zoran

1. Naslov originala
Eric Van Lustbader
BENEATH AN OPAL MOON
Eric Van Lustbader
POD BLEDIM MESECOMErik van Lustbader
Prevod s engleskog VALERIJA POR
Copyright © 1980 by Eric Van Lustbader
;■ i ■ .. «.',■.. 11,
Za RalfinuPredgovor Na Ulici zelenog delfina
Čovek sa ožiljkom ušao je u Ša'ang'sei u sumrak: zastao je pred zapadnom kapijom i okrenuo se u prašnjavom
sedlu. Iznad njega su na još uvek sjajnom nebu crne ptice širile ogromna krila. Nagomilani oblaci jezdili su kao
kočije grimiza ispred sunca koje je tonulo iza vrhova grada koji se već gubio u sumraku. To je jedinstveno
obeležje Sa'ang'seia da sam grad i zemljište oko njega budu obavijeni grimizom koji se polako gubi dok sunce
klizi iza fasada, a grimiz prelazi u boju ametista i ljubičasto koje nagoveštava dolazak kući.
Duboko usađene oči čoveka s ožiljkom, uske i suve kao ste-ne, posmatrale su samo zavojiti put kojim je došao i
gužvu na njemu. Prolazila su kola sa volovima koja su nosila pirinač i svilu, konjanici, vojnici i putujući trgovci,
poslovni ljudi, seljaci. In-teresovali su ga samo oni koji su išli prema gradu, oni koji su dolazili iz grada nisu ga
zanimali.
Njegov konj frknu, zatrese glavom. Čovek sa ožiljkom nežno pomilova njegov vrat. Njegova uska, crvena ruka
zavuče se ispod kratke grive. Ždrepčeva dlaka je bila puna prašine, a videlo se i stvrdnuto blato na nekim
mestima.
Čovek sa ožiljkom popravi šešir, čudnu tvorevinu od filca, groznog oblika koja je samo krila njegovo dugo i
ispijeno lice. Najzad zadovoljan, on se čvršće postavi u prašnjavom sedlu, za-Erik van Lustbader
bode pete u slabine konja i projaha kroz kapiju. Podigao je oči dok se kretao, posmatrajući kako se sve oko njega
mcnja. Pažljivo je gledao bareljef na kapiji koji je prikazivao scene iz rata, po-bede i poraze.
Čovek sa ožiljkom zadrhta iako nije bilo hladno. On nije ve-rovao u pretskazanja, ali je ipak pomislio da je
zanimljivo što ulazi u Sa'ang'sei kroz zapadnu kapiju, podignutu kao čudan podset-nik na najneprijatnije osobine
čoveka. Pitao je samog sebe da li bi bilo neke razlike u tome da je ušao u grad kroz južnu kapiju od zelenog
oniksa, ili istočnu od alabastera ili možda severnu kapiju sačinjenu od crveno i crno lakiranog drveta? On zabaci
glavu i nasmeja se kratko i oštro. Ne. Ne. Ne bi to ništa izmenilo na stvari. Sem toga u ovom trenutku kad zalazi
sunce sve te kapije su obojene jakom crvenom svetlošću.
Čovek sa ožiljkom se umeša u gradski metež. Njegovo napredovanje bilo je zaustavljeno gomilom ljudi kao da
je prolazio kroz rascvetalu livadu punu makova. Osećao je da je došao kraj izolaciji, vremenu koje je proveo
daleko od ljudi, sa ždrep-cem kao jedinim drugarom i zvezdama i mesecom kao porodicom. Pa ipak, sada dok je
jahao kroz gradski metež, dok je njegov konj prolazio kroz gomile muškaraca, žena i dece, debelih i mršavih,
visokih i niskih, mladih i ružnih, dok je prolazio pored prepunih prodavnica, tezgi i ćepenaka sa izloženom
robom, shvatio je da nikada ranije nije osećao toliku odvojenost od topline porodice čoveka. I ta posebna
tajnovitost obavijala ga je sasvim, tako da je telo počelo da mu podrhtava kao da je bolestan.
Zabio je mamuze u bokove konja i zategao je dizginc, odjednom željan da što prc stigne do svog cilja. Putovao
je kroz to prostrano more ljudi dok su metalni delovi zveckali a prašnjava koža škripala. Umor od puta video se
na njegovom licu. Gomila
Pod Bledim Mesecom
prljave dece, mršavih tela kao u leševa, češalo se o njegove noge. Bio je prisiljen da čvrsto pritisne čizme uz
bokove ždrepca inače bi mu ih svukli sa nogu. Izvukao je bakarni novčić iz široke kese i zavitlao ga visoko u
vazduh tako da je uhvatio zrak svetlosti. Pošto je novčić nestao u gomili pešaka s leve strane de-ca su morala da
se bace na tu stranu, da bi uhvatila novčić u letu. Gurali su se kroz gomilu, tražeći novčić na rukama i nogama po
prljavštini i blatu na ulici.
Išao je dalje, skrenuo je za ugao. Udisao je težak miris cimeta i zelenog Jimuna, težak vonj mesa koje se peklo,
nešto lakši miris pečene ribe i povrća koje se dinstalo na ulju od sušama. Kad je prolazio pored tamne ulice,
slatko gusti miris makove smole, po kojoj je Sa'ang'sei bio poznat, udari ga takvom snagom da je izgubio dah i
zavrtelo mu se u glavi.
Gradski metež, u koji je upao posle toliko usamljenih putovanja, ta kakofonija zvukova, jecaja, krikova, povika,
smeha, šapata, pevušenja, čudesno mumljanje glasova koja je njega plašila, bila je samo dokaz o prisustvu ljudi.
U senci filcanog šešira čovek sa ožiljkom krio je upale obraze. Dug, povijen nos vodio je prema tankim,
izvijenim usnama koje su pokazivale da se nekada, u ranijim divljim godinama borio pesnicama, kao što je to
običaj na zapadnim ravnicama zemlje ljudi. Kosa mu je bila srebrna, svilenkasta, padala mu je niz leđa. Na čelu,
ju je pridržavala tanka, bakrena traka. Njegovo golobrado lice bilo je puno belih ožiljaka koji su ličili na
udaranje kišnih kapi po mirnoj površini ribnjaka. Nosio je dug ogrtač za putovanja, tamne, neodređene boje, koju
je stekao tokom dugih putovanja. Ispod ogrtača videli su se tunika i uske pantalone, kao čarape, duboko smeđe

2. boje. S pojasa mu je visio u jednostavnim kožnim koricama mač, široke oštrice i oštar samo s jedne strane.
,...,..10
Erik van Lustbader
Zastao je ispred tezge sa vinom na Tri puta blagoslovenom drumu, sjahao i poveo konja kroz užasnu gužvu. Dok
je prolazio pored ljudi, posmatrao je prodavca vina, sa licem kao me-sec i bademastim očima, kako se raspravlja
s dve mlade žene oko cene galona vina. Brzim pogledom očiju čovek obuhvati obline dve žene, njihova lica
porumenela od ljutine. Njegove nemirne oči lutale su od jednog lica do drugog, od jedne podignute ruke do
druge. Na trenutak je posmatrao čoveka sa očima crnim kao masline i crno kovrdžavom kosom tako dugom da
mu je pokrivala ramena. Onda je došao neki drugi čovek i ovaj s crnim očima ode. Čovek sa ožiljkom nagnu
glavu kad je čuo udaranje stopala; a onda odjednom kraj njega protutnja gomila ljudi, gurajući se laktovima kroz
gužvu, krčeći put. On se okrete. Zatraži od prodavca vina, koji je sada bio sam, kupu začinjenog vina, i isprazni
je u jednom gutljaju. Nije to bilo vino od pirinča koje se pravilo u ovoj oblasti i koje je bilo suviše slabo za
njegov ukus, već je to bio burgundac iz severnih krajeva.
Sunce se klonilo zapadu, nebo iznad Sa'ang'seia postalo je ružičasto i ljubičasto dok se noć prikradala s istoka.
Čovek sa ožiljkom vodio je svog ždrepca na levo u usku ulicu, zakrčenu đubretom i otpacima. Tu je svakako bilo
i kostiju, skrivenih možda u visokim, tamnim gomilama koje su se nalazile uza zidove. Bile su to ljudske kosti sa
kojih je otpao svaki komadić mesa, čiji se identitet nije znao. Smrad je bio grozan i on je plitko disao kao da je
sam vazduh zatrovan. Njegov konj za-njišta i on ga potapša po vratu da ga smiri.
Aleja je izlazila na Ulicu zelenog delfina na kojoj je bilo bezbroj prodavnica i tezgi. Vazduh je opet bio ispunjen
pevaju-ćom kakofonijom grada i mirisima, ali i smradovima. Pola kilometra dalje čovek sa ožiljkom pronađe
sklonište sa štalom. On
Pod Bledim Mesecon,
11
povede konja prema jaslama, posegnu prema njemu, skide bisa-ge i prebaci preko levog ramena. On stavi dva
novčića u tamnu šaku prljavog čoveka pre nego što je ponovo izašao na Ulicu zelenog delfina. Hodao je neko
vreme tom širokom avenijom, koja je krivudala i s vremena na vreme bi zastao da poviri u izloge ili da okrene
neki predmet na uličnoj tezgi. Često se okretao da pogleda iza sebe dok je išao s jednog kraja ulice na drugi.
Najzad je došao do drvenog znaka načinjenog u obliku životinjske glave, koji se ljuljao na vetru. Bila je to
taverna Majmun koji urla, tamna i zadimljena. Ušao je, pa pošto je osmotrio nagomilane stolove i gomile gostiju,
govorio je nekoliko trenutaka sa vlasnikom. Možda je zbog buke koja je vladala u taverni prislonio usne sasvim
uz uvo vlasnika. Vlasnik klimnu glavom i srebro promeni džep. Pošto je platio, čovek sa ožiljkom prede preko
prostorije i pope se uskim drvenim stepeništem koje se sa druge strane vraćalo u tavernu. Kad je bio na
odmorištu, na polovini stepeništa, njegov pogled prelete preko zadimljene prostorije koja je bila puna buke i
pokreta. Stanovnici Sa'ang'seia nisu ga interesovali; njega su interesovali oni koji su došli iz drugih krajeva.
Veoma ih je obazrivo posmatrao, ali ne propuštajući nijedan detalj dok se nije popeo do vrha stepenica.
Hodao je tiho niz tamni hodnik, pažljivo brojeći zatvorena vrata, proveravajući još jednom da ne pogreši a onda
je otvorio po-slednja vrata sa leve strane.
Zastao je u sobi i ostao tako vrlo dugo iza zatvorenih vrata, savršeno miran, osluškujući veoma intenzivno,
upijajući u sebe svaki zvuk, sortirajući ih u svom umu, tako da čak i ako bi bio zaokupljen nečim drugim,
automatski bi čuo svaku promenu.12
Erik van Lustbader
Prešao je preko golih dasaka poda, bacio teške bisage na krevet pokriven zelenim prekrivačem, odmah je prišao
prozoru i navukao zavese. Kad su se smirile, on povuče obazrivo jednu u stranu samim vrhom kažiprsta, pogleda
napolje u teške senke Ulice zelenog delfina. Znao je da je u samom srcu grada, daleko od dugačkih dokova delte
Ša'ang'seia. Ali, ako bi napeo sluh mogao je da čuje plačni, hipnotični zov kubarua kako nadvisuje opštu
pometnju. Gledajući sa strane mogao je samo da vidi jedan deo Ulice zelenog delfina. Video je kako prodavač
začinjene pečene svinjetine i teletine zatvara svoj štand, tu u blizini; video je kako se gase svetla u prašnjavoj
prodavnici tepiha, dok su tri brata, koji su svi imali oblik kruške i svi bili identično odeveni u haljine boje
šafrana, zatvarali salone na izlozima. „Bogati su ti trgovci tepiha" - mislio je čovek sa ožiljkom, puštajući da
zavesa padne na svoje mesto. Izgleda da što su bogatiji sve su teži, kao da se pretvaraju u težinu srebrnjaka koje
poseduju i sakupljaju.
Čovek sa ožiljkom napusti udaljeni deo prostorije i zadovoljan što će zavese sakriti svetlost, upali uljanu lampu
na noćnom sto-čiću kraj kreveta. Jedan ćošak je bio spaljen kao da je neki prethodni gost prevrnuo lampu.
Posegnuo je u svoje bisage i izvukao nedavno kupljeni galon vina. Nategao je iz njega dobar gutljaj-
Oprao se nad lavaboom sve dok voda nije postala crna od pr-ljavštine koju je skinuo. Najzad su se čuli laki
koraci na stepeništu. On podiže glavu a njegova desna ruka uhvati balčak ukrašenog mača. Stao je sasvim tiho
uza zid kraj vrata i čekao je jedva dišući.
Neko kucnu na vrata.
Dečak, visok i tamnokos, ušao je noseći poslužavnik s hranom koja se pušila. Zastao je kad je video da je
prostorija prazna. On-

