zoran

1. _______ BROJ 33
CENA 100 DINARA
NINĐA

3. DEREK FINEGAN
NA OŠTRICI NOŽA

4. SERIJA
Borilačke veštine
NINĐA
Naslov rom ana:
NA OŠTRICI NOŽA
A utor:
Derek Finegan
Recenzent:
Slobodan Lukić
Lektura:
M irjana Šterijevski
K orektura:
N ada Maksimović
Slog i štampa:
»Litopapir«, čačak
© DEN PRESS
PONY W EST - BORILAČKE VEŠTINE - NINĐA 33 -
VANREDNO IZDANJE - FEBRUAR 1986. godine. Cena 100
dinara. Izdaje NIRO Dečje novine, 32300 G ornji Milajiovac,
Tihom ira M atijevića 4. Glavni i odgovorni urednik M irjana
Šterijevski. Urednik: B orivoje Lošič. Izdavački savet: Anđelka
M ilojković (pređsednik), Milica Bogojević, L jiljana Jerem ić,
V era Sm rekić, Anđelko Vidosavljević, D ragica Mićović, Mi­
roslav Joković, M iladin M arković, K rste Zlatevski, N ada M ak­
simović, Ružica Vukašinović, V esna Jelesijević, G ojko Štulo-
vić, Svetlana M ijatović. Telefoni: (032) 712-247 lokal 28, ured­
ništvo, i 714-250 prodaja. Telex: 13731. Š tam pa »Litopapir«,
Ćačak.

5. D crek Fimegan
NA OŠTRICI
NOŽA
Dolazili su lagano, razm etlji
vim hodom ljudi sigurnih u se­
be i ishod još jednog krvavog
obračuna, dobacujući čak g ru ­
be šale jedan drugom.
Suženim očima ninđa ih pre
broja. Sedm orica...
Ne previše, naravno. Mogao
je, izaći s njim a nakraj.
' M ožda...
Ispunio je pluća vazduhom i
nekoliko puta napeo mišiće.
Bez uspeha.
čelični lanci ovoga puta bi­
li su prejaki.
A ubice sa noževim a u ru k a­
m a su dolazile razm etljivim ko
rakom ljudi sigurnih u seb e...
»Ta sam ouverenost m ogla bi
im se osvetiti«, mislio je nin­
đa. »Kada bih uspeo da oslo­
bodim sam o jednu ru k u ... m a
k ar samo dva p rs ta ...«'
Istina, pretresli su ga pre
nego što je okovan u lance,
ali je taj pretres bio površan,
jer beli plaćenici nisu znali
mnogo o oružju koje ne zauzi­
m a mnogo m esta i ubija bez
snažnog praska i barutnog di­
ma. Ispod širokog kožnog opa-
sača ninđa je krio čitav arse­
nal m inijaturnih čeličnih pre­
dm eta čije su blistave oštrice
donosile brzu i sigurnu sm rt,
a li...
N jih sedm orica iznenada za-
stadoše, prinoseći ruke svom
oružju. G rabi smeh utiša se,
kao nožem presečen.
V reli vetar na tren u tak je
pom erio vrhove osušenih g ra­
na, zasipajući hi novim slojem
m rke prašine. N inđa oseti ka­
ko ga oštra zrnca peku po li­
cu i ispunjavaju već osušena
usta.
Neko je bio tam o u žbunju,
ubicam a iza leđa. Ogrom ni me
sec davao je dovoljno svetlosti
da se zapazi i najm anji pokret
na ravnoj peščanoj površini i
zato ubice nisu bile uplašene.
Najzad, zašto bi se i plašili?

6. 4 Pony W est— Borilačke veštine 33
Oni koji bi i pokušali da im
se suprotstave u rukam a nisu
mogli im ati ništa opasnije od
dugog, krivog no ža...
Prilika ogrnuta taelim ogrta­
čem koja je izronila iz žbunja,
m eđutim , nije bila naoružana.
M eseeina je osvetljavala sva­
ku boru na staračkom licu či
jem se crnilu suprotstavljala
snežnobela kosa.
Kao da ne prim ećuje ljude
sa puškam a u rukam a, starac
je zakoračio prem a onome ko­
ga su lanci vezivali uz deblo.
V etar m u je lepio ogrtač uz m r
šavo telo tako da se ninđi na
trenutak učinilo da ispod, ta n ­
ke tkanine nem a ničeg sem
već davno osušenog kostura ko
ga samo neka natprirodna sila
održava u pokretu.
— Hej, kuda matori?! — za
urla jedan od ubica.’ Iskoračio
je pred starca, preteći podižu­
ći dugi bič od kože nilskog ko
nja.
Na tam nom licu užasnom sna
goru blesnu pogled. K ratak,
kao m unja. Ruka sa bičem ne­
moćno pade niz bedro ubice, a
starac prođe pored njega kao
što bi prošao kraj jednog od
onih kam enih kipova koji su
u blizini obrubljivali put do
palate.
»Neverovatno!«, pomisli nin-
đa, »pa to je ...«
Uz glasnu psovku, dvojica
najboljih ustrem iše se na pri
liku u belom ogrtaču. Ninđa
nape mišiće još jednom, stežu­
ći zube, ali je čelik ponovo bio
čvršći od m esa i kostiju.
Debeli bič zviznu kroz vaz-
duh, jednom, drugi put. Dva
vriska zaoriše se kroz n oć...
Onaj koji je prvi prišao sta­
rcu zbunjeno je buljio u svo­
ju ruku sa bičem koja se, sa­
m a od sebe, digla da kazni dvo
jicu napadača. Oni su sada ur
lali u prašini pred njim , pokri
vajući lica prstim a kroz koje
se cedila krv.
I opet, kao da se ništa nije
dogodilo, starac u belom .pre­
šao je tri nova koraka sm anju
jući rastojanje koje ga je đe-
lilo od n in đ e...
— M artens! —- zaurla Rive-
ra. Beli zubi blistali su m u u
crnoj m rlji brade. — Šta ti je?
Ti si poludeo, čoveče!
M artens, onaj sa bičem, po­
diže pogled.
— J a ... j a ...
Niko nikada neće doznati šta
je bila poslednja misao Kazom
bovog belog plaćenika.1Rasipa­
jući unaokolo krv sa lica koje
je ružila duboka posekotina, je
dan od dvojice udarenih uspra
vio se brzinom zm ije i sjurio
čitavo sečivo svog noža M arte-
nsu u srce pre nego što je bi­
lo ko stigao da reaguje.
Uz duboki uzdah, M artens
klonu u prašinu, koprcajući se

7. Pony West — Borilačke veštine 33 5
nogam a. Snažno zam irisa sve-
ža ljudska krv.
.Starac u belom je m irno ko
račao dalje. Još četiri koraka
do čoveka vezanog uz drvo.
Još t r i ...
— Stani, prokletstvo! — re­
žao je Rivera. — Gregori! Gre
gori!
Slep i giuv za sve oko sebe,
G regori po šesti p u t zari se-
čivo u nepokretno telo pod so
bom. R uka m u se refleksno po
digla na još jedan udarac čak
i delić sekunde pošto m u se na
glavu sručila teška drška Rive-
rinog autom atskog pištolja.
Još dva koraka.
Fini,, pomozi H ansenu —
i^&povedi R ivera oštro, v raćaju ­
ći oružje u futrolu. — Vas dvo
jica! U klonite prokletog crnca
odavde!
Još jedan k o ra k ...
— Hej! — zaurla neko. —
P a o n ...
Dve užasno m ršave ruke iz-
roniše ispod skuta ogrtača i
spustiše se na lance koji su ve­
zivali ninđu. Ovaj je gledao
pravo u širom otvorene oči u
kojim a je ponovo bleštao onaj
natprirodni plamen.
Nekoliko koraka dalje, četvo
rica ubica stajala su otvorenih
usta. Čak i peti je spustio ru ­
ke sa lica, zaboravljajući na
nos koji m u je gotovo otkinuo
M artensov bič. •
Uz tihi, zvonki šum lanac se
prekide jednom , dva, tri puta!
Duboko udahnuvši vazduh,
ninđa položi oslobođene ruke
starcu na ram ena, blago ga
uklanjajući ispred sebe, sa pu­
tanje kojom su svakog tre n u t­
ka m ogli đoleteti meci iz auto­
m atskog oružja.
Pod prstim a je osetio samo
oštre kosti i gotovo zadrhtao
od tog dodira. Starčeve oči s a ­
da svi bile sklopljene, a lice
m u je iznenada postalo pepe­
ljasto.
R ivera kroz zube procedi ga­
dnu špansku psvoku. P rsti des­
ne ruke kopali su po zatvaraču
futrole, ne uspevajući da n a­
pipaju dršku pištolja.
N inđa stupi korak napred.
Usne su m u bile razvučene u
osmeh, ali su tam noplave oči
govorile nešto drugo.
Sm rt!
S m rt za svakog ko se usudi
da m u prepreci put!
Fini, onaj koji se nagnuo
nad povređenog prijatelja, n a j­
brže je reagovao. K ratk a cev
autom atske puške podigla se u
pravcu ninđe i on je svom sna
gom pritisnuo okidač.
M unjevitom brzinom prsti ni
nđe sklopili su se oko jednog
predm eta skrivenog pod ' opasa
čem, istrgli ga i zavitlali prem a
F inijevim grudim a. N a m eseči-
ni hladno blesnu čelik.

8. 6 Pony West — Borilačke veštine 33
Šuriken, sm rtonosna čelična
zvezda, zarila se užasnom sna­
gom. posred Finijevih grudi, po
vijajući unazad gornji deo nje
govog tela; cev puške se podi­
že i kiša olova zasu nebo koje
je mesečina bojila srebrnastom
svetlošću...
Rafal kao da je prenuo osta­
lu trojicu. Rivera je' ovoga pu­
ta bio brži i spretniji, ali m u
to nije pomoglo.
Jednim jedinim dugim sko­
kom, koji je prkosio zakonu gra
vitacije, ninđa se stvori m eđu
njima. Dva ukrućena prsta de­
sne ruke poput bodeža zariše
se R iveri u pleksus, kidajući
tkaninu uniforme, kožu, meko
tkivo pod njom. Zaurlavši od
bola, M eksikanac se sruči na
zemlju, ne shvatajući da će bi­
ti m rtav pre nego što je dota­
kne. ..
Pognuvši. se, ninđa izbeže
kratak rafal iz autom atske pu­
ške koja progovori nad njego­
vom glavom. Za strelca je već
bilo prekasno da se ispravi. Go
njena užasnom snagom, cev pu
ške se obrte u vazduhu, zari-
vajući m u se kroz usta direk­
tno u mozak. Pao je nauznak,
bez pokreta, stežući sa obe ru ­
ke vrelu cev koja m u je done-
la smrt.
Č etvrti čovek spetljao se, jer
je mozak udovim a slao k o n tra­
diktorne signale. Razum je go­
vorio da m ora pucati, instinkt
sam oodržanja nagonio ga je na
bekstvo. O ružje je zadrhtalo u
njegovim rukam a i taj tren u ­
tak oklevanja bio je dovoljan
ninđi da ga dovrši jednim bru
talnim , kratkim udarcem leve
pesnice koji m u je smrskao lo-
banju kao ljusku od jajeta.
K ratki trenutak stravične ti­
šine, prekinut samo Hanseno-
vim jčcajem . Vukući se na ko
lenim a i rukam a, pokušao je
da ustukne pred tim strašnim
čovekom koji je ubijao brzo i
tiho, golim rukam a.
— Idi — reče ninđa t- i od­
nesi svoj nos Kazombu! Reci
mu da uskoro dolazim i po
njega!
Udaljivši se još nekoliko sto
pa četvoronoške, Hansen se o-
prezno podiže na noge, ne ski­
dajući pogleda sa ninđe. P o tr­
čao je, posrćući, tek kada je
odmakao pedesetak jardi.
U tišini se iznenada zaori po
đrugljivi smeh udaljene hije­
ne. Prašina podignuta nogam a
borca nečujno je padala na­
trag. .
Ninđa pređe pogledom preko
nepom ičnih tela oko sebe, pri-
mećujući da onaj koga je Ri­
vera nazvao imenom Gregori
više nije onesvešćen. Preko u-
sana m u prelete hladan osmeh.
— Hajde, Gregori! — reče.
— Dosta je glume! U stani i
bori se ili beži tvom crnom go
spodaru!

9. Pony West —-Borilačke veštine 33 7
U spravljajući se, Gregori mu
odgovori gadnom psovkom. Li­
ce m u je bilo užasno; iz b raz­
gotine na obrazu još uvek je
lila krv natapajući košulju p r­
ljavu od prašine.
No dugo sečivo u njegovoj
ruci preteći je svetlucalo kada
je stupio korak napred, p rik ri­
vajući blesak u očima spušte­
nim trepavicam a.
— Hoćeš borbu, dakle? —
nasm eja se ninđa. — Samo na
pred, Gregori! Ova zem lja je
ionako žed n a... a kad već ne­
m a kiše, ni krv nije loša!
K ikotanje hijene, sada već
mnogo bliže, bilo m u je jedini
odgovor. Zasipajući prašinu te­
škim kapim a krvi, G regori se
prim icao.
»Dobar borac«, zaključi nin­
đa m otreći svaki njegov po­
kret. »Vidi se to po načinu na
koji drži n o ž... po njegovom
sta v u ...«
K rik koji je dopro sa izobli­
čenih. G regorijevih usana tako-
đe je im ao svoju svrhu; da iz­
nenadi i zaplaši protivnika i
na trenutak ga zaustavi na me
stu na koje će se sručiti oštri­
ca noža.
Samo, to se ovoga puta nije
djogodilo...
Izvijajući se u stranu, ninđa
dopusti da Gregori izvede go­
tovo čitav polukrug, nošen so-
pstvenim zamahom, a onda se
dve čelične šake sklopiše oko
ruke sa nožem, savijajući je u-
natrag.
Otpor je trajao kratko. G re­
gori dospe da krikne s:uno je­
dnom, ukočenim očima gleda­
jući kako m u sops.tveno sečivo
lagano otvara u tro b u ...
Odbacivši ga od sebe kao
krpu, ninđa se okrete starcu
koji je klečao uz drvo, prisla­
njajući obraz na suvu koru.
— Malonga! — šapnu, spuš­
tajući se na kolena pored nje­
ga i obuhvatajući rukom m r­
šava ram ena.
Starčeve oči ostadoše sklop­
ljene, ali se usne razvukoše u
jedva prim etan osmeh.
— Idi, sine moj — reče. —
Ja sam m rtav.
— Malonga, j a ...
— N e. Plašio sam se da mo­
je staro telo neće skupiti dovo
ljno životne energije da raski-
ne ove igračke belog čoveka...
ipak, uspelo mi je ... Idi sada...
ti se m oraš još boriti.
— Ja ću te nositi, Malonga.
— O stavi m oje telo ovde gde
je i umrlo, sine m o j... i zapa­
m ti da sloboda može da se ku­
pi samo k rv lju ... U m irem sre
ćan je r sam svojim životom
kupio slobodu te b i... Idi,
Na pepeljastom licu nije se
prom enilo ništa, ali je ninđa
znao da je starac prešao onaj
tako m ali korak koji život odva
ja od sm rti.

