblike, prode dobar minut pre nego Sto snvatih da se pred mojim odima ne nalazi pe5dani na- :os ve6 predmet mojih Zudnji. Lelala je bezbojna, svladana snom, na bezbojnom ::sku. Sedoh pored nje. To je bilo doba - tek sada zrarn - kada je ultraljubidasta era na naSoj planeti bi- -, na izdisaju; jedan od nadina postojanja koji se bli- r:o svome kraju prikazivao se u punom sjaju svoje le- :,rte. Nikada ni5ta ovako lepo nije trdalo ovom :-anetom kao ovo biie koje mi je bilo pred odima. A1,l otvori odi. Ugleda me. Mislim da me nije od- ::.:h razaznala - kao sto se to malopre i meni dogodi- : - od ostalih delova ovog pe5danog sveta; zatim u ::ri prepoznade ono nepoznato biie koje ju je vija- : i silno se upla5i. Ali zatim odigledno postade sve- ,:: da smo od iste materije i trepnu stildljivo a u isti :,=r i veselo, na Sta se meni od srede ote iedan nemi ,,-..1- - - rA-. Podesmo da razgovaramo, naravno pokretima. - - :sak. Nije pesak - rekoh, pokazuju6i prvo unaokolo . :rda na nas dvoje. Dade mi znak da je razumela. - Stena. Nije stena - rekoh, tek da bih nastavio da :-r', rlam tu temu. Bilo je to doba kada nismo raspola- :' ' r'elikim brojem pojmova: opisati na primer ono ,.: sno bili nas dvoje, ono Sto nam je bilo zajednid- 52
ko i ono u demu smo se razlikovali nije bio nimalo lak poduhvat. - Ja. Ti ne ja - poku5ah da objasnim pokretima' Sa tim se nije sloZila. - Da. Ti kao ja, ali ne baS - ispravih se' Donekle sam je ubedio, ali je i dalje bila sumnjida- va. - Ja, ti, zajedno, trdi, trdi - pokuSah da kaZem. PrsnuusmehipobeZe. Trdali smo po obroncima vulkana. Pramenovi Ayline kose i plameni jezdci koji su se dizali izkta- tera preplitali su se u podnevnom sivilu trepere6i is- tim bledilom. - Vatra. Kosa - rekoh joj. - Vatra jednako kosa. einilo se da sam je ubedio. - NUe li lepo? - upitah. - Lepo - odgovori. Sunce j e vei zalazilo ostavlj aj uii za sobom bledu- njav trag. Njegovi zraci su pod kosim uglom padali naiednu stenovitu padinu dinedi da zagasito kamenje tu i tamo zasvetluca. - Kamenje tamo nimalo isto. Nije li lepo? - rekoh. - Ne - odgovori i skrenu Pogled. - Kamenje tamo, nije li lepo? - bio sam uporan pokazujuii na svetlucavo sivo kamenje' - Ne. - Odbijala je da Pogleda. - Tebi, ja, kamenje tamo! - ponudih joj. - Ne, kamenje ovde! - odgovori Ayl, i zahvati pregr5t onog zagasitog. Ali ja sam ve6 bio otrdao. Vratih se s naramkom svetlucavog kamenja koje sam sakupio, ali jedva je naterah da ga uzme' - Lepol - pokuSavao sam da je ubedim' - Xet - bunila se, ali onda ga pogleda; daleko od odsjaja sundevih zraka, to kamenje je bilo zagasito kao i sve drugo; i tek tada rede: - LePol 54 Palaje noi, prva koju nisam proveo u zagrljaju sa stenom, i moZda mi se baS zbog toga udinila okrutno i,ratkom. Ako je svetlost svakog trenutka teitla da iz- bri(e Ayl, da me natera da posumnjam u njeno posto- ran1e, tama mi je ulivala sigurnost da je ona zista tu. pored mene. Ponovo dode dan da u sivo oboji Zemiju; moj po- gled je lutao ali je nije nalazio.Ispustih nemu5ti krik: -.{r'll Za5to si pobegla? - ali ona je bila tu ispred me- r:. i takode me je traZila kao Sto sam i ja traZio nju, re nalazeii me, te nemo kriknu: - Qfwfq! Gde si? - 'r'e dok se na5e odi nisu ponovo privikle na tu magli- -'rstu svetlost i u njoj razaznale konture obrve, lakta, roka. Tada sam poZeleo da Ayl obaspem poklonima, ali -'rnilo mi se da ni5ta nije dostojno nje. Tragao sam za s.' im onim Sto bi na neki nadin odudaralo odjednolid- :: povrSine ovoga sveta, za svim onim Stoje bilo obe- -:Zno kakvom Sarom ili pegom. Ali ubrzo shvatih da .no Ayl i ja imali razlidite ukuse, ako ne i sasvim su- ::otne: ja sam traZio jedan drugadiji svet izvan ove :-imorne patine koja je zarobljavala sve stvari i nije :l1 mogao promaii nijedan znak, nijedan nagove5taj :r on postoji (i zaista, ne5to je podinjalo da se menja: ,'i:rilo se da je ta bezbojnost na nekim mestima proia- :,na slaba5nom svetlo5du koja se prelivala); medu- :-n. Ayl je bila sreini stanovnik ti5ine koja vlada ta- :o _ede ne postoji ni jedna jedina vibracija; za nju je :', e ono Sto je pretilo da naru5i ovu savrSenu vizuelnu :- : utalnost predstavlj alo nepodno5lj iv nesklad ; za nju -: tek tamo gde je sivilo ugasilo i najmanju Zelju da :rde i5ta drugo do sivilo, tek je tamo podinjala lepo- _J- Kako smo uopSte mogli da se razumemo? Nijedna ::i'ar na ovome svetu, onakva kakvu su je nase odi vi- ::le. nije bila dovoljna daizrazi ono Sto smo oseiali
jedno za drugo, ali dok sam ja deznuo da iz svega unaokolo izvudem dotad nepoznate vibracije, ona je sve stvari lelela da svede na bezbojno nalidje njihove prave suStine. Iznenada, jedan meteorit prelete preko neba; nje- gov tedni zaineni omotad je na trenutak posluZio kao filter sundevim zracima, te ovaj svet iznenada obasja svetlost kakvu nikada pre toga nismo videli. U pod- noZju narandZastih litica otvarali su se modrocrveni ambisi a moje ljubidaste ruke pokazivale su na plam- te1i zeleni meteor, dok je misao za koju jo5 nisu po- stojale redi pokuSavala da se uoblidi na mojim usna- ma: - Ovo za tebe! Od mene ovo za tebe da, da, ovo je lepo! I dok sam to uzvikivao, okretao sam se oko sebe, nestrpljiv da vidim kakvim 6e svetlom u ovom sveop- Stem preobraienju da zablista Ayl: ali je ne videh, kao da je u tom iznenadnom proboju bezbojnog omotada ipak na5la nadina da se sakrije i neopaZeno zavude medu pukotine tog mozaika. - Ay1! Ne boj se, AyMzadi i pogledajI Ali meteorit se ve6 bio udaljio od Sunca i Zemlju je ponovo okovalo ono staro sivilo koje je u mojim zasenjenim odima izgledalo jo5 sivlje, i jednolidno, i sumorno, a Ayl vi5e nije bila tu. Doista je i5dezla. TraLio sam je ni sam ne znam koliko dana i noii. Bilo je to doba kada je svet ispro- bavao oblike kojima 6e se kasnije zaodenuti. Isproba- vao ih je u materijalu koji je imao na raspolaganju i koji ba5 nije bio najpogodniji buduii da tada jo5 ni5ta nije bilo konadno. Drveie od lave boje dima pruZalo je svoje dvornovate grane sa kojihje visilo tanu5no li- Sie od Skriljca. Leptirovi od pepela koji su nadletali glinena polja lepr5ali su iznad kristalnih krasuljaka. Ayl je mogla biti bezbojna senka koja se ljulja na jed- noj grani bezbojne Sume ili se saginje da ispod sivih Zbunova ubere sive pedurke. Stotinu puta poverovah da samje ugledao i isto toliko puta da samje ponovo izgubio. OstavivSi za sobom sumorne goleti stigoh do nastanjenih predela. U to doba, sluteii promene koje ie se tek dogoditi, nevidljivi neimari uoblidavali su prevremena oblidja jedne moguie daleke buduinosti. Prodoh krozjednu nura5ku metropolu sazdanu od ka- menih kula; projezdih planinom , toiu su bili usede- ni otvori poput isposnidkih ielija; stigoh do luke koja se nadnosila nad more od blata: udoh u iednu baStu u fgjoj su se iz pe5danih leja u nebo dizafi visoki men- nrl. Sivi kamen menhira bio je proSaran jedva vidlji- vim sivim Sarama. Zaustavih se. Usred tog parka igrala se Ayl sa svojim prijateljicama. Bacale su u vazduh loptu od kvarca i poku5avale daje uhvate pre nego Sto padne na zemlju. Jedan suviSe jak zamah donese loptu u moje ruke i ja je zgrabih. Ayline prijateljice se razleteSe da je na- du; a ja, kada videh da je ona ostala sama, bacih lop- tu u vazduh i ponovo je uhvatih. Ayl pritrda; krijuii se, nastavio sam da bacam uvis loptu od kvarca odvo- deii Ayl sve dalje i dalje. Najzad se pokazah; ona me izgrdi: zatim se nasmeja; i tako nastavismo da se igra- mo prolazeii kroz nepoznate predele. U to doba slojevi planete su te5kom mukom poku- Savali da uspostave ravnoteZu pod udarima zemljotre- sa. Svaki das bi po neki udar uzdrmao tlo pa su se iz- medu Ayl i mene otvarali bezdani preko kojih smo mi i dalje jedno drugom dobacivali loptu od kvarca. Ele- menti koji behu zarobljeni u srcu Zemlje nalazili su kroz te ponore put do slobode, i gledali smo kako se iz njih das pomaljaju kameni vrhovi planinskih vena- ca, das isparavaju fluidni oblaci, das izbijaju kljudali mlazevi.
Ne prekidajuii igru primetih kako se jedan penu- Savi sloj gasa Siri povr5inom Zemlje, kao kakva niska magla 5to se lagano diZe. Malopre nam je bila do dla- naka, a sada je ve6 doprla do kolena, zatim do stru- ka... Videh kako u Aylinim odima raste nesigurnost i strah; nisam Zeleo da je uznemirim i zato sam nasta- vio na5u igru kao da se ni5ta ne de5ava, ali sam i sam bio veoma zabrinut. Bilo je to ne5to sasvim novo, do tada nevideno: je- dan ogroman fluidni mehur nadimao se oko Zemlje obuhvatajuii je sa svih strana; pretio je da nas prekri- je od glave do pete, i to sa ko zna kakvim ishodom. Hitnuo sam loptu prema Ayl prebacujuii je preko pukotine koja se otvarala u zemlji, ali ispostavilo se da je hitac bio neobja5njivo kratak, mnogo kraii nego 5to sam naumio, te lopta pade u procep, ba5 tako: odjednom je postala veoma tedka, u stvari ne: zapra- vo se provalija stravidno pro5irila, te je Ayl sada bila daleko, stra5no daleko, s druge strane jednog tednog i ustalasanog prostranstva koje se otvorilo izmedu nas i penuSalo udaraju6i o stenovitu obalu, a ja sam se propinjao sa te obale viduii: - Ayll Ayl! - i moj je glas, u stvari zvuk, upravo zvuk moga glasa, odje- knuo tako snaZno kako nisam ni u snu mogao da za- mislim; ali, i pored toga, Sum talasa ga je nadjadao. Sve u svemu: zavladao je potpuni haos. Rukama pokrih zagluhnute uSi i u tom trenu ose- tih potrebu da zapu5im i nos i usta kako ne bih udisao tu prodornu me5avinu kiseonika i azota koja me je okruZivala, alijadi od svega bioje nagon da pokrijem odi jer mi se dinilo da ie mi iskoditi iz glave. Tedna masa koja se prostirala ispred mojih nogu odjednom dobi neku novu boju koja me zaslepi, i ja ispustih jedan neartikulisani krik koji 6e kasnije po- primiti sasvim precizno znalenje'. - Ayl! More je pla- vo! Velika promena na koju se odavno dekalo najzad se zbila. Na Zemlji su sada postojali vazduh i r.'oda. I nad tim plavim tek rodenim morem zalazlloje Sunce, koje se takode obojilo, i to nekom sasvim drugadijom i daleko intenzivnijom bojom. Ja sam oseiao potrebu da i dalje ispu5tam sulude krike, tipa: - Kako je crve- no Sunce. Avl! Avll Kako ie crveno! Pala je noe . Citie i mrak bio drugaciji. Trdao sam traZed Ayl, ispu5tajuii zvuke bez glave i repa kako blhizrazio ono Sto sam video: -Zvezde su Zutel Avll Ayl! Ne nadoh je ni te no6i, ni svih onih dana i no6i Sto su usledili. A oko mene svet se razmetao novim. stal- no drugadijim bojama, ruZidasti oblaci su se zguSnja- vali u ljubidaste kumuluse koji su odapinjali zla(ane munje; posle dugotrajnih oluja duge su se Sepurile u dosad nevidenim bojama, u svim mogu6im kombina- cijama. Ve6 je i hlorofil najavljivao svoj dolazak: ma- hovine i paprati su se zelenele u dolinama pored na- bujalih reka. Toje napokon bila scenografija dostojna Ayline lepote; ali, nje nije bilo! Abez nje ditava ta 5a- rolika rasko5 dinila mi se uzaludna, badena u vetar. Lutao sam Zemljom, gledao stvari koje sam po- znavao kao sive, svaki put ponovo zapanjen otkri6em da je vatra crvena, led beo, nebo plavo, zemlja mrka, da su rubini boje rubina, topazi boje topaza a boje smaragda smaragdi. A Ayl? Ma koliko ma5tao, nika- ko nisam mogao da zamislim u kakvim ie mi se bo- jama ona ukazati. Ponovo sam prona5ao ba5tu s menhirima koja se sada zelenela od drve6a i trave. U fontanama su pli- vale crvene i Zute i plave ribice. Ayline prijateljice su joS uvek skakutale po livadama dobacuju6i jedna dru- goj loptu koja se prelivala u duginim bojama: boZe, kako su se promenile! Jedna je bila plava bele koZe, druga crna maslinaste puti, tre6a smedokosa ru21(,a-
stih obraza, detvrta rida, posuta bezbrojnim zanosnim pegicama. - A Ayl? - uzviknuh, - A Ayl? Gde je? Kakva je? Za5to nije s vama? Usne njenih prijateljica behu crvene, zubi beli a je- zici i desni ruZidasti. RuZidaste su im bile i grudi. A odi akvamarin plave, crne kao najtamnija vi5nja, le- Snik smede i vinsko crvene. - Pa... Ayl... - odgovarale su - nema je viSe... ne znamo... - i nastavljale igru. Ja sam poku5avao da zamislim Aylinu kosu i koZu u svim mogu6im bojama, ali to mi nije polazilo za ru- kom i nije bilo kutka na Zemljr u koji nisam zavirio ffaLe1i je. "Ako nije ovde gore - pomislih - znadi da je do- le!" i dim naide prvi zemljotres bacih se u jednu pu- kotinu, dole, duboko u utrobu Zemlje. - Ayl! Ayl! - dozivao sam u mraku - Ayl! Dodi da vidi5 kako je napolju lepo! Ostavsi bez glasa, uiutah. I u tom trenutku odgo- vori mi Aylin glas, priguSen i tih. - Pssst. Ovde sam. Za5to toliko vide5? Sta hode5? Bio je mrkli mrak. - Ayll Izadi sa mnoml Kad bi samo znala: napolju... - Ne svida mi se napolju. - Ali ti, onda... - Onda je bilo onda. Sada je drugadije. Do5ao je sav taj haos. Slagah: - Ma ne, bila je to samo trenutna prome- na svetlosti. Kao onda kada je pro5ao meteorit! Sada je gotovo ! Sve je opet kao pre. Dodi, ne boj se. - Ako izade, razmi5ljao sam, nakon prvih trenutaka zbunje- nosti navi6i 6e se na boje, bi6e sredna i shvati6e da sam lagao za njeno dobro. - Stvarno? -Zato bih izmi5ljao? Dodi, dopusti da te izvedem napolje. - Ne. Ti podi napred. Ja iu te pratiti. - Ali ja jedva dekam da te vidim. - Videie5 me samo onakvu kakvu ja Zelim da me vidiS. Idi napred i ne okreii se. Teluridki potresi otvarali su nam put. Slojevi stena su se lepezasto raslojavali i mi smo se provladili kroz te meduprostore.Iza svojih leda duo sam Aylin laga- ni korak. Jo5 jedan zemljotres i bidemo napolju. Trdao sam po stepenastim plodama od bazalta i grani- ta koje su se listale kao stranice knjige: i vei se u dnu cepala stena kroz koju iemo izaii napolje, r,ei se kroz taj otvor nazirala zelena i suncem okupana kora Zemlje, ved je svetlost traLlla svoj put kroz tamu ka- ko bi nam po5la u susret. I evo: najzad 6u videti kako blistaju boje na Aylinom licu... Okrenuh se da je po- gledam. Zafuh krik moje voljene koja se povladila natrag u mrak; moje odi, joS uvek zaslepljene onom svetloS6u, ne razaznaie niSta, a onda tutnjava zemljotresa zaglu- 5i svaki zvuk ijedna kamena ploda se iznenada podi- Ze. r'ertikalna, i razdvoii nas. - Ayl I Gde si? Poku5aj da predeS na ovu stranu, br- zo,pre nego Sto se stena zauvekudvrstil - i trdao sam duZ tog zidatraLeei prolaz, ali glatka i siva povr5ina bila je kompaktna, bez ijednog otvora. Na tom mestu formirao se jedan ogroman planin- ski masiv. Dok sam ja bio izbaden napolje, na otvore- no, Ayl je ostala iza te kamene plode, zarobljena u utrobi Zemlje. - Ayl! Gde si, Ayl? Zaito nisi sa ove strane? - i lu- tao sam pogledom po predelu koji se prostirao preda mnom. I iznenada, te livade boje graika na kojima su cvetali prvi skerletni makovi, ta jarkoZuta polja koja su brazdala crvenkaste breZulike Sto su se stepenasto 6l
spu5tali prema moru svetlucavom od tirkiznih odbije- saka, sve mi se udini tako bljutavo, tako banalno, ta- ko laZno, tal(o u suprotnosti s Aylinom lidno56u, s Aylinim svetom, s Aylinom predstavom o lepoti, te shvatih da njeno mesto nikada ne bi moglo biti sa ove strane. I s bolom i strahom spoznah da sam ja ostao sa ov-€ strone, da viSe nikada neiu moiu da pobegnem od ovih zlaianih i srebrnkastih odsjaja, ouih o6laka koji se iz plavog prelivaju u ruZidasto, ovih zelenih li- stiia koji svake jeseni Zute, i da je Aylin savrSeni svet zauvek izgubljen, do te mere izgubljen da viSe nisam mogao ni da ga zamislim, i nije ostalo viSe niSta 5to bi, makar iz daleka, moglo na njega da me podseti, ni- Sta osim ove hladne plode od sivog kamena. TGRE BEZ GRANICA Ako se galaksije udaljuju, razredenost univer.uma biva kompenzirana forntiranjem novih galaksija sa- stavljenih od materije koja se stvara ex novo. Kako bi srednja gustino univerzuma ostala nepromenjena, do- voljno je da se svakih 250 miliona godina stt,ori jedan atom vodonika na 40 kubnih santimetara prostora u ekspanziji. (Ova teorija, prozvana ,,veino stanje" u suprotnosti je sa pretpostavkom da je univerzum na- stao u jednom trenu, kao posledica velike eksplozije). Bio sam dete a vei sam to primeiivao - reie Arufq - Atome vodonika sam poznavao svaki pona- osob, te kada bi iznikao neki novi, to nije moglo da mi promakne. U doba mog detinjstva u ditavom uni- verzumu nije bilo nideg drugog s dim bi se moglo igrati osim atoma vodonika, i mi smo se neprekidno igrali, ja i jo5 jedan dedak mojih godina po imenu Pfwfp. Kako smo se igrali? Odmah iete duti. Buduii da je prostor bio zakrivljen mi smo duZ njegove krivulje bacali atome, kao da su bilijarske kugle, i ko bi viSe dobacio njegov je atom pobedivao. Pre nego sto bi- smo hitnuli atom trebalo je dobro proceniti zamah, putanju, umeti iskoristiti magnetna i gravitaciona po- lja, u suprotnom loptica bi zavriavala izvan piste i ispadala iz igre. OJ
352483086 italo-kalvino-kosmikomike
352483086 italo-kalvino-kosmikomike
352483086 italo-kalvino-kosmikomike
352483086 italo-kalvino-kosmikomike
352483086 italo-kalvino-kosmikomike
352483086 italo-kalvino-kosmikomike
352483086 italo-kalvino-kosmikomike
352483086 italo-kalvino-kosmikomike
352483086 italo-kalvino-kosmikomike
352483086 italo-kalvino-kosmikomike
352483086 italo-kalvino-kosmikomike
352483086 italo-kalvino-kosmikomike
352483086 italo-kalvino-kosmikomike
352483086 italo-kalvino-kosmikomike
352483086 italo-kalvino-kosmikomike
352483086 italo-kalvino-kosmikomike
352483086 italo-kalvino-kosmikomike
352483086 italo-kalvino-kosmikomike
352483086 italo-kalvino-kosmikomike
352483086 italo-kalvino-kosmikomike
352483086 italo-kalvino-kosmikomike
352483086 italo-kalvino-kosmikomike
352483086 italo-kalvino-kosmikomike
352483086 italo-kalvino-kosmikomike
352483086 italo-kalvino-kosmikomike
352483086 italo-kalvino-kosmikomike
352483086 italo-kalvino-kosmikomike
352483086 italo-kalvino-kosmikomike
352483086 italo-kalvino-kosmikomike
352483086 italo-kalvino-kosmikomike
352483086 italo-kalvino-kosmikomike
352483086 italo-kalvino-kosmikomike
352483086 italo-kalvino-kosmikomike
352483086 italo-kalvino-kosmikomike
352483086 italo-kalvino-kosmikomike
352483086 italo-kalvino-kosmikomike
352483086 italo-kalvino-kosmikomike
352483086 italo-kalvino-kosmikomike
352483086 italo-kalvino-kosmikomike
352483086 italo-kalvino-kosmikomike
352483086 italo-kalvino-kosmikomike
352483086 italo-kalvino-kosmikomike
352483086 italo-kalvino-kosmikomike
352483086 italo-kalvino-kosmikomike
352483086 italo-kalvino-kosmikomike
352483086 italo-kalvino-kosmikomike
352483086 italo-kalvino-kosmikomike
352483086 italo-kalvino-kosmikomike
352483086 italo-kalvino-kosmikomike
352483086 italo-kalvino-kosmikomike