3. Pod Bledim Mesecom
13
da čovek sa ožiljkom nekako čudno i duboko zaječa iz grla i dc-Čak se polako okrete. Nije želeo da bulji u
čoveka sa ožiljkom, ali nije mogao da se obuzda.
- Pa - reče čovek s ožiljkom - spusti to. Dečko proguta knedlu i klimnu glavom. Nastavio je da bulji. Čovek sa
ožiljkom nije obraćao pažnju na to.
- Tvoj otac mi kaže da na tebe mogu da se oslonim. Da li je tako? - glas mu je bio debeo i grub kao da mu je
nešto zapalo u grlo.
Strah se mešao sa fascinacijom. Čovek sa ožiljkom je video kako se na mladom, uskom licu menjaju emocije.
- Pa - reče čovek sa ožiljkom - jel ti nemaš glasa?
- Da - zbunio se dečak - imam, gospodine.
- Zatvori vrata. , Dečak posluša.
- Imaš li ime? - čovek sa ožiljkom je prišao noćnom ormariću. Podigao je komad divljači dugim noktima na
srednjem prstu i palcu. Kažiprst je čudno štrcao u vazduh. Čovek sa ožiljkom promeša meso u gustoj smeđoj
čorbi, ne obraćajući pažnju na dugačke drvene štapiće koji su ležali kraj tanjira. Uhvati komad mesa i ubaci ga u
usta.
- Odlično - reče on ne obraćajući se nikom posebno, dok je lizao vrhove prstiju. - Sasvim dovoljno crnog bibera
- okrenuo se - sada...
- Kuo - reče dečak tiho.
- Ah - čovek sa ožiljkom ga je posmatrao veoma intenzivnim pogledom. Mada je osećao strah Kuo je znao da ne
sme da ga pokaže. Stajao je veoma uspravno, koncentrišući se na kontro-lisanje disanja. Pokušavao je da ne
obraća pažnju na zvuk udaranja srca u svojim grudima, koje kao da mu se premestilo ispod14
Erik van Lustbader
- Ovo je za tebe, Kuo. Ako učiniš onako kako zahtevam od tebe - srebrni novčić se magično pojavio između
prstiju čoveka sa ožiljkom.
Dečak klimnu glavom, hipnotiziran sjajem novčića. On je predstavljao mnogo više bogatstva nego što je on imao
u čitavom svom životu.
- Slušaj me sada pažljivo, Kuo. Moj konj je u štali na Ulici zelenog delfina. Na prvi udarac sata medveda moraš
da mi ga do-vedeš u mračnu uličicu iza taverne. Evo tamo - pokazao je dugačkim prstom prema prozoru sa
spuštenim zavesama - niko ne sme da te vidi da to radiš, Kuo. Kad se nađeš na tom mestu, drži se senki. Čekaj
na mene. Kad dođem, daću ti još jedan srebrni novčić. Je li ti jasno?
Kuo klimnu glavom.
- Da, gospodine. Sasvim mi je jasno - tajnost zadatka ga je oduševljavala. Kako će mu drugari zavideti.
Niko ne sme da zna za to, Kuo - čovek s ožiljkom je brzo koraknuo prema njemu - ni tvoji prijatelji, ni tvoja
braća ni sestre, čak ni tvoj otac. Niko.
- Ja nemam, šta da kažem - reče Kuo oduševljen sam sobom- Koga bi interesovalo to što sam odneo nekome
hranu na gornji sprat?
- Cak ni to ne pominji!
Dečak poskoči zbog siline kojom su bile izgovorene te reci a onda samo klimnu glavom.
- Neću, gospodine.
Čovek sa ožiljkom oliza palac a onda zakačivši noktom kažiprsta srebrni novčić zavitla ga u vazduh. Kuovi prsti
se zatvoriše oko novčića i on se izgubi tiho i brzo.
Pod Bledim Mcsecom
15
Čovek sa ožiljkom je osluškivao na vratima. A onda kako su se gubili zvuči Kuovih koraka, obratio je pažnju na
hranu i jedno vremc bio je potpuno opsednut onim što je jeo.
Zvuči su dolazili do njega, dobijajući neku čudnu eteričnost zbog spuštenih zavesa. Krici noćnih prodavača,
smeh pijanaca, teško škripanje kola sa drvenim točkovima koja su donosila robu, frktanje konja, udaranje kopita
po kaldrmi sve se to mešalo sa blagim šuštanjem lišća na drveću koje je pokretao vetar na Ulici žutog zuba. Noć.
Tihi koraci na stepenicama i čovek sa ožiljkom se digao, brišući masne ruke. Nagnuo se, utulio plamen lampe.
Polako je sišao s kreveta, razmaknuo zavese. Blaga svetlost s ulice počela je da kaplje u sobu kao što krv kaplje
iz lesa.
Koraci utihnuše.
Čovek sa ožiljkom postavio se u dubokim senkama sobe, ali tako da je dobro video vrata. Stajao je nepokretan, s
jednom rukom na balčaku mača kad se vrata otvoriše i na njima se pojavi silueta crna kao abonos.
- Mistral - šapnu glas.
- Ko je glasnik - pitao je čovek sa ožiljkom. ■ '
- Vetar.
- Uđi, Omođiru - reče čovek sa ožiljkom i siluete nestade kako se vrata zatvoriše. Čulo se kako je škljocnula
brava.

4. - Kaskarase - upita Omođiru - jesi li ga našao? Čovek sa ožiljkom je čuo podrhtavanje glasa, jedva se uzdržavao
dok je drugog držao na oku u nesigurnoj svetlosti. Primetio je visoko čelo, ravne obraze, usta uskih usana,
inteligentne oči u obliku badema i pomislio je: „Te oči su me zavele. Ali, sada znam da on ne bi ništa postigao
bez očevog uticaja. Žao mi je što je on ume-šan. Ne samo što je grub i bez principa. Meni bi bio nekoristan bez
tih crta. Ali, njemu nedostaje hrabrosti za koju je ubeden da16
Erik van Lustbader
je ima. To može da bude opasno. Video je kako se Omođiruove usne pretvaraju u usku crtu što je pokazivalo da
je spreman na svaku vrstu nasilja i on se seti promenljivog karaktera tog čovc-ka. „Koliko se razlikuješ od svog
oca, Omođiru" - mislio je čovek sa ožiljkom. - „Kad bi tvoj otac samo znao šta si ti planirao sa mnom..."
- Reci mi! - siknu Omodiru, a reci izleteše iz njega kao da su bile pod pritiskom i čovek sa ožiljkom odvrati
pogled na tren, zbunjen pred drugim čovekom.
- Našao sam.
- Najzad! - Omodiru mu priđe bliže preko volje i sada niko nije mogao da ga zaustavi.
„Gramzivost" - mislio je Kaskaras. - „I moć. Koliko bi ubio da ih se domogne?"
- Ali, još ga nemam.
- Ah... onda idemo da uzmemo...
- Da - reče čovek s ožiljkom - to je deo naše pogodbe. Pitao se kada će Omodiru pokušati da ga ubije.
- Gde je - šaputao je promuklo Omodiru - gde je? Gde se nalazi?
Čovek sa ožiljkom se tiho nasmejao. Kako je bio lako predvidiv. On će to sada uraditi i neće čekati drugu
priliku.
- Ići ćemo zajedno, Omodiru - reče veoma strpljivo, kao da je objašnjavao nešto teško i komplikovano detetu.
- Da, da svakako. Želeo bih samo da znam šta da ponesem na put a to zavisi, zavisi od toga kuda idemo.
Sada se čovek sa ožiljkom glasno nasmejao.
- Ja ću ti reći šta da poneseš, Omodiru.
Vrata se širom otvoriše, brava i metalni držači izleteše sa svojih mesta a čovek sa ožiljkom se polako okrete
zaprepašćen kako to da ništa prethodno nije čuo. Baš ništa.
Pod Bledim Mesecom
17
Nestalo je svetlosti u hodniku. Izgledalo je kao da gleda u noć bez zvezda, punu guste i vlažne magle. Ruke mu
izvukoše mač ali već je čuo grozne zvuke borbe i prigušeni krik koji se oteo s Omodiruovih usana, izražavajući
koliko užas toliko i bol. Zvuk vrtloga u prostoriji na drugom kraju od njega bio je sve glasniji. Ćulo se neko
ključanje, grozno životinjsko mumljanje, kao da se neko pari ili umire. Sa drhtajem je shvatio da ti grozni zvuči
potiču od Omođirua. Nešto ga se dočepalo i ubijalo
ga je-
Čovek sa ožiljkom izvuče mač, koji bijesnu nag u noći, diže ga visoko iznad glave, ali nešto iz tame spreči ga da
učini bilo šta. Kao da je sama noć oživela, prepuna osvete i hladne mržnje.
Njegov mač je šaputao kroz vazduh dok se spuštao prema zvucima, ali nije naleteo ni na šta.
Prsti kao načinjeni od ledenog čelika uhvatiše ga za desni članak i izviše ga. Borio se, udarajući levom rukom,
nogama, stopalima. Njegovo koleno se podiže da bi njime naneo udarac a nešto teško ga udari i razbi mu čašicu.
Preplašeni čovek jeknu dok je gubio vazduh. Bol je bio neizdrživ. Njegov levi članak je bio smrskan. Kriknuo je.
Njegov mač zatandrka po podu.
Bačen je na krevet kao perce. Osećao je težinu na grudima a onda još više bola, koji ga je prostreljivao, kolao
njegovim telom, pretvarao mu utrobu u vodu. Pridigao se, posramljen smradom koji se dizao od njega.
Koža i meso su mu bili razneti. Puls mu je udarao u ušima pa su zvuči bili sasvim nejasni. Činilo mu se da mu je
srce stegnuto mengelama. Osećao je pritisak u mozgu. Nije mogao da diše. Na samoj ivici nesvesti, pojavi se
pitanje koje je ponavljao bezbroj puta sve dok nije odgovorio na njega, ali sada to nije imalo nikakvog značaja,
niti je on znao šta taj odgovor znači. Tam-18
Erik van Lustbader
na krv mu je lila iz usta, srce mu se stezalo van svih granica a mozak je urlao tražeći olakšanje, brinući sada
samo za sebe.
- Da - siktao je glas kraj njega - da, da, da.
Glas je zvučao kao da dolazi s drugog kraja sveta. Balon je pukao pred nežnim membranama njegovih očiju. Um
mu je urlao, ispunjavajući čitav njegov univerzum. A onda njegova krv, nalik na vodu koja je provalila branu,
poče da puni sobu, natapajući krevet, kvaseći pod, tekući preko sobe, jureći prema tamnom hodniku.
I
GRAD ČUDESA
JAVNABiSUGičKA UZINICiRubinske noge
Moići Anai-Nin se probudio od zvukova mora.
Ležao je veoma dugo širom otvorenih očiju, osluškujući svim čulima udaranje talasa o staro drvo. Čuo je jasne,
oštre krike gladnih galebova i mislio je na trenutak da se nalazi na brodu. Onda je čuo promuklo vikanje

5. stevedoresa i prevuckajuću litaniju kuba-rua i znao je da je u luci Sa'ang'seia. To ga je i rastuživalo ali i radovalo.
Voleo je ovaj grad, možda više nego bilo koji drugi na svetu, osećao je posebnu i moćnu privlačnost prema
njemu mada je bio daleko od njegove kuće. Ipak on je žudeo za brodom ispod donova svojih čizama.
Brzim pokretom bio je na nogama i prešavši preko drvenog poda velike prostorije otvorio je žute žaluzine koje
su se sklapale kao harmonika i koje su bile nameštene duž čitavog zida. Vi-delo se more. Sunce, jedva malo
iznad horizonta pretvorilo je vodu u žeženo zlato.
Podigao je jednu ogromnu šaku, otvorio vrata koja su vodila na prostranu verandu koja se prostirala čitavom
dužinom kuće. Udahnuo je duboko slan morski vazduh, nozdrve su mu se raširile zbog mirisa truleži koji je
osetio. Rastreseno je trljao svoja mišićava prsa. „Ti večitosti" - mislio je - „more".
Jutarnja svetlost, koja se rasipala preko horizonta, igrala se na njegovoj ogromnoj prilici. Koža mu je bila kao
cimet a kad bi se njegove pune usne razvukle u osmeh, bljesnuli bi kao sneg beli zubi. Njegove oči, veoma
krupne i razdvojene na licu, bile su boje dimljenog topaza, mada bi pri slabijoj svetlosti, često se to go-22
Erik van Lustbader
Pod Bledim Mesecom
23
vorilo - mada naravno šapatom kojim se izgovaraju najveće tajne - lako je uočiti čudesnu vatrenu iskru koja je
bila kao odsjaj nekog dalekog plamena. Njegov dug, povijeni nos bio je osvetljen savršenim, sićušnim
dijamantom koji je bio udenut u njegovu desnu nozdrvu. A gusta kosa i puna brada bile su blistavo crne i
kovrdžave. Lice mu je bilo čudna mešavina rasa. Bilo je to lice sasvim drugačije od lica Ša'ang'seiu, jer je imalo
neku čudesnu moć koja je bila strana ljudima iz ove oblasti zemlje ljudi.
Moići Anai-Nin se ispruži i njegovi mišići skočiše ispod kože. Duboko je uzdahnuo, osećajući neodoljiv zov
mora, kao da je kompas koga vuče sever. On je bio najbolji navigator na svetu pa je njegovo sadašnje stanje bilo
pomalo ironično. On to nije smatrao ni najmanje zabavnim.
Vratio se u sobu, prišao je dugim, lakim koracima drvenom stolu na kome su bili ogroman bokal i lavor od kao
more zelenog kamena. Bio je čas kormorana, trenutak u kome bi da je bio na brodu, bio na visokoj palubi s
čitavim morem ispred sebe, osećajući plime, struje vetrove. Došao bi tu da prvi put u danu osmotri more. Sagnuo
se nasuvši ledenu vodu preko glave i u lavor, sakupivši je obema šakama i pljusnuvši je preko lica i ramena.
Brisao se debelim, smeđim peškirom kad oseti neki pokret iza sebe i okrete se. Lovan je došao stepeništem iz
radionice koja je bila u prizemlju. Taj visoki, čudan čovek s kalpakom srebrne kose nalik na džinovsku mačku
bio je glavni u luci Ša'ang'seia za istovar i utovar brodova.
Lovan se osmehnuo.
- Ola, Moići - reče on koristeći tradicionalni mornarski pozdrav - drago mi je što si budan. Glasnik te dole čeka.
Šalje ga Ridžent Arent.
Moići sklopi peškir i poče da se oblači.
- Ima li vesti o brodu, Lovane?
- Zar nisi baš nimalo radoznao zašto bi tvoj prijatelj slao glasnika ovako rano? Moići zastade pa reče:
- Slušaj, Lovane, ja sam mornar i mada mnogo volim ovaj crrad, dosta dugo sam trpco tvrdo tlo pod nogama.
Iako je ovo Ša'ang'sei ja žudim za brodskom palubom pod svojim donovima - navukao je uske pantalone boje
bakra preko kojih je stavio kožne oklope koji su mu štitili samo prednju stranu cevanica. Navukao je blistavu
belu svilenu košulju sa širokim rukavima, bez okovratnika. Oko pojasa je stavio kao mahovina zelen pojas u koji
je zatakao dva bodeža sa bakarnim drškama koji su bili njegov zaštitni znak. Zatim je vezao uzan kožni kaiš s
kojeg je u izno-šenim koricama od kože visio njegov mač srebrnog balčaka. Dijamant u njegovoj nozdrvi bijesnu
neodoljivo sakupivši svetlost jutra.
- Strpljenja, prijatelju - reče Lovan - posle pobede tamnih snaga Dolmana u kai-fengu pre šest sezona,
vodeni putevi Ša'ang'seia zakrčeni su trgovačkim brodovima - on sleže ramenima i provuče ruku kroz dugu
kosu - na žalost jedan od nusproizvoda mira je samozadovoljstvo naroda. Svi moreplovci, pozvani u poslednju
bitku, sada su se vratili kućama. Njihovo je pravo da dobiju mesto na brodovima svoje zemlje. To možeš da raz-
umeš.
Okrenuo se u stranu, na jakoj svetlosti i Moići ugleda oštro ocrtan polukružni ožiljak u levom uglu Lovanovih
usana. Išao je do osnove nosa, koji sa te strane nije imao nozdrvu.
- Zašto nisi zadovoljan poslom koji sam ti ovde obezbedio, prijatelju? Šta te tamo čeka njegova duga ruka se
ispruži i pokaza prema žutom moru koje se ljuljalo ispod verande - Šta je tamo toliko privlačno? Ovde imaš svo
srebro, sve žene, svo drugar-stvo, sve ono za čim si uvek žudeo.24
Erik van Lustbader
Moići se okrete od tog dubokog glasa, stade na dovratak verande, zagleda se u gustu šumu crnih katarki, u
nepreglednu ar-madu brodova koji su se privremeno odmarali u luci ili sa kojih su istovarivali robu donetu sa
obala dalekih, egzotičnih zemalja. Uskoro će ponovo na put, ostavljajući Sa'ang'sei. Kao kroz san čuo je kako
Lovan govori:
- Poslaću čaj. Sidi dole, kad se spremiš; mislim da glasnik može da čeka.

