sejn

3. 1E1'
D2EK SLEJD
CRNI ANĐEO
NiŠRO FORUM OOUR MARKETPRINT

4. EDICIJA VESTERN ROMANA
S E J N
Broj: 39
Glavni i odgovorni urednik:
Svetozar TOMIC
Urednik;
Zorka CIRIC .
k
Naslov originala:
Jack Slade
THE BLACK ANGEL
Recenzija:
Tomislav KETIG
Prevod i adaptacija:
Tomislav KETIG
Lektor:
Zorka CiRiC
Tehnički urednik:
Eerenc BARAT
Naslovna strana:
Ferene BARAT
Korektori:
Julija SMIT
Marija FEHER MAJER
Štampa: 9. VIII 1982.
Tržište: 16.VI1I 1982.
Izdaje i štampa NiSRO FORUM — OOUR MARKETPRINT. Novi
Sad. "'ojvodp Mišića 1 Glavpi i odgovorni urednik; Svetozar TO-
MlC; Urednik; Zorka CiRiC; Naslov originala: Jack Slade — THE
BLACK ANGEL Copyright; 1976 by Towe Publications INC, pre­
ma ugovoru sa GPA iz Minhena
Oslobođeno osnovnog poreza na promet, mišljenjem Pokrajinskog se­
kretarijata za obrazovanje, nauku i kulturu SAP Vojvodine broj
413-12/79 od 28. Ii 1979 godine.

5. Iznenada prasnu pucanj i Sejn se pognu u sedlu. Metak j«
udario tik kraj njegovog vraaca u pustinjski pesak.
Ponovo je imao sreće.
Ali, koliko još dugo?
Još od jutra, ta horda mu je bila za leđima. I sve ga j«
dublje gonila u pakao pustinje.
Ujutru su bila osmorica. Sada ih je preostalo još Šest. Dvo­
jicu je u međuvremenu skinuo iz sedla.
Sta je taj prokleti prepad trebalo da znači?
šejn nije nalazio nikakvo objašnjenje za to. Jutros je kre­
nuo iz Sasabe, malog meksičkog grada, nekoliko milja južno od
granice. Tri dana je proveo kod izvesne Romane Garaco. Svi
ljudi tamo zvali su je „senjorita” i bila je sa sigurnošću jedna
od najlepših žena koje je on do sada bio upoznao.
Romana Garaco. „Senjorita” . Ljudi su je zvali takođe !
„crni anđeo” .
Sejn je mislio na nju 1 posle jednog časa, kada se već uve­
liko nalazio na putu. A onda su se iznenada pojavili ovi nitkovi.
Prvo o'smorica. Sada još šestorica.
Sta bi to trebalo da znači? Šta oni hoće od njega?
Nikakvo blago nisu mogli od njega da izvuku. Bar ne vise
od pet stotina dolara, konja i oružja. Ali, zbog toga se jedan
ovakav izlet sigurno rtije isplatio.
Poterao je svog crnog konja u brži galop. Još jednom je
uspeo da poveća svoju prednost, ali je već sada znao da će mu
se oni ubrzo ponovo približiti.
Snaga vitkog vranca očigledno je popuštala. Trka mu je
padala sve teže.
Bilo je još samo pitanje vremena kada će se Sejn morati
zaustaviti i prihvatiti borbu s tim banditima.
A onda?
Zapadnjak se još jednom'osvrnuo i pažljivo osmotrio go­
nioce. Iznenada se trže.
Nije bilo sumnje. Bilo ih je još samo petorica.
Zar iL pre pola časa nije bilo više? Zar ih nije bilo šestoro?
Ili se on u paklu pustinje, dok je vazduh titrao od vreline sun­
čevih zraka, prevario kad ih je brojao?
Tako nešto se moglo dogoditi. To je Sejn znao iz iskustva.

6. k k - k S E J N -k k -k
Postojale su mnoge čudne prirodne pojave koje su mogle ite­
kako da zavaraju ljudske oči.
Šejn procedi neku psovku i jetko se osmehnu.
No, dobro. Onda ih ipak ima petoro. Tim bolje po njega.,
To povećava njegove šanse u eventualnom sukobu.
Primetio je kako konj odjednom počinje brže da grabi, i
kako ržući diže glavu. Znao. je šta to znači. Životinja mora da
je nanjušila neko mesto sa vodom', inače ne bi tako iznenada
pojačala svoj tempo. Još od jutra nije uneo ni kapljicu neke
tečnosti u sebe, a i njegov ždrebac nije pripadao onoj vrsti
pustinjskih konja, žilavih i izdržljivih, koji su mogli da pod­
nesu i dva i tri dana bez gutljaja vode. Zdrébac je bio puno­
krvno grlo, na neki način previše dresiran i odgajan, tako da
SIU u nijiemu mimoge paiiiricidine spoisioibnosti za preiživljiaivanje bile
potisnute u pozadinu i zakržljale.
Jednu milju dalje južno, uzdizala se jedna oniža grupa ste­
na iznad žutosmeđeg peska. Konj se usmerio prema stenama.
A Sejn ga je pustio da ide kud je namerio.
Neka vrsta mračnog zadovoljstva ga je ispunila. Tek sada
se nađe među tim stenama, moći će da se uhvati u koštac sa
svojim goniocima. Onda će ih naterati da igraju po njegovoj
svirci, čim. stignu na puškomet.
Ali, to su izgleda i gonioci shvatili, pa su sada naterali
svoje žilave pustinjske konje da još brže grabe napred. Brzo su
počeli da mu se približavaju i uskoro, je prasnuo prvi pucanj
iz puške, koji je zaparao vrelu tišinu pustinje.
Kugle su udarale opasno blizu iza Sejnovog konja u pesak.
On izvuče ,,vinčesterku” iz futrole u sedlu, prisloni je uz rame
i nanišani na jahača sasvim desno spolja, koji mu je bio naj­
bliži.
Pri trećem pucnju opazi kako se čovek zgrčio, podigao vi­
soko ruke i srušio se postrance s konja.
Ostala su, dakle, još samo četvorica!
£.ejn to '¿)omisli sa nekim gorkim zadovoljstvom, i potera
svog idrepca bliže scenama.
Još najviše dvadeset metara ležalo je između njega i spaso­
nosnog zaklona. Pognuo se u sedlu i snažno podbo vranca.
Taman kada je već projurio pola tog kratkog rastojanja,
bio je pogođen. Kugla mu je prodrla u desnu plećku. Udarac je
bio tako snažan da je poleteo put napred i udario o visoki rog
sedla.
Snažno je i bolno kriknuo i mamuznuo vranca. U istom tre­
nutku, snažan trzaj potrese telo konja pod njim. Životinja za-
njišta snažno, pa naglo stade kao da je natrčala na neki nevid­
ljivi zid.