10. 8 Pony West — Borilačke veštine 33
Uspravio se i još jednom pro
šao pogledom oko sebe.
Da, starac je bio u pravu.
On se mora još b o riti...
*
* *
Ninđa.
Vebsterov rečnik iz 1975. go
dine tu reč još uvek ne poz­
naje. Veoma su retki leksikoni
u kojima ćete naći detaljnije
objašnjenje zagonetnog pojma.
Mnogi koji su zbog svojih po­
slova proveli čitave godine u
Japanu zbunjeno će slegnuti ra
menima ako ih upitate šta ja
to — ninđa.
Po zapadnom računanju vre
mena, ninđe se prvi put pomi-
nju u šestom veku, u vrem e ka
da su japanska ostrva bila po-
deljena između stotinak malih
ratobornih feudalaca od kojih
je svaki bio apsolutni gospodar
u svojoj oblasti. Klasne razlike
bile su ogromne i bukvalno ne
premostive. Ljudi su živeli i
um irali u okviru svoje jasno
određene kaste, sledeći krute
okvire tradicije i zakona.
Vladali su, naravno, ratnici,
sam uraji iz kaste buši, ali je
njihovo ponašanje takođe bilo
ograničeno ratničkim kodek­
som bušido, koji je zahtevao
da se rat vodi po strogo odre­
đenim pravilim a koja se nipo­
što nisu smela kršiti.
Rat, međutim, nikada ne po
štuje pravila i sam uraji su to
brzo uvideli. Nema efikasne a-
kcije bez prethodnog izviđanja,
nema uspeha dok se ne pozna­
ju nam ere protivnika. Ponekad
je potrebno ukloniti istaknutu
ličnost iz suprotnog tabora; no
žem u leđa, u mraku, otrovom,
davljenjem ...
Bušido sve to nije dopuštao,
aii su aristokrate iz kaste bu­
ši veoma pronašle izlaz, pridr­
žavajući se mnogo pre M akija
velija devize da cilj opravdava
sredstvo.
Rešenje su bile — ninđe. Po
reklom iz klase hinin (što zna­
či »nije čovek«), oni nisu bili
ograničeni pravilim a bušida i
bilo im je dopušteno Sve što
je on zabranjivao: prerušava-
nje, uhođenje, ubistvo s leđa,
otrov.
Kada je jednom nastala, ume
tnost (da, umetnost, a ne veš-
tina), ninđa razvijala se brzo
u mnogobrojnim tajnim škola­
ma širom Japana. Ninđa je mo
gao postati samo čovek izuzet­
nih fizičkih mogućnosti, vešt u
rukovanju svim vrstam a oru­
žja i obučen tako da kao oruž.-
je može iskoristiti gotovo sve
što mu dođe pod ruku. Sposo­
bni hemičari, ninđe su brzo na
učile da koriste jake otrove,
sredstva za uspavljivanje, sme-

11. Pony W est— Borilačke veštine 33 9
še koje su stvarale dim ne za-
vese.
M nogi sm atraju da legenda o
ninđam a, kao i svaka legenda,
preter uje kada im pripisuje
nadljudske sposobnosti. Ipak,
zrno istine krije se u svakoj le
gendi, i jedan ninđa mogao je
izaći nakraj sa pet, osam, de­
set naoružanih protivnika.
T rajalo je to punih hiljadu
godina. H iljadu godina u koji­
m a se um etnost ninđa vredno
usavršavala, dostižući gotovo
nezam islive vrhunce.
N aravno, i Japan se u m eđu
vrem enu m enjao, tako da je
bilo sve m anje potrebe za de-
lovanjem ninđi. Jaka centralna
vlast elim inisala je m eđusobne
obračune m eđu plem stvom , a
sam uraji su svoje veštine usm e
rili na obučavanje vojske koja
je ubrzo zapretila okolnim na­
rodim a. Poslednji put krupnu
ulogu ninđe su odigrale u ta ­
kozvanom. šim abara ratu, oko
1637. godine, a onda su nestali
u senci.
Ali ne i potpuno nestali, ia­
ko m nogi m isle da se upravo
tako dogodilo. N a m nogim me
stim a u Japanu još uvelk po­
stoje škole čiji su propisi tako
strogi da o njim a ne možete
ništa doznati čak ni od bivših
učenika.
Šta ninđe sada rade?
To niko ne zna. Ipak, ako
otvorite novine i uključite tele
vizor, pročitaćete i videti da
se skoro svakog dana događaju
neobjašnjiva ubistva, nestanci,
sabotaže čiji počinioci ostaju
zauvek nepoznati. Sve to mož­
da nisu učinile ninđe, a li...
M ladić tam ne kose i tam no-
plavih očiju nasm eši se i odlo­
ži tanku knjižicu velikog for­
m ata čije je korice krasio lik
od glave do pete obučen u cr­
no, sa dugim blistavim m ačem
u rukam a. »Ninđa m eđu nam a,
da ili ne?«, pisalo je krupnim
slovim a ukoso preko tog lika.
»Piše K ler Mofat«.
U spravivši svoje snažno te-
lo, on gipkim korakom priđe
velikom prozoru koji je pružao
pogled daleko na okean. Neko­
liko trenutaka uživao je u la­
koj izm aglici koju je ju tarn je
sunce stvaralo nad m irnom po
vršinom vode, duboko udišući
svež, vlažan vazduh.
Zbacivši sa sebe tanki kim o­
no, on pređe u susednu prosto
riju čiji je pod bio prekriven
glatkim daskam a, zidovi potpu
no goli i prazni.
P okreti koje je činio isprva
su bili spori, podsećajući na ri
tualni ples nekog davno zabo­
ravljenog plem ena, ali se njiho­
va brzina iz sekunda ti sekund
povećavala.
Nekoliko m inuta kasnije po
jedini pokreti već se nisu m o­
gli razaznati golim okom, jer
ljudsko oko jednostavno nije

12. 10 Pony W est— Borilačke veštine 33
sposobno za to. Za analizu ve-
žbi koje je mladić radio bila
bi potrebna kam era koja snima
nekoliko stotina kvadrata u se
kundi.
Trajalo je to punih dvadeset
m inuta, do časa kada se to sna
žno telo pretvorilo u pravi vi­
hor pokreta koji su se slivali
jedan s drugim kao dobro uve
žbani baletski koraci velikog
majstora.
Svakako, estetsko uživanje
moglo se naći u tom nemom
plesu, a verovatno i ljubitelj
bizarnog koji bi u njejnu uži­
vao, ali ne smemo sm etnuti sa
uma da čitava ta mala preds­
tava ima jedan jedini cilj.
Smrt.
Ubijanje, bolje rečeno. Svaki
zamah ruke, noge, glave, svaki
skok doneo bi sigiirnu sm rt o-
nome koji bi bio tako neopre­
zan cla se ispreči na put m la­
diću mirnog lica i ozbiljnih o-
čiju.
Bez šuma odgurnuvši zavesu,
na vratim a se pojavi devojka
niskog rasta i sitnog, gotovo
krhkog tela čiju je savršenu
građu otkrivala tanka svilena
haljina priljubljena uz njenu
kožu. K rupne crne oči zaljub­
ljeno su skliznule preko mišića
vog tela u pokretu, pune usne
razvukle su se u osmeh.
Ušavši nekoliko koraka dub­
lje u prostoriju, ona laganim
pokretim a raskopča haljinu i
dopusti da joj padne na pod.
Koža zlatne boje presijavala se
na zraku sunca koji je dopirao
kroz uski prozorčić kada je
načinila još nekoliko koraka i
gracioznp se spustila na pod,
pokazujući iznenađujuću raskoš
svojih grudi i bokova.
Strpljivo je čekala da se vi­
hor pred njom stiša, tek povre
meno oblizujući jezikom usne.
M uškarac je sada nepokretno
stajao nekoliko koraka dalje i
gledao je pomno, uživajući u
svakoj liniji njenog tela. Širo­
ke grudi dva ili tri puta ispu-
niše pluća vazduhom. Na nje­
govim usnam a zaigra osmeh.
— Devojčice — reče tiho,
malo prom uklim glasom — i-
mam utisak da sam te posleđ-
njih nekoliko dana zanem ari­
vao. ..
Odgovorila je osmehom, pro
težući savršeno telo. Poziv je
bio potpuno jasan.
Iako im se želja čitala u oči­
ma, u svakom pokretu, nisu žu
rili. U dugoj nežnoj igri dota­
kli su jedno drugom čitavo te­
lo, kao dvoje ljudi koji se do­
bro poznaju, a opet su u stanju
da pri svakom susretu otkriju
nešto novo.
Kao dvoje ljudi koji se vole.
I veruju jedno drugom.
Gotovo sat kasnije muškarac
se podigao na lakat da još je­
dnom pogleda telo opruženo
pored sebe.

13. Pony West — Borilačke veštine 33 11
— Sad možeš reći, devoj či­
če. ..
Pogledala ga je iznenađeno.
— Šta?
— H ajde — reče on sa os-
mehorn. — Znaš da ne možeš
prevariti jednog ninđu, a n a­
ročito ne onog koji te ovako
poznaje, S u m ik o ...
Ona zatrese glavom, uklanja
jući duge crne pram enove sa
lica.
— O prostite, Lesli.
— N em am šta da ti oprostim ,
devojčice. Zato što znam šta
želiš da m i kažeš.
N asm ejala se glasno, nasla­
n jajući glavu na njegove m o­
ćne grudi.
— Z aista nije lako živeti sa
ninđom -- reče kroz smeh. —
K ako si doznao, Les?
— N ije bilo teško naslutiti.
K ada polaziš?
— Sutra.
— Tako brzo? M islio sam da
m is L an tri još nije završila svo
je obim ne priprem e?
— D ora je divan čovek, Les,
iak o ...
— Iako se baš ne snalazi u
svakodnevnim sitnicam a kao
što su red letenja, cena konzer
vi na veliko ili koordinacija po
slova izm eđu više- od pet ljudi.
N ikada m i neće biti jasno ka­
ko se tako nepraktična osoba
prihvatila tog veom a složenog
posla. P retpostavljam da m oja
m ala Sum iko nosi veliki deo
tog te re ta ... ili se m ožda va­
ram ?
— Ne, ne varaš se — devoj-
ka se ispravi u sedeći položaj,
a lice joj postade ozbiljno. —
To je jedini način da ogrom nu
energiju i još ^eća sredstva
Dore L antri budu usm erena ta ­
mo kud treba. In a č e ...
— Inače bi ona sirota đeca
u A frici pom rla od gladi pre
nego što mis L an tri shvati da
oko nje ne žive sam i filantropi
i da transportni avioni i brodo­
vi im aju svoju cenu koja za
njen u ljubav neće biti nim alo
niža.
— To nije smešno, Lesli. Lju
di tam o zaista um iru od gla­
di, a o n a ...
— Ja to veom a dobro znam,
devojčice. Sram ota je što taj
posao ne vodi čovek sa malo
više talen ta za organizaciju ne
go što ga im a D ora L antri, bez
obzira što joj je ta ta m ilijar­
der poznat po veom a uspešnim
poslovnim potezim a. K ad smo
već kod toga, koliki je prilog
m ister L antrija, Sum iko?
— D vadeset hiljada dolara.
To nije malo, Lesli.
— Za njega jeste. Ibudi. si­
gurna da su njegovi savetnici
pohitali da to unesu u svoje
knjige i daju što veći publici­
tet. Zaboga, devojčice, računi­
ca je tu vrlo prosta. L an trijev
porez sm anjuje se za taj iznos,

14. 12 Pony West — Borilačke veštine 33
a dobra reklam a koja uz to ide
je čist profit!
— Svejedno. Ti ljudi će ipak
dobiti hranu za dvadeset hilja­
da dolara.
— H oće... ako neko bude u-
meo da je kupi po najpovoljni­
joj ceni, ako se neko pobrine
da bude spakovana kako treba
i da stigne upravo tam o gde js
najpotrebnija.
Sumiko ga pogladi po nem i­
rnoj crnoj kosi.
— Vidim da shvataš zbog če­
ga se bavim tim poslom, Les.
— Da, shvatam , m ada i da­
lje tvrdim da m ilostinja boga­
tih nije pravi način da se is­
hrane sirom ašni ovog sveta.
— To je za sada jedini na­
čin, Lesli.
—• Da, na žalost. Koliko du­
go ćeš ostati?
— Nedelju dana, možda m a­
lo duže. Potrebno je da u Ma­
karikariju organizujem o sve
što je potrebno da se prihvati
hrana koja će stizati transpor­
tnim avionim a do Bulavaja.
— Kako ćete je dalje preba­
citi? Sum njam da u M akarika-
riju im a više od dvadeset is­
pravnih kamiona, a čitavo po­
dručje poznato je po lošim pu~
tevim a.
— A rm ija je obećala da će
nam pomoći. Dora im a pismo
od generala Kazomba lično.
— General? N ije li još koli­
ko pre dve nedelje bio samo
kapetan?
Devojka se zvučno nasrneja.
— G eneral ili kapetan, kak­
ve to veze ima, Les? N ajhitni­
je je u svem u da je razjurio ba
ndu koja se okupila oko bivšeg
cara i sve svoje snage usm erio
ka problem u ishrane naroda
koji gladuje. Videla sam to pi
smo sopstvenim očima. Te tvo
je prim edbe...? Im am utisak
da ne želiš da odem tamo?
— Ne, ne žilim, Sumiko.
— Zašto?
Dva tam noplava oka gledala
su nekud u daljinu.
— U stvari, ne znam tačno.
Čitava ta stvar mi se ne do­
pada.
Lice devojke se smrači.
— Ako misliš d a ...
On joj blago đotače ruku.
— Ne, oprosti, Sumiko. Ni
na pam et mi ne pada da te sp­
rečavam da odeš. Najzad, sva­
ko treba da čini ono u što ve-
ru je ...
— P a m akar i u društvu sa
Dorom Lantri! — nasrneja se
devojka. — H ajde, glupi ninđo,
vodi me u kupatilo, treba usko
ro da krenem . Dora se bezna-
dežno zapetljala u gomili har-
tije koja je potrebna da bi se
nabavljena hrana mogla izneti
iz Država, znaš, m oram otići
da joj pom ognem ...

15. Pony West — Borilačke veštine 33 13
*
* *
K rupan m ladić duge plave
kose n grubog lica podiže knji
gu sa stola i radoznalo se zag­
leda u korice.
— K ler Mofat? — upita. —
Ko je, do đavola, ta K ler Mo­
fat i šta ona uopšte zna o riin-
đam a?
— Ne mnogo — osm ehnu se
m irno čovek po im enu Lesli
Eldridž — iako je očigledno o-
bavila ogroman posao skuplja­
jući podatke po Japanu. K ler
M ofat je novinar, Pite. Slobo­
dni strelac, znaš. Piše ono što
m isli da će ići, a onda to pro­
daje nekom sindikatu. Po sve­
m u sudeći, ne prolazi loše.
— Da, ali zašto baš o ninđa-
ma, prokletstvo?
— M oraš priznati da je te­
m a interesantna, Pite.
— To priznajem — plavokosi
se nasrne ja, pr¡.noseći ustim a li
m enku piva. — M eđutim , ni
na pam et mi nije palo da neko
sum nja kako jedan ninđa ope-
riše na Zapadnoj obali.
— P re ili kasnije neko je to
m orao shvatiti — sleže Lesli
ram enim a. — Trag koji ostaje
za m nom prilično je jasan, zar
ne? O lakšavajuća okolnost je u
tom e što su svi uvereni kako
ninđa može biti samo Japanac,
in ače...
— Samo Japanac, a? A ko
tebi garantujć da si još uvek
jedini belac koji je uspeo da
prođe neku od škola z;a ninđe?
Šam si m i rekao da tih škola
im a desetak! ,
— Niko, naravno. Ninđe, me
đutim , ubijaju na prilično pre­
poznatljiv n a č in .. 1 ja bih to
odm ah uočio.
— U redu, kako je onda ta
prokleta ženska povezala ono
što si ti činio sa Japanom ?
— Vrlo je interesantna, oči­
gledno. Neko vrem e sam je
pratio, čim sam doznao da sp­
rem a knjigu o ninđam a. Radi
veom a savesno, prikuplja m no­
go m aterijala i konsultuje sve
stručnjake do kojih se m ože do
ći. Neko je očigledno povezao
onih dvadesetak m rtvih tela
koje sam u poslednjoj akciji
ostavio za sobom sa tehnikom
ubijanja na Dalekom istoku.
K ako rekoh, pre ili kasnije to
se m oralo dogoditi...
— Prokletstvo, ako si znao,
zašto nisi nešto preduzeo?
— Na prim er?
— Šta ja znam? — progun-
đa P it odbacujući od sebe isp­
ražnjenu lim enku. — U ćutkati
je, ili...
Lesli se nasm eja.
— Vrlo dobro znaš da je
sm rt jedini način da se ućut-
ka jedna žena — reče. — A ja
nikada ne ubijam bez razloga.