6. Ponovo sam, Moići se zagleda kroz prozor, preko talasa s be-lim vrhovima, sećajući se onih dugih dana i noći na
Kioku, kad su plovili na jug, stalno na jug s kapetanom Roninom, koji se vratio iz Ama-no-morija pretvoren u
Ratnika zalaska sunca. Njegove oči se zamagliše od sećanja na kao žad zeleno ostrvo, nestalo iza talasa, na
njegov magični grad s kamenim piramidama i bogovima ledenog srca; sećao se leta po nebu na ogromnoj
pernatoj zmiji, iznad zemlje obasjane suncem, scćao se plovidbe za Iskael svoju domovinu, gde se sa svojim
ljudima vratio u zemlju ljudi da bi se pridružio Kai-fengu. Sećao se blještavosti bitke poslednjeg dana kada se
probijao kroz mrtve i umiruće ratnike, pored ranjenika, pored prijatelja i neprijatelja, u odeći otežaloj od krvi i
znoja da se jedva kretao ali nošen željom da pozdravi pobedničkog Dai-sana.
„Čime su sada ispunjene njegove noći i dani?" - pitao se Moići. - „Ti i ja dugujemo život jedan drugom.
Dugujemo jedan drugom više nego što bismo mogli da vratimo. Čak i sada, mada je on u Ama-no-moriju medu
Budunima, najvećim ratnicima na svetu, mada smo daleko jedan od drugog, mi i dalje ostajemo bliski, bliži nego
da smo braća po krvi i rođenju. Mi smo iskovani na istom nakovnju, povezani istim užasom bliske smrti kojoj
smo gledali u oči, a preživeli smo. I preživljavamo".
Moići izađe na svetlost sunca.
Pod Bledim Mesecom
25
Dalje na jug, još dalje od Ama-no-morija bio je Iskael. Mnogo je vremena prošlo otkako je hodao njegovim
blještavim pustinjama i plodnim voćnjacima. Mislio je na redove rascvetalih jabuka u proleće nalik na oblake
popadale s neba, mislio je na te iste redove pod blještavim suncem leta kada je bila blagodet stajati u polusenci i
jesti slatko voće koje je zlatno i zrelo visilo sa svake grane. Nije mogao da izbroji koliko puta je tokom Kai-fen-
ga došao i otišao odatle. Sav život je proveo na brodu, nadgledajući pripreme za rat, razmišljajući o putovanju na
scver prema zemlji ljudi. A za sve to vreme, dok je na sve strane bilo veoma živo, dok je zveckalo oružje i
muškarci se opraštali sa porodicama, zatalasana brda Iskaela mirovala su u svojoj lepoti, obrađivana vekovima i
ulepšana naporima Moićijevog naroda da od neplodne zemlje stvore plodnu i da tu izgrade kutak izobilja.
Osvrnuo se prema stepeništu u trenutku kad se pojavi Ju. Držala je poslužavnik od zelenog laka sa vrčem od
keramike i odgovarajućim šoljicama bez drške. Kleknula je pored niskog stola koji je stajao preko puta
ogromnog stola u uglu sobe, koji je Moići uprkos njegovim protestima, smatrao samo Lovanovim. Veličina tog
stola ga je uznemiravala. Naravno, on je navikao na mali, funkcionalni sto koji je bio ugrađen u brodskoj kabini.
Ali, pored toga ovaj ogromni sto podsećao ga je na oca, koji je isti takav držao u spavaćoj sobi u Iskaelu.
Ušao je u sobu, posmatrajući Ju. Nosila je haljinu od prirodne svile. Bila je visoka i tanka, imala je fino bledo
lice kojim su dominirale ogromne, tamne, izražajne oči. Ona je stavila poslužavnik na sto i sada je sedela sa
rukama u krilu, pognute glave, bez ijednog pokreta. Čekala je.
Moići nije mogao da kaže da li diše dok je klečala sa druge strane niskog stola. Njene ruke se rastvoriše kao
latice cveta, po-26
Erik van Lustbader
Pod Bledim Mesecom
27
segnuvši za toplinom sunca i polako, precizno ona poče da obavlja ceremoniju čaja.
Moići se smesti kraj stola. Tiho pljuskanje mora, krici kormo-rana i galebova, povici kompradora, sasvim blizu,
miris vrelog sunca koje je zagrevalo slano drvo i topilo katran, blagi pokreti bledih ruku koje su opisivale
magične pokrete povezujući sve ovo, mistično su uticali da Moići oseti kako ga obuzima neverovatan mir.
Ju mu pruži šoljicu i on udahnu fini miris toplog čaja. Polako je prinese usnama, uživajući i u trenutku pre nego
što će srk-nuti prvi gutljaj. Osećao je kako mu toplina klizi niz grlo i raz-liva se širokim grudima. Energija mu je
ispunjavala telo.
On ispi svoju šoljicu čaja. Spusti je na sto i pruži ruku prema njoj. Stavi joj dva prsta ispod brade, podiže joj
glavu. Bilo je to sasvim ravno lice s kojeg se dizao prćasti nos. Kakve li se još veštine kriju u tom telu? Da li je
to njemu važno? Zar nije ova mistična ceremonija čaja sasvim dovoljna?
Ju mu se osmehnu i njene blede ruke, finih prstiju primakoše se pojasu svilene haljine. Moići je zaustavi, spusti
grube prste na njene i zadrža.
On ukloni prste, poljubi im vrhove, stavi ih uz njen. Onda ustade i učtivo joj se nakloni. Ona mu uzvrati naklon.
Vladao je mir u dugoj sobi. Ostavio ju je sasvim mirnu.
Dole je bio sasvim drugačiji svet. Kubaru, golih grudi, natopljen znojem ulazio je i izlazio kroz drvena vrata.
Nešto dalje stotine brodova nestrpljivo je čekalo. Prašina iz pšenice ispunjavala je vazduh, visila je, srebrna u
širokim trakama sunca koje su se provlačile kroz vrata i prozore.
Lovan je razgovarao sa nekoliko stevedoresa, možda su disku-tovali o istovaru nekog tek pristiglog broda.
Gomile smeđih dža-
kova i široki drveni sanduci ispunjavali su dokove, bili su razdvojeni širokim prolazima.

7. Moići odmah vide Ridžentovog glasnika. Stajao je pored nekih uskih, sporednih vrata koja su izlazila na jednu
od ulica u luci. Bio je mišićav, i još uvek je imao vitkost mladosti. Jedna strana lica bila mu je pokrivena
ljubičastom modricom koja je žute-la po ivicama. Meso je još uvek bilo naduveno.
Glasnik prepozna navigatora čim ga je video kako izlazi iz kuće i probija se prema njemu. Nije gubio vreme na
neophodne formalnosti, samo je pružio Moićiju koverat od pirinčanog papira. Moići slomi Ridžentov plavo-
zeleni voštani pečat i pročita pisamce: „Moići - izvini zbog ranog uznemiravanja, ali tvoje prisustvo je
neophodno u Seifu-kcu. Erent".
„Tipično za njega" - pomislio je Moići - „ne brine o novoj tituli. Stare navike se teško gube": Moići se osmehnu
samom sebi. Erent je rikagin, uvek će to biti, nije važno kakve druge poslove obavlja; obrazovanje je najvažnije.
A tako valjda i treba da bude. On je izvanredan izbor Ridženta - vladara Ša'ang'seia, bez obzira da li je on
svestan toga ili nije.
- U redu - reče Moići, pogledavši ga - vodi me.
Mahnuo je u znak pozdrava Lovanu a onda benu za glasnikom.
U delti Ša'ang'seia već je bila gužva mada je bilo rano jutro. Uske, krivudave ulice, koje su bile najstarije u
gradu, bile su vlažne od morske vode i riblje krvi. Muve su grozno zujale a mršavi, nervozni psi kopali su po
otpacima koji su se gomilali uz zidove kuća nadajući se da će naći ostatke svežih riba. Dva kuba-rua su trčala
noseći teret na bambusovim trskama između sebe.
Oni su bili u rikši, vozilu na dva točka koja je vukao trkač kubaru. Bilo je mnogo prepreka na putu, ali njihov
kubaru je bio28
Erik van Lustbader
dobar i brzo ih je izveo iz uznemirene gomile, vozeći ih zagušenim, tamnim ulicama i skrovitim alejama.
Moići je posmatrao kako šarenilo Sa'ang'seia klizi pored njega, misleći na promene koje su se odigrale u tom
prostranom gradu i kako je uprkos promenama ostao uvek isti; njegova več-nost ga je očaravala. Mada sada nije
bilo Imperatorke da njime vlada, samo spomenik od ružičasto-belog kvarca podignut na Đi-hi trgu, gde se
susretala delta glavnog grada sa glavnom rekom oblasti Ki-iro, svedočio je o njenom postojanju. Zeleni i Crveni,
poznati kao Čins Pang i Hung Pang, tradicionalni neprijatelji Sa'ang'seia, ujedinjeni naporima sada mrtve
Imperatorke i njihovog taipana u Kai-fengu, sada su bili u ravnoteži i smireni uprkos ratu koji je trajao veoma
dugo i koji ie najzad bio završen zauvek. Uprkos svemu Sa'ang'sei je doživljavao promene i napredovao je sve
više, misteriozniji, smrtonosniji, biće za sebe, živo i puno zadovoljstva i bola. Ipak, za njega to nije bilo do-
voljno.
- Otkuda ti ovo? - upita pokazujući ogromnu masnicu na gla-snikovom licu?
Mladić dotače bolnu tačku vrhovima prstiju.
- Zaradio sam to prilikom vežbanja sa Ridžentom. Vi znate da on ne propušta dan a da ne vežba a i sada je još
uvek fantastičan ratnik.
Odvratio je pogled od Moićija, zbunjen njegovim pitanjem.
Moići oseti promenu u ponašanju kubarua i nagnu se iz rik-še. Došlo je do nekog nemira ispred njih na ulici i
njihov kuba-ru je usporio trk. Sada su bili izvan njih na ulici i njihov kuba-ru je usporio trk. Sada su bili izvan
oblasti luke i uleteli su u deo prepun prodavnica svakakve robe - bila je to neka vrsta stalnog bazara.
Pod Bledim Mesecom
29
Gomile ljudi su zakrčilc ulicu. Njihov kuharu je vrteo glavom levo-desno tražeći drugi put prema Seifu-kcu. Ali,
pre nego što je mo(Tao da se okrene tri zelena odvojiše se od gomile i jurnuše
prema
rikši. Bili su to snažno građeni ljudi sa masnom crnom ko-
som stegnutom na temenu u rep. Bili su odeveni u crne končane tunike i široke pantalone. Sekire sa kratkim
drškama visile su im sa pojasa.
Moići je baš hteo da ih zamoli da im pomognu da se raščisti put kad vide da jedan od Zelenih maše sekirom i juri
prema njima. Sekira se žabi u grudi glasnika takvom žestinom da mu puče grudna kost a on bi odbačen u zadnji
deo rikše. Mladić nije imao dovoljno vremena ni da shvati da je napadnut.
Dok je krv lila na sve strane Moići skoči s kola, dok se valjao po tlu trudio se da rikša bude između njega i
Zelenih.
Vreme kao da se pomaklo kada je prošao prvi šok i kad se opet nastavio metež. Ljudi su jurili u svim pravcima,
vičući i to im je nekako pomoglo. Ali, Zelenih je bilo sve više. Onaj koji je bacio sekiru sada je skočio u rikšu i
izvukao je svoje oružje iz grudi mrtvog mladića.
Moići je izvukao jedan bodež, podigao ga u vis i zauzeo napadačku pozu.
Bežao je od njih i oni su mu se smejali kao da su se susreli sa uplašenim detetom a ne s ratnikom. Raširili su se
da1 im ne bi pobegao. Jedan od zelenih ga se skoro dočepao, on okrete bodež i baci mu ga pravo u lice sa teškom
drškom napred. Bodež je le-teo prema čovekovom licu.