7. 'k'k'k S E J N k'k'k
Šejn se baci iz sedla. Omamljen od rane u ramenu, neobič­
no se tvrdo prizemljio i pri padu ispustio iz ruke svoju „vinče-
sterku”.
Ždrebac se već srušio na kolena i klonu u stranu. Šejn opazi
opasnost po sebe, i otkotrlja se munjevito dalje udesno.
Još dOik se pravo nije ni zaustavio, tresnu teško konjsko
telo u pesak. Šejn je i ovaj put imao sreće. Da je zakasnio samo,
pola sekunde, sada bi ležao priklješten ispod umiruće životinje.
Četvorica gonilaca, koji su još bili udaljeni, priđoše bliže.
^Pri tom su bez prekida pucali, i Šejn shvati da mu se kraj
opasno približio.
On poče da puzi ka konju koji se više nije micao. Ispod
leša životinje virio je kundak „vinčesterke” . Zapadnjak pokuša
da izvuče pušku ispod mrtvog tela, ali bezuspešno.
Procedio je psovku, skočio i pognut pojurio što je mogao
brže ka stenama. Levo, desno i iza njega dizali su se od meta­
ka gonilaca stubovi peska. Jedan metak ga jako oprlji po des­
nom rebarnom luku, sledeći mu prošiša tako blizu obraza da
je osetio hladan vetar.
A onda je Zapadnjak uspeo. Bilo je to zaista pravo čudo.
Sada se nalazio među stenama koje su ga zaklanjale i koje su
kao zidovi tvrđave opasivale malu utolinu u čijoj se sredim
nalazio izdan vode.
Šejn se tako konačno nalazio u sigurnosti, ali nije gajio
nikakve iluzije o sebi. Jer, četiri lovca na njega su se nezadrži­
vo približavala.
Oni kao da su odnekud bili sigurni u to da on poseduje od
oružja samo revolver, inače se sigurno ne bi toliko približili.
Sada su dojahali, jedan za drugim, i zaustavili se na pede­
setak koraka od Zapadnj akovog skloništa.
Po prvi put je Šejn imao priliku da im se dobro zagleda u
lice. Prilikom munjevitog jutarnjeg prepada i očajničke trke
koja je sledila, to mu nije bilo moguće.
Radilo se o dvojici Meksikanaca, jednom melezu i jednom
Amerikancu. Šejn je čeprkao po svom pam.ćenju, ali je najzad
ipak zaključio da nikoga od te četvorice ranije nije video.
Ko su bili oni? I šta su uopšte hteli od njega?
Gonioci su nekoliko minuta razgovarali među sobom, a on­
da Amerikanac podiže ruku i povika.
— Dajemo ti poslednju šansu, hombre! Izađi iz svog zaklo­
na, podigni pri tom ruke!
— Šta vi hoćete od mene? — uzvrati isto toliko glasno
Zapadnjak. — Neka vas đavo nosi! Od mene nećete izvući ni­
kakvo bogatstvo!
Ona četvorica prasnuše u glasan smeh.
i Onda Amerikanac povika ponovo.

8. ★★★S E J N ★★★
■— Onda dobro, Sejne! Ja sam ti pružio šansu, ali ti nećeš
da Je prihvatiš. Mi ćemo te se i tako i tako dočepati. Ne umiš­
ljaj samo sebi da ćemo biti sentimentalni!
On dade znak svojim kompanjohima, i oni se razidoše u
stranu. Amerikanac se, međutim, ukopao u stavu iščekivanja
u sedlu. Imao Je tvrdo, obrijano^ lice, a iz njega su strujale neka
ledena hladnoća i divlja odlučnost.
Odakle je taj tip znao Zapadnj akovo ime?
Morala je postojati neka uzajamna veza, koju Sejn nije ni­
kako mogao da nasluti. ^
Ali kakva?
— Hej, mister! ~ viknu Zapadnjak, dok su se ostali po­
lagano gubili iz njegovog vidnog polja. — Odakle ti mene po­
znaješ?
Amerikanac se nasmeja ironično.
— Zar ti to zaista ne znaš, hombre? Ili želiš da nas smat­
raš budalama, a? Gde si na poslednjem mestu boravio?
Gde je na poslednjem mestu boravio?
U Sejnu se probudi konačno sumnja.
On je tri dana proveo u Sasabi, u meksičkom gradu pet
milja južno od granice. Tamo je upoznao onu lepu ženu.
Romana Garaco. Opet ona! Žena sa temperamentom pravog
vulkana. Stanovala Je u velikoj kući na šumom obraslom bre­
žuljku, dve milje jugozapadno od tog gradića. Kuća Je bila
bordel sasvim posebne klase. Sedam izuzetno lepih devojaka i
„senjorita” brinule su se za to da gosti budu usluženi na njihovo
najveće zadovoljstvo.
Već dugo nije svako mogao tamo da uđe. Samo izuzetni
gosti puštani su da prođu kroz tešku kapiju, ugrađenu u visoki
zid koji Je zgradu pretvarao u pravu tvrđavu. „Senjorita” je
lično proveravala svakog novajliju, i ukoliko Joj se muškarac
dopadao i uz to bio snabdeven dovoljnom količinom dolara ili
pezo.sa, bio Je prihvatan.
Kada bi uprkos toga tu i tamo dolazilo do nesporazuma,
pojavio bi se na sceni jedan muškarac i stvari bi vrlo brzo bile
ponovo dovedene u mir i red.
Bio to Jedan sasvim poseban muškarac.
Ka i)i se & Jijim z-.cačio, IjjlJe bi rau bilo da Je prethodno
načinio sopstveni testament. Jer, do danas taj tip nije još ni­
jednog protivnika ostavio u životu.
Sejn ga Je sada ugledao prvi put, ali mu je odmah bilo
jasno o kakvom se čoveku radi.
Bio Je to zaista Jedan neuobičajen tip.
Zvao se Tigar Apačez.
A zvali su ga i „Pas čuvar senjorite”.

9. ★★★ S E J N 'k'k'k
Sujetno i ponosno je nosio crnu odeću i cvetno-belu košu­
lju. Taj način, na koji se oblačio, pojačavao je zlokobni utisak
koji je iz njegove ličnosti strujao.
„Senjorita” je lično ispričala Sejnu o svom psu-čuvarii. Od
nje je Sejn saznao da Tigar Apačez brže puca i bolje pogađa
od svih drugih muškaraca koje je poznavala. I da je do sada
sve svoje protivnike ubio. Razlog za takvo njegovo ponašanje
ležao je u tome, što nije želeo da ostavi u životu nikoga ko bi
mu doćnije ponovo mogao postati opasan.
Te misli prostrujala su Zapadnjaku kroz glavu dok je zu­
rio u tog koščatog tipa, koji je tamo čekao nepomično.
—. „Senjorita” te je poslala? — povika Zapadnjak. — Je li
tako?
Covek klimnu glavom, cereći se.
— Zašto? — nastavi da se raspitkuje Sejn.
— Ja to ne znam. Želela je samo da joj donesemo tvoju
glavu.
Šejn poverova da nije čuo dobro.
Baš je to bila neka ,,senjorita” !
To je ipak bilo čisto bezumlje. .
On s njom nije imao ni najmanju prepirku. Baš naprotiv.
Romana Garaco ga je pitala zar ne bi mogao ostati kod nje
duže vreme. To je samio po sebi govorilo d'oivoijino. A sada ckvo
ovde!
Šejn začu prigušen topot kopita. Sa zapada, istoka i juga
približavala su se sada ona trojica Apačezovih kompanjerosa.
Za nekoliko minuta oni će ga sa sve četiri strane istovremeno
napasti, i to će za njega predstavljati bez ikakve sumnje smrtnu
presudu.
U plećki je osetio potmulo žiganje. Metak nije prodro jako
duboko, ali uprkos tome, morao ga je odstraniti iz mišićnog
tkiva. Ako to ne uspe da uradi, rana će se sve više inficirati,
sasvim upaliti i on će polako umreti od trovanja krvi.
Prokletstvo! Bila je to paklena situacija.'
Četvorica ubica su stezali obruč oko njega, a on sam imao
je kuglu u ramenu. To ni u kom slučaju ne može krenuti na
dobro.
Čak i ako bi mu uspelo da se odupre uspešno toj četvorici,
ko bi mu zatim izvadio metak iz rane? On sam: ne bi mogao
nikako rukom dopreti do tog mesta.
Uzeo je revolver' u ruku i nanišanio preko ivice stene na
jahača, koji je još uvek tamo, na čistini, oklevao. 'Već je hteo
da pritisne kažiprst i povuče obarač, ali, onda se ipak predo­
mislio i odustao od toga.
U do<bošu je imao samo šest metaka. ''