16. 14 Pony West — Borilačke veštine 33
— Čak ni kada ti preti opa
snost da te otkriju?
— Ne preti m i opasnost da
me otkriju, Pite. Od onih koji
budu pročitali knjigu K ler Mo-
fat polovina neće poverovati ni
reci, a druga polovina će m i­
sliti da ninđe mogu postojati
samo u Japanu, ako ih uopšte
još ima. Brineš bez razloga. U-
ostalom, prošlo je već osam go
dina kako sam došao iz Jap a­
na, a niko još ništa nije posu­
mnjao.
— Osam? čoveče, zar već i-
m a toliko?
— Tačno toliko, Pite. I ti i
Sumiko ste još uvek jedini ko­
ji znate da u San Francisku de
luje čovek koji je pre toga še­
st godina učio kako da postane
ninđa.
— I K ler Motat.
— Ona to ne zna, Pite. Sa­
mo sum nja. Zaboravi je, im a­
mo važnijeg posla.
— Oho! — P it nape svoje
džinovsko telo pod tankom m a­
jicom. — Nemoj m i reći? Biće
gužve?
— Možda. Za sada želim sa­
mo inform acije. Raspitaj se
kod tvojih veza u podzem lju da
li je K onrad L antri um ešan u
neki prljav posao.
— Lantri? Nadam se da ne
misliš na onog L antrija koji i-
ma tri brodogradilišta, nekoli­
ko plantaža kod Sakram enta i
ko zna koliko brodova pod ra ­
znoraznim svetskim zastava­
ma?
— To je taj, Pite. K ćerka
mu je Dora Lantri.
—- Znam i nju. Vreme izme­
đu svojih m nogobrojnih brako­
va popunjava onim što se na­
ziva dobrotvorna delatnost. Ko
liko znam, njena dobra đel.a ni
su usrećila mnogo ljudi__
— Da, i ona me zanim a. Su­
miko je juče otputovala u Af­
riku sa Dorom Lantri.
— Sumiko? Prokletstvo, Les,
pa vi ste oboje poluđeli! Kako
si joj mogao dopustiti tako ne­
što?
— Kako sam joj mogao za­
braniti, Pite?
Pod snažnim prstim a pena
pokulja iz novootvorene lim en­
ke piva. .Prazneći je, plavoko­
si div je vrteo glavom.
— Ne znam, ali ta ženska La
n tri je nesposobna da bilo šta
uradi dobro, videćeš.
— To je razlog što Sumiko
radi sa njom. Prikupila je sko
ro trista hiljada dolara u vi­
sokom društvu San Franciska
i nabavila hranu za M akarika-
ri. Sumiko će se pobrinuti da
ta hrana stvarno stigne tam o
gde je najpotrebnija.
— H m m ... to već drukčije
zvuči. Boga mu, biće to onda
prvi put da neko im a koristi
od Dore Lantri! Nije m i samo
jasno kako su se njih dve u-
poznale.

17. Pony West — Borilačke veštine 33 15
—■Bojim se da safn i ja kriv,
Pite. U poslednje vrem e sam
zanem arivao Sum iko i ona je
to m orala na neki način nado­
knaditi. Srela se sa L antrije-
vom na nekom koncertu gde
se, takođe skupljao novac za
Afriku.
— Dobro, ali kakve veze im a
L antri s tim?
— Upravo to i želim da do­
znam. Vidiš, u poslednjih go­
dinu dana ogrom na sredstva
se skupljaju pod firm om pom o­
ći gladnim a u ovom. ili onom
delu sveta. Ako je verovati no­
vinarim a, to se tam o preko baš
ne zapaža mnogo.
— Aha. Ti misliš da te pare
odlaze na drugu stranu?
— Možda. A možda i ne. Ne
m am dovoljno činjenica da bih
imao m išljenje o tome. Ipak,
tu nešto smrdi.
— Čuveno šesto čulo nin-
đa, a?
— Šesto čulo je pogrešan iz­
raz, Pite. P re svega, čovek ima
mnogo više od pet čula. Hteo
si da kažeš haragei, zar ne?
— Da, haragei, do đavola.
Zar to nije svejedno?
— Nije, Pite. H aragei je ne­
što više od običnog čula. P ot­
puno jedinstvo izm eđu čoveka
i njegove okoline. Ja, na pri-
m er, m ogu ošetiti svaki pokret
i svaku nam eru protivnika, ia­
ko ga uopšte ne vidim. Predo-
sećanje opasnosti, to nije loš
naziv. Na žalost, haragei deluje
samo kada sam ja u opasnosti,
a ne i neko drugi.
P it uzdahnu.
— Bojiš se za' Sumiko?
— Da.
— Zašto onda nisi pošao s
njom, do đavola? Trenutno ne
maš nekog naročitog posla u
San Francisku, koliko ja znam!
—- Razm išljao sam o tome.
M eđutim , Sum iko ume da se
čuva, da ne govorim o tom e da
je i. sam a m ajstor borilačkih
veština. Previše sigurnosti nije
uvele dobro, Pite. Čovek se o-
pusti i prestaje da misli svo­
jom glavom.
— Sasvim tačno. Da li ti se
m ala javljala sa tog prokletog
m e sta ... M akarikari, tako se
zove?
— Da, M akarikari. Očekujem
večeras njen poziv iz Bulava-
ja, jer posle toga neće moći da
m i se javi. M akarikari je još
uvek ođsečen od sveta posle dr
žavnog udara, znaš.
— Još uvek? Do đavola, ko­
liko ima, više od šest meseci
kako su ti divljaci zbacili neka
kvog kralja ili cara, je li tako?
-- Aha, ali veze sa svetom
još nisu uspostavljene, prem da
to ništa ne znači. U čitavom.
M akarikarij u verovatno nem a
više od desetak telefonskih a-
parata.

18. 16 Pony West — Borilačke veStine 33
— Prem a tome, nećeš ništa
znati o njoj pre nego što se
vrati u Bulavajo, je li tako?
— Upravo tako.
— H m m ... to mi se baš ne
dopada.
— Uzalud brineš, Pite. Ako
joj se nešto m ora dogoditi, po­
tpuno je svejedno da li sam ja
u blizini, ili ne.
— Fatalizam ? — čoveče, s
tobom zaista nešto nije u re­
du!
— Ne — nasrneja se ninđa,
uspravljajući svoje snažno te-
lo. — Ni sam ne verujem u o-
no što sam ti rekao. Bio je to
samo nespretan pokušaj da te­
be um irim , Pite.
— Onda te pitam još jed­
nom: zašto ne pođeš na to pro
kleto mesto?
— Čekam da mi se Sumiko
javi, do đavola! Rekao sam joj
da se u Bulevaju najpre raspi­
ta šta se zapravo događa u Ma
karikariju i tek onda odluči ho
će li nastaviti put ili ne. Zado­
voljan?
— Potpuno. I biću još zado­
voljniji ako m i pronađeš još
koju konzervu ovog odličnog
p iv a... Je li trebalo da se ja­
vi?
— Da, Pite. P re dva sata.
Div zausti da nešto kaže, ali.
se predomisli, zabavljen otvara­
njem nove konzerve piva ko­
ju m u je Lesli dobacio iz fri­
židera.
Ćutali su nekoliko dugih mi
nuta.
— L es...
— Molim, Pite.
— Zbog čega nisi mene po­
slao sa njom?
— Tebe? Zar bi pošao?
— Zašto da ne, do đavola?
K ada sam odbio da te poslu­
šam?
— Ovo je nešto drugo, Pite.
Posao koji nem a veze sa mnom.
— Posao. Ne volim tu reč.
Prokletstvo, jesm o li prijatelji
ili nismo? Mogao si to nazvati
uslugom, a?
— Da, mogao sam. Izvini, Pi­
te.
P it oprezno odloži lim enku
sa pivom, kao da je od najkrh-
kijeg porculana.
— Lesli. . . s tobom je sve u
redu?
— Sa mnom? O tkuda to pi­
tanje, do đavola?
— Ne znam. Izgledaš kao i
obično, a li...
— Ali se ponašam čudno, to
hoćeš da kažeš?
— Da. P rvi put za ovih šest
godina rekao si »izvini, Pite«.
— P rvi put? Zaista?
— Da, prvi put! A znaš li za­
što? Zato što za sve to vrem e
nijednom nisi sebi dopustio da
dođeš u takvu situaciju! N ika­
da nisi učinio ništa zbog čega
bih ti morao opraštati, do đa­
vola!

19. Pony W est— Borilačke veštine 33 17
Lesli nesigurnim pokretom
provuče ruku kroz kosu.
— I to — prpduži Pit pažlji­
vo ga gledajući — taj tvoj
gest. Nikada ranije to nisi či­
nio! Zato i pitam da li je s to­
bom sve u red u ...
— Imaš utisak da sam se iz-
menio?
— Da. To što si Sumiko pus­
tio samu u lavlje čeljusti sas­
vim je dobra osnova za ovo
što tvrdim! Šta se dogodilo,
Les?
Ninđa je dugo ćutao, pogleda
uperenog u jednu tačku.
— Les, odgovori mi, do đa­
vola!
— Odgovoriću ti. Ne znam.
Sem što u poslednje vrem e...
— U poslednje vreme?
— Nije važno.
Opsovavši kroz zube, Pit zgu
žva među prstim a svežu lime­
nku piva koju je dohvatio iz
frižidera, ne primećujući kako
mu penušava tečnost kaplje
kroz prste.
Telefon tiho zazvoni u suse-
dnoj prostoriji, ali se džin trže
kao da je čuo pucanj.
— Les!
—■ Šta je bilo, Pite?
— Telefon, do đavola! Zar
nisi čuo? To je ona, Sumiko!
U dva hitra koraka ninđa
pređe put do susedne prostori­
je i podiže slušalicu.
— Da?
— M ister Eldridž? — reče
jedan ženski glas. — Lesli El­
dridž?
— Da, ja sam.
—Ovde je Kler Mofat, m i­
ster Eldrdiž, možda ste nekada
i čuli moje im e...
— Da, mis Mofat, a li...
— H tela sam nešto da vas
pitam, m ister Eldridž.
— Izvolite, iako...
— M ister E ldridž... da li ste
vi -- ninđa?
*
* *
Lokal sa jednostavnim nazi­
vom »Taverna« jedan je od
najm anjih i najneupađljivijih u
Ulici Kalifornija., ali je već go­
tovo mesec i po dana moda za-
htevala da vas u »Taverni« vi­
de bar dva puta nedeljno, ako
vaše ime iole nešto znači u ša­
šavom gradu po imenu San
Francisko. Putevi mode zaista
su čudni, ali vlasnik »Taverne«,
Finac po imenu Veino, nije du­
go bio iznenađen navalom, go­
stiju u blistavim večernjim to
aletima i besprekornim smoki­
nzima. Dokaz za to su i cene
pića koje su. bukvalno preko
noći porasle u prošeku od šest
do osam puta, obećavajući da
će Veinu doneti čitavo malo
bogatstvo ako njegov lokal osta
ne u modi dva ili tri meseca.

20. 18 Pony West — Borilačke veštine 33
Naravno, hirovi mode nika­
da se ne mogu predvideti i vr­
lo je verovatno da će već za
koji dan »Taverna« biti zabora
vijena, a fino društvo iz gra­
da naći neko drugo mesto za
sastajanje, ali ove večeri taj
trenutak je očigledno bio još
veoma daleko, sudeći po masi
gostiju koja. se tiskala oko.ša­
nka u obliku potkovice i sede-
la za stolovima ne obraćajući
pažnju na striptizetu koja je
hladnokrvno izvodila svoju ta-
čku uz jedva čujnu muziku.
Lesli Elđridž, ninđa, zaokru­
ži pogledom po prepunoj sali,
tražeći vatrenocrvenu kosu Kl­
er Mofat.
Nije je bilo. Mozak ninđe, na
viknut da za neverovatno kra­
tko vreme obradi ogromnu ko­
ličinu podataka, već je utvrdio
da se nijedan ženski lik u sali
ne slaže sa slikom K ler Mofat
urezanom u njegovu savršenu
memoriju.
A on je kasnio gotovo pola
sa ta ...
Da li je izgubila strpljenje i
otišla?
Odbacio je odmah tu pomi­
sao, pokušavajući da privuče
pažnju barm ena kome ne bi
mnogo pomoglo da je imao i
šest ruku. Kler Mofat je bila
profesionalac, a ono što mu je
rekla u kratkom telefonskom
razgovoru svedočilo je da se
radi o veoma ozbiljnoj stvari.
— Kako je to pitanje? — od­
govorio je on. — Šta znači ta
reč?
Smeh, glasan, ali pomalo na­
pregnut, kao da je odglumljen.
—■ To je dugačka priča, mi-
ster Eldridž. Bojim se da vam
tako providan izgovor neće po­
moći. U rukam a imam čvrste
dokaze da vi jeste ninđa.
•— I šta nam eravate da učini
te s tim dokazima?
— I to je prilično dugačka
priča. I nije za telefon. Može­
mo li večeras da se vidimo?
I tako m u je zakazala sasta­
nak u »Taverni«, tačno u po­
noć. Toliko je vrem ena zahte-
vao, nadajući se pozivu iz Bu­
lavaja.
Uzalud. Sumiko se nije javi­
la, iako je čekao do trenutka
kada su se kazaljke na satu
poklopile. P it je ostao uz tele­
fon, ali je nade da će se Sum i­
ko zaviti bilo već veoma, veo­
ma m alo...
H aragei...
Podsećalo je to na neprijat­
no bockanje pod ,kpžom. Ili te­
žak san u kojem iz daljine čuje
te zvonjavu telefona, a ne mo
žete da naterate svoje telo da
se razbudi...
Opasnost je bila u blizini.'
Nemarno oslonjen o šank, ni
nđa još jednim dugim pogle­
dom ispita lica ljudi oko sebe.
Tu nije bilo ničeg sumnjivog...
Ali h aragei...