8. Zeleni je kriknuo i zaneo se unazad od ogromne snage udarca. Krv mu je lila iz slomljenog nosa dok je
pokušavao da isplju-je izbijene zube kroz raznete usne. Moići je sada izvukao drugi bodež i u prolazu je
presekao Ahilovu tetivu Zelenog. Podigao je30
Erik van Lustbader
Pod Bledim Mesecom
31
njegovu palu sekiru i zavitlao je, ne ciljajući prema mestu gde mu se učinilo da vidi pokret uperen na njega.
Sekira polete kroz vazduh i udari drugog Zelenog u koleno. Zeleni posrnu, ali je znao kako da se valja pri padu.
Čašica mu nije bila razbijena, kako je Moići nameravao tako da je on imao vremena da zavitla svoju sekiru na
Moićija.
Moići čučnu a komadići cigle i maltera poleteše na sve strane oko njega, ispunivši vazduh dok se oružje zabilo u
zid zgrade iza njegove glave.
Zeleni je sada bio dovoljno blizu pa Moići podiže desnu nogu, osećajući kako je udario o čovekov obraz pod
preciznim uglorn. Kosti se smrskaše i Zeleni jeknu, srušivši se kao pokošen. Jezik mu ispade, crven i lepljiv,
skoro raskinut dva dela sopstve-nim zubima. Ali, još nije bio gotov. Odgurnuo se od zida, bacio se na Moićija,
trudeći se da rukama zada udarac u navigatorovo rame. Bodež polete iz Moićivijeve ruke a prsti Zelenog s dugim
noktima poleteše prema Moićijevom vratu.
Moići podiže obe ruke u vis i pesnicama snažno udari čove-ka po oba uveta takvom silinom da su mu prsle
bubne opne i da je krv linula. Zeleni ustade jeknuvši od bola a onda Moići podiže snažne ruke i slomi mu vrat
jednim udarcem.
Ustao je i posmatrao trećeg Zelenog kako se približava. Bio je to dežmekast čovek i kružio je oko Moićija
veoma oprezno. Oštrica njegove sekire blještala je krvavo crveno na suncu.
Moići, stojeći ispred zida izvuče svoj mač sa srebrnom drškom.
- Zašto si ga ubio? - pitao je grubim glasom. Nismo name-ravali da vam nanesemo neko zlo.
- Niste nameravali da nam nanesete zlo? - bljunu Zeleni. -Bio je Crveni zar ne?
Moići je jedno vreme bio zbunjen, kao da se vratio unazad u vremenu u Sa'ang'sei pre početka Kai-fenga.
- Šta kažeš? - dahtao je. - Crveni i Zeleni više ne ratuju međusobno.
Čovck pijunu grumen šlajma pred Moićijeve noge.
- To više ne vredi. Gotovo je s tim - zavrteo je preteći svoju sekiru - to je bilo neprirodno. Svi smo bili postideni.
Osećali smo se kao ubice malih dečaka. Rat se vratio na ulice ovog grada, hvala velikom bogu Ša'ang'seia, Kej-
Iro Deu.
Jurnuo je na Moićija i borili su se dugo, bez daha tražeći jedan drugom slabu tačku.
Moići podiže mač levom rukom i zavitla ga u plitkom luku na krupnog čoveka. Ovaj nije primetio Moićijevu
desnu ruku na vreme, a prsti te ruke bili su ispruženi i čvrsti kao daska. Okrenuo se, suviše kasno. Moićijeva
ruka, stisnuta u pesnicu zabila se u splet nerava na vratu i Zeleni se teško sruši na kaldrmu.
Ulica je sada bila pusta. Nekoliko leševa je ležalo na njoj ku-baru je nestao. Moići je osećao da ga iza spuštenih
salona pro-davnica posmatraju mnoge oči. Duboko udahnuvši vazduh, ne obraćajući pažnju na vatru u levom
ramenu, on vrati svoje bodeže u široki pojas. Vratio je mač u kožne korice, krenuo je niz po-krajnu ulicu i
gotovo istog trena nestao.
- Ono što ne shvatam to je čemu sve to. ,
- To je jedan od razloga tvog brzog odlaska.
- Ti znaš za to? ■; ■ ,:;,
- Da
- Ispričaj mi onda sve. : :
- Plašim se da to nije tako jednostavna stvar. Nije uopšte jednostavna. ; ■■■■■■■■■■32
Erik van Lustbader
Moići je sedeo u sobi na drugom spratu Seifukea. Kroz velika staklena okna oivičena olovom video je zelene
krošnje drveća na Okan roudu, kao da su naslikane iznad krovova.
Pre mnogo meseci, posle završetka Kai-fcnga, srušili su staru palatu Imperatorke, uništivši njene veličanstvene
odaje za spavanje, radne kabinete, mermerne stubove i dugačke hodnike pune odjeka. Nisu to uradili zato što
nisu poštovali Imperatorkum, spomenik na Đihi trgu bio je suprotan dokaz. Dvorac kao i njeni na-sledni
stanovnici jednostavno su pripadali drugom vremenu. Na tom mestu je sada podignuta građevina od tri sprata -
manja i funkcionalnija. Bila je to palata novog vladara. Bio je to Seifuke.
Preko tamnog politiranog stola od sandalovine, rikagin Erent, prvi Ridžent Ša'ang'seia, sedeo je u stolici s
visokim naslonom od izrezbarenog abonosa. Bio je to visok, mršav čovek, širokih, snažnih ramena, guste kose
koja je počela da sedi i duge brade. Lice mu je imalo svezu boju i nije odgovaralo njegovim godinama. A na
njemu je dominirao kukasti nos i tamne oči koje su mogle da budu umorne, ali nisu bile. Umesto toga bile su
pune svetlosti i života.
Moići pomisli kako je on sasvim drugačiji od brata koji je poginuo, fatalistom, mučenim sopstvenim karakterom.
Zagledavši se u Erentove oči čovek bi video rikagina, sjajnog vodu, ali i mnogo više od toga. Nije bilo zla u

9. njima; oči su mu bile jasne i duboke tako da je u njih čovek mogao da se utopi. A šta se vide-lo u srži njegovog
bića? Videlo se više od ratnika; više od čove-ka koji komanduje ljudima. Video se čovek. Erentova duboka i
prodiruća humanost bila je ono što je bilo nešto dragoceno kod njega. Tako je razmišljao Moići a onda se setio
Tuolina, Erento-vog brata. Bio je to jedini Erentov rođak. Moići slegnu ramenima. Rat. Bila je to krajnja ludost.
Da li je to bila sreća što je dopušteno njemu i Erentu da prežive dok je Tuolin poginuo? Ili je
Pod Bledim Mesecom
33
bilo neke velike sile, nepoznate čoveku koja je vodila do krajnjeg ishoda događaja. Ponovo sleže ramenima.
- Bilo je to kao da smo se vratili u staro vreme, Erente - reče Moići - mržnja još uvek postoji, mada niko od njih
ne zna da kaže kako ili zašto je sve počelo.
Erent klimnu glavom. ;
- Da, sad je opet sve počelo i kao da se pomirenje nije dogodilo. Ne pamte dugo neke stvari ti Ćing Pang i Hung
Pang. ■
- Ali, kako se to dogodilo? Neki sukob između grupa? Ridžent se osmehnuo preko volje.
- Kad bi sve bilo tako jednostavno, moglo bi da bude bar malo nade. Ali, kako sada stoje stvari... - slegao je
ramenima. - Šla se dogodilo reče besno stavljajući ruke na sto - najmlađi sin Du-Singa sinoć je nađen ubijen.
- Sin tai-pana Zelenih! - zviznu Moići duboko iz grla.
- I to nije sve - reče Erent i oslonivši se na mišićave ruke diže se ođ stola. Stajao je tako neko vreme dok se nije
učvrstio na nogama. Onda je prešao nekim čudnim korakom, ukrućenih nogu preko sobe.
Moići je bio potresen, ali nije hteo da bude grub i nije hteo da skrene pogled, ipak ga je verovatno način hodanja
njegovog prijatelja naterao da kaže:
- Iskreno mi je žao, Erente. Što se tiče tog mladića... Ridžent podiže ruku. !
>
- Uradio si više nego što bi se očekivalo, Moići. On je bio dobar mladić - okrenuo se i osmehnuo. - Hvala
bogovima što si dobro. Još uvek mislim da bi trebalo da pozovem lekara da ti pogleda to rame...
Sada je bio red na navigatora da podigne ruku. :
- Bar stavi malo leda - reče Ridžent i gurnu mU'Čifiiju preko stola. i
:: ' ■■:34
Erik van Lustbader
Moići je pristao. Led će smanjiti otok i umanjiće mu bol, bar za neko vreme.
Moići je posmatrao prijatelja dok je pažljivo prelazio preko sobe do prozora. Moići pomisli da on liči na nekog
velikog in-sekta: možda na bogomoljku, zbog tog specijalnog načina kretanja. Ridžent se najzad dokopao
prozora i seo je na široku dasku, ispruživši noge ispred sebe. Dugačkom rukom je počeo da ih masira.
- Sada je bolest napredovala i vidljivo je, pa mrzim da ih skrivam...
- To je nešto na šta se čovek teško navikne.
- Nije baš tako - reče Erent osmehnu se bledo i pomisli: „Hvala bogovima, bar sam pošteđen bolova duše kojima
nije iz-begao Tuolin. Čudno da ljubav može da se nade samo u blizini smrti. On je ipak bio ratnik. Sto se toga
tiče bio je pravi heroj. To treba zapamtiti, makar da je samo za to bio zaslužan".
Sedeo je uspravno kao šipka za pušku, potonuo u misli dok je Moići strpljivo čekao. Erent je osećao topao vetar
koji se podigao i sušio mu znoj na leđima, zbog koje je njegova zelena košulja prianjala uz kožu. Onda sunce
nestade iza njega jer se u jugozapadnom uglu pripremala brza letnja nepogoda koja je žurila kao da ima nešto
zakazano.
Erent udahnu vazduh; osećao se dolazak kiše. To ga podseti kao bljesak munje, na ono jutro kada je jurio preko
bojnog polja ispred žutih, kamenih zidova Kamadoa, na tutnjanje njegovog ždrepca s takvom silinom i na pucnje
koje je izbegao za dlaku bacivši se u-stranu iz sedla... Ali, tlo je bilo klizavo od krvi i koštane srži. Njegov konj
posrte i uspaniči se i dok se histerično propinjao Erent ispade iz sedla, ali njegova čizma ostade zakačena za
uzengiju, noga mu se iskrivi, nije mogao da je izvuče. Konj ga je vukao preko neravnog terena, preko leševa i
odbačenog
Pod Bledim Mesecom
35
oružja. Oklop je zaštitio veći deo njegovog torza i ruke; na kraju mu je nešto skinulo kacigu sa glave i on se
zahvalno izgubio u nesvesti.
Međutim, nijedan lekar nije mogao da mu spase noge. Živci su mu bili iskidani a mišići i meso rastrgani da nisu
imali mno-«o izbora. Prepustili su Tuolinovom lekaru da mu kaže.
Nije očajavao jer u njegovoj veseloj duši nije bilo inesta za očajanje, niti je hteo da prihvati to nepokretno stanje.
„Svako zlo ima svoje dobro" mislio je Erent - „ili bar čovek nešto značajno nauči". Njegovo telo je bilo na
surovom ispitu i položilo ga je. Sada je njegov um bio na ispitu. Sada će se pokazati da li će pre-živeti ili će
emocionalno propasti.
Lekari mu nisu mnogo pomogli, samo su mu odrezali mrtvo meso. Njemu su trebali elektroničari koji bi smislili
kako da se kreće. Ali, i oni su samo odvraćali pogled i u pola glasa mrmlja-, li da ne mogu da mu pomognu.

10. Erent nije verovao u to i najzad je našao čoveka koji se nije plašio i koji je znao šta mu je potrebno. „Noge bi
trebalo da budu više nego funkcionalne" - bile su prve reci koje je izgovorio i Erent je bio zadovoljan. „Uradi to"
- rekao je.
Novac nije predstavljao problem. Erent je bio junak Kai-fen-ga i već su obavljene pripreme da se on proizvede u
prvog vladara Sa'ang'seia. Grad mu je u stvari dugovao noge i on će mu ih vratiti bez obzira na cenu.
Konstruktor - onaj isti koji je uradio planove za Seifu-ke -radio je bez prestanka ćelu sezonu, napustivši sve
ostale projekte i najzad je došao do Erenta sa dugim, uskim paketom dugim možda jedan metar, uvijenim u
tamnu tkaninu.
- Gotovo je - rekao je i pokazao sadržaj paketa.
Noge su bile sačinjene prema kostima ljudskog skeleta. Ve-štačke kosti bile su urađene od nekog materijala nalik
na rubin36
Erik van Lustbader
koji je imao jačinu dragog kamena, ali i potrebnu savitljivost. Sastavi su bili majstorski urađeni a koriščen je
oniks i mesing sa specijalnim suvim podmazivanjem koje je čuvalo metal od vlaže-nja i svakodnevnog trljanja.
Bilo je potrebno pola dana da se noge ugode, ali posle toga Erent ih nikada više nije skidao. Kad je završavao
podešavanje konstruktor je rekao. „Imamo mnoge supstance koje bismo mogli da modeliramo preko ovih kostiju
tako da bi noge mogle da izgledaju skoro prirodno. Ali" podigao je šrafcigcr _ „da budem sasvim iskren meni
lično se više dopadaju ovakve kakve su. Kad bih ja morao da ih nosim, nosio bih baš takve".
Erent je dugo posmatrao rubinske noge, tražeći neko osećanje u sebi, neki nagoveštaj. „Da" - rekao je najzad -
„neka ostanu takve kakve su. Mislim da ste sasvim u pravu". Stavio je ruke na rubinske kosti, prstima povukao
po njihovoj dužini. A onda uz pomoć naslona stolice, prvi put je stao i čudno, odmah je osetio ncverovatnu
slobodu. Tek mnogo kasnije je shvatio koliko su lakše njegove nove noge u poređenju s onima od kostiju i mesa.
Počela je kiša. Erenta je besomučno bolela kičma sve dok prve kapi ne dotakoše zemlju. Nebo iznad Ša'ang'seia
bilo je tamno i urlalo je kao ogromna zver. Neprestano je grmelo.
- Posle je sve bilo u redu - reče Ridžent. Moići je razmišljao jedno vreme.
- Da, znao sam koje ulice treba da izbegavam. Erent klimnu glavom.
- Dobro. Ti idioti! - Mislio je na Zelene koji su napali Mo-ićija i glasnika. - Omođiru, Du-singov sin je nađen u
sobi na drugom spratu taverne na Ulici zelenog delfina.
- Koja taverna? i
- Majmun koji urla, tako su mi rekli.
Pod Bledim Mesecom
37
_ Nije baš neka fina krčma. Jesi li bio u njoj? _ Nisam. Mislim da je bolje da sačekamo do jutra. Ništa nije
taknuto.
- Video si telo?
- Da. Doneli su ga ovamo. Du-Sing ga je odrtfo posle izver snog vremena.
- Kako je mladić ubijen? , ■
- Stručno, bojim se. Nije to bila ulična tuča. ,
- Znači nije slučajno. ' , ■.
- Nije. Udarci mačem su bili brutalni i efikasni. Ubio ga je stručnjak.
- ubio? ,■.'■.. ■, ■•.;..-..
- Mladićev mač je bio u koricama. To jasno daje na znanje da nije bio korišćen.
,' ■
- Vidim. Zašto Du-Sing sumnja na Crvene?
- Zbog mesta na kojem se Omodiru viđao.
Pričalo se da je on crna ovca porodice, ali njegov otac nije obraćao pažnju na to koliko god je mogao. Dobro je
poznato da je mladić odlazio u kockarnice u četvrti Tedira.
- Teritorija Hung Panga. Ridžent mračno klimnu glavom.
- A onda devojke. Pričalo se da je Omođiru nezajažljiv. Nikada mu nije bilo dosta devojaka. Imao ih je po četiri
ili pet na noć. Nijedna nije smela da bude starija od dvanaest godina - ponovo se pomogao rukama da se digne i
onda je brzo prešao preko sobe, brže nego što bi drugi čovek to mogao. - Bilo je jasno da se Du-Sing nije baš
mnogo ponosio Omođiruom. Ipak, on mu je bio sin i Zeleni. Sve druge razlike i nesuglasice izbrisala je smrt.
Moići se zagleda u prijateljeve oči.
- Mislim da nije važno Du-Singu da li SU Grven» ubijii njego-v°g sina. . , . , ,... _. ■., ;
:.. -, .'.. .38
Erik van Lustbader
- Grešiš, Moići - reče Ridžent - ali vidim na šta ciljaš. Rat između Zelenih i Crvenih je neizbežan u Ša'ang'seiu.
To sada jasno vidim. Nijedan dogovor ne može dugo da traje. Ovaj grad mora da nađe svoj put. Nijedan
muškarac niti žena, ni grupa ljudi ne mogu da nametnu svoju volju. Čak je i Kiri to znala, pa nije pokušavala da