10. ★★★S E J N
Mogao je samo šest puta da opali, a onda je mogao sa pu­
nom sigurnošću da računa da neće imati vremena da ponovo
napuni oružje.
Zbog toga je morao štedljivo da se odnosi prema municiji
1 da sebi ne dozvoli ni jedan jedini promašaj.
Topot ostala tri konja bivao je sve jači i jači. Sada je jedan
od tih napadača opalio metak i ispustio snažan, prodoran krik.
To je bio opšti signal za napad.
Amerikanac podbode svfog konja mamuzama. Držao se na
životinji, stežući je samo butinama, a obema rukama držeći
svoju pušku.
Sve se odvijalo nepojmljivo brzo. Sejn je računao sa svim
samo ne sa jednim takvim surovim, beskompromisnim napa­
dom kakav su izvodili ta četvorica ubica.
Ali on je, kao i uvek u sličnim situacijama, unutra u sebi,
bio ledeno miran.
Kao neman koja bljuje vatru, nasrnuo je Amerikanac na
njega, neprekidno pucajući iz svoje „vinčesterke”.
Sejn je sačekao dok se taj tip nije dovoljno približio, a on­
da se munjevito uspravio iza svoga zaklona.
Potrebno mu je bilo samo jednom da.opali. Opazio je d^
je čovek bio pogođen i da se odmah srušio.
Ostala trojica protivnika su u istonr. trenutku prodrli u
kotlinu, Sejn odskoči ^udesno, gde mu je nekoliko blokova ste­
na nudilo oskudan zaklon. Usred skoka dostigao ga je prvi me­
tak. Ovaj put je pogodio njegovu natkolenicu. On kleče na
kolena, pogleda u odblesak iz cevi i uzvrati vatrom.
Bio je ispunjen nepokolebljivom, mračnom odlučnošću. Ovo
mesto je sve više ličilo na poslednju stanicu njegovog lutalač-
kog života. Ali, kao da mu je to nekako bilo svejedno.
On je već često bio u ovako opasnim situacijama i gledao
smrti u oči. Možda je to bilo ono što ga je najviše izdvajalo
od ostalih ljudi.
Kao da je iz njega izbio neki pradavni, divlji instinkt, on
više nije mislio ni na šta drugo sem da što više protivnika po­
vede sa sobom u večna lovišta. Grozničava želja za ubijanjem
ispunila ga je kao nikada ranije, a sem nje, osećao je u sebi
još samo gorčinu zbog besmislenosti cele ove borbe.
Pucao je koliko je mogao brzo. Po treći put ovog dana
bio je pogođen, a onda je iznenada nastala tišina.
Dim od baruta vukao se oko njega. Tri konja bez jahača
otkasala su ka izdani s vodom. Melez i oba Meksikanca ležali
šu na vrelom tlu i više se nisu micali.
Sejnu klonu ruka s revolverom. Oružje je bilo ispražnjeno,
ali na to u ovom trenutku nije mislio.

11. S E J N 'k 'k *
Bilo je pravo čudo da je on iz svega ovog Izvukao živu
glavu.
Ali, da li je zaista?
Na tri mesta na telu osećao je jake bolove. U desnoj pleć­
ki, u levoj natkolenici i u levoj rnišici gde ga je udario treći
metak.
S naporom se podigao i pokrenuo. Hteo je da siđe do iz­
dani s, vodom, želeo je da pre svega ostalog ugasi žed, a onda
da zbrine svoje rane onoliko koliko može.
Načinio je tek prva dva koralca, kad se iznenada ukoči.
Između stena na južnoj ivici utoline pojavio se jedan čovek.
Šejn ga je prepoznao odmah.
Bio je to Tigar Apačez, ,,senjoritin” pas čuvar. Sa revol­
verom u ruci pojurio_ je na Zapadnjaka. Sejn nije ni pokušao
da podigne svoju ruku s ,,koltom” . Bilo bi to potpuno besmi­
sleno, jer nr.u je aoboš revolvera bio prazan.
Na sedam koraka od Zapadnjaka Tigar Apačez stade. U
početku je izgledalo kao da odmah hoće da puca. Ali u među­
vremenu je opazio đa Sejn nema mogućnosti da se brani'
„Senjoritin” pas čuvar se surovo isceri.
Stajao je tamo kao glasnik smrti. A Sejn se osećao kao
osuđenik koji stoji pred nekim streljačkim strojem.
Crno odelo, bela košulja i crna mašna, cela spoljašnost
Tigra Apačeza delovala je demonski, preteće,
Već sada je Zapadnjak znao da od to.>T krvoloka ne treba
da očekuje nikakvu milost. I znao je takođe da niko drugi ni.ie
ovog nemilosrdnog ubicu napujdao na njega,^ nego baš ta „se­
njorita” , odnosno, „crni anđeo” .
„Crni anđeo” ...
I nehotice, morao je da pomisli na to da je on Romanu
GaraeO’ Uvek tako zvao kada je bio nasamo s njom.
Kako se strašno razočarao u nju!
— Sta je. Tigre? — upita on mirno. —■Šta se bilo desilo?
Zašto te je ona poslala za mnom?
Glasnik smrti „crnog anđela” se cerio demonski;
— Izgovori svoju poslednju molitvu, Sejne! — odvrati. —■
Za deset sekundi bićeš mrtav.
— Do đavola! — opsova Ijutito Zapadnjak. — Zar nećeš
ni sad da mi objasniš šta se ovde ...
Tigar Apačez ga prekide hladno.
— Ostaviću da ti to satana lično ispriča, gringo!
Polako je podigao revolver i cev se usmerila tačno u šej-
novo srce.
Jesi li se pomolio? — upitao je cinično. — Depet sekun­
di je upravo isteklo.