Recommended

Jovo ilukic-luciferov-apostol
Jovo ilukic-luciferov-apostolJovo ilukic-luciferov-apostol
Jovo ilukic-luciferov-apostolzoran radovic
 
Nindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umre
Nindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umreNindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umre
Nindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umrezoran radovic
 
Плава звезда- Презентација Николине и Катарине
Плава звезда- Презентација Николине и КатаринеПлава звезда- Презентација Николине и Катарине
Плава звезда- Презентација Николине и КатаринеИвана Цекић
 
Fizika astronomija
Fizika astronomijaFizika astronomija
Fizika astronomijaDusan Jakovljevic
 
Nindja 059 derek finegan - osveta nindje
Nindja 059 derek finegan - osveta nindjeNindja 059 derek finegan - osveta nindje
Nindja 059 derek finegan - osveta nindjezoran radovic
 
Naš prijatelj Mesec (1. deo)
Naš prijatelj Mesec (1. deo)Naš prijatelj Mesec (1. deo)
Naš prijatelj Mesec (1. deo)Astronomsko drustvo Alfa
 
Aeds3939
Aeds3939Aeds3939
Aeds3939Teodor Juga
 
"Mitovi i zvezde" prof. dr Dragan Gajić
"Mitovi i zvezde" prof. dr Dragan Gajić"Mitovi i zvezde" prof. dr Dragan Gajić
"Mitovi i zvezde" prof. dr Dragan GajićAstronomsko drustvo Alfa
 

Recommended

Jovo ilukic-luciferov-apostol
Jovo ilukic-luciferov-apostolJovo ilukic-luciferov-apostol
Jovo ilukic-luciferov-apostolzoran radovic
 
Nindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umre
Nindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umreNindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umre
Nindja 039 derek finegan - covek koji nije umeo da umrezoran radovic
 
Плава звезда- Презентација Николине и Катарине
Плава звезда- Презентација Николине и КатаринеПлава звезда- Презентација Николине и Катарине
Плава звезда- Презентација Николине и КатаринеИвана Цекић
 
Fizika astronomija
Fizika astronomijaFizika astronomija
Fizika astronomijaDusan Jakovljevic
 
Nindja 059 derek finegan - osveta nindje
Nindja 059 derek finegan - osveta nindjeNindja 059 derek finegan - osveta nindje
Nindja 059 derek finegan - osveta nindjezoran radovic
 
Naš prijatelj Mesec (1. deo)
Naš prijatelj Mesec (1. deo)Naš prijatelj Mesec (1. deo)
Naš prijatelj Mesec (1. deo)Astronomsko drustvo Alfa
 
Aeds3939
Aeds3939Aeds3939
Aeds3939Teodor Juga
 
"Mitovi i zvezde" prof. dr Dragan Gajić
"Mitovi i zvezde" prof. dr Dragan Gajić"Mitovi i zvezde" prof. dr Dragan Gajić
"Mitovi i zvezde" prof. dr Dragan GajićAstronomsko drustvo Alfa
 
Татјана Крповић.pdf,metodička prnulla bodovaiprema
Татјана Крповић.pdf,metodička prnulla bodovaipremaТатјана Крповић.pdf,metodička prnulla bodovaiprema
Татјана Крповић.pdf,metodička prnulla bodovaipremaОсновна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
Uverenje (1).pdf,onlajn , uverenje o savladanoj obuci
Uverenje (1).pdf,onlajn , uverenje o savladanoj obuciUverenje (1).pdf,onlajn , uverenje o savladanoj obuci
Uverenje (1).pdf,onlajn , uverenje o savladanoj obuciОсновна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
Sertifikat.pdf,BBC,Microbit, onlajn,vebinar
Sertifikat.pdf,BBC,Microbit, onlajn,vebinarSertifikat.pdf,BBC,Microbit, onlajn,vebinar
Sertifikat.pdf,BBC,Microbit, onlajn,vebinarОсновна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
BBC sertifikat ,Microbit ,kritičko mišljenje
BBC sertifikat ,Microbit ,kritičko mišljenjeBBC sertifikat ,Microbit ,kritičko mišljenje
BBC sertifikat ,Microbit ,kritičko mišljenjeОсновна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
Potvrda o učešću Kletovog vebinaronlinea
Potvrda o učešću Kletovog vebinaronlineaPotvrda o učešću Kletovog vebinaronlinea
Potvrda o učešću Kletovog vebinaronlineaОсновна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
Tatjana Krpović Certificate of participation.pdf
Tatjana Krpović Certificate of participation.pdfTatjana Krpović Certificate of participation.pdf
Tatjana Krpović Certificate of participation.pdfОсновна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
Avanture duha u carstvu digitalnih medija
Avanture duha u carstvu digitalnih medijaAvanture duha u carstvu digitalnih medija
Avanture duha u carstvu digitalnih medijaОсновна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
Tribina,vebinar,Klet, Kompas za kreativan čas
Tribina,vebinar,Klet, Kompas za kreativan časTribina,vebinar,Klet, Kompas za kreativan čas
Tribina,vebinar,Klet, Kompas za kreativan časОсновна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
sertifikat-2023-10-740-36297.pdf
sertifikat-2023-10-740-36297.pdfsertifikat-2023-10-740-36297.pdf
sertifikat-2023-10-740-36297.pdfОсновна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
22 ideje za otpornost - zbirka nastavnih listića za razvoj emocionalne otporn...
22 ideje za otpornost - zbirka nastavnih listića za razvoj emocionalne otporn...22 ideje za otpornost - zbirka nastavnih listića za razvoj emocionalne otporn...
22 ideje za otpornost - zbirka nastavnih listića za razvoj emocionalne otporn...Основна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
Srpski jezik 5 Klett operativni planovi APV (1).docx
Srpski jezik 5 Klett operativni planovi APV (1).docxSrpski jezik 5 Klett operativni planovi APV (1).docx
Srpski jezik 5 Klett operativni planovi APV (1).docxОсновна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
Potvrda - Psihološka podrška u vreme tuge, straha i brige - Kreativni centar,...
Potvrda - Psihološka podrška u vreme tuge, straha i brige - Kreativni centar,...Potvrda - Psihološka podrška u vreme tuge, straha i brige - Kreativni centar,...
Potvrda - Psihološka podrška u vreme tuge, straha i brige - Kreativni centar,...Основна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
Potvrda-ucesca-STEM-za-roditelje.pdf
Potvrda-ucesca-STEM-za-roditelje.pdfPotvrda-ucesca-STEM-za-roditelje.pdf
Potvrda-ucesca-STEM-za-roditelje.pdfОсновна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
9. Student Certificates.pdf
9. Student Certificates.pdf9. Student Certificates.pdf
9. Student Certificates.pdfОсновна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
Uverenje.pdf
Uverenje.pdfUverenje.pdf
Uverenje.pdfОсновна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
Uverenje (1).pdf
Uverenje (1).pdfUverenje (1).pdf
Uverenje (1).pdfОсновна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
sertifikat-2021-9-150-8356.pdf
sertifikat-2021-9-150-8356.pdfsertifikat-2021-9-150-8356.pdf
sertifikat-2021-9-150-8356.pdfОсновна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
sertifikat-2022-16-301-18505.pdf
sertifikat-2022-16-301-18505.pdfsertifikat-2022-16-301-18505.pdf
sertifikat-2022-16-301-18505.pdfОсновна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
Blanchard-makroekonomija.pdf
Blanchard-makroekonomija.pdfBlanchard-makroekonomija.pdf
Blanchard-makroekonomija.pdfОсновна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
Strucno uputstvo-angazovanje zaposlenih u ustanovama obrazovanja.pdf
Strucno uputstvo-angazovanje zaposlenih u ustanovama obrazovanja.pdfStrucno uputstvo-angazovanje zaposlenih u ustanovama obrazovanja.pdf
Strucno uputstvo-angazovanje zaposlenih u ustanovama obrazovanja.pdfОсновна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 

More Related Content

More from Основна школа "Миливоје Боровић" Мачкат

More from Основна школа "Миливоје Боровић" Мачкат (20)

Татјана Крповић.pdf,metodička prnulla bodovaiprema
Татјана Крповић.pdf,metodička prnulla bodovaipremaТатјана Крповић.pdf,metodička prnulla bodovaiprema
Татјана Крповић.pdf,metodička prnulla bodovaiprema
 
Uverenje (1).pdf,onlajn , uverenje o savladanoj obuci
Uverenje (1).pdf,onlajn , uverenje o savladanoj obuciUverenje (1).pdf,onlajn , uverenje o savladanoj obuci
Uverenje (1).pdf,onlajn , uverenje o savladanoj obuci
 
Sertifikat.pdf,BBC,Microbit, onlajn,vebinar
Sertifikat.pdf,BBC,Microbit, onlajn,vebinarSertifikat.pdf,BBC,Microbit, onlajn,vebinar
Sertifikat.pdf,BBC,Microbit, onlajn,vebinar
 
BBC sertifikat ,Microbit ,kritičko mišljenje
BBC sertifikat ,Microbit ,kritičko mišljenjeBBC sertifikat ,Microbit ,kritičko mišljenje
BBC sertifikat ,Microbit ,kritičko mišljenje
 
Potvrda o učešću Kletovog vebinaronlinea
Potvrda o učešću Kletovog vebinaronlineaPotvrda o učešću Kletovog vebinaronlinea
Potvrda o učešću Kletovog vebinaronlinea
 
Tatjana Krpović Certificate of participation.pdf
Tatjana Krpović Certificate of participation.pdfTatjana Krpović Certificate of participation.pdf
Tatjana Krpović Certificate of participation.pdf
 
Avanture duha u carstvu digitalnih medija
Avanture duha u carstvu digitalnih medijaAvanture duha u carstvu digitalnih medija
Avanture duha u carstvu digitalnih medija
 
Tribina,vebinar,Klet, Kompas za kreativan čas
Tribina,vebinar,Klet, Kompas za kreativan časTribina,vebinar,Klet, Kompas za kreativan čas
Tribina,vebinar,Klet, Kompas za kreativan čas
 
sertifikat-2023-10-740-36297.pdf
sertifikat-2023-10-740-36297.pdfsertifikat-2023-10-740-36297.pdf
sertifikat-2023-10-740-36297.pdf
 
22 ideje za otpornost - zbirka nastavnih listića za razvoj emocionalne otporn...
22 ideje za otpornost - zbirka nastavnih listića za razvoj emocionalne otporn...22 ideje za otpornost - zbirka nastavnih listića za razvoj emocionalne otporn...
22 ideje za otpornost - zbirka nastavnih listića za razvoj emocionalne otporn...
 
Srpski jezik 5 Klett operativni planovi APV (1).docx
Srpski jezik 5 Klett operativni planovi APV (1).docxSrpski jezik 5 Klett operativni planovi APV (1).docx
Srpski jezik 5 Klett operativni planovi APV (1).docx
 
Potvrda - Psihološka podrška u vreme tuge, straha i brige - Kreativni centar,...
Potvrda - Psihološka podrška u vreme tuge, straha i brige - Kreativni centar,...Potvrda - Psihološka podrška u vreme tuge, straha i brige - Kreativni centar,...
Potvrda - Psihološka podrška u vreme tuge, straha i brige - Kreativni centar,...
 
Potvrda-ucesca-STEM-za-roditelje.pdf
Potvrda-ucesca-STEM-za-roditelje.pdfPotvrda-ucesca-STEM-za-roditelje.pdf
Potvrda-ucesca-STEM-za-roditelje.pdf
 
9. Student Certificates.pdf
9. Student Certificates.pdf9. Student Certificates.pdf
9. Student Certificates.pdf
 
Uverenje.pdf
Uverenje.pdfUverenje.pdf
Uverenje.pdf
 
Uverenje (1).pdf
Uverenje (1).pdfUverenje (1).pdf
Uverenje (1).pdf
 
sertifikat-2021-9-150-8356.pdf
sertifikat-2021-9-150-8356.pdfsertifikat-2021-9-150-8356.pdf
sertifikat-2021-9-150-8356.pdf
 
sertifikat-2022-16-301-18505.pdf
sertifikat-2022-16-301-18505.pdfsertifikat-2022-16-301-18505.pdf
sertifikat-2022-16-301-18505.pdf
 
Blanchard-makroekonomija.pdf
Blanchard-makroekonomija.pdfBlanchard-makroekonomija.pdf
Blanchard-makroekonomija.pdf
 
Strucno uputstvo-angazovanje zaposlenih u ustanovama obrazovanja.pdf
Strucno uputstvo-angazovanje zaposlenih u ustanovama obrazovanja.pdfStrucno uputstvo-angazovanje zaposlenih u ustanovama obrazovanja.pdf
Strucno uputstvo-angazovanje zaposlenih u ustanovama obrazovanja.pdf
 