11. prede prirodne barijere a ona je bila nasledni vladar, čudesna individua. Sumnjam da je bilo ko drugi mogao da
poveže Zelene i Crvene u Kai-fengu.
Zavladala je kratka pauza posle koje Erent nastavi da govori.
- Pa, sada sam ja ovde i ja nisam Kiri. Radim što mogu, sve da bih sačuvao grad kao celinu. Ali, Ša'ang'sei je
nezaustavljivo biće i to je njegova osnovna snaga. Čvrsto sam ubeden u to. Da čovek počne s tim da se nosi
značilo bi rasipanje njegove životne snage a ja to ne želim.
- Nećeš pokušati da zaustaviš rat? Erent se osmehnu.
- Nisam to rekao, prijatelju. Ja samo govorim o činjenicama. Čovek mora da nauči kako da bude najefikasniji. U
Ša'ang'seiu se često kaže da direktan pristup nije uvek najuspešniji. Kratko sam razgovarao sa Du-Singom kad je
došao s pratiocem da uzme telo svog sina. On je doneo odluku što se tiče rata, bojim se. Moram da isprobam
druge načine da bih postigao sporazum.
- Da li ja mogu da pomognem? - pitao je Moići. Ridžent klimnu glavom.
- Postoje dve stvari, koje nemaju nikakve veze jedna s drugom. Najpre pođi sa mnom u tavernu Majmun koji
urla da bi pomogao istrazi.
- Želiš da dokažeš da je Omođirua ubio neko ko nije Crveni.
Erent se osmehnuo.
- Želim da dođem do istine. Omođirua je možda ubio ubica Crvenih. Ima svakako dovoljno motiva za to:
njegovi kockarski
pod Bledim Mesecom
39
dubovi narasli su vrlo opasno - slegao je ramenima. - Možda je očekivao novac od Du-Singa, ali ga nije dobio.
Ridžent je stajao za stolom. Dao je da mu taj sto donesu iz njegove stare kuće na aveniji Jutarnjeg zmaja.
Insistirao je na tome. Sto ga je služio dobro i odano kad je bio rikagin, tako je rekao i poslužiće mu i sada. Nije
želeo sto ukrašen srebrom i kristalom koji je već bio naručen za njegov radni kabinet. Naginjao se preko stola,
uzeo veliku lulu sa police i bio je vrlo zaposlen nekoliko trenutaka dok ju je punio tamnim duvanom. Tek kad ju
je metodično utapkao i zapalio duvan nastavio je da govori. Bio je profilom okrenut Moićiju dok je rekao:
- Druga stvar je da sam upravo primio poruku iz Ama-no-mo-rija. Brzi jedrenjak ju je doneo rano jutros - Moići
je seo, ubeden da poruka sadrži novosti o njegovom prijatelju Dai-Sanu. -Rečeno mi je - pušio je lulu - da će
Kunšinova kćerka doći sa sutrašnjom plimom - okrenuo se da bi pogledao navigatora u lice. - Želeo bih da se ti
brineš o njenoj bezbednosti dok je ovde...
- Da ja budem bebi-siter, pobogu - kriknu Moići i ustade. Erent se osmehnu, miran kao i uvek.
- Znaš ti Azuki-iroa, prijatelju. Zar veruješ da bi nam on poslao bespomoćno dete? - Odmahnuo je nekoliko puta
glavom. -Neće Buđun to da uradi. Kunšin nam šalje kćerku koja treba da upozna svet van Ama-no-morija. Sem
toga - on se široko osmehnu - u državnoj poruci specijalno se zahteva da ti učestvuješ u njenom obezbeđenju. -
Erent je zastao držeći lulu u ruci. Uzan pramen dima dizao se uz njegovo lice terajući ga da žmirka kao da gleda
u sunce.
Pogled Ridžentovih tamnih očiju zadržao se na Moić-iju. Nikada nisu bile tako jasne niti ispunjene takvim
saosećanjem. Stavio je ruku na navigatorovo rame. , . ,. . , , :40
Erik van Lustbader
pod Bledim Mesecom
41
- Prijatelju moj - rekao je - nemoj da misliš da te ne poznajem. Shvatam tvoju uznemirenost ovde, tvoju želju da
se vratiš na more. Uveravam te da sam razgovarao sa Lovanom. Ali, za iz-vesno vreme niko od nas ništa ne
može da uradi. Nema mesta na brodovima. Mi možemo samo da pritiskamo gildu vlasnika brodova. Još nije
došlo tvoje vreme, ali doći će uskoro.
Kiša je padala iz niskog, tamnog neba dok su jahali ulicama grada. Bili su bez pratnje, Erent nije voleo da neko
bude s njim. Državni simboli bili su utisnuti na sedlu i na zavijorenom tamnom ogrtaču Ridženta. Što se tiče
obnovljenog rata, ako Du-Sing - ili Lui Vu, tai-pan Crvenih - saznaju da je bio napadnut, napadači će biti
kažnjeni tai-a panovom rukom. Teško da je moglo da dođe do napada jer je Ridžent bio suviše dobro poznat u
Sa'ang'seiu.
Nešto se gradilo na Drumu smeđeg medveda i tlo je bilo pokriveno blatom i otpacima. Krenuli su Kvins stritoma
onda preko Rajskog parka sve do njegovog ukrštanja sa Tri puta blagoslove-nim drumom. Odatle su obazrivo
odabrali put prema Ulici Zelenog delfina.
Sjahali su ispred drvenog znaka koji se ljuljao i na kome je pisalo Majmun koji urla. Znak je bio natopljen
kišom. Moići po-zva dečaka koji je sedeo iza vrata, pruži mu dva bakarna novčića i reče mu da čuva njihove
konje.
U taverni je bilo mračno, vazduh je bio gust. Otresli su kišne kapi sa svojih ogrtača, udahnuli su pomešani miris
životinjske masti i drvenog uglja, prokislog vina i prašine. Bilo je tiho ovako rano: većina stolica još uvek je bila
dignuta na stolove. Ipak, dvoje troje ljudi je sedelo, jelo i pilo. Tamnokosa žena, crnih lakiranih zuba dremala je

12. nezaintcreSovano u udaljenom uglu. Kad ih je igledala ona kao slučajno odvi svoj uvijeni ogrtač i Moići ugleda
čvrstu butinu, deo stomaka. Žena sede uspravno i usmeri svo-
je pune dojke prema njemu, skinuvši skoro do struka svoju duboko izrezanu haljinu.
Gazda taverne izađe iza bara. Bio je to onizak čovek, krupnih arudi a tankih nogu. Lobanja mu je bila bez ijedne
dlake. Protr-ljao je ruke i zauzeo čudan položaj u nadi da će izbeći neprijatne događaje koji će uslediti.
- Da, Ridžente - glas mu je bio skoro zavijanje - kako mo-ai da vas poslužim? Doručak, možda?
Kupu začinjenog vina na ovaj grozan dan?
- Ništa - reče Erent - želimo da vidimo sobu u kojoj je nađen mrtav mladić Omodiru.
Čovek zadrhta kao da su njegovi najgori strahovi potvrđeni.
- Grozan čin, vaša milosti. Jednostavno grozno. Ta soba je gore na vrhu stepeništa, poslednja vrata s vaše leve
strane - zatvorio je oči na trenutak. Kad ih je ponovo otvorio bile su pomalo vlažne. - Oprostite mi što neću poći
s vama...
- Razumem - reče Erent.
- Ništa nije dirano niti pomerano, vaša milosti. Sve je ostavljeno onako kako smo zatekli te noći.
- Reci mi - prekide ga Moići - da li je Omodiru platio za sobu unapred?
■
Vlasnik taverne se zablenu u njega. i .
- On uopšte nije platio sobu.
- Kako? Šta hoćeš da kažeš - pitao je Erent.
- Sobu je platio drugi čovek. Došao je u satu cvrčka. Omodiru nije došao prc sata lisice. Siguran sam u to.
- Šta se dogodilo s tim čovekom? - pitao je Moići. - Da li si ga video kad je odlazio?
Na licu vlasnika taverne ogledalo se iznenađenje. • ,
- Ne, nisam... ali zbog sveg uzbuđenja te večeri lako mu je bilo da neopaženo klizne napolje.
•■■/■:. ■■■ ;■>42
- Sećaš li se kako je izgledao? - pitao je Ridžent. Vlasnik taverne ga je opisao što je detaljnije mogao. Ostavili
su ga i popeli se stepeništem. U velikoj prostoriji iza
njih, vlasnik taverne je spuštao stolice. Tamnokosa žena ponovo odvi ogrtač, zatvori oči.
Ništa nisu mogli da zaključe po izgledu sobe.
Zavese su ostale navučene a ono malo nameštaja što je bilo u sobi, kao da nije pomicano s mesta. Krevet je bio
sav isprevr-tan, krevetski čaršavi i pokrivači raskidani i uprljani krvlju, bili su kruti od usirene krvi i koštane srži.
Deo poda je bio gotovo crn. Moići je pratio taj tamni krvavi trag, čučeći. Izgrebao je malo drveta, liznuo prst.
Krv. Ustao je. Krv na krevetu i na podu. Bilo je toliko krvi kao da je sva bila izvučena iz tela.
Vratio se u sobu. Erent je bio u najudaljenijem uglu, razgledajući zavese. Buljio je kroz otvoren prozor a onda
brzo povukao glavu natrag.
- Fuj! Neko mora da kaže vlasniku taverne da počisti đubre u toj uličici. Smrad je grozan!
- Krv je na sve strane, Erente - reče Moići videli ste Omo-điruovo telo. Da li bi to mogla da bude njegova krv?
:,
Ridžent odmahnu glavom.
- Nemoguće zbog načina na koji je ubijen. On je izgubio vr-i lo malo krvi; smrt je nastupila suviše brzo.
)
- Možda je taj drugi čovek ma ko da je Omodiruov ubica. .]
- Da, ali onda ostaje pitanje šta se dogodilo s njim.
Moići se osvrte oko sebe još jednom; pretražili su svaki delić i uglić sobe, ali nisu našli ništa". Ništa sem krvi.
- Pa, odgovor očigledno nije ovde.
Videli su dečaka ispred taverne kako baca kamenčiće na kola s koja su prolazila. Svaki put bi malo zaplesao kad
bi zamahnuo.
Erik van Lustbader JI pod Bledim Mesecom
43
ikom i bacio kamenčić. Kiša se pretvorila u laganu izmaglicu dok su oni boravili u taverni.
Konje - reče Moići dečaku a ovaj klimnu i povede ih niz
ulicu.
- Samo malo - reče Moići dok su prolazili pored slepe uličice iza taverne. Kao da se osećalo mnogo pokreta,
šuškanja, gric-
j u tami. ::;
Moići ude u uličicu a drugi krenuše za njim u senke. •;:,
Otpaci i đubre, fekalije i neki naduveni oblik.
Moići kleče i snažno siknu, bilo je to brzo izdisanje. Pacovi besno zapištaše i prsnuše na sve strane preplašeni
njegovom pojavom.
- Ovde nečeg ima - reče on - nečeg nepoznatog zbog čega su ova noćna bića tako uzbuđena.

13. Njegova ruka posegnu napred, prsti su mu se pokretali, našli su krutu tkaninu, nepravilni oblik ispod nje. Miris
krvi i iznenadni proboj smrdljivog gasa. Smrt. Zakašljao se. ... , ■ ..
- Bogovi, to je čovek! ';■,.-.■■ V.. On i Erent izvukoše oblik na svetlost dana.
: ■ , „■ ■ ,. Dečak se okrete i povrati, užasno podrigujući. ,; }
Leš nije imao očiju a izgrižen mu je bio i nos. Noćna bića su imala dosta posla. On nije dugo bio tu.
Klečali su kraj lesa. Moići podiže pogled, ugleda zavese kako se naduvavaju i izlaze kroz prozor sobe u kojoj su
do malo-pre bili. „Čist pad" - pomislio je, - „Uredno. Neka noćna bića uklone telo".
Erent je buljio u leš. Oči mu se raširiše.
- Tako mi Severnjače. Moići, pogledaj ovo! Ali, Moići je okrenuo glavu, znajući šta je drugi našao i posmatrao
je dečaka koji, iako preplašen još nije imao snage da ode pa se okrenuo Prema njima. Moići pnmeti bledilo
dečakove kože, grč usana, di-T
44
Erik van Lustbader
vljinu u očima. Svako u Ša'ang'seiu se plaši smrti. Moići je to znao. Čak i mladi. To je još samo jedna životna
činjenica, šta je izazvalo tako snažnu reakciju kod njega? Da, li je to grozna smrt. Ali, da li je stvar bila u tome?
- Moići, ko bi mogao... - ščepao je navigatora za mišicu -jesi li video kako je unakažen? Mnogo godina sam
proveo u blizini smrti, sve dok nisam počeo o njoj da razmišljam kao o velikoj prijateljici; počeli smo da se
razumevamo. Ali, ovo... nikada nisam video tako nešto. Čak ni na bojnom polju, ni u vojnim zatvorima. Nigde.
Moići klimnu glavom, držeći dečaka. Ponovo je pogledao leš. Grudi su zjapile otvorene krvavom ogromnom
ranom, sve je bilo belo i crno i u rani je bilo bezbroj malih, živih bića. Nije to bilo ništa strašno. To je bilo
prirodno. Sva bića na zemlji imaju svoja prava. Najgroznije je bilo to što u telu nije bilo ni kapi krvi. To samo
čovek može da uradi.
Nešto je urađeno sa srcem tog čoveka. Nešto perverzno i zlo, polako i sračunato, pre nego što je umro. Moići je
osećao kako podrhtava od jeze dok mu se kratka dlaka na vratu dizala uvis, kao u doba kad je čovek još živeo na
drveću. Neko je obrađivao ovog čoveka s neljudskim zadovoljstvom. Ovaj čovek nije umro brzo, kao Omođiru.
Moići steže još više dečaka. ■ ■ ■
- Ko je on?
Dečak odmahnu glavom. :;
- Reci mi - a onda jače viknu kao udarac bičem - reci mi! Dečko trepnu, zatvori oči, ali je još uvek ćutao. Suze
su mu
visile u uglovima očiju.
- Reci mi - sada je to ponovio sasvim tiho. -
- Ne, ne - rekao je bedno - obećao sam. Otvorio je odi i pre-klinjući pogledao Moićija.
-'■■■■'
pod Bledim Mesecom
45
- Šta si obećao? - vikao je Moići. - Moraš da mi kažeš.
- Obećao sam mu da neću nikome da kažem.
- Vidi - reče Moići i gurnu dečaka da klekne kraj lesa - on je sada mrtav. Mrtav. Razumeš li?
Dečak poče da plače. Snažni jecaji su ga potresli. Moići ga privuče bliže, milujući ga po glavi.
- U redu - rekao je nežno - u redu je. Tvoje obećanje sada više ne važi. Shvataš li? Ono čega se on plašio sada se
dogodilo. Ne možeš da ga povrediš tako što ćeš mi reći šta je bilo. On je sada izvan toga - zagledao se u
dečakovo suzama izbrazdano lice. - Kuo hodi ovamo da sedneš kraj nas.
Posle izvesnog vremena Kuo im ispriča sve što je znao o čo-veku koji mu je dao srebrni novčić i obećao mu još
jedan.
- Kintai.
- Kako su to saznali?
- Sedlar je to otkrio. Kad bi imao malo više vremena lako bi otkrio iz kojeg je grada sedlo.
A konj? Ima tu nečega?
- Misliš rasa?
Moići klimnu glavom. Emet slcže ramenima.
- To je nešto sasvim drugo. Nema tu ničeg značajnog. U svakom slučaju mogao je da ga kupi bilo gde, čak i da
je luma.
Sedeli su u istoj sobi na drugom spratu Seifukea gde su razgovarali tog jutra.
Kuo je dugo govorio pre nego što ih je poveo prema štali u' kojoj je smestio njihove konje. Onda im je pokazao
boks u kome je bio smešten konj mrtvaca. On ga je izveo one noći u dogovoreni sat, tačno kao što je čovek
naredio, ali je samo zatekao užas u uličici a očekivao je još jedan srebrni novčić i nekoliko ljubaznih reci.
, _.i.:, ;.,-...
- Malo znam o Kintaiu - reče Moići.46
Erik van Lustbader