12. •kir-kSE'JN'kk-k
Sejn je ćutao. Nije imalo nikakve svrhe ovde još nešto
reći. Ovaj hladnokrvni, krvožedni ubica će pucati. A Sejn nije
nazirao nikakvu šansu. Ni traga od mogućnosti da umakne
smrti.
— Dobro — procedi Tigar Apačez suvo. — Isteklo j e . . .
Pucanj zagrme. Sasvim nesvesno, ispusti Zapadnjak glasan
krik i baci se potpuno refleksno u stranu.
Ali, to je bilo uzalud.
Metak ga udari u grudi. Osetio je vrelinu, bol koji je žario.
Strašan plamen izgledalo je kao da mu se širi po ćelom' telu,
od glave do pete, i kao da je hteo da ga predvoji na dve polo­
vine. Poverovao je da lebdi i nije više bio svestan toga da još
uvek stoji na obe noge. Njihao se kao stablo koje je tresao
neki strašni orkan. Ceo svet počeo je da se okreće pred nje­
govim očima, i kao iz velike daljine, začuo je jedan strahoviti
krik.
A onda ponovo odjeknu pucanj.
I taj prasak je Zapadnjak čuo kao iz velike daljine. Pove­
rovao je da je to Tigar Apačez još jednom pucao u njega, da
ga konačno dokrajči.
Ali, ovaj put nikakva kugla nije udarila u njegovo telo.
U svakom slučaju, nije više osećao nikakav bol.
Klonuo je na kolena i lagano pao unapred, ničice ka tlu.
Još jednom je sa naporom podigao glavu. Borio se poslednjim
ostacima snage i volje za životom, protiv nesvestice koja je
nailazila. I još jednom je, pri čistoj svesti, imao osećaj da upija
u sebe sve što ga je okruživalo.
Opazio je plavo nebo, sive stene, žuti pesak i površinu
vode u izdani koja se svetlucala na suncu. Opazio je i neko­
liko nepomičnih prilika koje su ležale u pesku, samo Tigar Apa­
čez kao da je odleteo u vazduh.
Umesto tog krvoloka opazio je Zapadnjak jednu drugu
priliku. Crn i krupan, kao da je, tik kraj Šejna, izrastao sa
plavog horizonta. Bila je . to prilika muškarca bele, kovrdžave
brade, koja mu je prekrivala čak i grudi.
Šejn se nasmeši umorno.
Pred njegovim očima poče sve ponovo da se okreće.
— Jesi li ti Gospod Bog? — čuo je sebe kako šapuće, a
onda mu glava klonu nadóle. Pred njegovim očima raširila se
noć.
U tamno odeyeni muškarac bele brade naže se nad Zapad­
njakom i okrete ga pažljivo na leđa. Podigao je desni Sejnov
kapak, pogledao pažljivo u ženicu i promrmljao nekoliko tihih
reči u svoju belu bradu.
Onda se izgubio iz utoline među stenama i vratio se posle
izvesnog vremena nazad, sa koščatim sivim konjem.
10

13. ★★★S E J N ★★★
Duboka tišina vladala je unaokolo, oko izdani. Na čelično-
plavom nebu pojavile su se sitne tačkice. Lešinari su već počeli
da se kupe. Kao i uvek, prvi su namirisali smrt. . .
II
Duboko u podsvesti začuo bi Sejn s vremena na vreme
konjski topot i istovremeno imao osećaj da se nalazi u malom
čamcu koji se ljulja usred orkana po okeanu.
Bio je to samo kratak trenijtak kada se razbudio kao iz
nekog zlokobnog sna. Odmah zatim, potonuo je ponovo u du­
boku nesvesticu, i nije opažao ništa od bolova koji su mu ras-
trzali telo. I tako, nije bio svestan ni toga da leži potrbuške
na leđima konja, kojim je bio transportovan kroz pustinju.
Tek docnije, vratio se bio na nekoliko minuta potpuno u
stvarnost. Bilo je to dok je, neko gurao u njegove grudi usijano
željezo.
Kriknuo je, otvorio širom oči, hteo da se izvije od bola,
ali, nije mogao da makne ni rukom ni nogom.
Bio je čvrsto vezan za neku tvrdu podlogu, najverovatnije
za neki sto.
— Mirno, samo mirno — brundao je neki duboki glas. .
Sejn je razrogačenih očiju zurio u jako svetio svetiljke sa
stropa. Onda se pojavi bradato lice na toj svetlosti, lice koje je
već jednom video.
— Ja sam te čvrsto vezao remenima, Sejne — reče starac.
— To je bila jedina mogućnost. Inače, uopšte ne bih bio u
stanju da ti izvučem iz tela te komade olova ... Uoistalom, pra­
vo je čudo da si još u životu. To možeš da zahvališ jedino vi­
šim silama. One su držale svoju ruku nad tobom. Njihova volja
je prevagnula... Hajde, pij! To će ti činiti dobro.
Prislonio je Zapadnjaku neku bocu na usne i oštri viski po-
teče kao tečna vatra niz Sejnovo isušeno grlo. On sa naporom
proguta i nasmeši se zahvalno, kad je stari sklonio bocu sa
njegovih usana.
— U početku sam zaista verovao da si bog — reče ranje­
nik. — Pomislio sam da sam već stigao u večna lovišta, pošto
me je Tigar Apačez mecima skinuo s nogu.
n

14. ■k'k'kŠ E J N-kk-k
'■— Ja nisam bog — odvrati stari ozbiljno. — Ja nisam ni­
šta više nego njegovnedostojni sluga. On me je tačno u pra­
vom trenutku uputio na pravo mesto. Samo tako sam mogao
da ti pomognem, Sejne. Stigao sam tamo baš kad je Tigar
Apačez hteo da opali drugi metak u tebe.
— I onda? — upita Zapadnjak uzibuđeno.
— Ja sam pucao pre nego on — objasni stari. — Sada on
leži među ostalima.
— I kome imam da zahvalim za svoje spasenje?
— Ja sam Džozef Mek Eligot. Nalaziš se na mojoj maloj
farmi, sine moj.
— Sa koje strane granice se nalazimo? — raspitivao se
Sejn i dalje.
— Južno od nje, dakle, u Meksiku.
— Koliko ja vidim, ti si ipak Amerikanac. Podnosfe li tb
ljudi ovde?
Džozef Mek Eligot ozbiljno klimnu glavom.
— Ovo je sarr.o jedna mala, nerentabilna farma na ivici
pustinje — objasnio je. — Ubeđen sam da se nikada nijedan
Meksikanac ne bi dobrovoljno naselio u ovoj pustoši. Ali, mi
rado živimo ovde i mi volimo surovi život, pun oskudice. To
je volja neba koje nas je ovde poslalo.
Reči starog čoveka zvučale su ozbiljno i bile prožete du­
bokom verom u sudbinu. Celim svojim bićem on je podsećao
na nekog propovednika. Ali, to je bio čest slučaj u ovim suro­
vim krajevima. Preslabi da nadu dovoljno snage u sebi za samo­
održanje, ljudi su je nalazili izvan, odnosno iznad sebe.
Sejn se, međutim, još jednom trže.
Nešto u tome nije se uklapalo. Nešto nije bilo u skladu s
tim čovekom, koji je spolja delovao zaista kao propovednik.
A onda je Sejn shvatio šta.
U sivim očima boje dima starog čoveka goreo je plamen
koji je palio. To, međutim, nije stalno bio slučaj. Oči bi mu se
samo nakratko zažarile dok je govorio o surovom, punom osku­
dice životu i o tome da je to viša volja, da čovekov put bude
posejan oskudicama i nevoljama.
Alkohol je širio prijatnu toplinu u Sejnovom trbuhu, a sa
toplinom stizao je i unr.or.
Zatvorio je oči i znao je da će ubrzo zaspati. Ali, pre toga,
zanimalo ga je još jedno pitanje.
— Ti ovde ne živiš sam, Mek Eligote? — promrmljao je,
držeći pri tom oči otvorene.
— Zovi me po mom imenu — predloži stari. — To zvuči
mnogo prijateljskije. Govori mi zato Džozef. To je ime koje
gospod voli... Zar ti nemaš kršteno ime, Sejne?
Zapadnjak se nasmeši gorko.
12