352483086 italo-kalvino-kosmikomike

  • 1.
  • 2. KOSMIKOMIKE ITALO KALVINO REC I MISAO KNJIGA 481 S italijanskog prevele ANA SRBINOVIC ELIZABET VASILJEVIE CIP - Karanornaaqaj a y ny6nr.maqujrE Hapogua 6lr6lnorera Cp6uje, Eeorpat 850-32 KAJIBI4HO, Il'rato Kosmikomike / Italo Kalvino ; [s italijanskog prevele Ana Srbinovi6, Elizabet Vasiljevidl. Beograd : Rad, i998 lneo- grad : Zuhra). - 158. str. i 2l cm. - (Red i misao ; knj. 484) Prevod dela: Le Cosmicomiche / Italo Calvino. - Autor o ovoi knjizi: str. 157 ;O autoru i ovom prevodu: str. 16l. rsBN 86-09-00555-0 ID=62463'156 ZDAVAEKO PREDUZECE ..RAD" BEOGRAD
  • 3. IZVORNIK Italo Calvino Le Cosmicomiche O1993 by Palomar S.r.l. Arnoldo Mondadori Editore S.p.A., Milano Originalni naslovi prevedenih prida La distanza della Luna Sul far del giorno Un segno nello spazio Tutto in un punto Senza colori Giochi senza fine Lo zio acquatico Quanto scommettiamo I Dinosauri La forma dello spazio Gli anni-luce La spirale MESEC SE UDALJAVAI Nekada davno, prema ser Diordiu H. Darvinu, Me- sec je bio veoma blizu Zemlje. Malo-pomalo, plime i oseke su ga odgurnule daleko: plime i oseke koje on, Mesec, izaziva u zemaljskimvodarpa i usled kojih Zem- lja polako gubi energiju. To mi je dobro poznato! - uzviknu stari gJ*Mfq - vi se toga ne mozete sedati, ali ja se seiam. Stalno nam je visio nad glavom, taj Mesec, neizmerno velik: za vreme u5tapa - nodi behu bistre poput dana, okupane svetlo5du boje maslaca * dinilo se da 6e nas zgnjedi- ti; za vreme mladog meseca kotrljao se nebom kao crni kiSobran no5en vetrom; a izmedu mladog i pu- nog meseca rogovi bi mu pali tako nisko da smo ne- prekidno strepeli da 6e se zabiti u vrh kakvog grebe- na i tu ostati usidren. Ali, ditav mehanizam njegovih faza odvijao se sasvim drugadije nego danas: zato sto su udaljenosti od Sunca bile drugadije, i orbite, i na- gib - ne se6am se vi5e d,ega; najzad, po5to su Zemlja i Mesec bili tako priljubljeni, eklipse su bile veoma deste: nemojte ni sumnjati da ove dve be5tije nisu na- lazile nadina da jedna drugoj neprestano prave senku. Orbita? Eliptidna, razume se, eliptidna: ovde, iz- nad na5ih glava, bila je spljo5tena a tamo je stremila u daljinu. Kada se Mesec spuStao, nastupale su plime
  • 4. dirivao, bio pokriven korom od oStre krljuSti. Lidio je na stomak ribe a i mirisao je, koliko se ja se6am, ako ne ba5 na ribu ono tek ne5to blaZe, na dimljenog loso- sa. A. u stvari, jedva da smo ga i sa vrha merdevina, balansirajuii na poslednjoj predki, mogli dodirnuti rukom. Rastojanje nam je bilo dobro poznato (tada joS nismo znali da se udaljava); jedino na Sta je treba- lo obratiti paZnju bilo je kako se uhvatiti. Birao sam krljuSt koja mi je delovala stabilno (svi smo se redom penjali, u grupama od po petoro ili Sestoro), dvrsto bih se hvatao prvo jednom a onda drugom rukom i is- tog trenutka bih osetio kako mi merdevine i damac iz- midu ispod nogu dok me kretanje Meseca otima od Zemljine privladne sile. Da, Mesec je imao snagu da te otrgne, to je postajalo jasno tek u trenutku prelaska: valjalo je baciti se naglo uvis, napraviti neku vrstu salta, dvrsto se uhvatiti za krlju5t i zamahnuti nogama kako bi se pri padu na Mesedevo tlo dodekao na no- ge. Onima naZemljt to je izgledalo kao da visi5 s gla- vom nadole, dok si ti u stvari bio u onom normalnom poloZaju, s tim 5to bi te ako digne5 pogled dekalo iznenadenje, jer bi iznad svoje glave ugledao svetlu- cavi morski pla5t, a na njemu damac i naopadke okre- nute drugare kako se nji5u kao grozd na dokotu. Onaj koji je ispoljavaa izuzetan talenat za te sko- kove bio je moj rodak gluvonja. U dodiru sa Mesede- vim tlom (uvek je prvi skakao s merdevina) njegove koidate ruke iznenada su postajale gipke i sigurne. Odmah su pronalazile mesto gde 6e se uhvatiti, Stavi- 5e, izgledalo je kao da se on samo pritiskom dlanova drh za koru satelita. Jednom mi se dak udinilo da mu Mesec, dok je pruZao ruke, hrli u susret. On je isto tako ve5to i silazio naZemlju,Sto je bio daleko teZi poduhvat koji se za sve ostale sastojao od skoka uvis, Sto je mogu6e viSe, podignutih ruku (gle- i niko ih nije mogao obuzdati. Bilo je noii kada je pun Mesec bio straSno nisko a plima :tra5no visoka te je za dlaku faliro da se Mesec okupa u moru; recimo: sa- mo nekoliko metara. Da li smo ikada poku5ali da se popnemo? Kako da ne! Bilo je dovoljno priii mu damcem, osloniti na njega merdevine i popeti se. Mesto gde je Mesec bio najbliZi ZemIji nalazilo se na oudini. nadomak Cinkanih hddi. Isli smo onim malim plutanim damcima na vesla, okruglim i plit- kim, koji su se tada koristili. Uvek nas je bilo mnogo: ja, kapetan Vhd Vhd, njegova Zena, moj rodak gluvo- nja, a ponekad i mala Xlthlx, koja tada nije mogla imati viie od dvanaest godina. Voda je tih noii bila kao ogledalo, srebrila se poput Live, a ribe u njoj, lju- bidaste, ne uspevajudi da se odupru privladnoj snazi Meseca, isplivavale su na povriinu, a sa njima i ho- botnice i meduze boje Safrana. Vazduhorn su nepre- kidno proletale maju5ne Zivotinje - ra(i1i,lignje, a ta- kode i siiu5ne providne alge i grandice korala - koje su se odvajale od mora i zavr5avale na Mesecu, vise- ii sa te krednjadke tavanice, ili su pak ostajale da leb- de u vazduhu u svetlucavim rojevima koje smo raste- rivali ma5uii listovima banane. Radili smo ovako: u damcu smo nosili merdevine, jedan ih je drLao, drugi bi se penjao na vrh, a treii se za to vreme trudio da dovesla do ispod samog Mese- ca; zbog toga je bilo poZeljno da nas bude Sto vi5e (naveo sam vam samo one glavne). Kada bi se damac pribliZio Mesecu, onaj na vrhu merdevina bi uplaSe- no povikao: - Stoj! Stoj! Udari6u glavom! - uvek smo imali taj utisak kada bi nam se onako ogroman nadneo nad glavom, onako hrapav s o5trim izbodina- ma i krecavim i razjapljenim ponorima. Danas je moZda drugadije ali tada je Mesec, ili bolje redeno njegov donji deo, trbuh Meseca, sve u svemu onaj deo koji je bio toliko blizuZemlji da ju je gotovo do-
  • 5. kako je sneti na Zemlju. Radili smo ovako: sadrZaj svake ka5ike bacao se uvis pri demu smo kaSiku drZa- li obema rukama koristeii je kao katapult. Kajmak je leteo i, ako bi zamah bio dovoljno jak, zavrSavao ras- pljeskan na tavanici, odnosno morskoj povrSini. Kada bi jednom tu dospeo, ostajao je da pluta i ondaje vei bilo lako izvu(i ga na damac. I u ovom bacanju moj rodak gluvonja bio je izuzetno ve5t. Imao je preciznu ruku i oStro oko. Samo jednim hicem uspevao je da nacilja vedro koje smo mi u damcu pruZali ka njemu. Meni se medutim dogadalo da omanem. SadrZaj ka5i- ke ne bi uspeo da pobedi privladnu snagu Meseca te bi zavr5io u mom oku. Ali, mogao bih do sudnjeg dana da vam pridam o poduhvatima u kojima je moj rodak briljirao. Taj po- sao cedenja Mesedevog mleka iz krlju5ti bio je za nje- ga dedija igra; ponekad je umesto ka5ike pod koru za- vladio golu ruku, ponekad samo prst. Nije i5ao redom vei je birao udaljena mesta skaku6u6i od jednog do drugog, kao da je hteo da se na5ali s Mesecom, da ga iznenadi ili, jednostavno, da ga zagolica. A tamo gde bi on zavukao prste, mleko je Sikljalo kao iz kozijeg vimena. Tako da nama nije ostajalo ni5ta drugo nego da idemo za njim i ka5ikom skupljamo kaSu koju je on sad odavde sad odande istiskivao; ali sve je to bi- lo idi mi - dodi mi, jer je gluvonjin plan kretanja bio daleko od svake logidne pretpostavke. Na primer, bi- lo je mesta koje je dodirivao tek iz puke Zelje; proce- pe izmedu krlju5ti, gole i neZne nabore Mesedevog te- la. Ponekad moj rodak nije istiskivao ka5u prstima ruke vei - uz pomo6 jedne dobro sradunate kretnje u nizu svojih skokova - palcem na nozi (na Mesec se penjao bos), i dinilo se da mu je to bio vrhunac zaba- ve, sudedi po ciktaju koji bi proizvela njegova resica i po dipanju koje bi nakon toga usledilo. dano sa Meseca, jer gledano saZemlje to je pre lidilo na skok na glavu, ili na sunovrat.r dubinu, s rukama koje vise), sve u svemu poput skoka sa Zemlje samo 5to sada nismo imali merdevine ier na Mesecu niie bi- lo nidega o Sta bismo ih mogii osloniti. Medutim, umesto da se baci podignutih ruku, moj rodak bi se saginjao prema Mesedevoj povr5ini s glavom nadole, kao da se sprema za salto, i podinjao da skakuie osla- njajudi se o ruke. Nama je iz damca izgledalo kao da stoji uspravno u vazduhu i pridrZava ogromnu Mese- devu kuglu koja poskakuje pod udarcima njegovih dlanova, sve dok nam njegove noge ne bi do5le na do- hvat, i u tom trenu bismo ga Sdepali i povukli dole u camac. Sada iete me pitati kog smo davola traLlli na Me- secu; evo, objasniiu vam. ISli smo da sakupljamo mleko, opremljeni velikom ka5ikom i vedrom. Mese- devo mleko je bilo veoma gusto, kao kajmak, i nasta- jalo je u procepima izmedu krlju5ti usled vrenja ra- znih tela i tvari zemaljskog porekla Sto su doletale sa polja i iz Suma i laguna koje je satelit nadletao. Sasto- jalo se uglavnom od biljnih sokova, punoglavaca, bi- tumena, le6e, pdelinjeg meda, kristala skroba, jesetri- ne ikre, budi, cvetnog praha, Lelatinoznih tvari, cn'a, smole, bibera, mineralnih soli, sagorljivih matenja. Bilo je dovoljno zavu1ika5iku izmedu krljuSti koje su prekrivale korasto tlo Meseca i izvuCije punu ovog dragocenog buikuriSa. Ne u predi5ienom stanju, ra- zume se; bilo je puno otpadaka; u toku vrenja (s ob- zkom da je Mesec prolazio kroz polja vrelog vazdu- ha iznad pustinja) nisu se sva tela rastvarala; neka od njih bi tu jednostavno ostajala zabodena: nokti i hr- skavice, ekseri, morski konjici, koStice i peteljke, krhotin.' posuda, udice, katkad i pokoji de5alj. Stoga je nakon sakupljanja ovu ka5u trebalo prodistiti, pro- pustiti kroz cediljku. Ali problem nije bio u tome ve6
  • 6. Mesedevo tlo nije bilo ravnomerno prekriveno lju- skama vei su tu i tamo pucala ogcljena prostranstva nepravilnog oblika od bezbojne kl.izave gline' Gluvo- niu su te mekane povr5ine mamile da skade na na1- eiraniie moguie nadine ili da leti poput ptice, kao da ie Zelbo daielim svoiim bi6em uroni u tu Mesedevu taSu. Poito se tako skaduii postepeno udaljavao, na- kon izvesnog vremena nestao bi nam s vidika' Na Mesecu je bilo predela koje nikada nismo imali razlo- ga niti Z-etie Oa lstraZujemo a moj rodak.je baS tamo 6dlazio; ji sam pak sebi uvrteo u glavu da svi ti sko- kovi i izmotavania koje je pred nama izvodio nisu bi- li niSta drugo do priprema, predigra za ne5to tajan- stveno 5to Je imaio -da se dogodi u tim skrivenim zonama. dudno neko raspoloZenje obuzimalo nas je u tim noiima na pudini, nadomak Cinkanih hridi; veselo, ali bremenito nekom neizvesno56u, kao da smo u gla- vi umesto mozga imali ribu koja pluta privudena Me- secom. I plovifibismo tako, uz svirku i pesmu' 11aP9- tanova i.ena je svirala harfu; imala je duge ruke koje su se u tim nodima srebrile kao jegulje, i senovite i ta- ianstvene pazuhe poput morskih jeZeva; a zvuk harfe tio 1. tako sladahi prodoran, tako sladak i prodoran da se gotovo nije mogao podneti,lg sm.o bili prinude- ni Oa ispuStumo Oug. iauke, ne toliko da bismo prati- li muziku ve6 da bismo za5titili u5i' Na morsku povr5inu iztanjale su providne medu- ze, neznalflo bi zatreperile a onda se bacale ka Mese- cu, talasaju6i se. Maia Xlthlx se zabavljala hvataju6i ih u vazduhu, mada to nije bilo nimalo lako' Jednom ftiliko*, dok je prui-aIi rudice da zgrabi jednu ,od njih, poskodilaje te se i ona naSla u vazduhu' A po5to i,J Uiti mr5avicl, nedostajala joj je taman koja unca uiS. au bi je teLa, savladav5i Mesedevu privladnu sna- gu, vratila"naZe,mlju i tako je letela zajedno s medu- 11 zama, lebdeCi iznad mora. Isprva se upla5i, zaplaka, a onda se nasmeja i pode da se igra hvatajuii u letu ra- diie i ribice, neke je dak stavljala u usta i grickala ih. A mi smo je veslajuii pratili: Mesec je grabio svojom putanjom vukuii za sobom po nebu taj veo od morske faune i ditavjedan plaSt dugadkih ukovrdZanih algi, i devojdicu koja je lelujala usred svega toga. Imala je Xlthlx dve tanudne kikice koie kao da su same za se- be letele, stremeii ka Meselu; u meduvremenu se dZilitala, mlatarala nogama po vazduhu pokuSavajuii da se odupre toj sili, a darape su joj - sandale je izgu- bila u letu - klizile s nogu i visile nadole privudene Zemljinom teZom. Mi koji smo se zatekli na merde- vinama poku5avali smo da je dohvatimo. To Sto joj je palo na pamet da jede lebdeie Zivoti- njice pokazalo se kao veoma mudro; Sto ie vi5e dobi- jala na teLini, Xlthlx je bila sve bliZe Zemtji; Staviie, poSto je od svih tih lelujavih tela njeno imalo najveiu masu, mekuSci, alge i plankton lepili su se za nju, te je devddica ubrzo bila prekrivena si6u5nim silicijum- skrm ljuSturama, hitinskim i korniadinim oklopima i vlatima morske trave. I Sto se viie zapetljavaia u to klupko, to se sve vi5e oslobadala Mesedevog uticaja, sve dok nije dodirnula povr5inu vode i bu6nula u nju. Doveslali smo do nje i izvukli je na damac: njeno telo jo5 nije bilo izgubilo privladnu snagu pa smo se debelo namudili dok smo sa nje slju5tili sve ono Sto se bilo prilepilo. NeZni korali su joj se svijali oko glave a na svaki zamah deilja iz njene kose plju5tala je kiia iniuna irad,iia; odi su joj bile zape(a1ene ljuSturama lgpara priljubljenim uz kapke; sipini pipci su joj se obavijali oko ruku i vrata, a njena haljinica kao da je bila izatkana od algi i sundera. Odistili smo je koliko smo mogli; a ona je posle sedmicama nastavila da sa sebe skida ljuskice i Skoljke; medutim, koLa joj je za- uvek ostala prekrivena najsitnijim dijatomejama, te 10
  • 7. se onome ko bi je ovla5 pogledao dinilo da je posuta mladeZima. I tako je taj prostor izmedu Zemlje i Meseca bio popriSte stalnih sukoba ove dve sile koje su se nepre- stano nadmetale. Kaza1u joS i ovo: telo koje bi se sa satelita spustilo na Zemlju bilo je jo5 neko vreme pod snaZnim uticajem Mesedeve sile i opiralo se privlad- noj snazi na5ega sveta. Cak je i meni, iako sam vei bio odrastao i pozamaian, posle svakog boravka na Mesecu bilo te5ko da se priviknem na zemaljsko go- re i dole, te su moji drugari bili prinudeni da me dvr- sto drZe za ruke kako bi me zadrlal| vise6i o meni kao grozd, u damcu koji se ljuljao, dok sam ja s gla- vom nadole i dalje nogama stremio ka nebu. -DrLi se! DrZ'se dvrsto za nasl - vikali su mi, i pokatkad bi se desilo da se ja u tom kome5anju uhva- tim za dojku gospode Vhd Vhd, a njene su dojke bi- le okrugle i dvrste, i taj dodir je bio prijatan i ulivao je sigurnost, njegova privladnost je bila ista ili dak i veia od privladnosti Meseca, a posebno onda kada bih u tom padu naglavadke drugom rukom uspeo da je uhvatim za bedra, i tako bih se ponovo na5ao u ovom svetu, strmoglavio bih se u dno damca, a kape- tan Vhd Vhd bi me polio kofom vode kako bi me po- vratio u Zivot. To je bio podetak pride o mojoj zaljubljenosti u ka- petanovu Zenu i mojim patnjama. Jer, nije bilo te5ko prozreti kome su zapravo bili upudeni gospodini zna- dajni pogledi: dok su se ve5te ruke mog rodaka hva- tale za satelit ja sam je pomno posmatrao i u njenom pogledu ditao misli podstaknute tom bliskoS6u tzme- du gluvonje i Meseca, a kada bi on kretao u svoje ta- janstvene pohode po Mesecu postajala bi vidno uzne- mirena, vrtela se kao da je na iglama, i nije vi5e bilo nikakve sumnje: gospoda Vhd Vhd je bila ljubomor- na na Mesec a ja na moga rodaka. Imala je odi poput dijamanata, ta gospoda Vhd Vhd; plamteie su prko- sne kada je gledala Mesec, kao da je htela da kaZe: ,,E neiel ,ea imati!" a ja sam oseiao da za mene tu nema mesta. Onaj koji je od svega toga najmanje razumeo bio Je upravo gluvonja. Kada smo mu pomagali da side, vuku6i ga - kao Sto sam ve6 objasnio - za noge! go- spoda Vhd Vhd je gubila svaku meru, svim silama se trudila da ga baS ona prihvati u narudje, grleii ga svo- jim dugim srebrnkastim rukama, meni se srce stezalo (onda kada sam se ja zanju hvatao telo joj je bilo po- datno i meko ali nije se podmetalo kao kada je bio u pitanju moj rodak), dok je on pak bio ravnodu5an, jo5 uvek opijen darima Meseca. Posmatrao sam kapetana pitajuii se da li i on pri- me6uje pona5anje svoje Zene; medutim, njegovo lice nagriZeno solju i izbrazdano smolastim borama nije nikada menjalo izraz. Po5to se gluvonja uvek posled- nji odvajao od Meseca, njegov silazak je bio znak da damci mogu da se spreme za pokret. Tada je Vhd Vhd jednim neobidno neZnim pokretom sa dna dam- ca podizao harfu i pruZao je svojoj Zeni. Ona bi je uzela i podinjala da prebira po njenim strunama. Od gluvonje je ni5ta nije moglo toliko udaljiti kao zvuk harfe. Ja bih podeo da pevam onu setnu pesmu koja ide ovako: ,,Svaka svetlucava riba pliva na povriini, na povr5ini, a svaka tamna riba pliva u dubini, u du- bini..." i svi bi mi se, osim mog rodaka, pridruZili. Svakog meseca, dim bi se satelit udaljio, gluvonja se vraiao u svoju izolovanost u kojoj nije bilo mesta za stvari sa ovoga sveta; tek bi ga pribliZavanje punog Meseca ponovo budilo. Toga puta ja sam se potrudio da ne budem u grupi koja se penjala kako bih ostao u damcu sa kapetanovom Zenom. Kad ono, tek Sto se moj rodak pope na merdevine, gospoda Vhd Vhd izjavi: - Bogami, odoh i ja danas tamo gorel t2 t3