14. - Nisam iznenađen - reče Erent zagledan u prozor s rukama sklopljenim ispred sebe.
Oluja se stišala i tu i tamo na krovovima grada još je bilo vode koja se sli vala. Ridzent reče:
- To je oblast daleko na severoistoku. Ne zna se mnogo o njoj jer su njene granice čak ispod zemalja onih
naroda na ševe- • ru sa kojima imamo trgovinske ugovore.
- Sta bi jedan stranac iz takve daljine radio u Ša'ang'seiu sa j sinom tai-pana Ćing Panga?
i
- I ko ih je obojicu ubio? - Erent je lupkao dugim kažiprstom po usnama. - Mislim da bismo morali pre svega da
dobro razmislimo o načinima na koji su ova dva ubistva izvršena.
- Slažem se - Moiči i klimnu glavom - Omodiru je ubijen brzo, umro je odmah dok je došljak umirao polako i
bolno, dugo je patio.
- Informacija. - šta?
- Možemo samo da pretpostavimo da je ubica tražio neku in-' formaciju.
- Mora da je to neka veoma značajna informacija kad je čo- i vek podvrgnut tolikim mukama.
- To isto i ja mislim - Ernet se opet lupkao prstom po usnama.
- Možda bi trebalo Du-Singa obavestiti o tome - primetio je Moići. - Ne izgleda da su Crveni umešani u ovo.
- Hmmmm. Opasno je donositi takve zaključke, plašim se. Ne znamo koliko je ljudi umešano. Možda...
- Možda šta? - Moići ga je terao da govori. Erent im nasu vina, pruži Moićiju kristalnu kupu ukrašenu srebrnim
grbom Ri-dženta. Obrve mu se sakupiše zbog briga.
Pod Bledim Mesecom
47
- Možda sve to ima nekog vojnog značaja; onda je sasvim logično što su u to umešani i Zeleni i Crveni. Ima još
mnogo ljudi na svetu koji žude za ovom lukom, njenim bogatstvom i strateškom lokacijom.
- Nećeš valjda da kažeš...
- Da se radi o invaziji sa severa? - Ridžent sleže ramenima. _ Ne mogu da to zamislim. Srknuo je vino jedva
dotakavši rub kupe. - Mogu samo jedno da ti kažem za sigurno prijatelju. Ov-de se radi o nečem večnom većem
nego što je ubistvo. 0 nečem mnogo većem - spustio je svoju kupu. - Pa, učinili smo sve što smo mogli za
trenutak. Poslao sam po informaciju o Kintaiu pa ćemo da vidimo šta će biti. Novoformirani Šobai biće od velike
pomoći.
Moići se nasmejao.
- I treba da bude! Bez tvoje pomoći trgovci bi nastradali od prevaranata Sa'ang'seia.
- Trgovačka gilda je fina ideja ali ko zna kako ona dela? Ima toliko različitih članova iz tolikih krajeva zemlje,
da sve može jednog dana da eksplodira - protrljao je ruke - kasno je. Hoćeš li ostati na večeri?
- Drugi put Erente. Treba da se susretnem sa Kosorijem...
- Ah! Ne volim nekorisne osobe. Moići. Ti to vrlo dobro znaš. Kako se ponašaju za mene nije važno. Ovaj tvoj
prijatelj ništa ne radi, nikome ne pomaže. Reci mi od kakve je on koristi drugima?
- On je fini muzičar - reče Moići. Želeo je da kaže-mnogo više, ali je žalio što nema šta da kaže.
- To je tako kako mora da bude prijatelju moj, ali ja imam malo poštovanja za lenštme koje lunjaju gradskim
trgovima i sviraju. A noću...
- Noćas me vodi u Ša-ridu. ' ' • '48
Erik van Lustbader
Ridžent se odjednom okrete. .. ,
- Zaboraviću da si mi to rekao. Moići je bio iznenađen.
- Da li je to tako strašno? Ima toliko pijaca robova i ^Sa'ang'seiu.
Erent se okrete, lice mu je bilo sasvim bledo. , ,,. .
- Zar ti ne znaš? .. ■«.■'.
- Sta? .■ ;
■•■. .. , ; Ridžent mu nežno dotače rame.
- Prijatelju, imaš toliko toga da naučiš o ovom gradu. Ša-ri-da je specijalna pijaca robova. Nju nameravam da
uništim jednog dana.
- Nećeš li mi reći o čemu se radi?
Erent odmahnu glavom kao da je odjednom umoran.
- Neću više da govorim o tome. Neka tvoj dobar prijatelj Kosori odgovori na tvoju radoznalost - provukao je
rukom kroz kosu, odmakao se od stola. Noge su mu tiho zveckale. - Ali, sada pre nego što odeš, moramo još
nešto važno da prodiskutujemo. Brod Azuki-iroa Cubasa, treba da pristane sutra početkom sata kormorana.
Nadam se da tvoje noćno lutanje neće da te spreči da me sretneš tačno u to vreme kod Tri kamena, a? Osmehnuo
se.
Moići se digao.
- Ne plaši se zbog toga. Biću tačan, Erente. A verujem da će do tada stići i nove vesti o zbivanjima u Kintaiu -
krenuo je prema vratima. - Uzgred, kako se zove ona devojka, Kunšinova kćerka? ' '
■.. ..-;.,■

15. - Cisai. , .
Moići se sada osmehnuo . ■ ■ .,;.,- . :
- Bar ima lepo ime.
- Šta si drugo očekivao? - upita Erent. - Ona je Buđun.
Kopo
Kosori je živeo u Ulici srebrne pređe, uskoj i prljavoj, kojoj ni najmanje nije odgovaralo ovo ime. Tu je uvek
bilo mračno. Visoke zgrade su zaklanjale dnevnu svetlost a noću je bilo tako mračno da se ni prst pred okom nije
video; uske ulice ovog grada nisu bile osvetljene. Ulično osvetljenje je bilo rezervisano samo za široke ulice,
avenije i skverove. Ta stalna tama kao da nije smetala Kosoriju. Baš naprotiv zabavljala ga je. Naučio je da voli
tamu.
On je retko kad bio kod kuće. Kao što je Erent naglasio, on je više voleo da dane provodi na suncem obasjanim
skverovima Ša'ang'seia, svirajući. Bio je izvanredan muzičar, pravi virtuoz na flauti i kioganu, žičanom
instrumentu, elipsastog oblika, finog zvuka na kojem je bilo teško svirati.
Bilo kog dana Kosori je mogao da se vidi u svojim raskošnim tunikama duginih boja na Heidori skveru u toku
jutarnjih časova, a onda na Dabl Hogshed skveru posle podne. Svirao je od sveg srca dok su se ljudi okupljali
oko njega i zaneseno ga slušali.
Nije bio visok čovek, ali imao je široka ramena i uzan struk, što mu je uz snažne noge, davalo privlačan izgled.
Crna kosa mu je blistala i bila je duža nego što se nosilo u Ša'ang'seiu; kraj nJegovog repa dosezao je do
njegovih butina. Bio je to spoljni iz-raz njegovog buntovništva.
On je bio čovek sa hiljadama poznanika, ali sa samo nekoliko prijatelja. Utoliko je njegovo duboko prijateljstvo
s Moićijem bi čudnije. Njegova neobičnost je bila ono što je u prvi mah50
Erik van Lustbader
pod Bledim Mesecom
51
privuklo Moićija, kome su najčešće bili dosadni ljudi opsednuti bogatstvom i ženama. U društvu takvih ljudi
Moići je čeznuo za nemirnim morem, vlažnim, slanim vetrom koji zateže jedra, ljuljanjem palube pod nogama i
škripanjem bove.
Nije da nisu voleli žene. Mnoge noći proveli su tražeći odgovarajuće partnerke u lavirintu grada. Naravno,
nikada nisu sreli onu pravu, jer bi onda sportu bio kraj. Kosori je mnogo voleo žene. Nije baš previše uživao u
seksualnom činu sa njima, ali je voleo da se druži. Vrlo često Moići je video da se njegov prijatelj gubi u toplom
zagrljaju žena koje su provodile noći sa njima u Ša'ang'seiu, kao da žali što one misle samo na jedno.
Te večeri Kosori je bio u centru Dihi skvera, u senci ružiča-sto-belog-kvarcnog spomenika Kiri, poslednjoj
vladarki Ša'ang'se-ia. Skulptura je prikazivala ženu koja se pretvara u Kai-Iro De, boginju zaštitnicu grada, koja,
kako kaže legenda štiti Ša'ang'se-ia od svakog zla. Boginja je bila morska zmija sa glavom žene. Očevici su se
kleli da se Kiri pretvorila u nju i da je na taj način završila svoj život tokom poslednjeg dana Kaifenga, da bi po-
mogla da se grad zaštiti. Ko bi im protivurečio? Moići se s ne-žnošću zagleda u Kirine crte lica. U njegovim
doživljajima sa Dai-Sanom bilo je takođe mnogo toga čudnog i neverovatnog, šta-vise zastrašujućeg.
Prišao je Kosiriju kroz gomilu ljudi, koji su žurili kućama da večeraju s porodicom ili do neke taverne na glasu,
posle čega će početi noćno veselje.
Kosori je svirao na flauti. Sam ju je načinio od čistog srebra, izbegavši tradicionalne materijale kao što su
bambus i abonos. Metal je davao odsviranim notama neki čudan, polutužni ton koji nije imao nijedan drugi
instrument.
Moići je stajao na jednom kraju skvera slušajući i gledajući. Posmatrao je čovekovo lice, primetivši opet uglaste
crte - visoke
kosti obraza - širok nos - i svetio sive oči. Bilo je to svakako snažno lice, ponosno i neobično. Ipak, ispod njega
je bila duboko skrivena tuga, koja se sada otkrivala u muzici.
Melodija se završi i Moići krenu prema njemu. Kosori podiže pogled, ugleda ga i osmehnu mu se.
- Ola!
- Ola, Kosori. Divna melodija. Nova? • '
- Da, jutros sam je komponovao - pružio mu je ruku - dođi i sedi u senku legende. Bilo je toplo danas.
Moići ga pogleda pa reče: ■ •■
- Kako mi se čini da je davno bio Kai-feng.
- Hmmm. Ljudski um ima čudnu sposobnost da se priseća prošlosti. Bol i patnja izblede, hvala bogovima,
mnogo brže nego sećanje na zadovoljstvo, koje kao da nikada ne bledi, bez obzira koliko godina prođe - spustio
je srebrnu flautu u vreću od kami-lje kože a onda u kutiju - mi smo daleko od tog doba, Moići -zadrhtao je - svet
je mnogo bolje mesto bez intervencije magije.
- Postoji bela magija kao i crna - reče Moići misleći na Dai--Sana.
- Ne, prijatelju moj. Što se mene tiče magija je loš cuzuru. Moići je to znao a ta reč je bila deo dijalekta
Ša'ang'seia i

16. imala je mnoga značenja. Bilo mu je jasno da ju je njegov prijatelj sada upotrebio u smislu „magijske kletve".
Bio je iznenađen pa reče:
- Svi ovi ljudi - podigao je ruke da obuhvati gomilu na skve-ru i one koji su žurili kućama znaju te kao dobrog
muzičara, Kosori. Mislim da je čak i Ridžent toga svestan. Ali, ja znam šta ti poseduješ i mislim da strah nije deo
tvoje ličnosti.
Kosori uzdahnu.
- Nema nikog drugog u svetu kome bih to priznao, Moići, ali magija me zaista plaši. Ona me plaši jer se ne
podvrgava zako-52
nima koje mogu da razumem. Osećam se nemoćnim pred njom čak i sa ovim - stegao je šake u pesnice i stavio
ih ispred lica -čak ni kopo ne može da se meri s magijom.
Moići se nasmeja i udari Kosorija po plećima.
- Ma hajde dragi moj prijatelju, dosta tog mračnog razgovora. Naš svet je ponovo rođen kroz Kai-feng i
Dolmana. U ovom novom veku, nema mesta za magiju na ovom svetu - ustali su. - Mislim da će nam malo
vežbanja u dohou prijati i da ćemo se oboje osećati bolje.
Napuštajući prostranstvo skvera, oni uroniše u uske ulice pa najzad skrenuše na Ulicu bakarne folije. Pogrešili su
što su tuda krenuli jer su zapali u takvu gužvu da jednostavno nisu mogli da se iščupaju iz nje. Mirisi su teško
visili u vazduhu; cimet, majo-ran, tamijan, crni biber, oraščić. Na sve strane videli su se šareni tepisi, lampioni,
sveže povrće i sušeno voće, slatkiši, egzotična pića, sveza riba na ledu i živi rakovi koji su hodali u staklenim
kavezima sa vodom. Krici prodavača ispunjavali su vazduh nalik na dozivanje čudnih ptica u egzotičnoj šumi.
Prenošene su čudne poruke. Mušterije su obarale cene a prodavci su melodra-matično vikali, vukli se za kosu,
prevrtali i pokazivali robu, grabili srebro i namigivali jedan drugom kad bi mušterija okrenula leda. U žicanim
kavezima strajali su gušteri koji su siktali i se-vali očima. Bilo je tu i malih majmuna, crvenih i smeđih koji su se
ljuljali na drvenim ljuljaškama u kavezu i bacali đubre na prolaznike. Žuti psi isplaženih jezika sedeli su kraj
tezgi ili su jurili uskim prolazima. Deca na leđima majki su kmečala, crvenih lica, stisnutih malih pesnica ili su
mirno spavala nakrivljene glavice, odmarajući je na jednom ramenu.
Najzad su prošli kroz gomilu na drugi kraj od tezgi. Ovde su prodavci raspirili vatru na roštiljima i pekli su
komade mesa i povrća. Dim pun mirisa i gusatine ispunjavao je vazduh. .. ....... >i(
Erik van Lustbader M pod Bledim Mesecom
53
Kosori je krenuo škripavim drvenim stepeništem, čiji su ste-nenici bili izlizani od stalne upotrebe. Prešli su prvo
odmorište a na drusom su morali da se pritisnu uza zid da bi pored njih pro-Šao čovek ogromnog trbuha i grudi.
Nosio je samo peškir oko prepona i strašno se znojio. Znali su ga površno; bio je jedan od bezbroj rvača koji je
dolazio u doho. Klimnu im glavom u znak pozdrava i prođe kraj njih, uputivši se prema kupatilima na drugom
spratu.
Prišli su svojim ormarićima i presvukli se u jednostavne bele, platnene mantile koji su im dosezali samo do
polovine butina. Ali, umesto da odmah krenu prema dohou, oni se popcše poslednjim stepeništem na krov. Često
su dolazili ovamo jer je bilo tiše, ne samo zato što je bilo izolovano od buke i gužve već zato što je bilo mnogo
prijatnije na otvorenom nego unutra. Sada su se našli ispod večernjeg neba boje lavande, po kojem su kružile
crne siluete galebova iznad udaljene luke.
Tri dela krova bila su pokrivena patuljastim drvećem, koje je specijalno gajeno pa je raslo u najrazličitijim
izvijenim oblicima. Drveće je zaklanjalo pogled radoznalcima sa susednih krovova tako da nisu mogli da vide
šta se zbiva u dohou. Na četvrtoj strani je bio strog, kameni vrt kroz koji je proticao potočić i padao u slapovima
sa najviših kamenova. Stalna vlaga dopuštala je da se raziđu razne vrste mahovina i lišajeva, tako da se činilo da
je svaki kamen ukrašen. Bio je to divan pogled, tačka na kojoj se duboko razmišljalo i meditiralo. Vrt je postojao
otkako je Kosori dolazio ovamo, a to je bio veći deo njegovog života. Pod krova je bio konstruisan od širokih
drvenih dasaka koje su zajedo držali drveni klinovi. Bio je prelakiran više puta svetlim lakom, pa je tokom
godina drvo postalo svetložuto. Bilo je savršeno ravno, sa dobrom drenažom na sve četiri strane, tako da nikada
nije bilo Problema sa kišom.54
Erik van Lustbader
T
Iznad krošnji negovanog drveća mogli su da vide na stotine krovova Ša'ang'seia koji su se pružali dokle je oko
dosezalo, kao da se utapaju u more na jugozapadu.
Sunce je zalazilo u more i slalo poslednju svetlost tako da su oblaci iznad grada bili zlatni i ljubičasti čak i onda
kad su ivice krovova već postajale tamne a njihove linije bile jasno ocrtane prema jakoj svetlosti zalazećeg
sunca.
Večeras su bili sasvim sami ovde gore sa vetrom i tamom koja se polako širila na zapad kao da je neko preko
nebesa navukao epitrahilj nevidljivom rukom.
Kad su počeli i vežbe za zagrevanje, Moići reče:
- Reci mi Kosori, zašto Eren tako frkće na tebe?
Kosori je sačekao dok je završio vežbu dubokog disanja pa onda odgovori.