15. ★★★ S E J N 'k'k'k
— Imao sam* jednom jedno — odgovori. — Ali, to je, čini
mi se, bilo još pre nekoliko večnosti. Ja sam zaboravio to ime,
Džozefe ... Hoćeš li sada da mi odgovoriš na ono moje pitanje,
Ponovo je otvorio oči i otkrio trag gorčine na izbrazdanom
licu starca.
— Ti si sasvim dobro čuo — odgovori Mek Eligot. — Re­
kao sam „mi” iako to više ne odgovara istini. Kada sam se pre
dve godine bio spustio čak ovamo, nisam još bio sam. Sa mnom
su bila moja tri sina: Kaleb, Efraim i Ruben. Bila je sa mnom
i Ester, moja kćerka. Svi su me oni napustili. Nisu više mogli
da izdrže život u ovoj usamljenosti. Poslednja me je napustila
Ester. Sada je upravo dva meseca kako je otišla.
Uspravio se i njegovo lice iščeze iz svetlosnog kruga lampe.
— Ti moraš sada da spavaš, sine moj — reče, — Ja ću te
cdvezati s ovog stola, a onda ću te odneti u krevet. To je Este-
rin krevet. Ona sigurno neće imati ništa protiv toga ...
Uzdahnuo je i popustio kožne remene i konopce kojima je
bio čvrsto vezao Zapadnjaka, da se ovaj za vreme teške ope­
racije ne bi micao.
Šejn je želeo sopstvenom snagom da se uspravi, ali ga nje­
govi mišići nisu slušali. Ležao je kao prikovan i osećao se sko­
ro kao bespomoćna beba.
Stari se osmehnu.
— Ja sam ti stavio u viski jedno indijansko sredstvo za
spavanje — objasnio je. — To sam uradio u tvom interesu.
Istovremeno ćeš duboko i čvrsto spavati, i nećeš u snu činiti
nikakve nesvesne pokrete koji bi mogli još više da ti pogor­
šaju tvoje povrede.
Sejn ne odgovori.
Osećao se iznenada pritisnut nekakvim umorom, koji je
bio sasvim blizu stanja nesvestice. Celo njegovo telo, od vrha
palčeva na nozi pa do temena, izgledalo mu je kao na Je na­
punjeno olovom. Bio je ukrućen kao daska, dok ga je stari
čovek uzeo na ruke i odvukao u jednu drugu prostoriju.
Džozef Mek Eligot mora da je bio nabijen neverovatnom
snagom. U njegovim’ rukama izgledao Je Sejn lagan kao pero.
Ni najmanji znak naprezanja nije se mogao opaziti na star­
čevom izbrazdanom licu.
Zapadnjak je zaspao odmah, čim ga je ovaj neobični stari
čovek položio na krevet.
Minut ili dva, ostao je Džozef Mek Eligot da stoji kraj
Sejnovog kreveta, gledajući u zaspalog ranjenika. Pri tom se
osmehivao zadovoljno.
— Gospod te je meni poslao sa mudrom namerom — pro­
mrmljao je tihe za sebe —. Ti ćeš biti sredstvo kojim ču uni­
štiti svoje neprijatelje.
13

16. 'k'k'k Š EJ N
Pošto je izgovorio te reči, ugasio je malu svetiljku i izašao
U veliku prostoriju kraj ove, koja mu je istovremeno služila i
kao dnevna soba. Obrisao je sto na koji je bio položio Zapad­
njaka, a onda se zadovoljno spustio u jednostavnu naslonjaču
od pruća, i uzeo u ruke debelu knjigu povezanu u kožu, koja
je ležala na malom stolu kraj naslonjače. Bila je to, jasno, bi­
blija.
Džozef Mek Eligot poče da čita. Njegovim licem raširio se
izraz dubokog spokojstva, i samo ponekad bi se u njegovim
zadimljenosivim očima pojavilo divlje svetlucanje.
Iznenada je oslušnuo i podigao glavu. Odložio je bibliju u
stranu, ustao i posegao za repetirkom „spensericom” koja je
stajala naslonjena na kamin sazidan od komada lokalnog stenja.
Ostavio je svetio da gori, dok je prilazio vratima. Pre ne­
go što je otvorio vrata priljubio je pušku tik uza zid kraj iz­
laza, da čovek spolja ne bi mogao da opazi oružje. Bio je to
položaj iz koga bi munjevito mogao da je podigne u slučaju da
zapreti nekakva opasnost.
Sejn bi se sigurno začudio kada bi ugledao tog bogobojaž-
Ijivog starog čoveka u takvom stanju. Jer, Džozef Mek Eligot
sada više ni u kom slučaju nije izgledao kao neki bezopasni
farmer, već više kao stari, iskusni vuk.
SmeSkajući se, prekoračio je preko praga svoje krovinjare.
Pri.roi-tiwna nestrašica štitila ga je pretío dana od suinčame jare.
Sada, u noći, bacala je duboku senku na mesečini.
, Jedan usamljeni jahač približavao se malom imanju. Mek
Eligot ugleda njegovu siluetu na bledoj mesečini i poče da
klima glavom, dok je nešto nejasno mrmljao sebi u bradu.
Na njegovom licu igrao je izraz iščekivanja.
Ostavio je vrata otvorena i Iskoračio iz duboke tame pod
nastrešnicom napolje, na mesečinu.
Jahač se polako približavao. Negde ja zameketala jedna pd
Mek Eligotovih poludivljih koza, koje je držao. U primitivnoj
šupi, koju je podigao kraj kuće kukuriknuo je petao.
Tik pred Džozefom Mek Eligotom, jahač zauzda konja. Sta­
rac poseže za uzdama.
— Nisam te očekivao da ćeš se vratiti tako rano, Ester —
rekao je- — Jesi li već nešto uspela da postigneš?
— Imala sam sreće — odgovori zvonki devojački glas. —
Sve je išlo mnogo lakše nego što smo mi sebi predstavljali. Ali,
odsada, moraćemo biti vrlo oprezni, Moraćemo sebi da ostavi­
mo vremena, oče.
Ester Mek Eligot elastično kliznu s konja. Nosila je far­
merke i crvenu pamučnu bluzu ispod koje su se njene grudi
jasno ocrtavale. U kukovima je bila možda malo preširoka, ali
1«