21. Pony West — Borilačke veštine 33 19
Da, sada je video. P okretna
vrata, koja sve vrem e nisu m i­
rovala, u poslednjih pet m inu­
ta nisu se nijednom ni otvori­
la, ni zatvorila. Levo i desno
od njih, naizgled opušteno, sta
jao je po jedan kru p an čovek
u elegantnom crnom odelu, ošt
ro m otreći oko sebe. I jednom
i drugom desna ru k a visila je
sum njivo blizu džepa sakoa.
»Još jedna greška«, prolete
ninđi kroz glavu. »Pit je u pra
vu; sa m nom zaista nešto nije
u re d u ... trebalo je da dođem
prerušen; blizu je pam eti da
K ler M ofat nije jedina koja je
uspela da m oje im e poveže za
n in đ a m a ...«
P okret na drugom k raju sa­
le privuče m u pažnju. Iz ho­
dnika koji je vodio prem a ka­
ncelarijam a pojavio se debeli
vlasnik, nervozno otirući znoj
»a čela ogrom nom m aram icom .
Još jedan čovek bledog lica i
tan k ih usana koračao je za
njim , oštro m otreći oko sebe.
Desna ru k a m irovala mu je u
džepu sakoa.
Na Veinov znak m uzika se
Utiša. On podiže ru k u i poku-
fta nešto da kaže, ali m u opšti
fagor ljudi, koji još ništa ni~
llu prim etili, to nije dopuštao.
Finac se zbunjeno osvrte oko
iHttbe, tražeći pomoć od svog
šutljivog pratioca.
O dgurnuvši jednog od zbu­
njenih gostiju sa stolice, revo-
lveraš pomože V einu da se us-
pne na nju.
— Gospodo! — progovori
ovaj slabašnim glasom. — M o­
lim vas, gospodo... sam o tre ­
nutak, gospodo....
Žam or u sali postepeno se
utišavao, dok se sve više iz­
nenađenih pogleda okretalo pre
m a čoveku koji je nesigurno
stajao na stolici, digavši obe
ruke uvis.
Pognuvši glavu i m alo savi-
vši kolena da bi izgledao niži,
Lesli se oprezno uputi prem a
m estu na kojem su ga vero-
vatno n ajm anje očekivali: p ro ­
lazu u hodnik prem a Veinovoj
kancelariji.
— Gospodo! — poče Finac
m alo glasnije. — J a . .. m i...
obavešteni smo da je negde u
lo k a lu ... o v a j... jedan opasan
k rim in alac... M oliim vas da
bez panike, gospodo, bez pani­
ke, sve će biti u re d u ... m o­
lim vas da ostanete na svo­
jim m estim a i d o p u stite...
o v a j... gospodi iz policije da
obave svoj posao...
»Drsko!«, m islio je ninđa, sa
da već na svega p et ili šest
koraka od V eina i njegovog
pratioca. »U suđujući se da se
predstave kao policajci! P ro k ­
letstvo, voleo bih da znam či­
ji su prsti um ešani u ovo!«
— U redu je, sve je u- re­
du! — vikao je Veino u uza­
ludnom pokušaju da utiša go­

22. 20 Pony West — Borilačke veštine 33
ste koji su ponovo zagalamili.
»V ratite se na svoja mesta,
m olim v a s... večeras sve ide
na moj ra č u n ... na račun ku­
će. .. služite se, molim vas!
G lasni povici, zvižduci, sm-
eh i poneki aplauz pozdraviše
ove Veinove reči. Revolverás
ga povuče za ruku, tako da
debeljko gotovo pade sa stoli­
ce. Lesli iskoristi kratku zbr­
ku da prođe obojici za leđa i
približi se zavesi koja je salu
odvajala od hodnika.
Neko je stajao iza n je ,' na­
rušavajući prirodni položaj te
ških nabora.
A haragei je upozoravao na
novu, još bližu opasnost...
Oprezno se osvrnuvši oko
sebe, ninđa podiže zave su je­
dnom rukom. Tvrda cev pišto­
lja koja m u se zarila u leđa
nije ga iznenadila, iako je iz­
nenađenje veoma vešto odglu-
mio.
— Šta je to ... u h ...
— Ne m rdaj, Eldridž, ili ka­
ko se već zoveš! — siktao je
čovek iza njega. — Pođi na-
pred, polako, sa rukam a na
glavi! Hajde!
K lim nuvši glavom, Lesli po­
diže ruke i načini prvi korak.
Kako je očekivao, njegov
protivnik polagao je suviše na
oružje u svojim rukam a, osla­
njajući se na strah koji upe­
reni pištolj ‘ uvek izaziva. Ni-
nđin korak ga je zavarao, jer
u njem u nije pz’im etio preba­
civanje sve težine tela na le-
vu nogu koje je omogućavalo...
Savijajući levu nogu u kole-
nu, ninđa zadade kratak, oštar
udarac petom desne, pogađaju­
ći sa savršenom preciznošću
ruku sa pištoljem . O ružje od­
lete skoro do tavanice i vrati
se nazad, ali od njega revolve-
raš više nije mogao im ati ko­
risti. Brzinom zvečarke, ninđa
je već bio pred njim , zadajući
jedan jedini sm rtonosni uda­
rac ukrućenim prstim a desne
ru k e ...
Pridržavši teško telo da ne
tresne o pod, Lesli ga oprez­
no položi pored zida, tražeći
pogledom neki izlaz iz zamke
u koju ga je uvukla K ler Mo­
tat. Srećom, poznavao je ovaj
hodnik i znao da jedini izlaz
vodi kroz Veinovu kancelariju,
u uski prolaz kojim je vlasnik
»Taverne« u svoje vrem e kri-
šom odlazio kada bi. m u dosa­
dile pritužbe nezadovoljnih go­
stiju.
»Sada taj prolaz verovatno
nije često korišeen«; mislio je
ninđa, bešum no se krećući duž
zida. »A opet, haragei i dalje
upozorava na opasnost... što
znači da je straža i tam o ...«
P rstim a je dotakao glatku
površinu vrata na kojim a je
pisalo »kancelarija«.
Da, opasnost je bila na dru­
goj strani, ali to nije značilo

23. Vony West — Borilačke veštine 33 21
ništa. Teška škola kroz koju je
prošao naučila ga je da se sva
ka opasnost može savladati.
Zakucao je, razgovetno i ja­
sno, i odm ah odgurnuo vrata.
Čovek sa pištoljem u rukam a
neće pucati pre nego što vidi
ko to kuca; iznenadno otvara­
nje, bez najave, veom a lako ga
može navesti da nervozno p ri­
tisne o b arač...
Samo što u nevelikoj kance­
lariji nije bilo nikakvog čove-
ka sa uperenim pištoljem u
ru c i...
Žena plam enocrvene kose se
đela je iza pisaćeg stola, sa
glavom zabačenom unazad i
razdrljenom tankom bluzom
koja je upola otkrivala krup­
ne, čvrste grudi. N a njenom
savršeno belom v ratu riđokose
jasno se se ocrtavala tanka cr­
na nit koja ga je obavijala.
K rajevi žice nalazili su se
ti rukam a čoveka koji je sta­
jao iza fotelje i sa podsm ešlji-
jHrim izrazom na licu gledao u
Leslija. Široka ram ena s m u­
lo m je sputavao drečavi ka­
rirani sako ispod koga se vi-
ćlela crna m ajica. Okruglo lice
kvario je slom ljeni nos i kosa
iltoja je, zabačena unazad ' sa
ćelavog čela, padala u m asnim
uvojcim a na kragnu sakoa.
— N eka nova igra? — m ir­
no u p ita ninđa. — M ogu li i
ja?
— Samo pokušaj — reče će­
lavi, cereći se. — Zgodna že­
nska, je 1’ da? P rav a je šteta
ako ostane bez glave zbog tv o ­
je gluposti! Poznaješ li je?
— Ako se ne varam , to je
K ler Mofat.
— Tačno, Eldridž. Ti si El-
dridž, zar ne?
— Recimo da jesam.
— M ora da jesi, jer niko
drugi ne bi uspeo da prođe po­
red Štiva, a da ga ovaj ne sre
di. O stani tu gde si i ne m r­
daj. Jedan pogrešan pokret i...
B rutalno se kezeći, ćelavi
m alo zateže krajeve žice, do­
pustivši da se ona useče u be-
lu kožu žene. K ler M ofat pri­
gušeno zajeca, ali je im ala to­
liko nerava da ne pokuša da
se oslobodi.
— Šta želiš od m ene? — upi
ta Lesli.
— Ja ništa. Šef će stići sva­
kog tren u tk a i on će ti to ob­
jasniti.
— Mogu li da sednem ? Šta
ako tvoj šef kasni?
Ćelavi je oklevao, a onda
klim nu glavom.
— M ožeš... ali polako, vrlo
polako...
Sedajući, ninđa prstim a pog­
ladi svoj široki kožni opasač.
Ispod njega se krilo nekoliko
šurikena, čeličnih zvezđa oš­
trih ivica. Sa ovog rastojanja
ne bi mogao prom ašiti ćelav­
og, a li...

24. 22 Pony W est— Borilačke veštine 33
Položaj njegovih ruku nije
garantovao da sam rtni grč ne­
će zategnuti opasnu tanku ži­
cu. A to bi značilo sm rt i za
K ler M ofat...
Ostala je još jedna moguć­
nost.
Malo se pomerivši u fotelji,
ninđa neprim etno izvuče šuri-
ken prstim a desne ruke, odme-
ravajući u mislima rizik kome
je izlagao život žene.
— Mogu li da zapalim ciga­
retu? — upita glasno. —• Tv­
og šefa još nema. Ko je to,
ako smem da znam?
— Zapali — ćelavi je po-
dozrivo m otrio svaki njegov
pokret. — A što se šefa ti­
če. .. sačekaj da ti se sam pre­
dstavi.
M askirajući pokret desne ru ­
ke levom koju je zavukao u
džep pantalona, ninđa zamah-
nu. Šuriken zazuja kroz vaz-
đuh kao velika, ljutita pčela.
Ćelavi vrisnu od straha, a
njegov krik slio se sa vriskom
žene. Ninđa je već bio u sko­
ku koji ga je doneo na veliki
pisaći sto!
Pogled ćelavog sa nevericom
je još uvek bio uperen u žicu
prekinutu među njegovim pr­
stim a oštricom koja je gotovo
dotakla beli vrat K ler Mofat,
kada ga je stigao udarac. Oš­
tar, kratak i nemilosrdan, uda­
rac vrhom cipele koji mu je
smrskao kosti lica i bacio ga
na zid o koji je njegova glava
lupila sa tupim treskom.
Lesli skoči na pod, dohvata-
jući jednom rukom šuriken, a
drugom ženu za ruku. Ova je
zapanjeno buljila u njega, ste­
žući obema rukam a vrat.
— Idemo! — reče ninđa.
— Brzo!
Povukao je prem a vratim a
na drugoj strani prostorije. Za
teturala se, al:i je odmah po­
vratila ravnotežu i strgla svo­
ju ruku iz njegove.
— Mogu i sama — reče pri­
gušeno. — Sada je u re d u ...
— N išta nije u redu — re­
če Lesli oprezno odškrinuvši
vrata. — Zbog čega si me uvu
kla u klopku, do đavola?
Pune, sočne usne razvukoše
se u osmeh. Kler Mofat zabaci
sa lica svoju bujnu kosu.
— Sada sam bar sigurna
— reče. — Ti si zaista ninđa,
Eldridž!
*
* *
i '
Kada se vratio u separe u
kojem je ostavio, žena je se-
dela zavaljena, ispruživši svo­
je duge, lepe noge pored m i­
nijaturnog stočića. Nije se po­
trudila čak ni da zakopča blu­
zu koja je sada ponovo otkri­
vala krupne grudi. Gledala g'a
je zainteresovanim pogledom.

25. Pony West — Borilačke veštine 33 23
— Važan razgovor? — upi­
ta, okrećući čašu sa duplim vi­
skijem među prstim a. — I?
— Ne naročito — osmehnu
se ninđa, dohvatajući svoj ko­
njak sa stola. Odlazak do tele­
fona iskoristio je da razgleda
lica gostiju malog italijanskog
restorana u koji su upali, oče­
kujući poteru tajanstvenih na­
padača. Nijedno lice nije bilo
sumnjivo, niti je bilo ko ob­
ratio pažnju na njega dok je
pozivao Pita.
To je, bar, bilo u redu. Za
sada.
Ali se Sumiko još uvek ni­
je javljala, iako su telefonske
veze sa Rodezijom bile u re­
du, što je Pit već proverio ne-
[koliko puta.
— Dakle? — upita ninđa oš­
tro posm atrajući lako našm in­
kano lice i krupne zelene oči
|jsne koja je ispod te savršeno
ljupke maske krila inteligen­
ciju vrednu poštovanja.
|ji — Želiš da doznaš kako sam
M ušla u trag? -- nasm eja se
promuklim glasom K ler Mofat.
Rekla sam ti: dugačka pri-
tm. A ni ovo mesto mi se ne
laviđa, smrdi na ribu.
— Ne želim da šetam uli­
com koju sada bez sum nje već
pretražuju. Ko su ti ljudi, Kl-
ter?
— Pojm a nemam, m ada pri
ir,majem da su mi uterali strah
U kosti. Onaj ćelavi, naročito...
nije prestajao da mi miluje
grudi dok smo bili nasamo u
onoj bednoj kancelariji!
— Zar ti to zadaje strah?
-- podiže ninđa o,brve.
— To ne. Ti si me više up­
lašio. .. prokletstvo, mogao si
lako odlučiti da me žrtvuješ i
sam kidneš odande!
— Tačno.
— Ali to ipak nisi učinio!
— mazno reče žena naginjući
se prem a njem u da m u dota­
kne ruku. ~~ Sviđam ti se, a?
— Kler, nemam vrem ena za
udvaranje -- strpljivo reče Le-
sli. — Zgodna si i veoma pri­
vlačna, u redu, a li...
Zelene oči gnevno sevnuše.
— Tako znači — reče pre­
zrivim tonom. — Da li je tač­
no da su u svoje vrem e m no­
gi sam uraji u Japanu bili ho­
moseksualci?
— Da, tačno je -- osmehnu
se Lesli — ali :ne potpuno. Bi-
seksualci je bolji izraz. Oni se
nisu ustručavali da svoja za­
dovoljstva potraže na obe stra­
ne ulice. H m m m ... znači li to
da svakog muškarca koji od­
m ah ne pobesni od želje kad
te vidi autom atski proglašavaš
za homoseksualca?
— Da.
Ninđa se glasno nasmeja, is­
pijajući svoj konjak do kraja.
— U redu — reče. — Misli
šta hoćeš. Mene trenutno zani­
m a kako se sve ovo dogodilo...