17. - To je zbog njegovog položaja. Moići. Mislim da se ja ne slažem dobro s onima koji su na vlasti. Ridžent nije
loš čovek, zaista. Ne volim posao koji je odabrao da obavlja.
- Zar vladar ne može da bude dobar? Zar ne može da pomogne zemlji svojom moći?
- Ne - reče jednostavno Kosori - mislim da ne može.
- Ali, svakako...
- Prijatelju moj da ti kažem nešto. Moć nikada nije donela ništa dobro. Da, svakako ima namera koje su u prvi
mah dobre. Ali, ukus je suviše jak i suviše vuče tako da svako uleti u istu mrežu. Nema izuzetaka.
- Drugim recima, moć kvari ljude.
- Da, kvari. Um postaje svestan samoznačaja a duša se gubi. Tako... - odjednom je brzo okrenuo glavu i šapnuo.
- Korakni J unazad.
Pod Bledim Mesecom
55
- Brzo, uradi kako ti kažem.
Moići koraknu unazad tako da su se grane iskrivljenog drveća očešale o njega. Pogleda tamo gde je bio usmeren
Kosorijev pogled. Južno od njih pojavi se prilika kao da je izronila iz same noći. Bila je u snažnom zamahu, ali
toliko tiha i skliska, da iU je jurila lako preko uskih prolaza između zgrada, kao da je pramen dima. Ledeni vetar
s vode zašuška lišće i Moići zadrhta, ose-ćajući kako su mu se mišići zategli. Posmatrao je kako se senka
približava, kako njeni pokreti postaju jasniji. To je bila samo energija: korak, skok, korak, skok. Senka je sada
skočila na obližnji krov pa je već bila jasnija njena slika, ali Moići je dobro video šta je to tek kad se prilika
dočepala njihovog krova.
Bio je to čovek odeven u crno platneno odelo: imao je široke pantalone, košulju bez okovratnika, sak. Lice mu je
bilo crno, skriveno maskom koja je ostavljala slobodnu samo usku traku lica, tako da je mogao da gleda. Krenuo
je prema njima, preko lakiranog drveta, plešući a stopala kao da su mu klizila kroz tamu. U jednoj ruci je nosio
nešto što je bilo nalik na ovalnu kutiju, ta-kode crnu, ravne površine. Druga ruka mu je bila slobodna.
- Đindo - Kosorijev dah je bio šištanje blizu Moićijevog u veta.
Moići je čuo za ta legendarna bića. Bili su unajmljivani kao ubice i špijuni, tako se pričalo i znali su mnoge
metode kako da ubiju ili muče, kako da se preobraze i izbegnu svaku stupicu koja bi im bila postavljena i nikada
nisu omanuli u svojim tajnim misijama. Ovo je ipak bilo prvi put da Moići vidi jednog Đindoa i to ga podseti na
priču koju mu je Dai-šan ispričao o Đindou koji je uspeo da se uvuče u citadelu Kamadoa da bi ubio Moe-ru, ali
koga je ubila njegova nesuđena žrtva. Dakle, Đindo ipak56
Erik van Lustbader
pod Bledim Mesecom
57
nije bio nepobediv. Međutim, samog sebe je opomenuo da je Mo-eru bila Budun a da od njih nema većih ratnika
na svetu.
Ovo je sada očigledno bio Đindo koji ih je napadao.
Kosori je stajao vrlo mirno, posmatrajući priliku koja im je sada prilazila sasvim polako. Podigao je ruke, s
dlanovima napolje, miran i pribran.
- Nastavi svoj put. Ne želimo ti ništa loše. Đindo ne reče ništa samo spusti ovalnu kutiju na pod krova. Uspravi
se. Bio je vrlo visok čovek i sada kad je prvi put progovorio delovao je nekako još više.
- Vaša je nesreća što ste se našli na ovom mestu u ovo vre-me. Ne mogu da nastavim dalje dok ne uklonim sve
moguće sve-doke mog prolaska.
Kosori nije okrenuo glavu, držeći Đindova na oku, ali njegove reci su bile upućene Moićiju:
- Ne mešaj se, prijatelju moj. I najviše pazi da mu ne okreneš leda. Đindo ima bezbroj malih metalnih naprava
koje su smrtonosne ako ih precizno baci. Ako Đindoa gledaš pravo u lice imaš šanse da preživiš.
- Upozoravam te da nastaviš svojim putem reče Kosori čove-ku pred sobom.
- Da - reče Đindo - nastaviću svojim putem tek kad vas dvojica budete buljili u zvezde ne videći ih.
Bacio se na Kosorija, ispruživši levu ruku ali Kosori izbeže taj zahvat čučnuvši. Pokret je bio suviše brz tako da
Moići nije mogao jasno ni da ga vidi, ali Đindo je izvukao tanak konopac, s čvorom na sredini. Obavio je
konopac oko Kosorijevog vrata i koraknuvši iza njega grubo zategao oba kraja tako da je konopac bio tačno na
grkljanu žrtve.
Kosori se podigao u vazduh zbog siline pokreta.
_ Uh! - Moići je čuo Kosorijev kratak krik pa je pošao da mu pomogne.
Ali, kad im je prišao, video je da ne može ništa da učini; oni sU bili tako priljubljeni jedan uz drugog, da je bilo
koji pokušaj njegove strane mogao samo da naškodi Kosoriju. Čekao je nestrpljivo.
Kosori je bio u čudnom položaju i branio se koliko je mogao a time je samo dopuštao Đindou da napreduje.
Kosori je sve teže disao, a mišići u vratu su mu utrnuli zbog nedostatka krvi. U alavi mu je udaralo i on je dobro
znao da je samo pitanje trenutka kad će izgubiti svest. Pokušao je da saplete Đindoa nogama, ali ovaj je to
primetio pa je sklonio svoje. noge. Onda se Kosori poslužio laktovima, zabivši ih snažno u rebra napadača. Čuo
je njegovo jecanje i konopac malo popusti, taman toliko da je mogao da se okrene, tako da je bio licem u lice s

18. protivnikom. Mali bodež pojavi se na otvorenom Đindoovom levom dlanu. Nije mu smetao. Pustio je da ga
zavitla a onda je udario desnom rukom unutrašnju stranu Đindoovog levog članka - i :ode? odlete u noć,
skakućući preko drvenih dasaka, smirivši se najzad. Alio Đindo je sada izvukao oružje s bezbroj metalnih šiljaka
i obavio je njime drugu ruku.
Đite sinu u trenutku, a Đindova ruka s metalnim šiljcima pokuša da zada jedan ili dva smrtonosna udarca. Đindo
je bio ne-verovatno brz, brži možda nego i sam Kosori, ali bilo je tu i drugih elemenata o kojima je trebalo voditi
računa.
Đite razdera Kosorijev beli mantil i njegova koža bledo sinu, na bledoj svetlosti tek izašlog Meseca.
A onda se šiljci zabiše u Kosorijevo desno rame.58
Erik van Lustbader
sledim Mesecom
59
Bio je to kraj za Đindoa i to se na tren videlo u njegovim očima, pre nego što su ga Kosorijevi ukrućeni prsti
pokosili. Kretali su se brže nego što je oko moglo da ih prati. Ogromna snaga prstiju slomila je Đindoov desni
članak kao da je od bambusa, a onda je istim pokretom Kosori slomio oba Đindoova ramena. Pre nego što je
Đindovo telo imalo vremena da se spusti na pod, Kosori mu zada snažan udarac tako brz i razarajući kao živa
munja koji je razbio Đindovu kičmu.
Moići priđe Kosoriju, osećajući kao da se kreće kroz vodu. Mnogo puta je vežbao sa svojim prijateljem, čak je
video kako smrtonosnu veštinu kopoa primenjuje na drvetu i metalu, ali nikada nije video da kopo primenjuje na
drugo ljudsko biće. Bio je zaprepašćen uništenjem koje nekoliko brzih pokreta može da izazove. Nije ni čudo što
je Kosori uvek išao nenaoružan. Šta će mu obično naoružanje kad je poznavao tajne kopoa?
- Gde si to naučio, Kosori?
Moići je buljio u slomljeno telo visokog Đindoa. Krv je curila, veoma tamna, kroz tamnu tkaninu njegovog
odela.
- Moramo da pozovemo nekoga da počisti sve ovo - reče on. -- Kosori? - Moići mu stavi ruku na rame. Kako se
osećaš?
- Dobar je bio ovaj - Kosorijev glas je bio kao spirala dima koja se rasipa u noćnom vazduhu. Bio je tako brz.
- Kosori - Moići stade ispred prijatelja i vide kako mu pogled opet postaje jasan.
Osmehnuo se i odmahnuo glavom.
- Potrebno je izvesno vreme, prijatelju da se povratim. Mentalna napetost je ono što je najteže kod kopoa. I
naravno čovek dolazi u opasnost da padne u maniju ubijanja. Inače, ne bismo imali snage ... - pružio je ruku
prema slomljenom telu. '
Moići pogleda slomljeni leš nalik na marionetu koju je raskidalo razmaženo detc u nastupu besa.
Kosori otkide komad tkanine sa svoje odeće i zaveza četiri ra-e koje mu je zadao Đindo.
- Imao sam sreće - rekao je - ovo je moglo da bude i zatrovano-
-':
Moići priđe ovalnoj kutiji. ;v.
_ Pitam se šta je nameravao. Kosori mu se pridruži.
_ Nije nameravao ništa dobro, ubeden sam. Otvori kutiju. Nema sumnje da je u njoj ključ njegovog noćnog
zadatka.
Moići zastade i podiže lakirani poklopac.
Najpre je video rep, crn s plavim odsjajima, kako šija od mirisnog ulja kojima je kosa svakako satima mazana.
Kosa je bila pažljivo očešljana. Za to je trebalo dosta vremena. Bademaste oči bile su širom otvorene, kao od
iznenađenja, pune usne otvorene kao da protestuju, žuti zubi su još sijali prekriveni pljuvačkom. Krv se sirila
oko rane na odsečenom vratu.
- Ne želim da učestvujem u tome.
- Tražim to od tebe kao ličnu uslugu. Ja ...
- Prijatelju moj, da ti nešto kažem, nisam dobar u rešavanju misterija. Nikada nisam voleo tajne. To je oblast u
kojoj si ti glavni. Bio bih budala kad bih se mešao u nešto o čemu zaista malo znam.
- Ali to je to, Kosori. Kad bi me slušao, objasnio bih ti kako možeš da mi pomogneš.
- Hmmrnm! - Kosori ga je sumnjičavo posmatrao ali je ću-tao.
Sedeli su za stolom od grubo istesanih dasaka u taverni na Gvozdenoj ulici, koja je bila zakrčena kolima i
ljudima. Ispred njih su stavljeni poslužavnici sa pečenjem od divljači i povrćem u vrelom sosu od ulja i semena
sušama. Ispred njih je bio balon žutog vina, ali njihove klupe su bile prazne. ■ ... ,, , ;
- Prošle noći dogodilo se ubistvo ... ,!■ ' riVv;1,-;,'.-,60
- Hmmm, da ... mislim da je bilo teško. Jedno od nekoliko stotina u Ša'ang'seiu. Pa šta sada?
- Kad me ne bi prekidao, rekao bih o čemu se radi. Kosori se isceri i raširi šake.
- Pa, do đavola reci mi o čemu se radi - počeo je da jede dok je Moići govorio.
- Čudna stvar je u tome - zaključio je Moići što su ta dva čoveka ubijena na dva potpuno različita načina.
Kosori podiže ramena, sleže njima.