  • 8. Nikada se ranije nije desilo da se kapetanova Zena popne na Mesec. Ali Vhd Vhd se :rije usprotivio, Sta- viSe, gotovo je podiZe na merdevine uzvikujuii: - E pa idi! - i svi tada podesmo da joj pomaZemo, a ja sam je pridrZavao otpozadi i ose6ao sam pod rukama njeno oblo i meko telo, i gurao sam je upiruii o nju dlanove i lice, a kada osetih kako uplivava u Mesede- vu sferu obuze me odaj zbog tog prekinutog dodira, te podoh da se bacim za njom uzviknuv5i: - Odoh i ja gore da malo pripomognem! Ali dodeka me hladan tuS. - Ti ostajeS ovde, jer ieS i ovde imati Sta da radi5 - naredi mi kapetan Vhd Vhd ne podiZuii glas. U tom trenu sve je najzad bilo jasno. Ipak, ja sam jo5 uvek bio u nedoumici, dak ni danas nisam sasvim siguran da li je moje tumadenje bilo ispravno. Sasvim je izvesno daje kapetanova Zena ve6 duZe vreme po- tajno Zelela da se tamo gore nade sama sa mojim ro- dakom (ili barem: da ne dopusti da on tamo bude sam s Mesecom), ali verovatno da je njen plan imao dale- ko ambiciozniji cilj koji je mogao da se ostvari samo u dogovoru sa gluvonjom: da se tamo gore zajedno sakriju i ostanu na Mesecu ditavih mesec dana. Me- dutim, nije iskljudeno da moj rodak, onako gluv ka- kav je bio, nije uop5te razumeo to sto je ona pokuia- la da mu objasni, ili, jo5 gore, da mu nije ni padalo na pamet da je upravo on predmet gospodinih Zelja. A kapetan? Jedvaje dodekao da se oslobodi Zene, jer tek Sto je ona tamo gore dospela, on se istog dasa odade svojim porocima i potonu u razvral tada shvatismo zaSto nije ni5ta udinio da je zadrLi. Nego, da on nije moZda od samog podetka znao da se Mesedeva orbi- ta polako Siri? Niko od nas to nije mogao ni da pretpostavi. Glu- vonja, moZda jedino gluvonja: onaj primitivni nadin na koji je on poimao stvari omogudio mu je da predo- seti daje te noii kucnuo das da se zauvek oprosti od Meseca. Zbog toga se i zavukao u one samo njemu poznate skrovite predele i pojavio se tek onda kadaje trebalo da se vrati u damac. Kapetanova Zena ie ne- prekidno bila u potrazi za njim: videli smo je falo Sparta ljuspavom ravnicom, uzdul i popreko, a onda je odjednom zastala gledajuii u nas koji smo ostali u d.amcu, kao da je htela da nas pita da li smo ga I'ide- ll. U svakom sludaju, ne5to se neobidno deSavalo te no6i. Povr5ina mora, umesto da bude napeta, gotovo izvijena prema nebu, kao uvek kada je bio pun Me- sec, sada je bila opuitena, mlitava, kao da Mesedeva magnetna sila gubi svoju moi. Cak ni svetlost nije bi- la ista kao ranije pri punom Mesecu, a i noina tama je postala mnogo gu56a. Mora da su i na5i drugari, tamo gore, shvatili 5ta se de5ava, jer su nas odozgo upla5e- no gledali. A onda se iz njihovih i na5ih usta istovre- meno prolomi krik: - Mesec se udaljava! Ove redi su joS odzvanjale kada se na Mesecu po- javi moj rodak, tr&Ci. Nije izgledao upla5en a joS ma- nje iznenaden: poloZi ruke na tlo, praveii kao i obid- no onaj svoj poznati salto, ali ovoga puta, nakon 5to se bacio u vazduh, ostade tako da lebdi, kao Sto se onomad dogodilo maloj Xlthlx, lepr5ao je neko vre- me izmedu Meseca tZerrije, a onda se okrete nagla- vadke i, uz snaLne zamahe ruku, kao plivad koji se bori protiv struje, zapliva neuobidajeno sporo prema naSoj planeti. Ostali mornari koji su bili na Mesecu baci5e se brZe-bolje zanjim. Niko nije ni razmi5ljao o tome da prebaci Mesedevo mleko u damce, niti ih je kapetan zbog toga korio. Ionako su ve6 i suvi5e dekali, rasto- janje je sada bilo neuporedivo ve6e; ma koliko su se trudili da opona5aju let ili plivanje mog rodaka, osta- jali su da lebde posred neba, praiakajuii se u vazdu- I4 15
  • 9. hu. - Zbijte se! Glupaci! Zbijte se! - zaurla kapetan. Na njegovu zapovest mornari poku5a5e da se grupiSu, da dobiju u masi te da zajednidkim snagama dospeju do Zemljine privladne zone: sve dok se ki5a tela uz zagl}5uju6i tresak ne srudi u more. Camci su sada veslali prema njima da ih pokupe. - eekajtel Nema gospod^el - pouit utt. Kapitanova Lenaje takode poku5ala da skodi alije ostala da lebdi na svega nekoliko metara od Meseca, mlitavo ma5u6i po vazduhu svojim dugim srebrnkastim rukama. Uzverah se na merdevine i, uzaludno poku5avajuii da joj doturim neki oslonac, pruZao sam joj harfu. - Ne- ie uspeti! Treba otiii po njul - i spremih se na skok vitlaju6i harfom. Cinilo se da ogroman Mesedev ko- lut iZnad mene nije vi5e onaj is*ti, toliko se bio sma- njio, moglo bi se dak re6i da se sve viSe i viSe skup- ljao, kao da ga je moj pogled gurao u daljinu, a oslobodeno nebo otvaralo se kao ambis na diiem su se dnu gomilale zvezde dok se noi na mene o6ru5avala beskrajnom prazninom, preplavljujuii me zebnjom i omamljeno56u. - Strah me je! - pomislih - Strah me je da se ba- cim! Kukavica sam!" i u tom se trenutku bacih. Ra- spomamljeno sam plivao po nebu pruZajuii harfu prema njoj; medutim, umesto da mi pode u susret, ona se okretala oko sebe pokazujuii mi das bezizra- Zajno lice a das leda. - Spojimo se! - uzviknuh, i vei sam bio pored nje i hvatao je oko struka i preplitao svoje udove sa nje- nima. -Spojimo se i padnimo zajedno! - i usredsredih svu svoju snagu da se Sto dvr56e pripijem uz nju, i sva moja dula kako bi u potpunosti uZivao u nadem zagr- ljaju. U ditavoj toj zbrci izgubio sam iz vida nesto ve- oma vaZno: da, uspeo sam da je izbavim iz tog stanja lebdenja ali smo sada, umesto prema Zemlji, padali prema Mesecu. Da li sam to zaista prevideo? Ili je upraro to od samog podetka i bila moja namera? Ni- sam jo5 destito ni sabrao misli a ve6 mi se iz grla pro- lamalo: - Ja iu ostati s tobom ditavih *.t.Jdoni: - StaviSe: - Na tebil - vikao sam, potpuno u transu: - Ja na tebi ditavih mesec dana! - i u tom trenutku oad na lv{esedevo Ilo razbi naS zagrljaj bacajuii nas, m-ene na jednu a nju na drugu stranu, medu te hladne ljuspave krljuSti. Podigoh pogled kao 5to sam to uvek dinio kada bih dodrnuo Mesedevo tlo, ubeden da 6u iznad sebe po- nor,o ugledati ono na5e more kao beskrajnu tavaniiu, i videh ga, videh ga i ovog puta, ali avaj, kako je sa- mo bilo daleko i majuSno i sputano obalama, hridima i rtovima, i kako su siiu5ni bili damci, i neprepoznat- ljiva lica mojih drugara, i slabaSni njihovi kricil Ne- daleko od mene zadu se neki zvuk: gospoda Vhd Vhd je prona5la svoju harfu i sada ju je milovala slaZuii tonove ujedan tuZni akord kojije lidio najecaj. I otpode jedan dugi mesec. Mesec je lenjo kruZio oko Zemlje. Na globusu koji je visio iznad nas nismo viSe videli onu poznatu obalu ve6 su se pred na5im odima smenjivali okeani duboki kao ambiii, i pusrare od skamenjene lave, i kontinenti prekriveni ledom, i Sume koje su vrvele od reptila, i kamene zidine pla- ninskih venaca presedene oStricama vrletnih reka, i modvarni gradovi, i nekropole od sedre, i carstva od gline i blata. Daljina je svaku stvar bojila istom bo- jom: neobidne perspektive dinile su neobidnom svaku poj avu; krda slonov a i jata skakavaca koj a su raitrka- na ili zbijena jezdilaravnicama izgledala su nam isto- 'etna. Trebalo je da budem sre6an; ba5 kao u mojim sno- vima bio sam sam sa njom, bliskost s Mesecom na kojoj sam toliko puta zavideo mom rodaku, kao i bli- zina gospode Vhd Vhd, bili su sada iskljudivo moja pnvilegija, ditav jedan mesec Mesedevih dana i noii 16 n
  • 10. bio je pred nama, kora satelita hranila nas je svojim mlekom onog dobro poznatog kis':lkastog ukusa; naS pogled se dizao u visinu, ka svetu u kojem smo rode- ni i koji smo konadno sagledali u ditavoj njegovoj ra- znovrsnosti istraZujudi predele koje nijedan Zemlja- nin nikada nije video, ili se pak usmeravao ka zvezdama iznad Meseca, velikim kao svetlede voike sazrele na povijenim granama neba, i sve je to uveli- ko premaSivalo i moje najsmelije snove a u stvari, a u stvari, a u stvari, bilo je to izgnanstvo. Nisam mislio ni na Sta drugo osim na Zemlju. Sa- mo je Zemlja dinila da svako od nas bude upravo ono Sto jeste a ne neko drugi; ovde gore, silom odvojen od Zemlje,ja kao da vi5e nisam bio onaj isti, niti je ona za mene bila ona ista. Jedva sam dekao da se vratim naZemlju, i sve vreme sam strepeo da sam je zauvek izgubio. Ispunjenje mog ljubavnog sna trajalo je sa- mo onaj tren u kojem smo se spojili lebdeii izmedu Zemlje i Meseca; liSena svoje zemaljske podloge, moja zaljubljenost sada nije znalani za Sta drugo os- tm za razdtru6u nostalgiju za onim Sto nam je nedo- stajalo: mesto, okruZenje, pro5lost, budu6nost. To je bilo ono Sto sam ja oseiao. A ona? Kad god sam o tome razmiSljao razdirale su me sumnje. Jer, ako je i ona mislila samo naZemlju to je mogao biti dobar znak, znakda smo se konadno razumeli, ali je isto tako moglo znaditr da je sve bilo uzaludno, da je gluvonja joS uvek bio jedini predmet njene Zudnje. Medutim, sve moje pretpostavke bile su pogre5ne. Nikada nije podizala pogled prema staroj planeti, tu- marala je bleda po tim pustarama mrmljajuii Zalopoj- ke i milujudi harfu, kao da se sasvim prepustila tom svom privremenom (nadao sam se) bivstvovanju na Mesecu. Da li je to bio znak da sam odneo pobedu nad svojim rivalom? Ne; izgubio sam; poraz je bio konadan. Jer, ona je napokon shvatila da je ljubav mog rodaka bila upuiena samo Mesecu, i jedino Sto .1e sada Zeleia bilo je da postane Mesec. da se stopi s predmetom te vanljudske ljubavi. Po5to je Mesec napokon prevalio svoju putanju. mr se ponovo obresmo iznad Cinkanih hridi. Kad ih prepoznadoh obuze me uZas: dak ih ni u svojim naj- crnjim slutnjama nisam video tako majuSne i daleke. Ioji dru,eari su ponovo plovili po toj bari koju smo nazir.'ali morem, ali ovoga puta bez merdevina jer im one vi5e nidemu ne bi mogle posluZiti; medutim, iz damaca se podiZe ditava Suma dugadkih kopalja; sva- koje drZao pojedno, sa harpunom ili kukom na vrhu, verovatno u nadi da 6e jo5 ovaj put uspeti da iz-srebu makar malo Mesedevog kajmaka a moZda i da ie na- ma bednicima nekako pomoii. Ali ubrzo sr.'ima posta- de jasno da ne postoji motka koja bi bila dovoljno du- gadka da dosegne do Meseca; i popadaSe, smeino kratke, obeshrabrene, na morsku povrSinu, gde osta- do(e da plutaju; i u toj gunguli nekoliko damaca izgu- br ravnoteZu i prevrnu se. Ali upravo tada posadajed- ro_s od damaca pode da diZe jednu mnogo duZu notku. vukuii je po morskoj povr5ini: mora da je bi- ia napravljena od bambusa, od velikog broja bambu- .ovih stabljika nastavljenih jedna na drugu, i trebalo ,u Je dizati polako s obzirom da je bila veoma tanka i :sled gibanja se mogla slcmiti, azatoje bilo potreb- ro mnogo snage i ve5tine jerje taj vertikalni teret pre- :ro da prevrne damac. I tako: bilo je jasno da ie vrh ove motke dosegnu- :i do Meseca i zaista, videsmo kako ga dotide i upire se o to ljuskasto tlo, kako se na trenutak na qega rslanja, gotovo ga gura, i to snaZno upiranje odbaci rotku unazad, a onda je opet vrati te ona udari o isto -rno mesto sa kojeg je odskodila, da bi se zatim pono- . o udaljila. I tu ga prepoznadoh, Stavi5e, oboje smo _:3 prepoznali - i ja i gospoda - prepoznali smo mog 19 18
  • 11. rodaka, to je mogao biti samo on i niko drugi, on ko- ji izvodi svoju poslednju igru s l,{esecom, jedan od njegovih Stoseva: Mesec na vrhu motke, kao da njime Zonglira. I primetismo da njegovo majstorstvo ne teZi nikakvom cilju, nikakvom praktidnom rezultatu; Sta- viSe, moglo se redi da on Mesec gura od sebe, da ti- me samo potpomaZe njegovo udaljavanje, da Zeli da ga isprati do njegove najudaljenije orbite. To je i lidi- 1o na njega: na njega koji nrje bio u stanju da poZeli bilo Sta Sto ne bi bilo u skladu s prirodom Meseca, njegovom putanjom i njegovom sudbinom, pa ako je Mesec sada odludio da se udalji od njega, neka mu bude, on ie uZivati u toj udaljenosti kao Sto je do sa- da uZivao u njegovoj blizini. A 5ta je na to mogla da udini gospoda Vhd Vhd? U tom trenutku napokon je dokazala da njena ljubav prema gluvonji nije bila samo frivolni hir vei kona- dan izbor. Ako je sada moj rodak voleo taj daleki Me- sec, onda ie i ona ostati daleka, na tom istom Mese- cu. Naslutio sam to videv5i da ne prilazi bambusu ve6 da samo okre6e harfu prema Zemlli koja je bila viso- ko na nebu, prebirajuii po njenim strunama. KaZem da sam je video, a u stvari sam tek krajidkom oka uhvatio njen lik, jer onoga trena kada je motka dota- kla Mesedevu koru ja sam dipio da je se dodepam, i sada sam se penjao hitro poput zmije, hvatajuii se za dvorove bambusa, verao sam se pomaZudi se i ruka- ma i nogama, lagan u tom razredenom vazduhu kao da me je kakva prirodna sila naprosto vukla da se vra- tim na Zemlju, vei sam i zaboravio razlog koji me je odveo gore, ili sam ga moZda vi5e nego ikada bio sve- stan, i njega i njegovog nesreinog ishoda, i ve6 sam, penjudi se uz tu lelujavu motku, dospeo do one tadke kada vi5e nisam morao da ulaZem nikakav napor ne- go samo da se pustim i naglavadke skliznem privuden Zemljom, kad najednom, trska se prelomi u hiljadu komada i ja padoh u more izmedu damaca. Bio je to sladak povratak, ponovni susret sa rod- nom Zemljom, ali moje su misli bile tuZne jer sam za- uvek izgubio nju i uzaludno je traied nisam skidao pogled sa Meseca, sada vei zauvek nedostiZnog. Naj- zad je ugledah. Bila je tamo gde sam je i ostar.io, le- lala je na obali, upravo tu iznad na5ih glava; i iutala je. Bila je iste boje kao Mesec; u rukama je driala harfu i lagano prebirala po njenim strunama. Jasno su se ocrta',,ale grudi, ruke, bokovi, jo5 uvek je takvu pamtim i jo5 uvek je, i sada kada je Mesec postao sa- mo jedan pljosnati i daleki kruZii, uporno pogledom tralim dim se na nebu ukaZe i najtanji Mesedev srp, i 5to on viSe raste sve vi5e umi5ljam da je vidim, nju ili neki deo nje, ali niSta drugo osim nje, na stotinu, na hiljadu razliditih nadina, nju koja Mesec dini Mese- com i koja za vreme svakog punog Meseca nagoni pse da ditavu no6 tuZno zavijaju a i mene s njima. 2l
  • 12. KAKO JE NASTAO DAN Planete sunievog sistema, objainjava Di. P. Kvi- per, poiele su da se konsoliduju u tmini, saiimanjem jedne teine i bezobliine kosmiike magline. Sve je bilo hladno i mraino. Tek kasnije, Sunce je poielo da se zguinjava sve dok se nije svelo na sadainjtt veliiinu, i u tom pregnutu temperatura se podiie, podiie se za vi- ie hiljada stepeni i poie da isijava zrake u svemir. Be5e mrkli mrak- potvrdi stari Wfq - ja tada joS bejah dete, jedva da se idega se6am. Svi smo bili ta- mo, kao i obidno, tata i mama, baka Bb'b, nekoliko rodaka koji su nam doili u posetu, gospodin Hnw, on- aj koji je kasnije postao konj, i mi najmladi. U magli- nama, dini mi se da sam to vei nekoliko puta pome- nuo, bili smo Sto bi se reklo izvaljeni, 5taviSe spljo5teni, sasvim nepomidni, prepu5taju6i se tom kruZenju onako kako je nadolazilo. Nije ba5 da se le- Zalo napolju, razumete?, na povr5ini magline; ne: tu je bilo odvei hladno; bili smo ispod, kao zaogrnuti nekim slojem tedne i zrnaste materije. Nadin da se izraduna vreme nije postojao; svaki put kada bi poku- Sali da izbrojimo krugove magline izbijale bi darke, buduii da su nam u tom mraku nedostajale reference, i sve bi se zavr5ilo op5tom svadom. Tako da smo ra- dije pu5tali vekove da teku kao da su minutil nije nam bilo druge nego da dekamo, trudeii se da ostanemo pokriveni koliko je to mogu6e, da dremamo, da se svaki das dovikujemo kako bismo bili sieurni da smo sr i na broju; i - naravno - da se desemo; ter. sr e ie to lepo i krasno. ali usled onog besomudnog vrtlogi de- stica neprekidno nas je mudio nesnosan svrab. - Sta smo dekali, to niko nije umeo da kaZe: narav- no. baka Bb'b se joi uvek seiala onih r-remena kada .1e materija bila ravnomerno rasporedena u prostoru, a i toplota i svetlost; uz sva ona preterivanja koja oba- vezno prate pride baka i deka, vremena su ipak na ne- ki nadin bila bolja, ili barem drugadija; nama, medu- tim, nije preostajalo ni5ta drugo nego-da dekamo da ta beskrajna noi napokon prode. U svemu tome najbolje se snalazila moja sestra G'd(w)n, i to zbog svog introvertnog karakiera: bila je s_rameZljiva i volela je mrak. G'd(w)n je za svoja prebivaliSta birala pomalo zabita mesta, nl ivici mi- gline: i promatrala bi tu tmuSu, i pretakala male sla- pove pra5ine, i pridala sama sa sobom, a povremeno bi je obuzeo kikot koji be5e popur malih siapova pra- :il:, : pevuSila je, i prepuStalaie - bilo dale spiva- ]a ili bdila - snovima. Nisu to bili snovi poput ni5ih - usred tog mraka sanjali smo iskljudivo mrik, jer nam ni5ta drugo nije padalo na pamet; ona je sanjaia - su- deii po onome Sto smo mogli da zakljudimo na osno- u n;enog mrmljanja - jedan hiljadu puta dublji :uak, i raznovrsniji, i barirrnastiji. 'Ioj otac je prvi primetio da se ne5to menia. Iz :remeZa me prenu njegov uzvik: - PaLnja! Ovde se napipaval laterija magline ispod nas, od tednog stanja u ko- i3l je oduvek bila, sada je podinjala da ie zgu5njava. .Istinaje da se moja majka ve6 nekoliko Jati vrpo_ --ia. jadikujuii: - Uf, ne znam kako da se namestiml - !e u svemu, sudeii po njenim redima, primetila je ::<u promenu na mestu gde je leLala: pra$ina viSe nj- ': :ila ona ista, meka, elastidna, ravnomerno rasDore-