26. 24 Pony West — Borilačke veštine 33
D evojka je dugo proučavala
njegovo lice kroz dim cigarete.
— Ne sviđam ti se, a?
— Sviđaš mi se, Kler. Veo­
ma. M eđutim, želim samo da
doznam ko su ti ljudi kojim a
si otkrila da sam ja ninđa. K a­
ko je ta priča uopšte počela?
— Tu priču bih ti daleko
bolje ispričala u svom ap art­
manu. Tamo držim svu doku­
m entaciju.
— I gde će nas svakako če­
kati gomila naoružanih tipova.
To je poslednje mesto u ovom
gradu na koje bih sada otišao.
Verovaću ti i bez dokum enata.
— Mogu li da dobijem još
jedan viski?
Mahnuvši. rukom konobaru,
ninđa strpljivo sačeka da ona
dobije piće i otpije jedan gu­
tljaj, sklupčana na sedištu kao
mačka.
— Dakle, sve je počelo dok
sam istraživala nerazjašnjena
ubistva u gradu i okolini — po
če ona iznenada sasvim druk­
čijim, poslovnim tonom, potpu
no odbacujući ulogu praznogla
ve zavodnice. — Pokušala sam
da pronađem neku zakonome-
rnost u tome, neki smisao, ne­
što što bi moglo objasniti ne-
uspeh policije u otkrivanju zlo
činca.
Ogrom an posao.
— Da, ogroman posao, jer
svake godine nekoliko stotina
ljudi um re, a da niko nikada
ne otkrije ni zašto, ni od ko­
ga. I sam a sam to veoma b r­
zo shvatila, tako da sam sa te
mase podataka prešla na p o je ­
dine. .. kako da ih nazovem
— grupe zločina-. Po delovim a
grada, po godinam a starosti
žrtava, čak po danim a u sed­
mici kada su ubistva izvršena,
m a kako to smešno zvučalo. I
opet nekog pravila nije bilo,
sve d o k ...
— Sve dok?
— Dok nisam obradila gru­
pu ubistava izvršenih neobič­
nim oružjim a. U tom trenutku
shvatila sam da je i Daleki is­
tok um ešao svoje prste, sela
sam na avion i otišla do Hong-
Konga, a odatle u Japan. T a­
mo sam otkrila priču o ninđa-
ma, Elđridž,
— Aha. I sve vrem e to je
bila tvoja privatna istraga?
— Da. Sve do povratka iz
Japana, kada sam nekim lju ­
dim a najavila seriju članaka o
onome što sam doznala. Uobi­
čajena praksa, razum eš, jer ja
živim od svog pisan ja... a vo­
lim skupe stvari. Na nekoliko
m esta pokušala sam da dobi­
jem avans, s obzirom da je
m oja m ala ekspedicija na dru­
goj strani okeana prilično sta­
jala.
— I tako se raščulo da pi­
šeš o ninđam a. Dobila si ava­
ns?
— Jesam , a li...

27. Pony West — Borilačke veštine 33 25
— Ali ne tamo odakle si ga
očekivala, verovatno. Ko je to
bio, Kler?
— Ne znam. Kako je stvar
odmicala, shvatila sam da sav
taj m aterijal više nije serija
napisa, već čitava knjiga, što
je već nešto sasvim drugo. Iz­
davači su mnogo tvrđi kada je
reč o novcu, nego vlasnici li­
stova, znaš. 1 onda, jednog ju ­
tra sam u svojoj pošti zatekla
ček na deset hiljada dolara.
— Oho? Bez ikakvih uslova?
— Bez ikakvih uslova. Samo
nekoliko reči, pisaćom mašin­
om. Jedan poštovalac mog ra­
da želi uspeh knjige koju pi­
šem.
— Divno, zar ne?
— Do đavola, ko je lud da
odbije deset hiljada dolara ko­
ji padaju bukvalno sa neba!
Završila sam knjigu i izdala
je. Pokazalo se da su izdavači
kojima sam se obraćala ipak
bili u pravu: prodaja ide ve­
oma loše...
— Da si stavila svoju foto­
grafiju na naslovnu stranu, pr­
odavala bi se mnogo bolje
— nasm eja se ninđa. — Me­
đutim, to nije kraj priče, zar
me?
— Ne, nije. Onoga dana ka­
lila je knjiga izašla iz štampe,
dva tipa su došla da me po-
fcovu u posetu. Bili su vrlo
ljubazni i tako to, ali je nji­
hovo držanje jasno govorilo da
ne smem odbiti, inače...
— Koga si posetila?
— Nisam videla mog gosto­
ljubivog domaćina, ako je to
ono što želiš da znaš. Odvezli
su me pred jedan mali bio-
skop u Ouklenđu, uveli unu­
tra i posadili na jednu stolicu.
Sala je bila potpuno prazna,
nimalo čudno, jer se sve to
događalo oko tri izjutra. Mo­
žeš misliti koliko sam bila be-
sna.
— Mogu. I onda?
— Prikazali su mi nekoliko
filmova, očigledno snimljenih
teleobjektivom iz velike dalji­
ne. U svim tim filmovima gla­
vnu ulogu si igrao ti, dragi.
— Ja? Zaista?
— Da. Pitali su me da li bi
čovek koga sam videla mogao
da bude ninđa.
— Šta si odgovorila?
t- Da ne znam. Šta sam dru
go mogla reći, do đavola? Ne­
ke stvari koje sam videla na
ekranu zaista su izgledale pri­
lično čudno; recimo kako trč­
iš po nekoj peščanoj plaži ili
izvodiš zapletene vežbe, ali sve
to nije moralo značiti ništa.
V ratili su me kući pred zoru
i bili opet veoma ljubazni.
— To nije bio kraj, narav­
no?
— Ne, to nije bio kraj, jer
mi moja prokleta radoznalost
nije davala mira. Njuškala sam
oko tog bioskopa u nadi da ću

28. 26 Pony W est— Borilačke veštine 33
doznati ko g'a je iznajmio za
onu malu ponoćnu predstavu,
ali nisam doznala ništa. Nisam
ni imala vremena; jedan od o-
nih koji su prve noći došli po
mene, jednostavno me je uba­
cio u svoja kola i vratio do
stana, uz opomenu da će za
mene biti najbolje ako me vi­
še ne vide na drugoj strani
Goklen Gejta.
— Razmišljala si o filmovi­
ma, zar ne? I šta si zaključila?
— U tom trenutku ni sama
nisam bila sigurna, ali sam na
stavila da se raspitujem kod
m ajstora borilačkih veština.
Opisala sam im ono što sam
videla na filmu i oni su se slo­
žili. sa mnom da bi to mogle
biti vežbe koje ninđe koriste
za održavanje forme. Hajde,
ninđo, naruči mi još jedan vi­
ski. D upli...
— Šta se dalje dogodilo, Kl­
er?
— Dogodilo se da su sinoć
došli ponovo po mene. Dali su
mi telefonski broj i rekli da
će mi se javiti čovek po ime­
nu Lesli Eldridž koga ću pi­
tati da li je on ninđa. Trebalo
je da mu zakažem sastanak na
nekom mestu koje mu neće bi
ti sum njivo... ostalo otprilike
već znaš, d rag i...
Nekoliko m inuta su ćutali
dok nisu bili posluženi svežim
pićem. Žena je progovorila pr­
va.
— Šta sada? — upitala je.
— Sada? Sada je vreme za
spavanje, Kler.
— Oh, najzad! Gde me vo­
diš?
— A, to ne! Nemam toliko
poverenja u sebe da bih po­
red tebe mirno spavao...
— A ko govori o spavanju,
prokletstvo!
— Ja. Najbolje će biti da
potražiš neki m iran hotel u
blizini, Kler. I da potpuno za­
boraviš ono što si. videla. I na
filmu i večeras u Veinovoj ka­
ncelariji.
— Ha!
K ratak, oštar uzvik izbačen
sa prezrivo iskrivljenih usana,
veoma jasno je govorio šta Kl­
er Mofat misli o ovakvom pre-
dlogu. Ninđa se morao nasme-
jati.
— U redu — reče. — Ne
možeš da zaboraviš. Profesio­
nalna deformacija, je li?
—• Lud si ako misliš da ću
za tvoje lepe oči propustiti, je ­
dnu od najvećih senzacija po­
sle V otergejta, dečko moj. I
to ne samo zbog love koju bi
mi mogla doneti priča o pra­
vom pravcatom ninđi koji ubi
ja po San Francisku!
*
* *
Suženim očima ninđa je po-
sm atrao ljupko lice žene koja

29. Pony West — Borilačke vestirte 33 27
m u se i dalje izazivački sme-
šila, dajući m u do znanja da
je može dobiti kad god zaželi.
N jega su, međutim, mučile dru
ge m isli...
Bilo bi jednostavno ukloniti
je. Jedan jedini odmeren uda­
rac i on bi mogao izaći iz se­
parea, a da niko ne prim eti da
je iza sebe ostavio još jedno
m rtvo lj udsko biće...
Ali on nije mogao da nate-
ra sebe na taj udarac, ma šta
govorio hladni razum i sve one
lekcije koje su mu na surov
način uterivali u glavu dok se
škololvao za ninđu. Najzad, čak
i ako ukloni Kler M ofat još
uvek su ostajali ti prokleti fil­
movi i ko zna kolika grupa
ljudi koji znaju da preci so­
bom im aju pravog n in đ u ...
Zelene oči potamneše.
— Ti — upita žena šapat­
om — ne misliš valjda d a ...
gospode bože!
—- Gle, pa i ti umeš da se
uplašiš? — mirno prim eti ru­
nda.
Ona se strese, prazneći ča­
šu sa viskijem.
— Nekoliko trenutaka gle­
dao si me tak o ... tako čudno.
K ao ... k ao...
— Kao da te gleda sama
Smrt?
— D a... ali si odmah odba­
cio ideju da me ubjješ, zar ne,
dragi?
— Nisam ozbiljno ni razm i­
šljao o tome. Iako ću možda
m orati da razm otrim i tu mo­
gućnost. ..
Povukla se do same ivice
kožnog sedišta, privlačeći no­
ge sebi.
— Da ne b ih ... da ne bih
odala tvoju tajnu?
— Da. '
Ona drhtavom rukom uklo­
ni kosu sa čela osutog sitnim
kapim a znoja.
— Zađaješ mi strah — reče.
—- Nikada to još nisam oseti-
la pred jednim m uškarcem ...
— Onda je bilo vreme da i
ti naučiš, Kler.
Zaronila je pogledom, u nje­
gove oči kao da u njim a traži
odgovor na neizrečeno pitanje.
—■Ne — reče na kraju. — Ti
to ipak nećeš u činiti...
— K ler... koliko ljudi zna
da sam ninđa?
— Sem mene, misliš? — že­
na pokuša da se osmehne.
— Ona dvojica iz bioskopa si­
gurno. Njihov šef, verovatno
još poneko... zašto?
Lesli sleže ramenima.
— Zato što oni svi m oraju
um reti. A ti ćeš mi obećati da
moje ime nikada ni na koji
način nećeš pomenuti u veži
sa pojmom ninđa. U redu?
Prihvatila je bačeni mamac
sa sumnjivom revnošću. Usne
su joj se raširile u blistav os-
meh.

30. 28 Pony West — Borilačke veštine 33
— Svakako, dragi! Kad bo­
lje razmislim, za moju knjigu
nije ni važno ko je pravi ni-
nđa, kako izgleda i gde živi...
bitno je da ću moći da joj do­
dam mnogo nepoznatih deta­
lja. ..
' - Ne.
— Šta? !
— Rekao sam ne. Kler. Ovo
što si d o ,sada napisala o nin-
đama sasvim je dovoljno. I pre
više. Zaboravi da su oni ikada
postojali. A sada mi reci, da
li je jedan od one dvojice iz bi-
oskopa večeras bio u »Taver­
ni«?
— Možda. Ja ih nisam vide-
la. Mogu Li da dobijem još je­
dan viski?
Konobar im je prilazio, ba­
lansirajući poslužavnik na v r­
hovima prstiju.
— Viski i konjak — reče ve
selo. — I pozdrav od one go­
spode za stolom pored vrata,
gospođo!
—■Oh? — Kler se izvi da bi
pored Leslija uperila pogled
prema vratim a. — Zahvalite
im najlepše...
Lesli je sedeo mirno, i ne
pokušavajući da se okrene. To
mu, najzad, nije ni bilo potre­
bno. Haragei je već nekoliko
trenutaka upozoravao da se
opasnost približava.
Bila je greška što se ovako
dugo zadržao u blizini »Taver­
ne«. Dobro organizovana eki­
pa, a njegovi protivnici to su
očigledno bili,- pre ili kasnije
morala je naići na njihov trag.
— Ako želiš da upoznaš onu
dvojicu — tiho reče žena, i da­
lje sa osmehom na licu —■ on­
da ćeš uskoro im ati priliku.
Sede tamo, uz vrata, sa još
dvojicom tipova koji bi im mo
gli biti rođena braća, sudeći
bar po izgledu...
— Ponašaj se prirodno i da­
lje — odgovori riinđa. — Ta­
ko, osmehni mi se ... neka po­
misle da još uvek ništa ne su­
mnjam. ..
— Želiš da dobiješ u vre­
menu? Hoćeš da odem do te­
lefona i pozovem policiju?
— Policiju? — nasm eja se
Lesli. — Hvala najlepše! Ne,
draga, policija mi nije potre­
bna. .. a ne bi ni uspela da do­
đeš do telefona...
— Misliš?
— Hoćeš da pokušaš?
K ler Mofat odmahnu glav­
om, ugrizavši se za" usnu.
— Ipak n e ...
— To je pametno. Oni sva­
kako ne žele da se tebi još
uvek nešto dogodi i zato strp­
ljivo čekaju svoj trenutak. Us­
tani i pođi u taolet, mirno,
kao da ti je to trenutno najva­
žnija stvar na svetu.
— Skoro da jeste! — nas­
m eja se ona. -r Sva ova soda
u viskiju, a možda i malo st­
raha. ..

31. Pony West — Borilačke veštine 33 29
— Utoliko bolje. Ostani u
taoletu ma šta se ovde doga­
đalo. Kada se gužva raščisti,
kidaj što dalje odavde.
A ti?
— Ja ću se već snaći.
Dohvatajući svoju torbicu,
ona- se lagano uspravi.
— Hoćemo li se još videti?
— Možda.
Osmehnuvši se, žena zabaci
torbicu na rame i pođe u pra­
vcu taoleta, izazivački njišući
raskošnim kukovima i privla­
čeći muške poglede.
Praveći se da ne primećuje
kako se ona četvorica pored
vrata tiho dogovaraju, Lesli
zapali cigaretu i pređe za ša­
nk, vadeći gomilu novčanica iz
džepa. Ovde je imao daleko
više prostora za obračun sa
četvoricom revolveraša i neš­
to mnogo važnije — mogao je
pratiti svaki njihov pogled u
velikom ogledalu iznad šanka.
Ustali su, kao po komandi i
krenuli prema njemu, sva če­
tvorica istovremeno. Ruke su
im bile u džepovima dugih sa­
koa, šivenim očigledno kod is­
tog jeftinog krojača.
Obrćući čašu sa konjakom
među prstima, ninđa je strp­
ljivo čekao, uperivši pogled u
onoga koji je, po svemu sude­
ći, bio vođa. Niko neće poteg­
nuti pištolj pre nego što to
ovaj učini...
Podelivši se, oni zaobidoše
sto najbliži šanku, po dvojica
sa svake strane. Usne vođe se
pom eriše...
Široka bokasta čaša za ko­
njak ne smatra se nekim na­
ročito zgodnim oružjem u ka-
fanskim tučama, gde su krig­
le za pivo i teške pepeljare da­
leko podesnije. U ruci ninde,
međutim, i najbezazleniji pre­
dmet može postati smrtonosno
oružje, i to je ono što njiho­
vi protivnici obično ne očeku­
ju. ..
Projektil od tankog, krhkog
stakla smrskao se tačno među
očima vođe revolveraša, zasi-
pajući ih stotinama sitnih ko­
madića koji su bili kao noževi.
Zaurlavži, čovek ispusti upola
izvučeni pištolj iz ruke i za-
tetura se ,gubeći ravnotežu.
Uclovi ninde pokretali su se
brzinom misli; dug precizan
skok doveo ga je u neposred­
nu blizinu dvojice ljudi sa dru
ge. strane stola; sa obe ruke
ščepao je desnicu onog bližeg
i gotovo bez napora slomio đo-
lakticu na podignutom kolenu,
odbacujući ga unazad, tačno
na cev pištolja njegovog druga
u trenutku kada je ovaj pri­
tisnuo okidač.
Mora da je vrh metka bio
zarezan oštrim nožem, jer se
olovni projektil raspao u telu,
stvarajući ogromnu izlaznu ra
nu na trbuhu. Odbacivši naglo