19. - To može da znači samo da su bile dve ubice. Jednostavo -i obrisao je usne nadlanicom.
Moići odmahnu glavom.
- Nije baš tako jednostavno, stvarno. Omođiru je ubijen od-] mah, efikasno i hladno, kao da ga je ubila mašina.
v|
Kosori ga zainteresovano pogleda. ,')
- Mašina? Sta je za tebe mašina?
Moići je prekasno shvatio da može da objasni prijatelju šta misli. On lično nije nikada video mašinu, ali opisao
mu je tu napravu Dai-San tokom dugog putovanja kroz guste džungle koje su opasivale Ksić ći. Moraće da nađe
neko približno objašnjenje. ,j
- Mislim da je to naprava neljudskog izvora.
- Razumem. A drugi? Taj stranac ... odakle reče da je?
- Iz Kintaia.
- Da. Kako je on umro?
- Čudno. Veoma čudno. Nešto mi strašno smeta u svemu tome - opisao je zatim šta je urađeno sa čovekovim
srcem.
Kosori je spustio štapiće za jedenje kraj činija u kojima je još bilo puno hrane.
- Vrlo neprijatno, moram da priznam. Ima više načina na ovom svetu da se iz ljudskog bića nešto izvuče,
naročito ako je
Erik van Lustbader ■ pod Bjedim Mesecom
61
nOm ko izvlači ta informacija važna. Buđuni su veoma vesti u ■m stvarima. Šta misliš kako ja mogu da
pomognem?
Ova Zelena prođoše kroz ulazna vrata, osvrnuše se oko sebe velikoj prostoriji, onda odabraše jedan prazan sto s
desne stra-ne od vrata. Seli su, a jedan od njih je gledao Moićija. Počeli su da razgovaraju.
- Ne znam kako, ali osećam da bi mogao da pomogneš -slegnuo se ramenima - a možda u svemu tome ničega i
nema.
Priđe im kelnerica ali oni joj samo mahnuše da ide. Kosori potapša Moićija po članku.
- Dobro je u svakom slučaju da te to interesuje. Ovaj grad nije dobar za tebe, znaš li?
Moići se osmehnuo. Zeleni, okrenut njemu licem, posmatrao wa je. Kad je Moići pokušao da uhvati njegov
pogled, ovaj je okrenuo glavu. Zadubio se u razgovor s drugarom.
- Ovih dana sve više i više razmišljam o kući, plašim se.
- Pa to je dobro, zar ne shvataš? - Kosori ubaci poslednje parče povrća u usta, sažvaka ga i proguta. - Vreme je
da se vratiš kući - osmehnuo se. - Ne znaš koliko si srećan što imaš porodicu.
Moići je promenio položaj, ali opet nije mogao da im vidi ruke. Poseže u kesu i izvadi nekoliko novčića.
- Gotovo? - upitao je i ne čekajući odgovor prosuo je bakarne novčiće po stolu.
- Suviše si ostavio - reče Kosori - sačekaj kusur.
- Drži se - reče Moići snažnim šapatom - odlazimo odmah.
Držao je Zelenog na oku sve dok se vrata taverne nisu zatvorila za njima. Na Gvozdenoj ulici, u gomili koja se
nekako pore-đila zbog kasnih sati, krenuo je na levo, pa onda opet na levo. Hodali su brzo i tiho. Ušli su u
uličicu koja ih je odvela do Uli-Ce zelenog cvrčka. Tama se sklopi oko njih kad su ušli u guste62
Erik van Lustbader
senke ove ulice. Na svakom kraju ulice treptale su noćne ulične svetiljke.
- U redu - reče Kosori dok su zastali na tren. Šta si video?
- One Zelene - gledao je ispred sebe, a onda iza sebe - mislim da traže mene.
- Ali zašto?
- Mogu da smislim nekoliko razloga - on ispriča Kosoriju o napadu u jutro - hajdemo.
Načinili su tek nekoliko koraka kad on odjednom stade, stavi ruku na Kosorijeve grudi. Pokaza glavom.
- Ispred nas.
Čuli su se udarci čizama o tlo, grebanje po đubretu. Skičanje pacova.
- Ko to tamo ide? - pozva Moići i izvuče mač. Osetio je kako se Kosorijevi mišići zatežu dok se pripremao za
napad.
Neko vreme vladala je apsolutna tišina. Čak su i male životinjice mirovale, osećajući napetost u vazduhu. Moići
je video svoju i Kosorijevu senku kako plešu na zidu ispred njih, izdužene i neprepoznatljive zbog noćnih
svetiljki duž Blaghoslovene ulice. Izgledale su groteskno i monstruozno u tom stešnjenom prostoru.
- Moići Anai-Nin - dopre glas iz tame ispred njih - došli smo po tebe.
Glas je bio čvrst, videlo se da je navikao da komanduje.' '''
- Po čijem nalogu? - pitao je Moići.
•- Po vrhovnom nalogu našeg tai-pana, DuSinga iz Ćing Pan-
Bledim Mesecom
63

20. ga-
- Hajde da uhvatimo tu barabu - siknu Kosori Moićiju u uvc Moići ne obrati pažnju na njega.
,,
- Šta vaš tai-pan želi od mene? - pitao je. , l
.i i
_ To će ti Du-Sing reći - odgovori glas iz tame. Moići pri-eti da je nestalo svetlosti na kraju ulice Zelenog
cvrčka.
.._ Molim vas da ne pokušavate ništa blesavo reče glas.
U tom trenutku njihove senke nestadoše sa zidova, jer su te-ia napadača sakrila svetlost koja je dolazila iz
Blagoslovene ulice iz njih.
Soba je sva bila optočena bambusom, rasečenim celom dužinom i sjajno lakiranim, tako da je sijao na slaboj
svetlosti koja je dolazila od malih lampi razbacanih po niskim stočićima i na kamenu. Nebo je bilo tamno, ni
traga od zvezda, a i Mesec je otišao u drugi kraj.
Čovek koji je sedeo licem okrenut prema njima bio je tako ogroman da se činilo da kipti iz stolice od bambusa,
uprkos činjenici da je bila ogromna i prema tome naručena specijalno za njega. Nosio je svilene pantalone boje
šafrana, od kojih je mogao da se sašije čitav šator i kratku jaknu širokih rukava, takođe od svile boje šafrana.
Videle su mu se gole grudi. Na nagom telu visio je privesak od ogromnog turmalina, nalik na drugo srce, koje se
pokretalo kako se on pokretao.
Ali, kad bi čovek pogledao u njega najpre je video njegovo lice, okrutnih crta koje se dobijaju samo u
bespoštednom gerilskom ratu. Bilo je to lice ravno i okruglo kao Mesec, puno moći, kao delta u koju je ugrađen
kamen temeljac ovog grada. Du-Sing, tai-pan Čing Panga, Zelenih Ša'ang'seia, pripadao je zemlji i ona je
pripadala njemu.
- Gospodo - glas je bio kad udaljena grmljavina - čaja?
Moići tiho klimnu glavom, a Kosori pogleda, miran kao statua.
Du-Singove oči se pokrenuše, a mladić u crnim, uskim panta-lonama i postavljenom žaketu pokrenu se i napuni
šolje koje su stajale na ukrašenom srebrnom poslužavniku na komodi sa strane.64
Erik van Lustbal
Moići prihvati svoju solju, ali Koson ne obrati pažnju na svo Moići nije mogao tu ništa da uradi. Srkutao je vrelu
tečnost. Du-Sing je čekao da popiju prvi gutljaj, pa je onda rekao:
- Nekada smo dobro saradivali - mislio je tokom Kai-fe kad su svi ljudi bili ujedinjeni kao porodica - ali to je
bilo d no. - Tai-pan načini dovoljno dugu pauzu da bi dao svojim recj ma poseban značaj. - S posebnim
zadovoljstvom te se sec'a Čin« Pang iz tog doba, Moići Anai-Nin uzdahnuo je i to je bilo nalik na pucanje brane.
Zato ti ukazujem ovu ljubaznost, umesto da te odmah ubijem. - Pucnu prstima i mladić u crnom mu prinese šo-
Ijicu s čajem. Soljica se izgubi u njegovoj ogromnoj šaci. On je iskapi u jednom gutljaju. - Kako je Dai-San,
Moići Anai-Nin?
- Dobro je, Du-Sungu. ■■
- Dobro. Dobro. : Tai-pan je ukazao na šta cilja.
- Zašto me je Ćing Pang jutros napao? - pitao je Moići. -Kao što si i sam rekao ja vam nisam neprijatelj.
- Da - Du-Sing podiže debeli prst - mislio sam da si prijatelj Ćing Panga. A ipak si putovao u društvu špijuna
Hung Pan-
ga.
- To je bio glasnik koga je poslao Ridžent da me dovede u Seifu-ke. To je sve.
- Je li? - Jedna obrva se upitno podiže. - Mi ćemo to ispitati. Odmah. - Buljio je u Moićija preko finog ruba
porculanske šoljice, ukrašene leptirima, kao da je nezrela devojka na prvom sastanku. - Razgovarao sam sa
Ridžentom. Dugo sam razgovarao. On se složio da najuri sve članove Hung Panga iz svoje službe.
- Je li? - to nije ličilo na nešto na šta bi Erent dragovoljno pristao.
sledim Mesecom
65
Sumnjaš u reč tai-pana? - Oči mu sinuse, utonule u salo. ja se bledi osmeh pojavi na tankim usnama; nije
odmakao đa-odatle. - Ali ne, svakako nije tako. Ti ne bi bio toliko neuč-■ zar ne Moići Anai-Nine? Imaš
suviše prijatelja na visokim po- ' u Ša'ang'seiu koji ne bi pristali na to. - Mahnuo je da
mu sipaju još čaja.
- Možemo li da završimo s tim? - reče Kosori, a Moići, uznemiren uhvati ga za ruku.
- Šta je to bilo? - Du-Sing podiže jednu obrvu. - Šta je to
bilo?
Moićija je on podsećao na velikog dramskog umetnika, samo
što ovo sada nije bila fikcija već stvarni život.
Tai-pan odvoji solju od usana, pa mašući njome ispred lica reče:

21. -■Mmrnm, vidim da tvoj prijatelj ne ume baš tako dobro da se ponaša kao ti, Moići Anai-Nine. Pa neka mu
bude. Idemo pravo k cilju. Ja sam obilazio oko njega, jer me ispunjava bolom da govorim o tome - stavio je
ogromnu šaku na srce i sada je prvi put ustao. - Radilo se o mom najmlađem sinu, Omođiru, koga su ubili
članovi Hung Panga. To je neoprostivo. Čak i tvoj necivili-zovani prijatelj treba toga da bude svestan, Moići
Anai-Nine. Ne sumnjam da ti jesi - sada je plamen buktao u njegovim očima i lice mu je bilo pretvoreno u lice
nekog boga osvete. Koraknuo je drhtavim korakom prema njima. Moići oseti kako je Kosori opet napet; molio je
bogove da njegov prijatelj ne načini neki pogrešan pokret, mada nije video stražare otkako su ušli u taipanovo
svetilište. Međutim, on nije gajio iluzije da su sami sa Du-Sin-gorn. Bez obzira na Kopo, ako Kosori načini bilo
kakav preteći Pokret umreće u sekundi.66
Erik van Lustbader
- Moj sin je mrtav, Moići Anai-Nine! - zavapio je Du-Sing. - Seme moje utrobe. Moja porodica i ja tugujem za
njim. Ćing Pang tuguje za njim. Kakva prava imaš da se mešaš u stvari koje te se ne tiču?
- Nisi dobro obavešten, Du-Singu. Ako smem da istaknem ja sam već umešan u to intervencijom tvoje porodice,
kako ti nazivaš Ćing Pang. Oni su jutros pokušali da me ubiju. Ja se ne odnosim nežno prema takvim
pokušajima. Ne možeš mene da kriviš za sve te smrti. Imam sva prava da se branim. Nisam želeo nikoga da
povredim.
- Ipak, tvoj pratilac je bio poznati špijun Hung Panga.
- On je bio Ridžentov glasnik,
- Utoliko gore! - viknuo je tai-pan. - Moići Anai-Nine, Cing Pang ti ne duguje nikakvo izvinjenjc! Hung Pang
radi neprestano protiv nas. Rat je rat. Ali sada su otišli predaleko. Suviše su hladnokrvno umorili Omođirua ...
- Ima dovoljno razloga da se veruje da Hung Pang nije umešan u ubistvo tvog sina, Du-Singu. Mi smo ...
- Tišina! - zagrmeo je tai-'pan. - Šta ti, jedan Iskamen, znaš o Mung Pangu? Ili o Ćing Pangu? Između tebe i
tvoje smrti stoji samo tvoje prijateljstvo s Dai-Sanom. Omođiruova smrt je samo naša stvar. Da li ti je jasno?
- Savršeno jasno - reče Moići.
- Mi svetimo tu smrt čak i kad govorimo o njoj. Samo to treba da znaš - pljesnuo je jednom rukama. Ćei će te
ispratiti.
Bez ijedne reci izašao je iz sobe, krećući se neverovatno brzo za toliku težinu.
- Samo što mu nisam slomio onaj debeli vrat reče Kosori čim su izašli na Aleju Crne lisice.
Sledim Mesecom
67
j a ućutka i oni skrenuše desno. Nije morao da se okre-
• ja proveri da li ih prate oči Čing Panga. Nije žurio u hodu, ada je žudeo da što pre napusti ovaj deo grada, gde
je bilo upo-"Šte Ćing Panga. Nikome ovde nije moglo da se veruje jer su svi prodavci, trgovci, šetači, sveštenici,
zelenaši - bili u službi Zelenih.
- Nisam imao razloga da slušam pridiku one nakaze - besneo
je Kosori.
Moići ga pogleda, a osmeh mu zaigra oko usana
- Ta nakaza, kako je ti nazivaš, mogla je da te raščereči u svakom trenutku. Najmanje pedeset članova Ćin
Panga krilo se iza četvoro vrata one prostorije u kojoj smo bili.
- Ha!.- Bilo je sve što je Kosori rekao, ali Moići je znao da je impresioniran. - Znači li to da ćeš prestati s
istragom?
- Otkuda ti ta ideja? - pitao je Moići.
- Pojma nemam. Možda su pretnje onog Hotentota uticale na mene da to zaključim. Pojma nemam gde bih inače
došao na tu ideju - Kosori frknu.
Moići zabaci glavu unazad i nasmeja se, udarivši prijatelja po širokim plećima.
- Ne bih mnogo brinuo o Du-Singu, Kosori.
- Da, hoćeš da kažeš da pas koji laje, ne ujeda, pretpostavljam - glas mu je bio sarkastičan.
- Ne, ne. Nije uopšte to. Moram da budem obazriviji u svojim pokretima, to je. A možda uskoro i neću više biti
ovde. Sutra u jutro, verujem, Erent će imati informacije o onoj zemlji, Kin-tai i...
~ Ići ćeš tamo! - eksplodirao je Kosori.
- Da, mislim da ću to da uradim. Zapali smo u ćorsokak u ša'ang'seiu. Ako želimo da saznamo zašto su ona
dvojica ubijena, moramo da počnemo od Kintaia. Hoćeš li sa mnom?68
Erik van Lustbadt
- Ja? - Kosori se nasmejao. - Pobogu ne, ja nemam volje učestvujem u takvim stvarima.
- Bar malo razmisli o tome. Neću otići sigurno još nekoliki dana.
- U redu, usrećiću te, ali upozoravam te, rezultat će biti is - protrljao je ruke - hajde da sada zaboravimo na sve
te opasni stvari i provedemo neko vreme u Saito-gušiju.
Moići se nasmejao.
- To zaista zvuči primamljivo. Kosori se cerio.
- Bože, zar' si sumnjao?