17. ■k'k'k S E J N * * i e
inače je njena figura srednjeg rasta bila dobro i proporcionalno
skrojena.
Nemarnim pokretoro ruke skinula je okrugli, slamni „sora-
brero” i njena crvena kosa zasijala je na mesečini kao polirani
bakar.
Džozef Mek Eligot položi obe ruke na ramena svoje kćeri
i zagleda se prodorno u nju.
— Imaš ga zaista? — upita nestrpljivo, kao da ne može
da dočeka odgovor. —■Ili si se samo šalila sa mnom?
Ona se munjevito osmehnu i zabaci glavu, tako da je njena
dugačka crvena kosa zalepršala po ramenima kao zastava.
— Imam ga zaista — odgovori ponosno. — Imam ga, oče.
Bacila mu se oko vrata, stisla se uz njega i poljubila ga u
oba obraza.
— Oh, oče, ti uopšte ne možeš verovati koliko sam srećna.
Sada su loša vremena konačno pri kraju.
— Hvala nebesima — izgovori starac nekako svečano. Onda
podiže pogled ka nebu, prepunom zvezda i nastavi molećivim
glasom. — Molim ti se, bože! Drži i dalje svoju zaštitničku ruku
nada mnom i mojim stadom koje mi je verno. Amen!
Pustio je svoju kćer i prekrstio ruke. Neko vrertie stajao
je još tako, pun nadahnuća i zurio uvis, u svetlucajuće zvezde.
Devojka je ćuteći čekala dok nije *počeo ponovo da govori.
— Kako si to uspela? — upita je.
~ Ukrala sam ga. Tiho i s uživanjem se nasmejala. —
Na mene nije pao ni najmanji tračak sumnje, oče. Ona je svog
psa čuvara Tigra Apačeza i rulju ostalih ljudi poslala u poteru
za izvesnim Sejnom. Bila je čvrsto uverena da ioi ie taj Sejn
ukrao njen plan.
Ponovo se nasmejala.
Džozef Mek Eligot klimnu ozbiljno glavom.
— Nešto slično sam i ja već pomislio — izgovori tiho. —
Taj Sejn leži u tvom krevetu, dete...
Sada se ona odjednom uozbiljila.
— On leži u mom ...
Naglo je umukla, vrteći u neverici glavom, stisnuvSi pune,
čulne usne, tako da su se pretvorile u tanku crtu.
A onda, posle nekoliko sekundi, prasnu uzrujano.
— Sta tc znači, 0Č2 ? Kako se to moglo dogoditi? Mi n«
možemo da zadržimo tog čoveka pod našim krovom. To Je ne­
moguće. Njegovo prisustvo će nam razoriti sve planove. On mo­
ra odavde!
Mek EUgot mirno odmahnu rukom.
— Čovek je teško ranjen — objasni na svoj ozbiljni, pro-
povednički način. — Potrebna mu ie nega i najmanje dve sed-
IS

18. Hf-k'kSE'JN'k'kic
Ulice mirnog ležanja. Sopstvenom snagom on ne može đa ode
odavde.
— Onda ga ubij! — prosikta devojka žustro. Ubij ga,
oče! Jer, taj čovek će nam doneti samo nesreću. Ja samv u me­
đuvremenu veoma dobro upoznala „senjoritu” . Ona neće imati
mira dok ne sazna da je taj Šejn mrtav. A kada sazna da smo
mu mi pomogli, napujdaće svoje ubice i na nas.
Džozef Mek Eligot nabra čelp. Gledao je uvređeno svoju
kćer, jer njene reči jednostavno nije mogao da shvati.
— Da li si ti to zaista ozbiljno mislila, Ester? — upita je
nakon toga mračno i strogo. — Ja bi trebalo da ubijem jednog
ranjenog, bespomoćnog čoveka? Ne, moje dete! Nikada ja to ne
bih bio u stanju. Ja se držim reči koje stoje u bibliji. Tamo pi­
še: „Ne ubij!” . . . I toga ću se i dalje držati.
—■Ali, radi se o nama svima, oče! — pdvrati devojka uz­
rujano. — Pod ovim okolnostima mi možemo ponovo izgubiti
sve na čemu smo toliko dugo radili... Želiš li ti to zaista?
Starac je ponovo uvređeno zurio u nju.
— Ester — prošaputao je. — Zar si se zaista toliko pro-
menila za tako kratko vreme? Jesi li još uvek ona ista Ester
Mek Eligot koja me je napustila pre dva meseca? Je li tvoje
srce postalo toliko hladno i tvrdo?
Ona obori pogled ka zemlji. Onda ponovo podiže i zabaci
glavu i ošinu oca plamenim pogledom.
— Da — prasnula je divlje. — Verujem' da sam se stvar­
no potpuno promenila. Ovako nešto nikada ne prođe, a da ne
ostavi svoj trag. Zar ti to nisi znao pre nego što si me poslao,
oče?
Sada je starac bio taj koji je oborio pogled i ostao da stoji
pognute glave. Dugo je on tako stajao, očevidno duboko potre­
sen u sebi.
— Moj bože! — prošaputa najzad uzrujano. — O, moj bože!
Sta sam ja samo napravio! Kako sam se samo ogreSio! O svoje
rođeno meso i krv sam se ogrešio kad sam ...
Od uzbuđenja on umuče. Ali je i dalje stalno u neverici
vrteo glavom. Devojka mu obvi ruku oko vrata i priljubi se
uz njega.
— Ne treba uopSte sebe da prekorevaš, oče — rekla je
meko. — Tako loše ipak nije bilo. Samo u početku to me je
koštalo muka. Bilo je potrebno veliko samosavlađivanje. Naj­
gore je bilo dok sam se prvi put naga prikazala pred očima
stranog muškarca. I dok sam ja ...
— Ćuti! — prekide je stari .— Molim te, ne govori više o
tome.
Nasmešila se.

19. * 'k -k S E 2 N 'k k if
— Ti stvarno sebe nepotrebno prekorevaž, oče. To je samo
u početku bilo gadno za mene. Kasnije uopšte više nije. Napro­
tiv. To mi je kasnije pričinjavalo uživanje. Upoznala S£un jedan
sasvim drukčiji svet, jedan svet koji mi više nije izgledao taka
loš i pokvaren, kako si mi ga ti uvek slikao.
Po očevom licu raširiše se zapanjenost i neverica^
— Ji li ti to ozbiljno govoriš, devojko?
Klimnula je potvrdno glavom.
— To se više ne može promeniti, oče. Ja volim taj život
koji sam upoznala kod „senjorite”. I trebalo bi docnije da po­
stane još mnogo, mnogo lepše... Zbog toga takođe mislim da
Sejn treba da se izgubi... Jesi li ti to reliao da je ranjen? Ka^
ko je onda došao do nas? Na to pitanje mi još nisi odgovorio.
— Cuo sam pucnje, napolju u pustinji — poče stari tiho.:
— Jednog čoveka su gonili. Odmah sam izjahao i otišao u Ti­
nahu Laredo. Šejn se hrabro borio i uslrelio četvoricu gonilaca.
Stigao sam u istom trenutku kad je onaj krvolok hteo da do­
krajči Sejna pucnjem iz potaje. Onako ranjenog. Ja sam pre­
duhitrio Tigra Apačeza.
“ On je mrtav?
— Da.
Ester Mek Eligot je razmislila brzo.
— To je stvarno naša sreća — zaključila je. — A takođe
i Sejnova sreća. Zar niko od njegovih protivnika nije više u
životu?
— Verujem da su oni svi mrtvi.
Devojka zamišljeno klimnu glavom.
— To je dobro za sve nas. Onda takođe nema viSe nikoga
ko bi mogao da nas izda.
Izgovorila je to smeškajući se, i takvim glasom, kao da je
sve što se dogodilo bilo potpuno normalno.
— Kako je to bilo sa Sejnom? — raspitivao se stari, —
Zašto je ,,senjoritina” sumnja pala baš na njega?
Slegnula je,ramenima i nasmejala se tiho.
— To je bio sarr-o slučaj, oče — odgovorila je. — Sejn j«
bio „senjoritin” miljenik. On je takav muškarac u koga se sve
žene odmah zaljube kada mu ugledaju lice. On je nešto izu­
zetno. Zbog toga ga ie, dabome, i „sisnjorita” odmah uzela pod
svoje. Ostao je tri dana kod nje. A prošlog jutra, morao je aa
se rastane od nje. Malo kasnije, ona je utvrdila da papiri više
nisu na svom mestu. Onda je ona, naravno, počela da smatra
Sejna za lopova. I odmah je napujdala Tigra Apačeza da pođe
za njim. Popodne sam se i ja tražila da me pusti, govoreći joj
da moram još jednom da posetirr. svog bolesnog oca.
Klimao je zamišljeno glavcia i viSe puta se pogladio pe
kovrdžavoj, beloj bradi.