32. 30 Pony West — Borilačke veštine 33
opušteno telo na pod, Lesli is­
pruži desnu ruku među čijim
je prstim a svetlucalo kratko
sečivo.
Čovek pred njim zbunjeno
zinu posmatrajuei kako mu če
lik brzinom m unje klizi u sr­
ce. Nije dospeo čak ni da po­
digne ruke do rane, jer je sm­
rt bila brža.
Užasni, neprekidni krici vo­
đe, uzvici straha koji su od­
jeknuli po čitavom lokalu i
naročito ninđina neverovatna
brzina, očigledno su dekonce-
ntrišali četvrtog ubicu. Stajao
je sa pištoljem u ruci, bled kao
krpa, i unezvereno gledao oko
sebe.
Ninđine noge već su dizale
gipko telo u skok koji ga je
preneo preko stola. Stegnuvši
zube, ubica zareza i podiže svo
je oružje, ali je njegova odlu­
ka stigla suviše kasno da bi
mu pomogla. Ivice ninđinih dla
nova istovremeno se spustiše
na njegov vrat sa obe strane
glave. Pao je na pod kao tru-
pac, prekinute kičme.
Ninđa je bio na korak od
vrata pre nego što je telo po-
slednje žrtve dotaklo prljavi
pod. Zastao je i jednim dugim
pogledom prešao preko niza ble-
dih lica, otvorenih usta i raz-
rogačenlh očiju, a onda se ok­
renuo da iskoči napolje.
Kler Mofat, takođe bleda kao
zid, stajala je na vratim a toa­
leta, pružajući ruke prema nje
mu.
— Les, čekaj me!
Po prvi put posle mnogo go­
dina, Lesli neodlučno zastade.
Taj trenutak oklevanja nije
bio tipičan za njega. Jedno od
prvih pravila ninđucua glasilo
je: ne oklevaj, kreći se i os­
tani u pokretu sve dok ne bu­
deš imao dovoljno vremena da
dublje razmisliš o sledećem
potezu...
»Prokletstvo, šta mi je?«,
prolete mu kroz glavu. »Nije
moguće da me ta žena toliko
privlači da zbog nje činim ova
ko krupnu grešku? Čitav lo­
kal imaće dovoljno vremena
da uoči moje lice... da sazna
čak i moje ime!«
*
i1
Spotakla se na korak od nje­
ga i zateturala, prigušeno kri-
knuvši. ščepavši je iza ruke,
kao lutku, ninđa je ispravi za
noge i grubo povuče za so­
bom.
— Hajde! — procedi kroz
zube. — Hajde, boga mu!
—' L es... polako — dahtala
je ona, obesivši se svom teži­
nom o njegovu ruku. — Sače­
kaj. .. ove cipele...

33. Pony West — Borilačke veštine 33 31
Instinktivno, Lesli se osvrte
po ulici na koju su izleteli. Ti­
ha i m račna, sa dugim nizom
parkiranih automobila na su­
protnoj strani.
T am a... tišin a... m ir...
I haragei.
Lesli oštro skrete ulevo, vu­
kući ženu za sobom. K riknuv-
ši, možda malo suviše glasno,
ona posrte i opruži se po p r­
ljavom asfaltu.
Savršeni, refleksi runde još
jednom su spasili Leslijev ži­
vot. Bacio se čitavom dužinom
u podnožje zida po kojem je
m itraljeski rafal ostavio dug
niz okruglih rupica zasipajući
ga komadićima m altera i pra­
šinom.
Mozak mu je ponovo radio
brzinom nedostižnom običnom
čoveku; procena situacije, od­
ređivanje položaja nevidljivog
strelca, razdaljine do njega i
m unjeviti protivudarac, sve
to nije m u oduzelo više od ne­
koliko stotih delova sekunde.
Bačena njegovom rukom pre­
ko ulice u visokom luku pole­
te sićušna kuglica ispunjena
eksplozivom čiju je tajnu po­
znavao samo L esli...
Eksplozija je uzdrm ala sta­
kla na prozorima susednih' ku­
ća, a narandžasti plam en digao
se gotovo do visine prvog sp-
rata. Kolovoz zasuše zadim lje­
ni ostaci čelika, lima, iskidan­
ih ljudskih te la ...
Skočivši na noge, ninđa po­
traži izlaz iz nove klopke. Klo
pke koja se ponovo zatvarala
oko njega.
Po jedna kola dolazila su.
ulicom sa obe strane, zaslep-
Ijujući farovima, zaglušujući
urlanjem snažnih motora. Znao
je da su puna do zuba naoru­
žanih ljudi koji će za trenutak
svaki delić prostora zasuti ki­
šom vrelog olova...
Zgrčivši se, on se odbaci sa
obe noge pravo uvis. V rhovi­
ma prstiju, kao čeličnim kan­
džama, dohvati ivicu zida vi­
sokog skoro dvanaest stopa.
Još jedan trzaj i on će biti na
drugoj strani, van dom ašaja
ubica u. kolim a...
- Les!
Vrisak žene, pun sm rtnog
straha. Ninđa olabavi prste i
meko se dočeka na noge.
P rilika u crnom koja se po­
javila na vrlm zida takođe je
kriknula u mešavini. gneva i
straha. Udarac sekirom, name-
njen glavi ninđe, promašio je
svoj cilj, izbacujući napadača
iz ravnoteže. Zalom atavši ru ­
kama, čovek u crnoj odeći st-
ropošta se niz zid, ispuštajući
iz ruku svoje oružje na dugoj
dršci.
N inđa je dočekao sekiru u
ruke i blistavo sečivo načini
kratak luk u tam i. Bez ikak­
vog šum a glava napadača od­
lete sa ramena, tupo pogađa­

34. 32 Pony W est— Borilačke veštine 33
jući zid. K ler M ofat još jed­
nom vr.isnu i ostade nepomič­
na tam o gde je i ležala.
Uz škripu guma, automobili
se zaustavile, popreko na ko­
lovoz. Kroz otvorena vrata po­
javiše se mračne, preteče pu-
ščane cevi.
— U redu je, prijatelju!
— progovori oštar, dubok glas
iz kola na Leslijevoj desnoj st
rani. — Baci to iz ruku i od-
m akni se unazad, do zida!
Ponovo tišina, narušena sa­
mo blagim brujanjem dobro
održavanih automobilskih mo­
tora. Tišina puna napetosti ko­
ja je obećavala novu, svežu
krv na asfaltu...
Osmehnuvši se, Lesli dopu­
sti da mu sekira padne pred
noge. Podigao je ruke visoko
iznad glave i prebacio težinu
svog tela na levu nogu.'
Za trik koji je nam eravao
da izvede biće mu potrebna
sva njegova snaga i b rzin a...
I još nešto.
Ne skidajući pogled sa cevi
uperenih u sebe, on lagano
zbaci sa nogu najpre jednu, a
zatim i drugu cipelu od meke
kože, šireći i skupljajući prste
na nogama.
Iz zam račenih kola dopre
prigušen smeh.
— Hej, šta to znači? — javi
se onaj isti glas. — Zbog če­
ga se izuvaš?
— Cipele me žuljaju — sle-
že Lesli ram enim a. — Prokle­
tstvo, kako stvari stoje, više
mi neće ni biti potrebne...
Ponovo grub, prom ukao sm ­
eh.
Smeh sam ouverenih ljudi,
sigurnih da im njihova žrtva
više ne može izmaći,
Negde u daljini tužno zaur-
la policijska sirena.
— U redu, momci! — užur­
ba se onaj duboki glas. — Čet!
Bastere! Pretresite ga i ubaci­
te u kola! Idemo!
Dve prilike sa puškam a u
rukam a hitro iskočiše iz kola
na levoj strani, pazeći dobro
da svojim telim a ne zaklone
ninđu. Jedan ostade nekoliko
koraka dalje sa puškom na go-
tovs, dok je drugi oprezno pri­
lazio Lesliju.
Ne ispuštajući pušku iz ru ­
ke, on drugom hitro opipa Le-
slijev sako i pantalone.
— Čist je! — doviknu, ok­
rećući se prem a kolima na de­
snoj strani. — Da g a ...
»Glupak!«, pomisli ninđa pa
dajući na desni bok,* tako da
ga čovek koji ga je pretresao
zakloni od oružja u desnim ko
lima. »On misli, da oružje mo­
gu biti samo nož, pištolj ili
p u šk a...«
Gipki prsti njegovih nogu
obaviše se oko drške sekire i
teško oružje zazuja kroz va-
zduh. Pogodak nije bio najpre­

35. Pony W est— Borilačke veštine 33 33
cizniji, ali je sekira ipak oba­
vila svoj posao; onaj koji je
Leslija držao na nišanu, ispus­
ti svoje oružje uz krik boia i
straha, stežući desno ram e u
koje se žarilo oštro sečivo.
Dovršavajući svoj pokret, ni-
nđa se m unjevitom brzinom
ispravi pored onoga koji ga je
pretresao, predupređivši poku­
šaj da cev svoje puške okrene
prem a njemu. K ratak udarac
u pleksus bacio je ubicu na tle,
gde ostade da zeva kao riba
pokušavajući da uvuče vazduh.
Novi dugi skok; vitko telo
ninđe letelo je kroz vazduh kao
strela, brže od rafala koji je
sa velikim zakašnjenjem pono
vo zasuo zid. Paralelno sa tl­
om, ali svega nekoliko inča
nad njim, telo ninđe završilo
je svoj let tačno ispod kola
koja su stajala na njegovoj de­
snoj strani.
Meci zasuše asfalt pred ko­
lima, ali je on već bio na dru­
goj strani, mnogo brže nego
što su u uskom prostoru zbu­
njeni ljudi u automobilu uspe­
li da okrenu svoje cevi da bi
ga sledili. Još jedan dugi skok
koji ga je odneo do reda par­
kiranih vozila na drugoj .stra­
ni. Delić sekunde pre nego što
je nestao među njim a Lesli iz
ruke izbaci još jednu eksploz­
ivnu kuglicu.
Efekat eksplozije ovoga pu­
ta nije bio tako spektakularan,
jer nije bio pogođen rezervoar
sa benzinom. Ipak, automobil
odlete u vazduh i prevrte se,
kao da ga je bacila džinovska
ruka. Iz olupine naslonjene na
parkirani kamionet izbi gust
oblak crnog dim a...
Zavijajući sirenom, iza ug­
la izleteše policijska kola, za
njim a još jedna. Eksploziju, i
sve ono što se pre toga odir
gralo pred njihovim očima bi­
lo je svakako previše za nerve
gangstera u drugim kolima.
Prohujala su pored ninđe, na­
glo povećavajući brzinu i goto­
vo poprečke ulazeći u krivinu
koja ih je odvela u poprečnu
ulicu. Jedna policijska kola us
trem iše se za njima, iz drugih
izleteše policajci sa pištoljima
u rukam a, tražeći pogledom ne
koga koga bi mogli zadržati.
Nekoliko m inuta kasnije uli­
cu ispuniše policijska i vatro­
gasna kola i automobili hitne
pomoći, zaslepljujući sve veću
gomilu radoznalaca avetinjski
plavom svetlošću. Prošlo je
mnogo vrem ena pre nego što
su policajci utvrdili da na me-
stu obračuna nema više niko­
ga koga bi mogli privesti, još
m anje onih kojima bi bile po­
trebne usluge hitne pomoći.
Policijski narednik, mlad čo
vek umornog lica, skide kapu
s glave i obrisa znoj već um a­
zanim rukavom košulje.

36. 34 Pony W est— Borilačke veštine 33
— Narednice — vikao je
jedan od njegovih ljudi sa dru
ge strane. — S kim je otišla
žena?
— Žena? Kakva sad, do đa­
vola, žena?
— Riđokosa, narednice! Le­
žala je tamo, pored zida kada
smo stigli!
— Do đavola s tobom, Ke-
nedi — opsova narednik — li
samo misliš na ženske! Nika­
kve žene ovde nije bilo...
— Ali, ja sam ...
— Prokletstvo, niko od nas
nije lud, Kenedi! Momci, da li
je još neko od vas video ri-
đokosu da leži na trotoaru?
Odmahivanje glavom, slega-
nje ramenima, malo prigušen­
og smeha.
Policajac Kenedi zbunjeno
se počeša po kosi ispod kape
mokre od znoja. Najzad, nje­
mu se zaista i moglo pričiniti
da je tu bila neka žena... na­
ročito posle dvanaest sati ne­
prekidnog dežurstva i onog vi­
skija koji je krišom popio u
toaletu stanice...
*
* *
Kler Mofat lagano otvori oči
i zbunjeno se zagleda u šare­
nu tavanicu nad sobom. Za­
pletene orijentalne šare, nalik
arapskim slovim a... to nimalo
nije podsećalo na njen mali,
uredni stan na Telegraf Hilu.
— Hej? — reče, dižući se
na lakat. — Gde ste me ovo
doveli? Kakvo je ovo vašljivo
mesto, do đavola?
Velika prostorija bila je u
polutami, osvetljena samo pri­
gušenom svetlošću lampe na
noćnom stočiću, ali je to i m a­
lo švetlosti bilo dovoljno da
žena uoči kako je svaki detalj
odabran sa pažnjom i ukusom,
čineći celinu izuzetne lepote.
»Neki stručnjak za ununtra-
šnje uređenje obogatio se na
ovom mestu«, pomisli Kler, ra
doznalo se osvrćući oko sebe i
uočavajući sve nove i nove ra
skošne detalje kako su joj se
oči privikavale na polumrak.
»A platio ga je tip koji ima
mnogo ukusa i mnogo veću go
milu p ara...«
Uspravila se, oprezno spuš­
tajući bose noge na mek per-
sijski tepih i tek tada shvatila
da je obučena samo u potpuno
providnu spavaćicu od najbo­
lje kineske svile. Tiho je zvi-
znula od divljenja, posmatra-
jući kako nabori meko obavi­
jaju njeno telo. Taj dodir je
na neki divni, čarobni način
donosio uzbuđenje i ona oseti
kako joj bradavice na grudima
sve čvršće upiru u svilu spa-
vaćice.
U trenutku kada se oprezno
uspravila, negde u uglu odje­

37. Pony West — Borilačke veštine 33 35
knu prijatni prigušeni zvuk
gonga. Na taj znak upališe se
još dve svetiljke u uglovima,
podešene tako da svu svetlost
bacaju upravo na nju.
V rata na drugoj strani pro­
storije otvorila su se bešumno.
Na njim a se pojavio oniži, ple
eat čovek potpuno ćelave gla­
ve i velikog orlovskog nosa, u
dugoj kućnoj haljini. U ruka­
ma je rasejano prem etao lulu
neobičnog oblika.
— Oh! — reče. — Vidim da
ste se probudili, gospođice Mo-
fat. San vas je osvežio?
Kler se zakikota, pomalo ne
rvozno.
— Nisam baš sigurna da sam
budna — reče, Osvrćući se oko
sebe. — Ovo m esto... nadam
se da će raj izgledati bar upo­
la ovako dobro; ako ga se ika­
da dočepam, naravno!
— Uvek brzi na jeziku —
prim eti čovek sa lakim osme-
hom na licu, sm eštajući se u
¡široku, udobnu fotelju. — I le-
pi kao i uvek, moram reći. Je­
dna od najlepših žena u San
Francisku kao što sam uvek
tvrdio.
Kler pogledom potraži neki
kućni ogrtač, jer joj je inten­
zivni pogled njegovih očiju ha
praktično nagom telu već po­
malo smetao. Njega, međutim,
nije bilo na vidiku. Čak i po­
stelja na kojoj je ležala nije
imala pokrivača.
— Čini mi se da nemam ča­
st da vas, poznajem, m ister...
— reče hladno.
— Na žalost, nismo se do
sada sreli — klimnu ćelavi gla
vom. — Što mi, naravno, nije
smetalo da postanem vaš po­
tajni obožavalac. Da, zaista je
dna od najlepših žena u gra­
du. I svakako najuzbudljivija...
K ler skrsti ruke na grudima.
— Mogli biste mi reći bar
svoje im e... potajni obožava-
oče.
Njen neobični domaćin se
ponovo osmehnu, ali samo us­
nama. Crne oči i dalje su po­
čivale na njenom telu. Spus­
tivši lulu 11a stočić pored se­
be, on pljesnu rukama.
— Šta znače imena? — re­
če, sležući ramenima. — Ime
je kao odeća koju nosimo dok
nam ne dosadi, a onda je za-
menimo novom, zar ne?
— Dok nam ne dosadi? Ili
dok je ne isprljamo?
Ćelavi se prigušeno nasrneja.
— Divni ste, Kler, zaista. I
veoma hrabri. Dokazali ste to
i sinoć, uostalom.
— Ja? Ah, da!
Žena prinese ruku čelu, bo­
reći se sa pravom poplavom
sećanja sve do tada potisnutih
u njenu podsvest. E ldridž...
gomila napadača... pucnjava i
bom be... i krv na sve stra­
ne. .. čitavi potoci k rv i...