  • 13. dena, da se po njoj moglo do mile.volje valjati ne "ii*r:"j"Zl dug, u.e se tI sada stvralo nesto nalik na "O"Ufj.it:. ih u"valu, a posebno 1uTo.gg.t je ona ima- ia obidaj"da ditavom t"?inorn nalele' I dinilo joj .t?.9.u i; irp"d oseia mnoitvo zrnaca ili zadebtjanja ili Silj- ile.it":i su je, iako moZda zarobljeni.na dubini od n.tltt stotinui. kilom"tura, sada bockali kroz sve te ;l;;i't fine pra5ine. Nismo se ba5 desto obazirali na ;.il.;b; moie malt<e: sirotica, za jednu preosetljivu ;;;; k"" ito i" onu, ne vi5e ni tako mladu' nadin ta- O"ltf.g bitisanja nije baS bio najuputniji za Zivce' Na sve to se naoov ezao L moJ brat Rwzfs' tada joS klinja, koga sam u odredenom trenutku' zaduv5i ga' Sta ia znarirt, kako treska, kopa, sve u svemu' kako se l"tit.i.. "oiiao: - Ma, 5ta to iadi5? - a on mi je odgo- vorio: - Igram se. - Igrai se? A sa dim? - Sa nedim, - rede. Shvatate? To be5e prvi put' Neito sa dime se mo- gfo"igtuti nikada ranij! nui postojllo' Pa kako onda 7u-i!tiut" da smo se mogli igrati? Zar s onom kaSom ;;;r;tt" materije? Jafa swar: to bi verovatno bilo zabavno samo mo.1oj sestri G'd(w)n' Ako se Rwzfs intao, Uio ie to znat da je pronaSao ne5to novo: a ka- t'"li. t. piiealo. sa uobidaienim preterivanjem' da je oronasao oblutak' Nije to bio oblutak' alt 1e srgurno bio komadii ne5to dvr5de materije' ili - rectmo - ma- nie easovite. On ie, Sto se toga iide, uvek bio krajnje ,li"it*". !,aviS!. priiao je najrazliditije. pnde' kako bimu naspelo, a kada je do5lo doba,u koJem se poJa- uio nitt, ti su svi prieili samo o niklu i ni o dem dru- nt*. on iziavi: - ^Eto' bio je to nikl' igrao sam se ni- ir"*:-- t6og e.gu mu oitade nadimak "Niklovani R*rit". (A n"e ka-o Sto neki danas tvrde da je to ime O"Ui" ,"ti, Sto se kasnije pretvorio u n-ikl' ne mogav5.i' onako trom, da p."u-id" mineralnu fazu; stvari stoje sasvim drugadije, to govorim iz istinoljublja a ne za- to 5to je red o mom bratu; uvek je bio pomalo trom, to da, ali ne na metalan nadin, vei vi5e na koloidan; stoga se, joS kao veoma mlad, oZenio iednom alsom. jednom od onih prvih. i otada mu sJ izgubio ivaki tra-e.) Kako bilo, izgledada su svi ne5to osetili; osim me- ne. Verovatno sam bio rastrojen . Zad,uh- ne seiam se da li u snu ili vei budan - uzvik na5es oca: - Ovde se napipava! - izrazbez zna(enja (bududi da pre toga ni- Sta nikada nrje bilo ni od dega napipano, u to nemoj- te ni sumnjati), ali koji dobi svoje znadenje u istom trenu u kojem bi izgovoren, tojest pode da ozna(ava 9;eiqj koji smo sticali, pomalo otuZan, poput one blatnjave smese koja je klizila ispod nas, pljosnata, i od koje smo, dinilo nam se, odskakali. I ia iada rekoh. prekornim glasom: - Eh. bako! Cesto sam se kasnije pitao zaSto je moja prva rea- kcrja bila da se naljutim na baku. Baka Bb,b, drZeii se starinskih obidaja, desto se pona5ala krajnje ne- umesno: i dalje je verovala da je materija u ravnomer- noj ekspanziji i, na primer, da je smeie dovoljno pro- suti gde god vam se prohte, kako bi se raspr5ilo i iidezlo u daljini. A to da je proces kondenzaCije vei odavno zapodeo, to jest, da se prljav5tina do te mere uvladila u destice da je bilo gotovo nemogu6e otarasi- tr je se, nikako joj nije ulazilo u glavu. Stoga sam ja ta.1_ novi izraz ,,napipava se!" tajanstveno povezao sa reko.m omaSkom koja se mogla potkrasti mojoj baki, te mi se stoga i oteo onaj uzvik. Na to ie baka Bb'b: - Sta.le? Da nisi pronaiao nrofnu? Ta krofna je bila jedan mali elipsoid od galaktidke ::ratenje koji je baka ko zna gde iskopala tolom prvih sosmidkih kataklizmi i otada ga je stalno nosila sa so- ")A
  • 14. bom, da bi na njemu sedela' U odredenom trenutKu' u i"i--ULtttu'"oi noii, krofna se zagtibila' a baka je mg- ; ;;iltil da sam'je sakrio' Ako 6ete pravo' tadno je ;; ;;;l; tu krofnu oduvek mrzeo, bila je krajnje be- r"Ufil.. i u neskladu s na5om maglinom' ali ono naj- ;i5" Jto mi se moglo zameriti bilo je da je nisam do- ;;i";;"to duva"o, kao sto je to baka namislila' "'&l -"J otac, koji se prema baki uvek ophodio.s velikim poStouaniem, nije mogao da se trzdrZi od pri- ;;;.;l lra stusajte, mama, ovde se dogada nesto krainie neverovatno, a vi, sada' krofna pa krofnal -*lin, r.toh ja da meni nema sna! - oglasi se mo- iu .nutnu' i ona iasvim u neskladu sa situacijom' , '-'r-ilo't.-t"8t jedno stra5no: - Uahl Puj! Sahl.- i shvatismo da se gospodinu Hnwu ne5to desilo: plju- vao ie i iska5ljavao sve u Sesnaest' '- -'C"6;il; Hnwt Gospodine Hnw] DrZ'te se! Kud se denuste? - zausti moj otac, i- u toj tmu5i bez i tradka svetla pode nam za rukom da ga naptpaqo.l i;;mo;a iovrSinu magline,tako bi povratio dah' 'P;bzfitta na taj gornji stoj ]<9ji se svakim dasom sve vi5e sturdniauao i postajao klizav' - Fuj I Prosto te zatrpavi,-ta stvarl - poku5avao je aa nam saop5ti gotpodin Hnw koji' kada je red o rl"Zu go"otu, tilku-du nije bj9 posebno nadaren' - p^0"S, p-aOaS, i proguta tei Puj ! -.pljuvao je- ^ - N;;;a j. uiju ti"otda: da se kroz maglinu' sada' utotit o se ire pazi, moglo propasti' Moja majka' s in- t*[i"* t""istvenim iraji<ama, be5e prva koja j11o rit"",tf.. Te povika: - Deco: jeste Ii svi na broju? Gde ste? Bili smo, istina, pomaio rastresenl' 1 i. i dok smo rani- j ", ;#;;"k";;;';" nravilll *::i9:1,'"P::Y; r-' "--- - - ,,hiirn sada na to uoo5te nismo no pazili da se ne pogubimo, sada na to uo1 - Polako, polako. Neka se niko ne udaljava - rede moj otac. - G'd(w)n! Gde si? A blizanci?-Neka kaZe ko je video biizance! Niko ne odgovori. - Ajme meni, izgubili su se! - povika naSa majka. Blizanci su jo5 uvek bili suvi5e mali da bi mogli da nam podalju bilo kakvu poruku: stoga su se lako gubili i neprekidno se nad njima mo- ralo bditi. - Idem da ih potraZim! - rekoh. - Da, idi, mili Qfwfql - rekoie tata i mama, a on- da, odmah se pokajavSi: - Ali, ako se udaljiS, i ti ieS se izgubiti! Ostani ovdel Pa dobro, idi, ali javljaj se: zviZdi I Podeh da hodam kroz taj mrak, kroz taj mulj od kondenzovane magline, ne prestajuii da zviZdim. Ka- Zem: da hodam, Sto je, zapravo, bio nadin kretanja po povriini, do pre samo nekoliko minuta nezamisliv, a sada toliko znad.ajan da se mora pomenuti, iako je ot- por materije bio tako mali da, ukoliko niste bili ve- oma oprezni, umesto da ostanete na povrSini propa- Jali biste ukoso ili okomito kroz niu. sve dok vas ne ri sasvim prekrila. Ali u kojem god praucu iSao i na xojoj _eod visini, izgledi da iu pronadi svoju braiu bi- .r su jednako loii: ko ie znati gde su se zavukli, ta :r ojica. U jednom trenu posrnuh; kao da su mi - reklo bi .e danas - podmetnuli nogii. Bilo mi je to prvi put da :adnem, nisam ni znao kako izgleda to ,,pasti", ali je --rS uvek sve bilo mekano te se nisam ugruvao. - Ne- :oj da tabana5 ovde - rede jedan glasl- Qfwfq, ne Zelim. To je bio glas moje sestre G'd(w)n. - Za*o? Sta ima tu? - Napravila sam neke stvari od nedega... - rede. Dosta dugo mi je trebalo da shvatim, napifavajuii, da -e moja sestra, premeiudi po tom nedem Sto je lidilo :ia blato, podigla jedno brdaice iski6eno vr5cima, -'brubima i kupolama. mislili. 26 2',7
  • 15. - Ali Sta si to napravila? G'd(w)n ie uvek davala odgovore bez giave i re- pa: - Ne5to Sto je spolja, a ono unutra mu je unutra' Cin. cin cin... Nastavih da hodam lomataju6i se. Naleteh dak i na neizbeZnog gospodina Hnwa, koji je ponovo zavr5io u kondenzovanoj materiji, naglavadke. - Ali pobogu, gospodine Hnw! Da li je moguie da niste u stanju da se odrZite na nogama? - i opet sam morao da mu po- maZem da se uspentra. ovoga puta gurajuii ga odoz- do, jer sam i sim bio skroz zatrPan. Gospodin Hnw, ka5ljucajuii, Smrduii i kijajuii (u to doba vladao je neduveni mraz), izbi na povr5inu upravo tamo gde je sedela baka Bb'b. Baka polete u vazduh i istog dasa se razneZi: - Unudiiil Vratili su se unudiiil - Ma ne, mama, vidite, to je gospodin Hnwl - Na- stade op5ta zbrka. - A unudiii? - Ovde sul - uzviknuh - a tu je i krofnal Blizanci mora da su vei odavno napravili neku vr- stu tajnog skloni5ta, u testu magline, i zapravo su oni bili ti koji su tamo dole sakrili krofnu, da bi se s njom igrali. Sve dok je materija bila tedna mogli su, lebde- ii slobodno u njoj, da pomoiu krofne izvode dak i salto mortale, ali sada su se naili zatodeni u nekoj vr- sti penu5avog kajmaka: krofna je postala gn3ecava. a sve oko njih podeloje da se zgu5njava. - Uhvatite se za krofnul - poku5ah da im objasnim - da bih mogao da vas izvudem, glupani! - Vukao sam, vukao, i napokon, pre nego Sto i primeti5e, ve6 su se valjuSkali po povriini kojuje sada prekrivao ne- kakav skoreni sloj nalik belancetu. Krofna, medutim, dim je izronila istog trena se raspala. Tek da se zna kakva su se sve duda de5avala tih dana; pa sad ti to objasni baki Bb'b. Upravo tada, kao da nisu mogli odabrati pogodni- 1i trenutak, rodaci se polako digo5e rekav5i: - Eh, r.ec je kasno, ko zna Sta rade na5a deca, malo se vei bri- nemo, drago nam je Sto smo vas videli, ali biie ipak bolje da sada krenemo. Ne moZe se reii da nisu bili u pravu: naorotiv. bi- io je krajnje vreme da se zabrinui odjure kuii; ali ti rodaci, moZda zato 5to su stanovali u bestragiji, bili su uvek pomalo spetljani. Sasvim je verovatno da su sr e dotle sedeli kao na iglama a nisu se usudivali da kaZu. Moj otac tada rede: - Ako hoiete da idete ja ne6u Ja vas zadtl,avam; ali dobro razmislite da li ie moZda rolje da sadekate da se situacija malo razbistii. jer ka- ko sada stvari stoje sasvim je neizvesno Sta vam se sve moZe sruditi na glavu -. Sve u svemu, veoma raz- :onte redi. A oni ie na to: - Ne, ne, hvala na brizi, baS smo se -epo napridali, ali sada viSe neiemo da vam smetamo - i ostale slidne besmislice. Istini za volju, ni nama :rje ba5 sve bilo jasno, ali oni su bili pravi pravcati to- :ovi. Tadnije redeno bilo ih je troje:jedna tetka i dvoji- :a teda, svo troje duguljasti i gotovo identidni; nikada :rismo bili sigurni ko je bio diji muZ ili brat, niti u ko- -3m su tadno srodstvu bili sa nama: u to doba mnoge su stvari ostajale maglovite. I podeSe da odlazejedan pojedan, ti rodaci, svako -l razliditom pravcu, put crnog neba, i svaki das, Zele- :i valjda da odrZe kontakt, ogla5avali su se: - O! O! - Uvek su takvi bili: sasvim dezorsanizovani. Tek Sto su otiSli a ono njihovo: - O! O! - ve6 je Jopiralo ? velike udaljenosti, iako nisu mogli daleko .-rdmaii. Cak su se duli i neki njihovi uzvici koje ni- smo ba5 najbolje razumeli: - Gle, ovde je prainsr. - Gle, ovde nema putal - Sto onda ne dodei ovamo? - 28
  • 16. A gde si ti? - Ma preskodil - A Sta da preskodiry, pa- mJtnjakoviiu! - Gle, ovuda se ide natragl - Sve u svemu ni5ta nam nije bilo jasno, osim da su se izme- du nas i tih rodaka u ovom dasu otvarale bezmerne daliine. Inajzadtetka, kojaje poslednja krenula, izrede ne- Sto smisleno: - A ja sada ostadoh sama na vrhu ove ovde stvari koja se odvojila... A glasovi dvojice teda, vei se gubeii u daljini, po- navljali su: - Glupado... Glupado." Glupado... Zurili smo u taj mrak iz kojeg su dopirali glasovi, kad se iznenada dogodi promena: jedina velika pro- mena kojoj sam imao dast da prisustvujem i u porede- nju s kojom je sve ostalo niStavno' Dakle: to neSto Sto iapo& na ttorizontu, ta vibracija koja nije lidila na one koje smo u to doba nazivali zvukovima, niti na one kojima je odgovarao rzraz,,naptpava sel", niti na bilo koje druge; neka vrsta vrenja. nesumnjivo veoma dalekog, ali koje je u isto vreme i pribliZavalo ono Sto ie bilo Llizu: dakle: u iednom trenu ditav taj mrak bio je mrak u poredenju sa nedim drugiry. Sto nije bio -rruk, a to b;e5e sveilost. eim su se stekli uslovi za te- meljniju analizu, ispostavilo se da postoje: kao prvo, ono tamno nebo, svakida5nje, koje je, medutim, pola- ko prestajalo da bude takvo; kao drugo, ona povr5ina na kojoj imo stajali, sva dZombasta i skorena, preq- uena nekakuim bljuzgavim ledom, da ti muka pripad- ne, koji se topio neverovatnom brzinom, budu6i da je tempeiatura iz petnih Zila rasla; i, kao tre6e, ono Sto 6emo kasnij e nazvatr izvorom svetlosti, to jest, jedna masa koja je podinjala da se Zari, razdvojena od nas nepreglednlrn-praznim prostorom, i koja je, izgleda' isprobavala sve boje, jednu po jednq, treperavo se pielivajuii. A onda jo5: tamo, usred neba, izmedu nas i te uZarene mase, ona svetlucava i neZna ostrvca ko- ja su lebdela u tom prostoru sa sve na5im rodacima i drugim narodom pretvorenim u daleke senke koje su ispuitale neke zvuke nalik cidanju. Dakle, dogodilo se ono glavno: srce magline, zgr- dir'Si se, stvorilo je toplotu i svetlost, te smo sada ima- li Sunce. Sve ostalo se okretalo oko njega, razdvoji- r'5i se u nekoliko gromada, Merkur, Venera, Zemlja,I one ostale, tamo u daljini, dakle, sve ono Sto se tu za- teklo. A povrh svega, zavladalaje nesnosna vruiina. A mi, Sirom otvorenih usta, propinju6i se na prste, osim gospodina Hnwa koji je iz opreznosti ostao de- n'orono5ke. A moja baka: umire od smeha. Rekao sam ja: baka Bb'b je pripadala epohi difuzne svetlo- sti, i tokom ditavog ovog mradnog doba neprekidno se pona5ala kao da ie se svakoga dasa sve vratiti na staro. Sada joj se dinilo da je do5lo njenih pet minuta; isprva je ielela da deluje nezainteresovano, kao neko ko nije nimalo iznenaden razvojem dogadaja; a onda, budu6i da nismo obradali paZnju na nju, podelaje da se smeje i da nas proziva: - Glupaci... Glupanderi... To baS nije bilo sasvim fer; pogotovu Sto je pa- mienje nije vi5e tako dobro sluZilo. Moj otac, iako ni on sam nije bog zna(ta shvatio, oprezno joj rede: - {ama, znam Sta ho6ete da kaZete, ali biie da je ovo, zaista, ne5to sasvim drugo... - I pokazujuii na tlo: - Gledajte dole! - uzviknu. Spustismo pogled. ZemLja na kojoj smo stajali joS ur.ek je bila nalik Zelatinoznoj masi, prozirna, medu- tim, svakim dasom postajala je sve dvr56a i zagasiti- ja, podev5i od centra gde se zgu5njavalo naSto nalik na Zumance; ali na5i pogledi su joS uvek uspevali da prodru kroz nju, buduii da je bila obasjana ovim prvim Suncem. A u sredi5tu te prozirne lopte ugleda- smo jednu senku koja kao da je plivala ili pak lebde- Ia. Na5a majka tada rede: - K6eri moia!
  • 17. Svi prepoznadosmo G'd(w)n: uplaSena tom Sun- devom buktinjom, onako otudena kakva je bila, pro- pala je V,roz Zemljino telo koje se zguSnjavalo, te je sada pokuSavala da kroz utrobu planete sebi prokopa put, i lidila je na zlatnu ili srebrnu leptiricu, svaki put kada bi pro5la kroz osvetljene i prozirne zone, ili je pak nestajala u mradnim predelima koji su se svakim dasom sve vi5e Sirili. - G'd(w)n! G'd(w)n! - vikali smo i bacali se na zemlju poku5avajuii da i mi u njoj izdubimo neki prolaz, kako bi do nje doprli. Ali Zemljina povrSina je sve vi5e lidila na kakvu Supljikavu koru, te moj brat Rwzfs koji je uspeo da u jedan procep uvude glavu zamalo ne ostade pridavljen. Potom nam nestade sa vidika: ditav sredi5nji deo planete bio se potpuno udvrstio. Moja sestra je ostala iamo unutra i otada ni5ta nisam duo o njoj, da li je ostala zarobljena u dubini ili je naila spas na drugoj strani, sve dok je nisam sreo, mnogo kasnije, u Kan- beri, 1912. godine, udatu za izvesnog Salivena, pen- zionisanog Leleznidara, toliko promenjenu da sam je jedva prepoznao. Digosmo se. Gospodin Hnw i baka su stajali is- pred nas, pladuii, obavijeni plavim i zlatnim plame- novima. - Rwzfsl Za5to si zapaho baku? - pode ve6 da gr- di naS otac, ali okrenuv5i se prema mom bratu vide da i uz njega liZu plamenovi. I sam moj otac, moja maj- ka, a takode i ja, svi smo bili u plamenu. To jest: ne baS u plamenu, bili smo kao uronjeni u kakvu iskrida- vu Sumu, plamidci su se dizali visoko iznad povr5ine planete, vazduh je uZareno titrao i mi smo kroz njega irdali, i lebdeli smo, i leteli, obuzeti nekom sasvim novom razdragano56u. Sundevi zraci su spaljivali omotade planeta, nadi- njene od helijuma i vodonika: na nebu, tamo gde be- hu naSi rodaci, okretale su se zaZarene kugle koie su zr sobom vukle dugadke tirkizne i zlatne brade. popur repova komete. Ponovo zavlada mrak. Vei smo mislili da se sve lno Sto je trebalo da se dogodi ved dogodilo, i - Sa- Ja je zaista kraj - rede baka - verujte nama stanjima. - Iedutim, Zemlja je samo obrnula jedan od onih .r ojih krugova. Bila je to noi. Sve je tek podinjalo. JL