20. 'k k i r S E J N 'k 'k i r
— Nadam se da nisi načinila nikakvu grešku — promrm­
ljao je oklevajući. — „Senjorita” je mudra. Njoj će sigurno da
padnu na pamet ódredene misli, kada se Tigar Apačez ne bude
više vratio. Ako se onda desi da posumnja na nas, bićemo iz­
gubljeni.
Ester otkopča dugme svoje bluze i posegnu u izrez. Stari
obori pogled Icada se deo jedrih i bujnih devojčinih grudi po­
kazao u izrezu.
Podigao je pogled tek kad mu je pružila mali svitak per­
gament papira.
— Evo ga — rekla je mirno. — To je druga polovina pla­
na. Mogli bismo za nekoliko časova da krenemo i da počnemo
sa traganjem. Za dva ili tri dana bićemo već na Sijera Saurahi-
pi. I ako tada stvarno budemo našli blago, moći ćemo konačno
da se izgubimo. Na sever. U Sjedinjenim Državama ćemo konač­
no biti u sigurnosti. Kada budemo preprodali blago, postaćenio
bogati i moći ćemo radi naše zaštite da držimo telohranitelje.
Već sada mogu sebi da predstavim kako će sve to biti lepo.
Velika kuća u Kaliforniji, sa poslugom, koja će nam svaku že­
lju čitati iz očiju. Nosiću nakit i lepu odeću i ...
— Još nije dotle došlo — prekide je namrgođeno otac. —
Mi još ne znamo da li ćemo to blago ikada uopšte naći. Moglo
bi, na primer, biti sasvim moguće da taj plan uopšte nije tačan.
Ili da je još pre mnogo godina neko drugi naleteo na skroviSte
i pokupio dragocenosti Kordilja.
— Ali, ti si; sam svojevremeno rekao da je onaj fratar koji
ti je dao polovinu plana bio častan čovek od poverenja, na ko­
ga se možeš osloniti. On ti je taj svitak pergamenta bio dao
dok je ležao na samrtnoj postelji. Možeš li ti sebi da predsta­
viš da će jedan častan čovek kao što je bio taj otac Marko la­
gati dok leži na samrti?
Stari zavrte glavom.
— Lagao mi sigurno nije — promrmlja. — Onaj ko je la­
gao bio sam ja. Jer, ja sam mu bio obećao da ću plan predati
njegovom gvardijanu u samostanu San Ignacijo. Ali, iz tih
stopa sam se zavukao u ovu usamljenost i na sopstvenu ruku
jgo&e sa prethodnim istraživanjima.
Dok je to govorio, polako je odmotavao pergfmient i pre­
traživao tamne linije na požutclom listu papira.
— Imaš li zbog toga grižu savesti? — upita ga njegova
kćerka podrugljivo. — Ne treba uopšte da je imaš. Učinio si
samo ono što bi i svaki drugi na tvom mestu vičinio.
Oćutao je na njene reči i otišao do kamina, sazidanog od
Stenja. Tamo zavuče nož u finu pukotinu između dva kamena
i rasklima jedan kamen iz zida kamina. Zavukao je ruku u
otvor i njegova se ruka uskoro ponovo pojavi iz otvora sa dru-

21. ic ir ir S E J N k 'k 'k
gim svitkoro pergamenta. Onda on priđe stolu, raSiri listova
pergamenta jedan kraj drugog i približi ih sasvim.
Ester je uzela svetiljku sa jedne kuke na ziđu, zapalila ja
i ušla u malu sobu u kojoj je ležao Zapadnjak.
Svetlost lampe pade na lice spavača.
Ester Mek Eligot stajala je neko vreme nepomično i zuril*
u Sejna.
Onda se naglo okrete i ponovo izađe iz sobe.
Zapadnjak je i dalje spavao duboko i čvrsto. On niti je
primetio devojku, niti je čuo i jednu jedinu reČ od onoga e
čemu su razgovarali Ester i njen otac.
Da je, međutim, znao šta se ovde stvarno odigrava, sigui>
no bi se u budućnosti mnogo šta desilo drukčije.
Ovako je, naprotiv, sudbina nemilosrdno jurila svojim to­
kom ...
m
Bilo je blizu osam ujutru kada se Sejn prvi put iz svog
dubokog sna probudio. Sunčani zraci padali su kroz mali pro­
zor i osvetljavali unutrašnjost oskudno nameštene sobe.
Zapadnjak htede da se uspravi, ali je još uvek bio svim
udovima kao prikovan za postelju. U glavi mu je još potmulo
tutnjalo i brujalo, ali, na mestima gde je bio pogođen mecima
nije više osećao bolove. Oko njega je vladala tišina.
Pomislio je na starca koji mu je bio spasao život, i upitao
se gde bi se Džbzef Mek Eligot sada mogao nalaziti.
Iznenada mu se učini da čuje neki tihi, šapćući glas.
Napregnuto je oslušnuo, ali, šum u njegovim ugima bio je
tako jak da pojedinačne zvuke nije mogao da razdvoji jedne
od drugih.
Možda se ipak bio prevario i u blizini uopšte niko nije
govr,' '.0.
Zeleo je to tačno da sazna.
— Helo, Džozefe! — povikao je, ali, ono Sto je izašlo iz
njegovog grla nije bilo ništa više od uzrujanog mucanja.
Nikakav odgovor. Prokleto brujanje u njegovim ušima se
tim više pojačavalo što je on više naprezao sluh.
Do đavola! Zar ovo ponovo nije bio nekakav zvuk? Zar to
nisu bili koraci? Zar to nisu zaškripala neka vrata?
Sejn zatvori oči o pokuša da se opusti i .smiri. I buka u
njegovim ušima odmah je oslabilo.

22. •k'k'k SEJN-irkir
Začuo je njištanje konja. Malo kasnije, zazvonio je prigu­
šen konjski topot. Bivao je sve dalji i sve tišL
Zapadnjak je strpljivo čekao. Minuti su se vukli beskonač­
no polako. On bezglasno opsova u sebi.
Kako je zapravo stojala stvar s tim starim momkom, koji se
ponašao kao smeran propovednik, a istovremeno mu se u oči­
ma videlo fanatično svetlucaaje?
Zašto se u stvari zakopao u ovu usamljenost umesto da ode
među ljude? Bilo je dovoljno mesta na kojima bi on neuporedivo
bolje mogao da živi nego ovde, na ivici pustinje.
Koraci probudiše Sejna iz njegovih misli. Vrata se otvoriše.
Starac uđe. Sunčeva svetlost pade na njegovu belu bradu koja
još mnogo više zasja nego što je to bilo noćas.
— Jesi li imao posetu? — upita ga Sejn radoznalo,
j M ek Eligot klimnu glavom.
—7 Jedan ubogi đavo. Neki Indios — reče. — Molio me je
malo hrane. Dao sam mu što sam mogao od sebe da odvo­
jim. Onda je odjahao dalje.
Sejn oseti da stari Mek Eligot nije rekao istinu, ali se pra­
vio kao da to nije primetio.
— Cini mi se da sam ogladnio — promuca on, smešeći se.
I starac se nasmeSi.
— To je dobar znak, sine moj. Ja ću nam obojici nešto
pripreir-itL Ako bude dalje tako išlo, bićeš za malo više od
nedelju dana ponovo na nogama.
— I ja se nadam — progunđao je Zapadnjak.
Starac iščeze ponovo u pokrajnu prostoriju.
Sedmog dana, visoki Zapadnjak ustao Je po prvi put iz
kreveta i načinio prvi korak. Stajalo ga Je užasnog naprezanja
da ostane na nogama, ali, on Je, stežući zube, uspeo u tome.
Od onda se njegovo stanje sve više poboljšavalo. I tri dana
docnije osetio se ponovo dovoljno jak da se popne na konja i
da pojaše.
Otišao je do malog .korala blizu šupe, skinuo sa prečke
staro, meksikansko vakeros-sedlo Džozefa Mek Eligota i polo­
žio ga je na jednog izdržljivog, sivog pustinjskog konja koji je
«tajao u koralu..
Kacia Je uzjahao i smestio se u sedlu, izašao je Džozef Mek
Eligot iz kuće.
— Vidim cla ćeš vrlo brzo biti isti onakav, kakav sd i bio.
t— primeti. — Šta imaš u planu, Sejne?
Zapadnjak se nasmeši.
— U sledećoj prilici hoću da učinita posetu Crnom anđelu
— odgovori
— Craon aatđehi? SÚ» ¡m to?