38. 36 Pony West — Borilačke veštine 33
Šta se dogodilo sa Eldridž-
om? I da li je ovaj čovek pred
njom tajanstveni protivnik, o-
naj koji želi ninđinu smrt?
V rata se još jednom otvori-
še bez ikakvog šuma i na nji­
ma se pojavi najlepša žena ko­
ju je Kler Mofat ikada videla.
Duga, potpuno crna kosa ko­
ja joj je padala do polovine
leđa ljupko je obavijala nežno
lice sa ogromnim crnim očima.
Gipko telo lomilo se u struku
pri svakom koraku.
Crnokosa lepotica i ne pog­
leda u Kler; kleknuvši pred
fotelju ona napuni lulu duva-
nom, upali je i dodade svom
— gospodaru?
— Ostani — reče on, blago
je pogledavši po golim grudi­
ma, gledajući u Kler. — Kao
što vidite, Kler, lepe žene su
moja velika slabost...
— Hvala. Ne živim baš na
visokoj nozi, ali da postanem
harem ska robinja, na to još
uvek nisam spremna, dragi ne
poznati gospodine.
Crne oči se suziše.
— Vi još uvek verujete da
možete da birate, Kler? Gre-
šite.
Ona se nervozno osvrte oko
sebe.
— Nisam obučena za izlaz
— reče — ali, ako me na to
prinudite, istrčaću na ulicu u
ovoj spavaćici, spremna da na­
pravim senzaciju.
Ćelavi se osmehnu, mirno
odbijajući dim iz svoje lule.
Ponovo je pljesnuo rukama,
dva puta uzastopno.
— Pretpostavljam da je to
poziv za evnuhe — sarkastič­
no reče Kler, bacajući pogled,
na drugu ženu. Ona je sve
vreme nepomično stajala po­
red fotelje, oborenog pogleda.
Stvorenje koje se sada po­
javilo na vratim a zadavalo je
strah. Kler instinktivno uzma-
če korak, pritiskujući prekrste-
ne ruke na grudi.
»Gospode bože«, mislila je u
strahu, »kakvo je ovo mesto?«
Čovek je morao biti težak
gotovo tri stotine funti, ali su
najveći deo toga bili mišići
koji su se naizmenično zateza­
li i otpuštali pri svakom h itr­
om, nečujnom mačjem kora­
ku, uprkos tolikoj težini. Ma­
la glava bila je glatko obrija­
na tako da su sa nje štrcale
nesrazmerno velike uši. Kose
očice bile su skrivene u nabo-
rim a sala iz kojih je iznad je­
dva vidljivih usana izbijao kra
tak, zatupast nos. ..
Kinez ili možda Japanac
— zastao je ispred čoveka u
fotelji i s poštovanjem se na­
klonio, skupljajući ruke na gru
dima. Japanac, ipak, zaključi
Kler, tražeći pogledom podrš­
ku od druge žene. Ova je i da­
lje stajala na svom mestu, zu-
reći u pod, ali su ukrućena le­

39. Pony W est— Borilačke veštine 33 37
đa i jedva prim etni pokreti
dugih prstiju svedočili da ona
veoma dobro zna ko je ušao u
prostoriju.
—- Ovo je Aiči — reče će­
lavi sa veselim osmehom na
licu. — Nije naročito intelige­
ntan, ali je malo ljudi na ovom
svetu koji m u se mogu supro-
tostaviti u borbi golim ru k a­
ma. Je li tako, Aiči?
Džin nešto prom rm lja, po­
novo se klanjajući.
— Aiči je veoma vešt. Reci­
mo, kada se dogodi da neko ne
želi da govori, ili ako neko že­
li da napusti ovo mesto bez
mog dopuštenja. Da li sam bio
jasan, gospođice Mofat? Kler?
— Veoma — hladno odvra­
ti ona. — Mogu li da čujem
konačno šta želite od mene?
— Da. Dve stvari.
Upitno je gledao u nju, ali
su njene oči bile prikovane za
džinovsko Aičijevo telo, obavl­
jeno samo čistom belom tkani­
nom oko bokova i između no­
gu. Sva njena hrabrost neće
biti dovoljna, znala je, ako se
ta planina od mesa samo po-
m eri u njenom p rav cu ...
— Želim ninđu — ćelavi se
zavalio u fotelju i prekrstio
noge. — I vas.
— Ja ne znam gde se on
nalazi. A što se m ene tič e ...
pa, izgleda da ne mogu m no­
go šta učiniti da vas sprečim
da me dobijete, a li...
— Ali?
Ona prkosno podiže glavu,
isturajući čvrste grudi.
— Jedno me ne možete pri­
siliti da — uživam u tome!
Ponovo onaj veseli osmeh,
osmeh čoveka naviklog đa je­
dnim pokretom nameće svoju
volju drugim a.
— Ja znam gde je ninđa,
Kler. Mogu ga dobiti i bez
vas, svakako. Ipak će stvar ići
mnogo brže ako se i vi anga-
žujete. Iskreno angažujete, K l­
er. Znam šta sada m islite: obe
ćaću m atoroj budali sve što
bude tražio, a kada jednom
izađem odavde... Da li je ta­
ko?
Ona obori pogled, nervozno
gužvajući spavačicu na grudi­
ma.
— Da, vidim da je tako —
nastavljao je nepoznati blagim
glasom. — Nem ojte pokušava­
ti da me prevarite, Kler.
U mojoj je moći da vas kaz­
nim, jer nem a m esta na ovoj
planeti gde se možete sakriti
od mene. Aiči!
Planina od mesa podiže po­
gled. Lakim pokretom glave,
gospodar pokaza prem a crno-
kosoj ženi.
— Pogledajte šta vas čeka,
Kler, ako ne budete poslušali.
To me podseti na ono što ste
maločas rekli — da nećete uži
vati u tome. Uživaćete, Kler,
iako ne sa mnom. Naime, ja

40. 38 Pony West— Borilačke veštine 33
sam odavno iznad grube fizič­
ke ljubavi; moja zadovoljstva,
da ih tako nazovem, sada se u-
glavnom sastoje u posmatranju
užitka drugih... pogledajte!
Jednim pokretom ruke Aiči
je odbacio tkaninu koja mu je
pokrivala telo. Kler prigušeno
kriknu, pokrivajući rukama u-
sta.
— Neverovatno, zar ne? —
nasmeši se ćelavi, oblizujući li­
sne sa izgledom sladokusca.
— Ginis bi dao gomilu para da
ovakvo nešto uvrsti u svoju
knjigu rekorda. Aiči je zaista
veoma... obdaren. I veoma ve­
st u korišćenju onoga što mu
je priroda poklonila.
Ono što je sledilo naizmeni-
čno je ispunjavalo Kler gađe­
njem i neobičnim potajnim uz­
buđenjem. Crnokose lepotice
bukvalno je nestalo pod Aiči-
jevim gorostasnim telom, ali je
on vodio ljubav sa neočekiva­
nom nežnošću. I mnogo vešti­
ne, što su dokazivali i slados­
trasni, krici koji su se izvijali
iz grla žene.
— Počinje da vam se sviđa,
zar ne? — reče ćelavi promu­
klim glasom. — Dosta, Aiči!
Žena još jednom kriknu ka­
da je džin oslobodio svog zagr
ljaja. Ostala je na podu, nepo­
mična, raširenih ruku i nogu i
sklopljenih očiju, kao mrtva.
Kler ponovo ustuknu kada
se sitne oči Japanca zaustaviše
na njoj.
— Aiči ume da bude i mno­
go grublji, Kler. Mislim da sh-
vatate šta želim da kažem?
Ona klimnu glavom, ugriza-
vši se za usnu.
— Dakle? Učinićete ono što
želim?
— Zbog čega tražite Eldri-
dža?
— Moja stvar, Kler.
— Ubićete ga?
— Najverovatnije.
Ona oseti kako joj znoj lepi
kosu za čelo ali je to trajalo
samo jedan trenutak. Naglo po
vukavši i'ukama, ona rascepi
tanku svilu i dopusti da joj spa
vaćica sklizne niz noge.
— Recite svom gorili da pre
đe na stvar — procedi kroz
čvrsto stisnute zube. — Neću
da taj čovek... da ninđa um­
re!
Ćelavi se kreštavo zakikota.
— Zaista, neverovatna lojal­
nost. Zašto, draga moja? Zalju
bljeni ste u tog čoveka?
— Moja stvar — odvrati o-
na prezrivo.
— Grešite, Kler. Uzalud će­
te pretrpeti mučenje, jer znam
da ćete na kraju ipak pristati
da mi poklonite ninđu. Aiči!
Krajičkom oka Kler primeti
kako se u dnu prostorije jedna
senka odlepila od zida...

41. Pony West — Borilačke veštine 33 39
— Niko vam ne može poklo­
niti ninđu, m ister L antri —
progovori neko prigušenim gla
som.
!|!
* *
Od četvoro ljudi u toj pros­
toriji K ler je najglasnije reago
vala, iako je prva prim etila pri
liku obučenu od glave do pete
u crno. Senka je skrivala čak
i ona dva uska proreza za oči
za koje je znala da se, m oraju
nalaziti na kapuljači; ali nije
činila ništa da skrije dugo bli
stavo sečivo mača koji je uz
karakteristični šum naglo izle-
teo iz svojih korica.
— Ninđa! — vrisnula je. —
Ninda!
Lantri, bilo je to ime kojim
je ninđa nazvao čoveka u fo­
telji, m irno je prineo svoju lu­
lu ustim a i odbio novi oblak
m irišljavog dima. Aiči je sta­
jao nepomično, kao statua izli­
vena od tvrde, žute gline. Že­
na na podu načinila je slabašan
pokret da se uspravi, ali za to
nije im ala dovoljno snage.
— Ah, najzad! — reče Lan­
tri svojim ljubaznim , kultivisa
nim glasom. — Pitao sam se
kada ćeš se konačno uhvatiti
na moj mamac, ninđo.
— Šta želiš od mene, Lantri?
— glas ispod kapuljače od gla
tke crne svile bio je prigušen,
ali potpuno razgovetan.
— Tvoju ruku. I tvoj pakle­
ni mozak.
— Ha!
K ratak, oštar zvuk iz grla ni
nđe odavao je najdublji prezir
prem a takvoj ponudi.
— Nećeš? — L antri skupi o-
brve. — Znaš šta je alternati­
va, ninđo?
— Znam. Sm rt.
— Da. Sm rt. Tvoja smrt, ni­
nđo!
— Viđećemo.
L antri još jednom prinese lu ­
lu ustim a. Onaj isti osmeh i
dalje m u je obasjavao lice.
— Do đavola s teškim reci­
m a — reče drukčijim , vedrijim
tonom. — U pitanju je običan
posao i ništa drugo. Hajde da
razgovaram o kao poslovni lju ­
di. Koliko?
— Ne postoji novac kojim
me možeš kupiti, Lantri.
Koristeći trenutak u kojem
je sva pažnja bila koncentrisa-
na na pridošlicu, Kler bešumno
skliznu nekoliko koraka una­
zad, do zida ukrašenog teškim,
raskošnim draperijam a. Zadrža
vajući dah, inč po inč se po-
m erala iza Aičijevih leđa, pri­
kradajući se jednim vratim a u
toj tako lepoj i tako strašnoj
odaji.
— I ne nudim ti novac, nin­
đo. Želiš li još nešto... osim
svog života? Ovu ženu, recimo?

42. 40 Pony W est— Borilačke veštine 33
Ili dražesnu gospođicu Mofat
koja na tako nezahvalan način
želi da napusti naše malo dru­
štvo?
Kler se ukopa u mestu, pri­
bivajući se golim leđima uza
zid.
— Ti ne raspolažeš mojim ži
votom, Lantri. A ako budem
želeo neku od ovih žena, uzeću
ih ne pitajući tebe za dozvo­
lu. ..
Lantri se nasmeja, zabacujući
glavu, ali taj smeh je sada pod
sećao na riku •divlje zveri.
— Tvrdoglavi čoveče... znaš
li da si onda izabrao smrt?
— Ja sam odavno izabrao
smrt, Mofat ali ti nećeš biti taj
koji će je videti.
— Vrlo dobro. Vidiš li ovog
čoveka ovde? Japanac je i zo­
ve se Aiči. U mladosti je bio
sumo-rvač, sve dok nije morao
da napusti Japan. Da li znaš
zašto?
— Ne. Ne zanima me.
— Ubio je nekoga. Jednog
ninđu.
— Ne verujem.
Mofat se promuklo nasmeja.
— Aiči! Ispričaj mu.
' Tanke usne glinenog kipa se
pomeriše. Sledio je dug govor
na japanskom od kojeg je Kler
uhvatila tek poneku reč, ali su
gestovi Aičijevih ruku i izraz
njegovog lica bili potpuno jas­
ni. Ščepao je nekoga golim' ru
kama oko vrata, odigao ga od
zemlje i jednim potezom mu
slomio kičmu.
Ninđa izgovori samo jednu
kratku rečenicu, takođe na ja
panskom. Aiči se lagano naklo­
ni.
Lantri se namršti.
— Aiči! Šta ti je rekao?
— Rekao sam mu da laže i
da taj koga je ubio nije mo­
gao biti ninđa. I da to može
odmah proveriti ako želi — od
vrati ninđa umesto gorostasnog
Japanca.
Grohotan smeh.
— Aiči te, dakle, sada mora
ubiti. Ili um reti u tom poku­
šaju — zaključi Lantri sa đ a ­
volskim osmehom na licu. —
Tvoja izjava nanela mu je sra
motu koju može izbrisati sa­
mo krv!
— Tačno. Ja sam spreman.
Lantri zavrte glavom.
— Ovako neće ići. Ti si 11a-
pružan, a on goloruk. Odbaci
svoje oružje, ninđo.
Kler uzdrhta čitavim telom.
Lesli je bio izuzetno snažan,
snažniji od svakog koga je do
sada srela, ali čak i porhisao da
bi se mogao suprotstaviti ovom
kolosu...
— Zašto da ne? — mirno re­
če ninđa. Spustio je svoj mač
nežno na pod i otkopčao široki
opasač od crne kože. — Ja sam
spreman, Lantri. Naredi svom
robu da napadne.
Lantrijeve oči zasvetleše.