  • 18. Suncu, smeitenom u spoliainjoi zoni Mleinog puta, potrebno je pribliino 200 miliona godina da obide oko srediita Galaksiie. Tadno, toliko je vremena potrebno, ni minut manje - reie QJwfq - ja sam onomad u prolazu ucrtao znak u jednoj tadki kosmosa, upravo zato da bih mogao da ga nadem dvesta miliona godina kasnije, kada bude- mo tuda pro5li u sledeiem krugu. Kakav znak? To je te5ko objasniti jer kada se kaZe znak vi odmah pomi- slite na ne5to Sto se razlikuje od nedeg drugog, a tada, medutim, nije bilo nidega Sto bi se moglo razlikovati od bilo dega; vi odmah pomislite na znak koji je ucr- tan nekom alatkom ili pak rukama, i dok se alatke ili ruke potom sklanjaju znak ostaje, ali u to doba alatke jo5 nisu postojale, a nisu ni ruke, ni zubi, niti nosevi, niti sve one stvari Sto su se kasnije pojavile, i to mno- go mnogo kasnije. A kada je u pitanju oblik znaka, vi 6ete nesumnjivo re6i da ni to nije problem jer, koji god oblik da ima, jedan znak ie uvek biti znak, to jest, biie razlidit ili pak isti kao drugi znakovi: opet ste brzopleti, jer ja u to doba nisam imao primere na ko- je bih mogao da se ugledam, te vam ne mogu re6i da li sam ga nadinio slidnim ili razliditim, nisu postojale stvari koje bi se mogle opona5ati, a za liniju, bilo pra- vu ili krivu, jo5 uvek niko nije bio duo, a takode ni za .A tadku, niti za ispupdenje ili udubljenje. Imao sam na- meru da ucrtam znak, to da, zapravo, imao sam name- ru da proizvedem za znak bilo Sta Sto mi padne na pa- met da ucrtam, te bududi da sam, upravo u toj tadki prostora a ne u nekoj drugoj, ucrtao ne5to namerava- ju6i da ucrtam znak, ispostavilo se da sam taj znakza- ista i ucrtao. Kako bilo, s obzirom da je to bio prvi znak ucrtan u kosmosu, ili barem u opsegu Mlednog puta, moram reii da je sasvim dobro ispao. Vidljiv? Naravno, ba5 ste pametni, a ko je uop5te u to doba imao odi da bi ,ea mogao videti? NiSta do tada nije bilo videno ni od dega, u to moZete biti sasvim sigurni. A da je bez dalj- njeg bio prepoznatljiv, to da: zato Sto su sve ostale tadke u prostoru bile iste i neprepoznatljive, dok je pak ova sadrZala znak. I tako, poSto su planete nastavile da kruZe, a i Sun- dev sistem takode, ubrzo sam znak ostavio za sobom, u daljini nepreglednog prostora. I ved sam goreo od nestrpljenja da ga ponovo sretnem, i razmiSljao sam da li iu ga prepoznati i koliko iu mu se obradovati, u toj bezlidnoj ravnici, kada se nakon sto hiljada svetlo- snih godina, tokom kojih neiu nabasati ni na Sta pre- poznatljivo, nakon nekoliko stotina vekova, nekoliko hiljada milenijuma, ponovo budem obreo ovde i, gle duda, spazio njega, na onom istom mestu, onakvog kakvog sam ga i ostavio, golog i bosog, ali sa onim - kaZimo - jedinstvenim pedatom koji sam mu utisnuo. Lagano se Mledni put okretao oko sebe, sa svojim pla5tom od sazveZda i planeta i oblaka, a sa svim tim i Sunce, pri samom obodu. U toj velikoj vrte5ki samo je znak bio nepomidan, u nekoj tamo tadki, skrajnut od bilo koje orbite (da bih ga ucrtao, morao sam ma- Io da se nagnem preko ivice Galaksije, kako bih ga za5titio i spredio da ga kruZenje svih tih svetova za- hvati), u nekoj tamo tadki koja vi5e nije bila neka, bu- ?5 ZNAK U KOSMOSU
  • 19. duii da je bila jedina tadkaza koju se sa sigurnoSiu moglo reii da je bila tu gde je bila, i spram koje su se sada mogle odrediti i druge tadke. Mislio sam na njega i danju i no6u; Stavi5e, nisam ni o dem drugom mislio; ili pak, bio je to prvi put da sam imao o demu da mislim; ili joS bolje, o nedemu uopite misliti nikada do tada nije bilo mogu6e, prvo zato Sto je nedostajalo ono o demu bi se mislilo, a dru- go Sto nisu postojali znakovi pomoiu kojih bi se mo- glo misliti, ali bududi da je sada postojao znak, to je omoguiavalo da onaj koji misli, misli na znak, zapra- vo na onaj tamo znak, u smislu da je taj znak bio stvar o kojoj se moglo misliti a takode i znak onoga o de- mu se mislilo to jest sebe samog. Dakle, stvari su stajale ovako: znak je sluZio da oznadi jednu tadku, ali je istovremeno oznadavao da tu postoji neki znak, Stoje bilojoS vaZnijejerje tada- ka bilo mnogo dok je znak bio samo taj jedan, a isto- vremeno, taj znak je bio i moj znak, znak mene, bu- duii da je bio jedini znak koji sam ikada ucrtao i da sam ja bio jedini koji je ikada ucrtao ikakav znak. Bio je kao ime, ime te tadke, a takode i moje ime kojim sam oznadio tu tadku, zapravo, bilo je to jedino raspo- loZivo ime za sve ono sto je pretendovalo na ime. Putujuii obodom Galaksije na5 svet je plovio s one strane bezmerno dalekih prostora, a znakje bio tamo gde sam ga ostavio da oznadava onu tadku, a istovremeno je oznadavao i mene, nosio sam ga u se- bi, proZimao me je, potpuno me posedovao, ispreda- vao se izmedu mene i svega onoga sa dim sam mogao da stupim u odnos. Dok sam dekao da ga ponovo sret- nem, mogao sam da poku5am da iz njega izvedem ne- ke druge znakove i kombinacije znakova, serije jed- nakih znakova i kontrapozicije razliditih znakova. Ali proSlo je desetine i desetine hiljada milenijuma od trenutka kada sam ga ucrtao (zapravo: od onih neko- iko sekundi kada sam ga ugradio u trajno kletanje Ilednog puta) i ba5 sada kada sam imao potrebu da ia se prisetim do najsitnijih detalja (i najmanja nesi- Surnost vezana za njegov izgled dovodilaje u pitanje :r entualne razlike u odnosu na druge moguie znako- '' e I shvatih da, uprkos tome 5to sam ga pamtio u naj- rrubljim crtama, 5to sam se seiao njegovih glavnih rarakteristika, neSto mi je ipak izmicalo, jednom re- -'1u. kad god bih poku5ao da ga raSdlanim na sastavne i:love nisam nikako mogao da se prisetim da ti je od- ros izmedu jednog i drugog dela bio ovakav ili ona- r'. Morao mi je biti pred odima kako bih ga prouda- '. ao. uporedivao, ali on je, nasuprot, bio daleko, joS :r ek nisam znao koliko daleko, jer sam ga upravo za- :.'r i ucrtao da bih saznao koliko mi je vremena potreb- :.o da ga ponovo sretnem, i sve dok ga ponovo ne >retnem neiu to saznati. Sada mi, medutim, nije viSe :r1o toliko vaZno zaSto sam ga ucrtao vei kakvim sam :e nadinio, te sam podeo da poteZem raznoraznepret- :ostavke i da gradim teorije po kojima jedan odrede- :r znak mora da postoji na jedan odredeni nadin, ili .im metodom eliminacije poku5avao da odbacim sve : Dove manje verovatnih znakova kako bih doSao do rrog pravog, ali svi ti zamiSljeni znakovi nezadrlivo .'.r dileli jer nije bilo onog pruog znaka sa kojim sam :rosao da ih uporedim. U tom upinjanju (dok se Ga- .Jis4a i dalje besano valju5kala po svojoj postelji od :reke praznine, kao dajuje spopao svrab od svih tih ) etova i atoma koji su se Zarili i isijavali zrake) shva- ::h da mi je sada vei i5dilelo i ono maglovito seianje :a moj znak, i uspevao sam jedino da zamislim fra- :mente znakova koji su se preklapali, tojest znakove rnutar znaka, a svaka promena tih znakova unutar znaka dinila je da znak postane neki sasvim drugi z:rak, ukratko redeno, sasvim sam zaboravio kako ie -zsledao moj znak i nije bilo Sanse da se toga setim. JI
  • 20. Da li sam pao u odaj? Ne, zaboravnost je bila ne- prijatna, ali ne i nepopravljiva. Kako god, znao sam da me moj znak tamo deka i da nikud ne6e pobeii. Sti6i iu do tog mesta, ponovo iu se s njim sresti i mo- iu iu da nastavim tok svojih misli. Odoka gledano, morali smo vei preii polovinu naie galaktidke revo- lucije: trebalo je imati samo malo strpljenja, druga oolovina nekako uvek brZe prode. Sada nisam smeo ba mislim ni na Sta drugo oiim na iinjenicu da znak postoji i da iu ga ponovo sresti. Dan za danom, ve6 sam morao biti blizu. Cepteo sam od nestrpljenja jer sam svakog dasa mogao nale- teti na znak. Jel' ovde, ne, joi malo, brojaiu do sto... A ako ga vi5e nema? Ako sam ga vei proSao? Ni5ta. Moj znak je ostao ko zna gde, iza mene, sasvim zaba- den u odnosu na orbitu naSeg sistema. Praveii prora- dune smetnuo sam s uma oscilacije koje su. posebno u to doba, uticale na gravitacione sile nebeskih tela nagoneii ih da iscrtavaju nepravilne i reckave orbite poput cvetova dalije. Upinjao sam se nekoliko stotina milenijuma da obnovim svoju radunicu: pokaza se da naSa putanja ne dodiruje tu tadku svake galaktidke go- dine vei svake treie, to jest svakih Sesto miliona Sun- devih godina. A ko je dekao dvesta miliona godina moZe da sadeka i Sesto; i ja sadekah; put je bio dug ali nisam morao da idem pe5ice; na hrbatu Galaksije jez- dio sam kroz svetlosne godine, po planetarnim i zvez- danim orbitama, kao u sedlu konja pod dijim kopita- ma sevaju varnice; moj je zanos svakim trenom sve vi5e rastao: dinilo mi se da se bliZi das kada iu osvo- jiti ono jedino 5to mi je bilo vaZno: znak i carstvo i ime... Obidoh drugi krug, zarim tre(i. Stigoh. Iz grla mi se ote krik. U jednoj tadki koja je bezuslovno morala biti ona tadka, umesto mog znaka nalazila se jedna bezoblidna Zvrljotina, jedna kosmidka oderotina, ra- ::apljena i iskrzana. Sve sam izgubio: i znak, i tadku, . -.no 5to je dinilo da ja - pripadajuii tom znaku u toj :.:kr - budem ja. Kosmos, bez znaka, ponovo be5e ::mo ambis bez podetka i kraja, ispunjen prazninom, , jr ratan, u kojem se sve - ukljudujuii i mene - gubi- , - r I neka se niko ne usudi da mi kaZe da su, kada je -:: o oznadavanju jedne tadke, moj znak i potez ko- . -:r Je on bio pre5kraban vr5ili isti posao: taj potez je :- r neeacija znaka, dakle nije oznadavao, to jest nije , :Zio da razludi jednu tadku od onih prethodnih ili : -:onjih tadaka.) Obuze me nespokoj te sam se mnoge svetlosne go- --:3 'ucarao kao bez svesti. Kada najzad digoh po- : :i tu meduvremenu se u naSem svetu poiavio vid. '-= ::cma tome i Zivot). kada digoh pogled ugledah ra- =.- ono Sto nisam ni sanjao da 6u videti. Ugledah ga, - -i. ali ne onaj, vei neki slidan njemu, znak koji je -,=: sumnje bio kopija mog znaka, iako se vei na prvi - : :d videlo da to nije moj znak, buduii zdepast i -:r:rapan i smesno pretenciozan, jedna rdava imita- - ,_ : ,rnogo Sto sam ja Leleo da oznadim onim znakom -.. - sam neizrecivu distotu tek sada - usled tog kon- -:::i. - uspeo da prizovem u seianje. Ko se to tako ...1o sa mnom? Ni5ta mi pametno nije padalo na -:-:.:t. Napokon, jedan milenijumski lanac indukcija :, :ie me do reSenja: u jednom planetarnom sistemu --,: r3 _ealaktidka revolucija prethodila naSoj, obita- :- r: izvesni Kgwgk (ime se saznalo naknadno. u . :::snijoj epohi imena), inadZijski tip, izjedan zavi- .:-. ioji je u jednom od svojih vandalskih nastupa ::=ivabao moj znak a potom je s neukusnom izve- .:::roiiu poku5ao da ucrta ovaj drugi. 3:1o je jasno da taj znak nije ni5ta oznadavao osim ,..-:.i skovu nameru da opona5a moj znak, te o nekom -:'-::divanju nije moglo biti ni govora. Ali u tom tre- ----:.'r. Zelja da ne priznam poraz bila je jada od sve- 38
  • 21. ga: odmah poZurih da ucrtam novi znak u kosmosu, jedan pravi znak koji ie naterati K3wgka da pukne od zavisti. Pro5lo je bezmalo Sesto miliona godina otka- ko nisam poku5ao da ucrtam nijedan znak: napregnuh sve snage. Ali sada su stvari drugadije stajale jer je svet, kao 5to sam vam ve6 nagovestio, polako podi- njao da dobija konture, teje svaka stvar podela da se zaodeva nekim oblikom, a verovalo se da tadaSnji oblici imaju pred sobom blistavu budu6nost (Sto me- dutim nije bilo tadno: uzmite, na primer - da pome- nem jednu relativno skora5nju pojavu - dinosauruse), dakle, u tom mom novom znaku bio je primetan uti- caj tada5njeg poimanja stvari, nazovimo to stilom, taj poseban nadin na koji je svaka stvar imala zadatak da postoji na izvestan nadin. Moram reii da sam njime bio vi5e nego zadovoljan, nisam vi5e Zalio za onim preSkrabanim znakom, jer mi se ovaj dinio neupore- divo lepiim. Ali vei u toku te iste galaktidke godine podesmo da shvatamo da su do tog trenutka oblici na5ega sve- ta bili privremeni i da ie se, jedan po jedan, postepe- no menjati. I s tim saznanjem pojavi se i netrpeljivost prema tim starim formama, do te mere da nismo mo- gli da podnesemo ni seianje na njih. A mene pode da mori jedna misao: ostavio sam onaj znak u kosmosu, onaj znak koji mi je izgledao tako lep i originalan i u skladu sa svojom namenom, a koji mi se u se6anju sa- da ukazivao kao neumesno pretenciozan, kao znak jednog nadasve zastarelog nadina poimanja znakova i mog slepog poverenja u jedan poredak stvari od ko- jeg je trebalo na vreme da se distanciram. Ukratko re- deno, stideo sam se tog znaka mimo kojeg ie vekovi- ma jezditi svetovi i koji ie rzvrgavati ruglu i sebe i mene i naS provizorni nadin poimanja. Kad god bih ga se setio (a stalno sam ga se seiao) oblilo bi me crvenilo koje bi trajalo i po nekoliko geolodkih era: '.*.ro bi sakrio svoj stid propadao sam u kratere vul_ :.;r.r. rruien kajanjem zabijao zube u ,eledere ito su :::iirir ali kontinente. progonila me je misao da ie l:',r ek. prethodeii me u kruZeniu oko Mlednoe puta. :::ti znak pre nego Sto uspem da ga izbriie-f du i. :.:. poSto je bio nitkov, ismejati i, u Zelji da mi napa_ ,.. - sti. naSkrabati bezbroj neumesnih karikatura mog --:ka u svakom io5ku cirkumgalaktidke sfere. Iedutim, ovoga puta mi je-komplikovani astrolo- .r* Jasovnik bio naklonjen. Kgwgliovo saveZde nije ::,.ilo pored znaka, dok se nai Sundev sistem obreo -':1o upravo na kraju prvog kruga, i to tako biizu da ):11 uspeo u potpunosti da ga izbrisem. Dakle, u ovom trenutku nije bilo nijednog mog ::eka u kosmosu. Mogao sam da ucrtam neki-drueil .': sada sam vei znao da znakovi pored ostalog svl_ :,-:e i o onome ko ih je ucrtao, i da u toku jedie ga_ -.,,tidke godine ukusi i ideje mogu sto puta da ," pio_ :.--:re, i da nadin doZivljavanja onoga Sto je nastalo ::: zavisi od onoga ito dolazi posle, jednbm redj JU, --hoi --"*"-l ::tbo;avao sam se da 6e mi ono Sto sada smatram ::isjsnim znakom kroz dvesta ili trista godina biti - i ratno. Medutim, dok sam ga oplakivao-. onaj prvi ::ak. koji je Kgwgk tako vandalski uni5tio, posiub i" -:lun na proticanje vremena, poput nedega sto ie ro_ :3ro pre podetka svakog -blilia i Sto je moralo u sebi :-,1srti ono ne5to Sto ie nadZiveti sve oblike, to iest di_ ..-enicu da je znak i niita drugo. Da ucrtavam znakove koji ne bi bili taj znak, nije :: r'iSe zanimalo; a tog znaka se vei milijardama go_ :lna nisam sedao. I tako, ne mogav5i da ucrtavam :rave znakove ali ipak Leleli da na neki nadin pako_ -.:im Kgwgku, podeh da ostavljam laZne znakove u -iosmosu, zteze, tadke, fleke, Zvrljotine koje su samo -<od neznalice poput Kgwgka mogie proii kao znako_ ',i. Pa ipak, on ih je uporno uni5tavao (u ita bih se 40 41
  • 22. uverio tokom narednih krugova), s takvim Zarom da nisam mogao da se nadudim odakle mu toliko energi- je. (Ja sam sada te laZne znakove naprosto sejao po kosmosu, kako bih video dokle seZe njegova glupost.) I tako, posmatraju6i te Skabotine kojima su moji znakovi bivali poniSteni, krug za krugom (galaktidke revolucije su mi ve6 lidile na lenju i dosadnu plovid- bu, bez cilja i i5dekivanja), shvatih slede6e: protica- njem galaktidkih godina te Skrabotine su sve vi5e ble- dele, a ispod njih se pomaljalo ono Sto sam ja ucrtao u toj tadki, moj - kao 5to rekoh - laZni znak. To otkri- 6e me uop5te nije sneveselilo, naprotiv, probudilo je u meni novu nadu. Ako su Kgwgkove Skrabotine ne- stajale, onda je i ona prva kojom je preZvrljao moj znak, tamo u onoj tadki, morala vee, izbledeti, a moj je znak ve6 odavno morao povratiti svoj nekada5nji izgled! To i5dekivanje unese napetost u moje dane. Galak- sija se okretala kao kajgana u uZarenom tiganju, bila je istovremeno i vreli tiganj i zIa(ana kajgana; a ja sam zajedno s njom goreo od nestrpljenja. Ali, kako su galaktidke godine proticale, kosmos vi5e nije bio ono jednolidno prostranstvo, pusto i do- sadno. Ideja da se znakovima obeleZe tadke kuda se prolazilo, kako smo to dinili ja i Kgwgk, javila se mnogima, razasutim po milijardama planeta drugih sundevih sistema, i svaki das bih nabasao na to ne5to, ili na par, ili dak na tuce, bile su to jednostavne dvo- dimenzionalne vijugave linije, ili pak stamene pojave u tri dimenzije (na primer poliedri), ili dak neke stva- ri napravljene s puno paLnje, u detiri dimenzije i svim onim 5to uz to ide. Kako bilo, napokon sam stigao do tadke u kojoj je bio moj znak, L tu sam zatekao pet znakova, na istom tom mestu. Ali svoj nisam umeo da prepoznam. To je, ne ovo je, ma hajde, ovaj deluje su- vi5e moderno, mada me ne bi zadudilo i da ie naista- riji. ovde ne prepoznajem svoju ruku, ma gde bi me- ni palo na pamet da tako neSto napravim... A Galaksi- ja je u meduvremenu jurila kosmosom i za sobom se- jala stare i nove znakove a ja svoj nisam mogao da nadem. Ne6u preterati ako vam kaZem da su naredne gala- ktidke godine bile najgore koje sam ikada proZiveo. astavio sam da tragam, a u kosmosu su se znakovi somilali, u svim svetovima ko god je imao Sansu nije propu5tao da na neki nadin ostavi svoj trag u kosmo- su. a i na5 svet takode, kud god bih pogledao, bio je svakim danom sve zatrpaniji, tako da se dinilo da se svet i kosmos jedan u drugom ogledaju, i jedan i dru- ei gusto nadidkani hijeroglifima i ideogramima od kojih je svaki istovremeno mogao i biti i ne biti znak: krednjadka naslaga na bazaltu, vetrom podignuta kre- sta na nanosu peska u pustinji, poloZaj okaca na pa- 'rnovom perju (malo-pomalo Zivot medu znakovima doprineo je da se pod znakove podvedu i onih milion stvari koje su ranije samo postojale ne oznadavajudi :ri5ta drugo do sopstveno postojanje, pretvorio ih je u znakove njih samih i pridruZio serijama znakova ko- _'e su ucrtavali oni koji su imali svesnu nameru da ucr- :a.;u znak), plameni jezici naspram Skriljaste stene, de- rLnsto dvadeset sedmi Lleb - pomalo kos - useden u encu na zabatu nekog n^*uzoleja, sekvenca linija na i'ideu u toku magnetne oluje (serije znakova su se lmnoZavale serijama znakova koji oznadavaju zna- kove, znakove ponovljene bezbroj puta stalno iste i uvek na neki nadin razlld,itejer se jednom planski na- ,'injenom znaku pripajao znak koji se tu sludajno za- tekao), lo5e od5tampana noZica slova K koja se u jed- ltom primerku vedernjih novina sudeljava sa oresavijenim vi5kom hartije, jedno od osamsto hilja- .la olju5tenih mesta na zidu premazanom katranom na rednom od dokova Melburna, krivulja neke statistike, 42 ^a +J
  • 23. trag kodenja na asfaltu, jedan hromozom... Svaki das bih se lecnuo: To jel i nekoliko desaka bih proveo u ubedenju da sam prona5ao svoj znak, na zemlji ili u kosmosu bilo je svejedno jer se putem znakova bio uspostavio izvesni kontinuitet bez jasnih granica. U univerzumu nisu vi5e postojali sadrZaj i ono 5to ga sadrZava, vei samo jedno uopSteno mnoStvo nago- milanih i sraslih znakova koje je obuhvatalo ditavu zapreminu kosmosa, bilo je to jedno beskrajno Sare- nilo, gusto, ditava jedna mreZa isprepletanih linija i kuka i reljefa i useka, univerzum je bio i5kraban u svim pravcima, po svim dimenzijama. ViSe nije bilo nadina da se odredi polazna tadka: Galaksija je nasta- vila da kruZi ali meni vi5e nije polazilo za rukom da izbrojim njene krugove, svaka tadka mogla je biti ona podetna, svaki znak pridodat mno5tvu drugih znako- va mogao je biti onaj moj, ali ni5ta ne bi vredelo i da sam to otkrio, jer vi5e nije bilo nikakve sumnje da ne- zavisno od znakova kosmos ne postoji i da verovatno nikada nije ni postojao. SVE U JEDNOJ TAEKI Raiunskim radrjama koje je zapoieo Edt'in p. Habt t koje se odnose na brzinu udaljavanja galaksija, nto- tute je precizno utvrditi trenutak u kome je iitava rna- :erija univerzLona bila koncentrisana u sanlo jednoj :aiki, pre nego ito je poiela da se iiri Lt prostor. Ta .relikq eksp!ozija" (big bangt od koje je univer:um 'iastao dogodila se po svemu sudeti pre oko I5 ili 20 ,,rilijardi goclina. Naravno da smo svi bili tamo - reie stari ef".fq - . gde bismo drugde? Nikome joS uvek nije padalo na :f,met da bi kosmos uopite mogao postojati. A i vre- :re. takode: sta mislite da bismo s njim i mogli diniti, ) 'remenom, onako skvrdeni kao iniuni? Rekao sam ,,skvrdeni kao iniuni" tek da uDotre- rrm neku literarnu sliku: a u stvari, tamo nije bilo ::ostora dak ni da se skvriite. Svaka tadka svakoga -j nas podudarala se sa svakom tadkom svakog dru- ;rg u jednoj jedinoj tadki koja je bila ra u kojoj smo ::,i sr.'i. Sve u svemu, nismo dak jedno drugom ni ,:retali, osim kada je red o karakteru, jer kada nema : rr oljno prostora, a medu nogama vam se vrzma ne- r,r tako antipatidan kao, na primer, gospodin pber :rer. to onda moZe da bude veoma neprijatno. Koliko nas je bilo? Eh, to nikada nisam mogao dak :-- pribiiZno da ustanovim. Ukoliko smo hteli da se :::brojimo bilo je neophodno da se makar maldice 44
  • 24. udaijimo jedno od drugog, a mi smo kao 5to znate svi prebrvali u toj istoj tadki. Suprotn r od onoga Sto mo- iete da pomrslite, to nisu bile okolnosti koje podstidu druZeljubivost; znam, na primer. da se u nekim dru- gim epohama susedi medusobno poseiuju; medutim tada, poSto je svako svakom bio sused, nismo jedno drugom govorili dak ni dobar dan ni laku no6. Na kraju se svako druZio samo sa veoma uskim krugom poznanika. Oni kojih se ja seiam bili su pre svega gospoda Ph(i)Nk, njen prijatelj De XuaeauX, jedna porodica emigranata, izvesni Z'zuot'i, i gospo- din Pber Pber koga sam vei pomenuo. Bila je tu dak i distadica - ,,glavna i odgovorna za odrlavanje", ka- ko smo je zvali - jedna jedina na ditav univerzum, s obzirom da je prostor bio skuden. Istini za volju, ni- 5ta po ceo dan nije radila, nije dak ni brisala pra5inu - u jednu tadku nije moglo da stane ni zrnce praSine - i provodila je vreme ogovarajuii i jadikuju6i unaoko- lo. Ako se uzmu u obzir samo ovi koje sam vam na- brojao bilo nas je ve6 previSe; tome jo5 treba dodati i sav onaj krS kojije tu stajao naguran: sav onaj mate- rijal od kojeg ie kasnije nastati univerzum, tako de- montiran i nabacan da je naprosto bilo nemogu6e ra- zlikovati ono Sto ie naknadno postati deo astronomije (kao maglina Andromeda) od onoga 5to je bilo predo- dredeno za geografiju (na primer Vozgi) ili za hemi- ju (kao izvesni izotopi berilijuma). Da zlo bude gore, stalno smo se saplitali o nameStaj porodice Z'zu, polj- ske krevete, duSeke, kolevke; trZ'zuovi, ako bi vam paLnja samo malo popustila, pod izgovorom da su ve- lika porodica, ponaSali su se kao da su sami na svetu: hteli su dak i da razapnu uZe preko tadke kako bi prostrli veS. Ali ni ostali baS nisu bili bezgre5ni prema Z'zu- ovima, podevii od definicije ,,emigranti", zasnovanoj na pretpostavci da su oni, zarazllku od nas ostalih ko_ ji smo tu bili od davnina, dolli mnogo kasniie. Uoo- Ste nije bilo sporno da je to posve n.olnovani predri- suda, s obzirom da nije postojalo nijedno p.e niledno posle niti jedno negde odakle se moglo emigrirati, ali bilo je onih koji su tvrdili daje pojam,,emigiant,,mo- gao biti shvaien u distom znadenju, to jest nezavisno od vremena i prostora. Sto se mentaliteta tide, kaZimo da ie bio uskosrud. u to doba, nekako sitnidarski. Krivica sredine u lojoj smo se formirali. Taj mentalitet se zadrlao negde du- boko u svakome od nas, pazite Sta vam kaZem: i dan danas se ponekad ispolji, ako se kojim sludajem dvo- je od nas sretnu - na autobuskoi stanici. u 6ioskoou. na nekom medunarodnom kongiesu zubara - i podnu da se priseiaju starih vremena. Nakon pozdrava - katkad neko prepozna mene, katkad sam ja taj koji prepozna nekoga - odmah kreie zapitkivanje o ovo_ me ili onome (iako se svako se6a samo ponekog od onihkojih se seiaju drugi). i tako opet izbiju na v-ide- 1o nekada5nje zadevice, surevnjivosli, klevetanja. Sve dok neko ne pomene gospodu ph(i)Nk - svi raigovo- ri obavezno tu zavr5avaju - i tada odjednom svJpod- losti nestaju kao rukom odnesene, a nas istos dasa preplavi neka blaZena i plemenita ganutost. Gospodu Ph(i)Nk, jedinu koju nik- od nas niie zaboravio i za kojom svi patimo. Gde li je sada? Vei odavno sam prestao da je traZim: gospodu Ph(i)Nk, njene grudi, rjene bokove, njen narandZasti penjoar, vi5e nikada re6emo sresti, niti u ovom galaktidkom sistemu niti u :ilo kojem drugom. Da se razumemo, ona teorija da ie univerzum, na- ion Sto je dostigao krajnju razredenost, podeti pono- '. o da se zgu5njava, i da iemo zato moraii ponovo da .edimo u gngj istoj tadki kako bismo nakon toga jo5 -:dnom podeli sve iz podetka, nikada mi nije ziuiala
  • 25. preterano ubedljivo. Pa ipak, mnogi od nas su ozbilj- no na to radrrnali, neprekidno su pravili planove za taj trenutak kada 6e se ponovo tamo zate1i. Proilog me- seca, udem u kafe, tu, na 6o5ku, j Sta mislite koga vi- dim? Gospodina Pbera Pbera. - Sta ima novo? Otkud ti ovde? - Saznajem da ima predstavniStvo za pred- mete od plastike, u Paviji. Ostao je isti, s onim srebr- nim zubom i hozentregerima sa cvetnim dezenom. - Kada se budemo vratili tamo - tiho mi kaZe - treba dobro da pripazimo da ovoga puta izvesni ne udu unutra... Jesmo li se razumeli: oni Z'zuovi... PoZeleh da mu kaZem da sam ga vei duo kako to isto govori i drugima, koji bi mu na to odgovarali: ,, razumeli smo se... gospodine Pber Pber." Kako ne bih i ja duvao u istu tikvu, brZe-bolje upi- tah: - A gospoda Ph(i)Nk, mislite li da iemo je naii? - Ah, da... Naravno... - rede on, pocrvenev5i. Nada da iemo se vratiti u onu tadku nije bila ni5ta drugo do nada da iemo se ponovo sresti sa gospodom Ph(i)Nk. (To je bio sludaj i sa mnom koji u tu pridu uopSte nisam verovao). I u tom kafeu, kao i uvek, po- desmo da razmenjujemo uspomene na nju, razneZeni, dak je i moja netrpeljivost prema gospodinu Pberu Pberu bledela pred naletom tog sedanja. Velika tajna gospode Ph(i)Nk bila je ta Sto ona ni- kada nije izazivala ljubomoru medu nama. Niti ogo- varanja. Da je i5la u krevet sa svojim prijateljem go- spodinom De XuaeauXom, to je svima bilo poznato. Ali u jednoj tadki, ako i postoji krevet, on zauzima ce- lu tadku, dakle nije re( o odlaska u krevet ve( u pre- bivanju u njemu, jer ko god se nalazi u tadki taj se automatski nalazi i u krevetu. Prema tome. ona je istovremeno bila u krevetu i sa svima nama. Da je ko- jim sludajem bila drugadiia, ko zna kakvi bi se sve tradevi iz toga izrodili. Sto se pak ogovaranja tide, prednjadilaje distadica, ali ni ostali nisu bili od raski- da. O Z'zuovinta, za promenu, slulali smo straSne stvari: otac ierke braia sestre maika tetke. samo ie se- lala unaokolo podle insinuaiije. Sa gospodo- Ph(i)Nk je medutim bilo drugadije: sreia koju mi je ona pruZala bila je istovremeno takva da sam se ja tadkolik gnezdio u njoj, i takva da sam Stitio nju ta8- koliku u sebi, bila je to porodna konremplac4a lato uzmemo u obzir promiskuitet tadkolike konvergenci- je svih ostalih ka njoj) a istovremeno i nevina (s ob- zrom na njenu tadkoliku neprobojnost). Sve u sve- mu, Sta sam viSe mogao da poZelim? A sve to, koliko je vaZilo za mene, I'aZilo je i za sve ostale. A ona: sadrZavala ie i bila sadrZana sa is- tom rado56u, i primala nas je i volela i nastanjivala si'e podjednako. Toliko smo se dobro oseiali tako na eomili. toliko dobro da je naprosto moralo da se dogoli ne5to sen- zacionalno. BeSe dovoljno da ona u jednom trenu iz- govori: - Momci, kad bih imala samo malo prostora tako bih vam rado napravila taljatele! - I u istom tom ;asu svi pomislismo na prostor koji 6e zauzeti njene cble ruke kreiuii se napred-nazad s oklagijom po te- .tu. njene grudi koje se nadnose nad gomilicu bra5na : jaja Sto se preliva preko Siroke daske dok njene ru- ie mese mese, bele i umazane uliem sve do iZnad la- iata; pomislismo na prosror kojiie zauzeti bra5no, i lfio za pravljenje bra5na, i polja za gajenje Lita, i pla- iine sa kojih se sliva voda i navodnjava polja, i pa- i^r_1aci za junad koja ie dati meso za sos; na prostor ioji ie biti potreban da Sunce isija svoje zraki i po- logne Zitu da sazri; na prostor potreban da se iz obla- sa zr,ezdanog gasa Sunce zgusne i zaLal.i; na svu onu solidinu zvezda i galaksija i galaktidkih skupina koje -<ruZe kroz prostor i koje ie omoguiiti postojanje sva- i: ealaksije svake magline svakog sunca svake plane- ::. i u tom istom trenu dok smo na njega mislili taj 48
  • 26. prostor se nezaustavljivo radao, u istom tom trenu lo[j. gospoda Ph(i)Nk izgovarah redi: - "'taljatele' hei. inomcit - tadka koja je sadrZala nju i sve nas po- deia je zrakasto da se Siri u daljine koje se mere svet- iotni- godinama i svetlosnim vekovima i svetlosnim *iti.1*O"u*u milenijuma, te mi zavr5ismo razbacani u sva detiri ugla univ-erzuma (gospodin Pber Pber dak u Fuuili;, a oiu t" rasplinu u ne znam koju vrstu svetlo- sno-ioplotne "n"tgije, ona, gospoda Ph(i)Nk, ona ko- ia usrea tog na5e-g-skudenog sveta.sitnidarskog be5e sposobna zi plemlnit gest: i to prvi. .'Momci, kakve iu vam taljatele napraviti!", jedan istinski gest sve- pioZimajude ljubavi, zadevSi u istom trenu pojam itotto.u, ali i iam prostor, i vreme, i sve.op5tu qlqui- iaciju, i gravitiraju3i univerzum, omogu6iv5i milijar- Oe mitUiOi sunica, i planeta. i Zitnih polja, i gospg- A" ifrttlNt, razasutih^po kontinentima planeta, koje mese ivolim uljem umazanim i plemenitim brainja- ui*.utuinu, I niu od tog trena Zauvek izgubljenu' i nas koji je oplakujemo. SVET BEZ BOJA Pre nego lto je nastala njena atmosfera i njeni oke- -';ni. Zemlja je po svoj prilici izgledala kao jedna siva .opta koja se u svemiru okrete oko svoje ose. Kao ito :anas izgleda Mesec: tamo gde ne postoji zaitita od :tlrraljubiiastih zraka koje Sunce isijava, boje bivaju ittiitene; zbog toga stene na Meseievoj povriini nisu 'i:nobojne kao one na Zemlji, vet su mrtvaiki i jedno- :irto sive. To ito Zemlja ima iareno lice, treba do zo- :'.'.ali atmosferi kojafiltrira ovu smrtonosnu svetlost. Pomalo monotono - ponrdi Qfwfq - ali umirujuie. ?:evaljivao sam hiljade i hiljade milja, uZasnom brzi- :rm. i sve je oko mene bilo sivo i uvek samo sivo. takvih o5trih kontrasta: disto bela boja, ako je i po- .::iala, bila je u srediStu Sunca i u nju se nije smelo :- pogledati; sasvim crna nije bila ni noina tama, s -:zirom na veliki broj zvezda koje su se uvek jasno :taznavale. Preda mnom su pucali horizonti na koji- :-: su sejedva nazirali planinski venci, sivi, izrasli iz ,-'. ih kamenitih ravnica; i mada sam proputovao ::oge kontinente, nikada nisam naiSao ni na jednu -:.iujer su okeani ijezerai reke leZali ko zna gde is- :'- : Zemljine povr5ine. Susreti su u to doba bili veoma retki: bilo nas ie ta- r- malo! Opstati pod ultraljubidastim zracima nije : - - rimalo lak poduhvat. Stavi5e, nedostatak atmo- ,:::: oseiao se na razne nadine; uzmite na primer me- 50 51
  • 27. teore: plju5tali su sa svih strana jer nije bilo stratoste- re o koju sada udaraju kao o kakar krov t tu se raspa- daju na najsitnije komadiie. A onda, ona ti5ina: al' ,*o ," nauitulii Bez vazduha koji vibrira svi smo bi- li gluvi i nemi. A temperatura? Nije. bilo nidega una- ok"olo sto br zadri'avalo Sundevu toplotu: noiu smo se kodili od hladno6e. Na svu sreiu, Zemljinu koru su iznutra grejali svi oni rastopljeni metali zbijeni u utrobi ptlun"t"; no6i su bile kratke (kao uostalom i da- ni: Zemlja se brZe okretala oko sebe);ja sam spavao u zagrljiju sa jednom veoma toplom stenom; suva trtaOioea toia me je okruZivala bila je prijatna' Jed- nom redju, Sto t. k1im" tide, moram da priznam da meni lidno nije preterano smetala' Vei vam i-e iisno da je od svih neophodnih stvari koje su nu. n"dottajalaodsustvo boja bilo najmanji orobl"rn' dak i da smo znali da postoje, verovatno bi- imo ih uvrstili u suvi5an luksuz. Jedina nevolja bila je u tome Sto smo morali dobro da napregnemo odi uko- liko smo nekoga ili nesto Zeleli da pronademo jer' s obrito* da je ive bilo tako jednolidno i bezbojno' ni- je postojao oUtit toii bi se jasno razlikovao od onoga Sto 1" Uiio iza ili oko njega. Na jedvite jade smo raza- znivali dak i ono Sto s; kretalo: kotrljanje komada ."t"o.u, ili zmijoliko otvaranje seizmidkih provalija' ili Strcanje komadi6a lave. Toga dana sam trdao po amfiteatru od poroznih stena ialik na sunder, ispresecanom lukovima iza ko- iih su se na horizontu otvarali drugi lukovi: sve u sve- mu, bio je to jedan reljefni pejzai' ukojem su nijanse konkavnih senki naru5avale jednolidnost njegovog nepreglednog sivila. I izmedu stubova tih bezbojnih lukovi videi ne5to nalik na bezbojnu varnicu kako hitro trdi, nestaje, i ponovo se pojavljuje nedaleko odatle: dva spojena bljeska koja su iskrsavala a potom raglo nestajala;nisam joi ni slutio Sta je to a ve6 sam zaljubljeno tr(,ao za Aylinim odima. Uputih se ka pe5danoj pustinji: hodao sam propa- Jajuii izmedu dina koje su uvek na neki nadin bile ra- zlidite a ipak gotovo identidne. U zavisnosti od mesta odakle se gledalo, njihove kreste su lidile na obrise :zvaljenih tela. Tamo kao da se uoblidavala ruka savi- 'ena preko neZnih grudi, sa dlanom na kojem podiva ,.braz: a ovde kao da je virilo dedije stopalo s tanu- irim palcem. Dok sam tako posmatrao sve te mogu- -'e i nemogu6e oblike, prode dobar minut pre nego Sto snvatih da se pred mojim odima ne nalazi pe5dani na- :os ve6 predmet mojih Zudnji. Lelala je bezbojna, svladana snom, na bezbojnom ::sku. Sedoh pored nje. To je bilo doba - tek sada zrarn - kada je ultraljubidasta era na naSoj planeti bi- -, na izdisaju; jedan od nadina postojanja koji se bli- r:o svome kraju prikazivao se u punom sjaju svoje le- :,rte. Nikada ni5ta ovako lepo nije trdalo ovom :-anetom kao ovo biie koje mi je bilo pred odima. A1,l otvori odi. Ugleda me. Mislim da me nije od- ::.:h razaznala - kao sto se to malopre i meni dogodi- : - od ostalih delova ovog pe5danog sveta; zatim u ::ri prepoznade ono nepoznato biie koje ju je vija- : i silno se upla5i. Ali zatim odigledno postade sve- ,:: da smo od iste materije i trepnu stildljivo a u isti :,=r i veselo, na Sta se meni od srede ote iedan nemi ,,-..1- - - rA-. Podesmo da razgovaramo, naravno pokretima. - - :sak. Nije pesak - rekoh, pokazuju6i prvo unaokolo . :rda na nas dvoje. Dade mi znak da je razumela. - Stena. Nije stena - rekoh, tek da bih nastavio da :-r', rlam tu temu. Bilo je to doba kada nismo raspola- :' ' r'elikim brojem pojmova: opisati na primer ono ,.: sno bili nas dvoje, ono Sto nam je bilo zajednid- 52