43. Pony West — Borilačke veštine 33 41
— Svući i odeću. I tu odvra­
tnu masku, čoveče. Ko zna ka­
kvo se sve oružje krije pod tim
kostimom, do đavola!
— Ne. Inače bi i ove dve že­
ne m orale um reti. Umreće sva­
ko ko vidi lice ninđe!
— Ha-ha! Dosta je bilo ko­
medije! Prokletstvo, svi veoma
dobro znamo ko se krije ispod
te maske. Tvoje ime je Eldridž,
Lesli E ldridž!'
—• Varaš se, Lantri.
— Nikada!
— U redu — ninđa sleže ra
m enim a i jednim pokretom ru
ke svuče kapuljaču sa glave.
— Ah!
K ler s mnogo napora priguši
glasniji krik, buljeći u nepozna
to lice grubhi, a opet tako pri­
vlačnih crta i dugu plavu ko­
su koja je neuredno padala na
čelo. L antri je ostao da sedi ot
vorenih usta, lagano vrteći gla
vom s jedne strane na drugu.
— Nemoguće! Još jedan?
N e ... to je nemoguće!
— H teo si da vidiš moje li­
ce, L antri? Sada ga gledaš. H a
jde, zaista je bilo dosta ove ko
medije. N aredi tvom robu da
napadne ili pusti m ene i K ler
lVIofat da odemo iz ove sm rd­
ljive jazbine!
—- Aiči!
Neverovatnom brzinom i gip
košću ogromno telo sumo-rvača
usm eri se na protivnika čiji je
takođe krupan stas izgledao go
tovo krhko u poređenju sa Ai-
čijem. Japanac je napao ćutke,
povijen u pojasu, sa raširenim
rukam a koje su pretile da oba
viju i zgnječe grudni koš i re­
bra svakom koga se dočepaju.
Ali plavokosog već nije bilo
na m estu do kojeg je Aiči u
svom bezglavnom jurišu stigao.
Spretno je odskočio korak u
stranu i zadao udarac ivicom
dlana u Japančev vrat, udarac
koji je odjeknuo kao kada se­
kiram udarim o u tvrdo, elasti­
čno drvo.
Zamurnlavši od besa, Aiči se
okrete u mestu. Sitne očice o-
pasno su svetlucale.
Novi udarac, ovoga puta pra
vo u bikovsko čelo. Zatresavši
glavom, Aiči se na delić seku­
nde zaustavi, ali je spretnom
m ladiću i to vreme bilo dovo­
ljno da zada novi udarac, prs­
tim a desne noge u pleksus.
Taj vitalni centar, međutim,
kod Aičija je bio dobro zašti­
ćen debelim slojem sala, tako
da ovoga puta nije uspeo čak
ni da ga uspori. Džinovske ša­
ke sklopiše se oko stopala pla
ovkosog, dižući se naviše ošt­
rim trzajem koji je pretio da
iščaši čitavu nogu iz njenog
zgloba.
Izvijajući telo, čovek u cr­
nom kostim u bukvalno se od-
lepi od poda, prepuštajući čita
vu svoju težinu Aičijevom za­
hvatu. Bilo je to previše čak i

44. 42 Pony W est— Borilačke veštine 33
za divovskog sumo-rvača. Zas-
tenjavši od napora, on ispusti
stopalo, pokušavajući da se pri
bliži i dočeka telo svog proti­
vnika u padu.
Ali se ovaj vešto, kao mačka,
dočekao na noge i već bio da­
leko od tog mesta, korak iza
Aičijevih leđa. Ukrućene šake
radile su kao klipovi zadajući
čitavu seriju udaraca po nezaš­
tićenim mišićima Japanca.
Ovoga puta čak je i Aiči za-
urlao od bola, gubeći ravnotežu
u pokušaju da izbegne nemilo
srdne udarce. Kazna je stigla
munjevitom brzinom kada se
jedna čelična pesnica sručila u
njegovu vilicu, drobeći kosti
i zube.
Kler se učinilo da se pod is­
pod njenih nogu zatresao pod
Aičijevim koracima kada je
krenuo u novi napad.
U svoj poslednji napad...
Nije videla šta se dogodilo,
jer su široka leđa Japanca za­
klonila čitavo telo čoveka obu­
čenog li crni kostim. Učinilo se
da se čitava ta gomila mišića
naglo zaustavila kao da je na-
letela na nevidljivi zid.
Aiči se zateturao korak una­
zad, prinoseći ruke svojim gru
dima, a onda pao nauznak uz
tup tresak.
Kler ispusti vazduh kroz sti
snute zube, tek tada shvativši
đa je potpuno zaboravila da di­
še. Oči su joj prikovane na og­
romnu ranu na golim grudi­
ma Japanca, otvorenu jednim
jedinim udarcem ivice dlana.
Kroz potok crne krvi koji je
navirao belela su se polomlje­
na rebra i ubrzano micala pov-
ređena pluća, nastojeći da uvu­
ku poslednji gutljaj vazduh a.
Kao da se ništa nije dogodi­
lo, plavokosi mladić obrisa k r­
vavu šaku o skupocenu zavesu.
— Dakle, Lantri — reče —
gotovo je. Imaš li još nešto da
kažeš?
Žena pored Lantrijevih nogu
vrisnu kad potok krvi dopre do
njenih belih bokova. Skočivši
na noge, ona polete prema izla
zu u očajničkom pokušaju da
se što pre ukloni sa ovog uža­
snog m esta...
U Lantrijevoj ruci blesnu pla
vkasti metal. Metak pogodi že­
nu tačno u srce, odbacujući je
do zida niz koji lagano skliznu,
pokušavajući da se zadrži već
ukočenim rukama.
— Imam još nešto da kažem
— reče Lantri okrećući cev re
volvera prema plavokosom. —
Ne znam ko si, proklet bio, ali
znam đa čak ni jedan ninđa ne
može progutati komad vrelog
olova, a da ostane u životu!
Stisnuvši zube, Kler na pr­
stima bukvalno prelete rastoja
nje koje je delilo do fotelje.
Još samo tr i... dva koraka i
ona će se svom težinom baciti

45. Pony West — Borilačke veštine 33 43
na ispruženu ruku sa smrtono
snim oružjem ...
Nešto, neki šum ili pokret
koji je video krajičkom oka,
upozori L antrija. K ler vrisnu
kada shvati da je cev oružja
sada uperena u nju i da je iz
nje m račnim očima gleda njena
sm rt...
*
H« *
V risnula je i instiktivno za­
tvorila oči. Zato nije ni videla
novi pokret u tam i iza teških
zavesa koje su zaklanjale pro­
zor. Sa tog m esta dolete o je,
zujeći kao razljueena osa, sitan
m etalni predm et, pogađajući
L antrija u. ruku tako da je za-
urlao od bola i ispustio oružje.
Nimalo dostojanstveno, K ler
ostade da sedi na podu rašire­
nih nogu. O tvorila je oči u pra
vi čas da ugleda kako L antri
Iznenađujućom brzinom nestaje
kroz vrata.
— Prokletstvo, šta se ovde
događa? — reče gledajući u
plavokosog, koji je, opet, bu­
ljio u nju. — Zbog čega taj ku
iikin sin nije pucao?
Nije stigao — sleže ovaj
ram enim a. — I mogu vam re­
ći, gospođice Mofat, da mi je
užasno drago zbog toga. V i...
— Dosta priče, Pite — reče
jedan strašno poznat glas i K l­
er zinu od iznenađenja. Iza za-
vese se pojavila vitka, sna
žna figura Leslija Eldridža, a
njegove tam noplave oči su gle
dale pravo u nju.
— Lesli! A li... kako?
— Dugačka priča! — odma­
hnu ninđa rukom. — Moramo
brzo odavde... L antrijevi telo-
hranitelji će za koji trenutak
blokirati sve prilaze vili, a on­
da će biti veoma teško izići.
Hajde, Kler! Ne izgledaš nim a­
lo dam ski u tom položaju... i
bez ijedne krpice na sebi! P i­
te, probudi se, do đavola! Kao
da nikada nisi video golu že­
nu!
Strgnuvši jednim pokretom
ruke zavesu od pliša sa prozo­
ra, Lesli je dobaci ženi koja je
hitro omota oko sebe. P it joj
je već pružio ruku.
— Idemo! — reče. — Ovaj
prokleti polujapanac ponekad
je pravu. Ne bih voleo da
vam se posle svega što ste pre
živeli sada nešto dogodi!
—■Čekaj! — odupre se Kler.
— Gde me vodite, do đavola?
P a tam o ...
—Kroz prozor — nestrplji­
vo reče Lesli. — Jedini prolaz.
Ili želiš možda da ostaneš i sa­
čekaš L antrijeve gorile?
— Ne, hvala.
Jedna čvrsta ruka obavi joj
se oko struka.
— Samo se vi čvrsto držite
za mene, gospođice K ler — re­

46. 44 Pony Wert — Borilačke veštine 33
če P it sa oduševljenim izrazom
na licu — i ništa vam se neće
dogoditi! Ovo je prava sitnica
za Leslija i mene, videćete. Tre
ći sprat!
— T reći...?
Vlažan vazduh zapahnu joj
lice i ona shvati da se zaista
nalazi na visini od trideset sto
pa iznad mračnog parka obra­
slog gustim suptropskim rasti-
njem . Lesli je već bio duboko
pod njim a, njišući se kao m ra­
čna senka na drugom kraju ne
vidljivog užeta.
-- Hajde! — dopre odozdo
njegov oštar šapat. — Brzo!
— Držite se! — šapnu Pit.
Čvrsto, do đavola!
Bilo je, i pored straha, pri­
jatno pribiti se čitavim telom
uz te snažne mišiće koji su je
sa sigurnošću spuštali u mrak.
Kler gotovo sa žaljenjem otvori
oči kada joj bose noge đotako-
še travu.
— Moramo ovo uskoro pono­
viti — šapnu joj P it na uvo --
ali na malo m anjoj visini iz­
nad zem lje...
čutke, ona ga ščepa za ruku,
vukući ga za Leslijem koji je
već nestajao u žbunju.
— Ne! — šapnu Pit. — Suvi
še si bučna, do đavola! Sače­
kaj, poneću te!
Odnekud sa zgrade bijesnu
reflektor. Bez upozorenja, P it
je baci na zemlju, prekrivajući
je čitavim telom.
— Lakše, gorilo! — šapnu o-
na kada je zrak reflektora pre
šao iznad njih. — Prokletstvo,
ovi današnji m uškarci više ne
znaju za nežnost!
— Oprosti! — P it se prigu­
šeno nasmeja. — Nisam imao
mnogo izbora kada je taj pro­
kleti reflektor zasvetleo... ha­
jde, idem o... ali od sada četvo
ronoške.
— Ova zavesa m i sm eta...
— Ostavi je. Tvoja divna be
la koža sijala bi u m raku jače
od onog reflektora.
Puzali su tako tr desetak sto­
pa, sve dok nisu stigli u zak­
lon višeg drveća. P it joj pomo-
že da se ispravi.
— Hoćeš li. da te ponesem?
— N e... mislim da mogu i
sam a... U h!
— A sada? — prigušeno se
nasm eja Pit. — Shvatila si da
ovaj park kod L antrija nije
uređivan za bosonoge, a?
— Mangupe! — šapnu mu o-
na na uvo. — Nisi morao baš
tu da me držiš, znaš...
— Psst! | ■
Ućutala je, pažljivo oslušku­
jući. Negde u tam i ispred njih
čulo se komešanje, šuštanje li­
šća puckanje grančica pod no
gama. Iz pravca kuće, sada već
stotinak jardi za nijhovim leđi
ma, dopirao je zapovednički gl­
as izdajući nerazum ljiva nare­
đenja.

47. Pony W est— Borilačke veštine 33 45
— Loše — prošaputa Pit. —
Stražari su već alarm irani. Bi­
će teško preći o g rad u ...
— K akvu ogradu? I gde se
uopšte m i nalazimo?
— Ti zaista ne znaš? P a da,
bila si onesvešćena kada su te
L antrijevi ljudi pokupili sa u-
lice i odveli; policajcim a ispred
nosa. M ora da su ti dali još ne
što da ti produže san. Draga
moja, L antrijeva vila, ono me
sto koje smo maločas onako
žurno napustili, nalazi se u bli
zini Ribarskog zaliva. Ako m a
lo bolje oslušneš, čućeš šum ta
lasa.
j [ r ~ Ne čujem ništa. Srce mi
tako jako u d a ra ...
On se prigušeno nasm eja pri
vlačeći je čvršće uz sebe.
— Ne m oraš m e više zavo­
diti, K le r... već sam zaljubljen
tlo ušiju! Prokletstvo!
— Šta je, ne sviđa ti se-što
Bti zaljubljen?
~~ Ne, do đavola! Odnosno,
»viđa m i s e ... Opsovao sam za­
to što um alo nisam ugazio u
... nije važno!
O bjašnjenje nije ni bilo po­
trebno; na uskoj čistini m eđu
drvećem, osvetljeno difuznom
svetlošću koja je dopirala od
reflektora jasno se viclelo telo
u neobičnom položaju od koga
je dopirao jak zadah krvi.
Tek kada je P it odm akao ne
koliko koraka, K ler sa užasom
shvati da je to telo bukvalno
prepolovljeno u visini pojasa i
da je ona tam na m asa koja la­
gano gmiže po trav i u stvari
prosuta utroba čoveka koji je
imao nesreću d a .naleti na nin-
đu sa m ačem u 1ru c i...
— Strašno! — strese se ona
čitavim telom. — O n ... o n ...
— Tiho!
Jedna senka izbi iz tam e
pred n jih. L esli....
— Požuri, P ite — prošaputa
oštro. — Uklonio sam čuvare
kraj otvora u ogradi, ali će no
vi uskoro stići. Čuješ li?
Desno od njih, možda dve ili
tri stotine jardi daleko, čulo se
urlanje snažnih motora.
K lim nuvši nemo glavom, P it
pomože ženi da se provuče kroz
uski otvor načinjen u gustoj
čeličnoj žici koja je u dvostru
kom sloju bila razapeta između
čvrstih stubova. Lesli ostade u
tam i iza njih, štiteći odstupni­
cu.
Trčali su glatkom asfaltira­
nom. stazom koja se pružala
duž ograde.
— Stani! -- zađahta Kler.
— Ova prokleta zavesa... sta­
lno se saplićem o nju!
— Baci je, do đavola! Usko­
ro ćemo biti u kolima!
Zastala je, oklevajući.
— Mala, nem am o vremena!
— oštro reče Pit. — Sem to­
ga, već sam video sve tvoje
draži, lud sam za tobom i sve
ostalo... ali, ako budeš razm i­