  • 28. ko i ono u demu smo se razlikovali nije bio nimalo lak poduhvat. - Ja. Ti ne ja - poku5ah da objasnim pokretima' Sa tim se nije sloZila. - Da. Ti kao ja, ali ne baS - ispravih se' Donekle sam je ubedio, ali je i dalje bila sumnjida- va. - Ja, ti, zajedno, trdi, trdi - pokuSah da kaZem. PrsnuusmehipobeZe. Trdali smo po obroncima vulkana. Pramenovi Ayline kose i plameni jezdci koji su se dizali izkta- tera preplitali su se u podnevnom sivilu trepere6i is- tim bledilom. - Vatra. Kosa - rekoh joj. - Vatra jednako kosa. einilo se da sam je ubedio. - NUe li lepo? - upitah. - Lepo - odgovori. Sunce j e vei zalazilo ostavlj aj uii za sobom bledu- njav trag. Njegovi zraci su pod kosim uglom padali naiednu stenovitu padinu dinedi da zagasito kamenje tu i tamo zasvetluca. - Kamenje tamo nimalo isto. Nije li lepo? - rekoh. - Ne - odgovori i skrenu Pogled. - Kamenje tamo, nije li lepo? - bio sam uporan pokazujuii na svetlucavo sivo kamenje' - Ne. - Odbijala je da Pogleda. - Tebi, ja, kamenje tamo! - ponudih joj. - Ne, kamenje ovde! - odgovori Ayl, i zahvati pregr5t onog zagasitog. Ali ja sam ve6 bio otrdao. Vratih se s naramkom svetlucavog kamenja koje sam sakupio, ali jedva je naterah da ga uzme' - Lepol - pokuSavao sam da je ubedim' - Xet - bunila se, ali onda ga pogleda; daleko od odsjaja sundevih zraka, to kamenje je bilo zagasito kao i sve drugo; i tek tada rede: - LePol 54 Palaje noi, prva koju nisam proveo u zagrljaju sa stenom, i moZda mi se baS zbog toga udinila okrutno i,ratkom. Ako je svetlost svakog trenutka teitla da iz- bri(e Ayl, da me natera da posumnjam u njeno posto- ran1e, tama mi je ulivala sigurnost da je ona zista tu. pored mene. Ponovo dode dan da u sivo oboji Zemiju; moj po- gled je lutao ali je nije nalazio.Ispustih nemu5ti krik: -.{r'll Za5to si pobegla? - ali ona je bila tu ispred me- r:. i takode me je traZila kao Sto sam i ja traZio nju, re nalazeii me, te nemo kriknu: - Qfwfq! Gde si? - 'r'e dok se na5e odi nisu ponovo privikle na tu magli- -'rstu svetlost i u njoj razaznale konture obrve, lakta, roka. Tada sam poZeleo da Ayl obaspem poklonima, ali -'rnilo mi se da ni5ta nije dostojno nje. Tragao sam za s.' im onim Sto bi na neki nadin odudaralo odjednolid- :: povrSine ovoga sveta, za svim onim Stoje bilo obe- -:Zno kakvom Sarom ili pegom. Ali ubrzo shvatih da .no Ayl i ja imali razlidite ukuse, ako ne i sasvim su- ::otne: ja sam traZio jedan drugadiji svet izvan ove :-imorne patine koja je zarobljavala sve stvari i nije :l1 mogao promaii nijedan znak, nijedan nagove5taj :r on postoji (i zaista, ne5to je podinjalo da se menja: ,'i:rilo se da je ta bezbojnost na nekim mestima proia- :,na slaba5nom svetlo5du koja se prelivala); medu- :-n. Ayl je bila sreini stanovnik ti5ine koja vlada ta- :o _ede ne postoji ni jedna jedina vibracija; za nju je :', e ono Sto je pretilo da naru5i ovu savrSenu vizuelnu :- : utalnost predstavlj alo nepodno5lj iv nesklad ; za nju -: tek tamo gde je sivilo ugasilo i najmanju Zelju da :rde i5ta drugo do sivilo, tek je tamo podinjala lepo- _J- Kako smo uopSte mogli da se razumemo? Nijedna ::i'ar na ovome svetu, onakva kakvu su je nase odi vi- ::le. nije bila dovoljna daizrazi ono Sto smo oseiali
  • 29. jedno za drugo, ali dok sam ja deznuo da iz svega unaokolo izvudem dotad nepoznate vibracije, ona je sve stvari lelela da svede na bezbojno nalidje njihove prave suStine. Iznenada, jedan meteorit prelete preko neba; nje- gov tedni zaineni omotad je na trenutak posluZio kao filter sundevim zracima, te ovaj svet iznenada obasja svetlost kakvu nikada pre toga nismo videli. U pod- noZju narandZastih litica otvarali su se modrocrveni ambisi a moje ljubidaste ruke pokazivale su na plam- te1i zeleni meteor, dok je misao za koju jo5 nisu po- stojale redi pokuSavala da se uoblidi na mojim usna- ma: - Ovo za tebe! Od mene ovo za tebe da, da, ovo je lepo! I dok sam to uzvikivao, okretao sam se oko sebe, nestrpljiv da vidim kakvim 6e svetlom u ovom sveop- Stem preobraienju da zablista Ayl: ali je ne videh, kao da je u tom iznenadnom proboju bezbojnog omotada ipak na5la nadina da se sakrije i neopaZeno zavude medu pukotine tog mozaika. - Ay1! Ne boj se, AyMzadi i pogledajI Ali meteorit se ve6 bio udaljio od Sunca i Zemlju je ponovo okovalo ono staro sivilo koje je u mojim zasenjenim odima izgledalo jo5 sivlje, i jednolidno, i sumorno, a Ayl vi5e nije bila tu. Doista je i5dezla. TraLio sam je ni sam ne znam koliko dana i noii. Bilo je to doba kada je svet ispro- bavao oblike kojima 6e se kasnije zaodenuti. Isproba- vao ih je u materijalu koji je imao na raspolaganju i koji ba5 nije bio najpogodniji buduii da tada jo5 ni5ta nije bilo konadno. Drveie od lave boje dima pruZalo je svoje dvornovate grane sa kojihje visilo tanu5no li- Sie od Skriljca. Leptirovi od pepela koji su nadletali glinena polja lepr5ali su iznad kristalnih krasuljaka. Ayl je mogla biti bezbojna senka koja se ljulja na jed- noj grani bezbojne Sume ili se saginje da ispod sivih Zbunova ubere sive pedurke. Stotinu puta poverovah da samje ugledao i isto toliko puta da samje ponovo izgubio. OstavivSi za sobom sumorne goleti stigoh do nastanjenih predela. U to doba, sluteii promene koje ie se tek dogoditi, nevidljivi neimari uoblidavali su prevremena oblidja jedne moguie daleke buduinosti. Prodoh krozjednu nura5ku metropolu sazdanu od ka- menih kula; projezdih planinom , toiu su bili usede- ni otvori poput isposnidkih ielija; stigoh do luke koja se nadnosila nad more od blata: udoh u iednu baStu u fgjoj su se iz pe5danih leja u nebo dizafi visoki men- nrl. Sivi kamen menhira bio je proSaran jedva vidlji- vim sivim Sarama. Zaustavih se. Usred tog parka igrala se Ayl sa svojim prijateljicama. Bacale su u vazduh loptu od kvarca i poku5avale daje uhvate pre nego Sto padne na zemlju. Jedan suviSe jak zamah donese loptu u moje ruke i ja je zgrabih. Ayline prijateljice se razleteSe da je na- du; a ja, kada videh da je ona ostala sama, bacih lop- tu u vazduh i ponovo je uhvatih. Ayl pritrda; krijuii se, nastavio sam da bacam uvis loptu od kvarca odvo- deii Ayl sve dalje i dalje. Najzad se pokazah; ona me izgrdi: zatim se nasmeja; i tako nastavismo da se igra- mo prolazeii kroz nepoznate predele. U to doba slojevi planete su te5kom mukom poku- Savali da uspostave ravnoteZu pod udarima zemljotre- sa. Svaki das bi po neki udar uzdrmao tlo pa su se iz- medu Ayl i mene otvarali bezdani preko kojih smo mi i dalje jedno drugom dobacivali loptu od kvarca. Ele- menti koji behu zarobljeni u srcu Zemlje nalazili su kroz te ponore put do slobode, i gledali smo kako se iz njih das pomaljaju kameni vrhovi planinskih vena- ca, das isparavaju fluidni oblaci, das izbijaju kljudali mlazevi.
  • 30. Ne prekidajuii igru primetih kako se jedan penu- Savi sloj gasa Siri povr5inom Zemlje, kao kakva niska magla 5to se lagano diZe. Malopre nam je bila do dla- naka, a sada je ve6 doprla do kolena, zatim do stru- ka... Videh kako u Aylinim odima raste nesigurnost i strah; nisam Zeleo da je uznemirim i zato sam nasta- vio na5u igru kao da se ni5ta ne de5ava, ali sam i sam bio veoma zabrinut. Bilo je to ne5to sasvim novo, do tada nevideno: je- dan ogroman fluidni mehur nadimao se oko Zemlje obuhvatajuii je sa svih strana; pretio je da nas prekri- je od glave do pete, i to sa ko zna kakvim ishodom. Hitnuo sam loptu prema Ayl prebacujuii je preko pukotine koja se otvarala u zemlji, ali ispostavilo se da je hitac bio neobja5njivo kratak, mnogo kraii nego 5to sam naumio, te lopta pade u procep, ba5 tako: odjednom je postala veoma tedka, u stvari ne: zapra- vo se provalija stravidno pro5irila, te je Ayl sada bila daleko, stra5no daleko, s druge strane jednog tednog i ustalasanog prostranstva koje se otvorilo izmedu nas i penuSalo udaraju6i o stenovitu obalu, a ja sam se propinjao sa te obale viduii: - Ayll Ayl! - i moj je glas, u stvari zvuk, upravo zvuk moga glasa, odje- knuo tako snaZno kako nisam ni u snu mogao da za- mislim; ali, i pored toga, Sum talasa ga je nadjadao. Sve u svemu: zavladao je potpuni haos. Rukama pokrih zagluhnute uSi i u tom trenu ose- tih potrebu da zapu5im i nos i usta kako ne bih udisao tu prodornu me5avinu kiseonika i azota koja me je okruZivala, alijadi od svega bioje nagon da pokrijem odi jer mi se dinilo da ie mi iskoditi iz glave. Tedna masa koja se prostirala ispred mojih nogu odjednom dobi neku novu boju koja me zaslepi, i ja ispustih jedan neartikulisani krik koji 6e kasnije po- primiti sasvim precizno znalenje'. - Ayl! More je pla- vo! Velika promena na koju se odavno dekalo najzad se zbila. Na Zemlji su sada postojali vazduh i r.'oda. I nad tim plavim tek rodenim morem zalazlloje Sunce, koje se takode obojilo, i to nekom sasvim drugadijom i daleko intenzivnijom bojom. Ja sam oseiao potrebu da i dalje ispu5tam sulude krike, tipa: - Kako je crve- no Sunce. Avl! Avll Kako ie crveno! Pala je noe . Citie i mrak bio drugaciji. Trdao sam traZed Ayl, ispu5tajuii zvuke bez glave i repa kako blhizrazio ono Sto sam video: -Zvezde su Zutel Avll Ayl! Ne nadoh je ni te no6i, ni svih onih dana i no6i Sto su usledili. A oko mene svet se razmetao novim. stal- no drugadijim bojama, ruZidasti oblaci su se zguSnja- vali u ljubidaste kumuluse koji su odapinjali zla(ane munje; posle dugotrajnih oluja duge su se Sepurile u dosad nevidenim bojama, u svim mogu6im kombina- cijama. Ve6 je i hlorofil najavljivao svoj dolazak: ma- hovine i paprati su se zelenele u dolinama pored na- bujalih reka. Toje napokon bila scenografija dostojna Ayline lepote; ali, nje nije bilo! Abez nje ditava ta 5a- rolika rasko5 dinila mi se uzaludna, badena u vetar. Lutao sam Zemljom, gledao stvari koje sam po- znavao kao sive, svaki put ponovo zapanjen otkri6em da je vatra crvena, led beo, nebo plavo, zemlja mrka, da su rubini boje rubina, topazi boje topaza a boje smaragda smaragdi. A Ayl? Ma koliko ma5tao, nika- ko nisam mogao da zamislim u kakvim ie mi se bo- jama ona ukazati. Ponovo sam prona5ao ba5tu s menhirima koja se sada zelenela od drve6a i trave. U fontanama su pli- vale crvene i Zute i plave ribice. Ayline prijateljice su joS uvek skakutale po livadama dobacuju6i jedna dru- goj loptu koja se prelivala u duginim bojama: boZe, kako su se promenile! Jedna je bila plava bele koZe, druga crna maslinaste puti, tre6a smedokosa ru21(,a-
  • 31. stih obraza, detvrta rida, posuta bezbrojnim zanosnim pegicama. - A Ayl? - uzviknuh, - A Ayl? Gde je? Kakva je? Za5to nije s vama? Usne njenih prijateljica behu crvene, zubi beli a je- zici i desni ruZidasti. RuZidaste su im bile i grudi. A odi akvamarin plave, crne kao najtamnija vi5nja, le- Snik smede i vinsko crvene. - Pa... Ayl... - odgovarale su - nema je viSe... ne znamo... - i nastavljale igru. Ja sam poku5avao da zamislim Aylinu kosu i koZu u svim mogu6im bojama, ali to mi nije polazilo za ru- kom i nije bilo kutka na Zemljr u koji nisam zavirio ffaLe1i je. "Ako nije ovde gore - pomislih - znadi da je do- le!" i dim naide prvi zemljotres bacih se u jednu pu- kotinu, dole, duboko u utrobu Zemlje. - Ayl! Ayl! - dozivao sam u mraku - Ayl! Dodi da vidi5 kako je napolju lepo! Ostavsi bez glasa, uiutah. I u tom trenutku odgo- vori mi Aylin glas, priguSen i tih. - Pssst. Ovde sam. Za5to toliko vide5? Sta hode5? Bio je mrkli mrak. - Ayll Izadi sa mnoml Kad bi samo znala: napolju... - Ne svida mi se napolju. - Ali ti, onda... - Onda je bilo onda. Sada je drugadije. Do5ao je sav taj haos. Slagah: - Ma ne, bila je to samo trenutna prome- na svetlosti. Kao onda kada je pro5ao meteorit! Sada je gotovo ! Sve je opet kao pre. Dodi, ne boj se. - Ako izade, razmi5ljao sam, nakon prvih trenutaka zbunje- nosti navi6i 6e se na boje, bi6e sredna i shvati6e da sam lagao za njeno dobro. - Stvarno? -Zato bih izmi5ljao? Dodi, dopusti da te izvedem napolje. - Ne. Ti podi napred. Ja iu te pratiti. - Ali ja jedva dekam da te vidim. - Videie5 me samo onakvu kakvu ja Zelim da me vidiS. Idi napred i ne okreii se. Teluridki potresi otvarali su nam put. Slojevi stena su se lepezasto raslojavali i mi smo se provladili kroz te meduprostore.Iza svojih leda duo sam Aylin laga- ni korak. Jo5 jedan zemljotres i bidemo napolju. Trdao sam po stepenastim plodama od bazalta i grani- ta koje su se listale kao stranice knjige: i vei se u dnu cepala stena kroz koju iemo izaii napolje, r,ei se kroz taj otvor nazirala zelena i suncem okupana kora Zemlje, ved je svetlost traLlla svoj put kroz tamu ka- ko bi nam po5la u susret. I evo: najzad 6u videti kako blistaju boje na Aylinom licu... Okrenuh se da je po- gledam. Zafuh krik moje voljene koja se povladila natrag u mrak; moje odi, joS uvek zaslepljene onom svetloS6u, ne razaznaie niSta, a onda tutnjava zemljotresa zaglu- 5i svaki zvuk ijedna kamena ploda se iznenada podi- Ze. r'ertikalna, i razdvoii nas. - Ayl I Gde si? Poku5aj da predeS na ovu stranu, br- zo,pre nego Sto se stena zauvekudvrstil - i trdao sam duZ tog zidatraLeei prolaz, ali glatka i siva povr5ina bila je kompaktna, bez ijednog otvora. Na tom mestu formirao se jedan ogroman planin- ski masiv. Dok sam ja bio izbaden napolje, na otvore- no, Ayl je ostala iza te kamene plode, zarobljena u utrobi Zemlje. - Ayl! Gde si, Ayl? Zaito nisi sa ove strane? - i lu- tao sam pogledom po predelu koji se prostirao preda mnom. I iznenada, te livade boje graika na kojima su cvetali prvi skerletni makovi, ta jarkoZuta polja koja su brazdala crvenkaste breZulike Sto su se stepenasto 6l
  • 32. spu5tali prema moru svetlucavom od tirkiznih odbije- saka, sve mi se udini tako bljutavo, tako banalno, ta- ko laZno, tal(o u suprotnosti s Aylinom lidno56u, s Aylinim svetom, s Aylinom predstavom o lepoti, te shvatih da njeno mesto nikada ne bi moglo biti sa ove strane. I s bolom i strahom spoznah da sam ja ostao sa ov-€ strone, da viSe nikada neiu moiu da pobegnem od ovih zlaianih i srebrnkastih odsjaja, ouih o6laka koji se iz plavog prelivaju u ruZidasto, ovih zelenih li- stiia koji svake jeseni Zute, i da je Aylin savrSeni svet zauvek izgubljen, do te mere izgubljen da viSe nisam mogao ni da ga zamislim, i nije ostalo viSe niSta 5to bi, makar iz daleka, moglo na njega da me podseti, ni- Sta osim ove hladne plode od sivog kamena. TGRE BEZ GRANICA Ako se galaksije udaljuju, razredenost univer.uma biva kompenzirana forntiranjem novih galaksija sa- stavljenih od materije koja se stvara ex novo. Kako bi srednja gustino univerzuma ostala nepromenjena, do- voljno je da se svakih 250 miliona godina stt,ori jedan atom vodonika na 40 kubnih santimetara prostora u ekspanziji. (Ova teorija, prozvana ,,veino stanje" u suprotnosti je sa pretpostavkom da je univerzum na- stao u jednom trenu, kao posledica velike eksplozije). Bio sam dete a vei sam to primeiivao - reie Arufq - Atome vodonika sam poznavao svaki pona- osob, te kada bi iznikao neki novi, to nije moglo da mi promakne. U doba mog detinjstva u ditavom uni- verzumu nije bilo nideg drugog s dim bi se moglo igrati osim atoma vodonika, i mi smo se neprekidno igrali, ja i jo5 jedan dedak mojih godina po imenu Pfwfp. Kako smo se igrali? Odmah iete duti. Buduii da je prostor bio zakrivljen mi smo duZ njegove krivulje bacali atome, kao da su bilijarske kugle, i ko bi viSe dobacio njegov je atom pobedivao. Pre nego sto bi- smo hitnuli atom trebalo je dobro proceniti zamah, putanju, umeti iskoristiti magnetna i gravitaciona po- lja, u suprotnom loptica bi zavriavala izvan piste i ispadala iz igre. OJ