23. •k'k'k ŠEJNicirk
— Nikada nisi čuo to ime? Govorim o „serijoriti*, O Ro­
mani Garaco.
— I šta hoćeš kod nje? — nastavi stari smrknuto da se
raspituje. — Hoćeš li možda na kraju da izvršiš samoubistvo?
— Imam nameru samo da joj postavim nekoliko pitanja.
— Voieo bih da te od toga odgovorim. Ona će dati da ta
»biju.
— Jesi li sasvim siguran?
Mek Eligot sleže širokim ramenima.
— Ja sam mnogo toga ružnog o njoj čuo. Ona je sposobna
za sve.
Posle ove poslednje primedbe, Zapadnjak više nije želeo da
se nastavlja s tom pričom!. Ali, bio je sasvim ubeđen da Mek
Eligot zna gomilu toga. U svakom slučaju, daleko više nego što
je bio spreman da kaže. Taj čovek je skrivao puno tajni, ali
je, jasno, bilo potpuno uzaludno postavlajti. mu dalje odceđoui
pitanja.
— HoćeS U mi prodati konja? — upita Seja Mek £ligota.
Starac ga je proučavao zamišljeno.
Obrzo zatim klimnu rezigniradoo glavom, i^ksdajoći prad
— Ja te ne mogu zadržati, sine moj — odvrati. — To «aia
u međuvremenu shvatio. Ti hoćeš po svaku cenu da saznaš za­
što je „senjorita” želela da te smakne. Možda teš to i »aznati.
Ali, to te zaista može stajati života.
— To je moj rizik — reče Zapadnjak hladno. — Sta sam ti
dužan, Džozefe? Hoću da platim za sve.
Mek Eligot odmahnu rukom, smešeći se.
— Ja sam jedan priprost starac, Sejne — izustL — Rekao ja
to skrušeno, za nijansu previše skrušeno za Zapadnjakovo shva-
tanje. — Ja više nemam nikakvih posebnih prohteva u život«
koji mi je Gospod dao. I ja sam za tebe učinio samo to Sto mi
je nalagala moja hrišćanska dužnost. Ja ne želim nikakav no­
vac od tebe. . . Kada misliš da me napustiš, sine moj?
— Sutra ujutru.
— Osećaš li se zaista dovoljno jakim za tako dugo jaihanjel
— upita Mek Eligot skeptično.
Zapadnjak se ponovo vinu iz sedla. Pri tim pokretima, ose­
tio je neki probadajući bol u levoj natkolenici, ali, nije dozvolio
da se to primeti. Samo se osmehnuo.
— Već će nekako ići, Džozefe.
Na Mek Eligotovom licu se i dalje čitala skepsa, ali, oo
nije rekao ništa više. Krenuo je nazad u svoju krovinjaru.

24. 'k'k'k SE JN-kif-k
Usred noći, Šejna je probudio neki šum. Ostao je da leži,
ali su mu čula bila napregnuta i oči otvorene. Kao i u mnogim
ranijim bpasnim situacijama, njegov izoštreni instinkt govorio
mu je da nije više sam u sobi.
I dalje je mirno disao i pravio se da spava.
Između sopstvenih udisaja i izdisaja, čuo je uzdržano disa­
nje druge ljudske prilike.
Neko je oprezno išao nogu pred nogu. Izgleda da su mu
noge bile bose — toj prilici koja se približavala.
Zapadnjak je čekao mirno. Desna ruka ležala mu je pri­
pravna na revolveru, koji je ove večeri poneo sobom u krevet.
Prilika je sada bila još samo kora.k udaljena od Šejnovog
kreveta. U sobi je bilo mračno kao u rogu, tako da Šejn nije
mogao da vidi uljeza. Ali, osećao je njegovu blizinu.
Okrenuo se na stranu, kao što se sa većinom spavača obsič-
no događa i pri tom kao nenamerno ipružio levu ruku.
Neposredno zatim, hteo je da otkoči revolver i da izrekne
upozorenje.
Ali, nije uspeo.
Mahinalno je ponovo zatvorio usta u trenutku kad ih je
otvorio i hteo da govori, iznenađenje je bilo suviše veliko. On
je računao sa svim, samo ne s tim što je upravo vrhovima
prstiju napipao.
IJilo je to nešto toplo, meko. Nešto što je pod prstima iz­
gledalo kao soniot.
— Pst! — začu se šapat kroz tamu.
Sejn se nasmeši.
Nastavio je da diže ruku. Prilika načini još jedan mali ko­
rak bliže i sada je Sejn znao da njegov dlan počiva na nagoj
unutrašnjoj strani jedne butine. Glatke i meke.
Sve je to bilo kao u nekom snu. A ipak je bila istina.
Jedna žena je bešumno upala u njegovu sobu. I veoma joj
je mnogo bilo stalo do toga da niko osim Sejna u kući to ne
primeti.
Sada se ona sagnula ka njemu. On je već ranije odložio re­
volver i obema rukama je privukao k sebi.
Već u sledećem trenutku, ona je ležala kraj njega. Bila je
potpuno naga i tiho je zaječala kad je njegova ruka počela da
luta po njenom telu.
— Kakvo iznenađenje! — prošaptao je Zapadnjak, ali mu
je ona odmah blago položila šaku na usta. Bio je to znak da ne
treba ništa da govore.
Sejnu je to bilo pravo.
On je doživeo do sada već mnoge šašave stvari. Zašto ova
situacija ne bi mogla da traje do kraja onako kako je i počela?

25. if-kiK& E J N k'k'k
Ispružila se preko njega i strasno ga poljubila. U njenom
ponašanju bilo je neke ogronane gladi, ali mu to u ovom trenut­
ku nije smetalo.
Ostala je da leži na njemu. Telo joj je počelo da se trza.
Prsti su joj se sve jače zarivali u njegova ramena kao kandže
neke mačke.
I nijedna jedina reč nije bila izgovorena. Samo su ženini
uzdasi tu i tamo ispunjavali tamu.
Vreme kao da je letelo.
Iznenada, Sejnu pade na pamet nešto sasvim šašavo. Pre­
tresao ga je bezglasan smeh.
Izgleda da je time ponos nepoznate žene bio povređen.
Ona se naglo odvoji od njega.
— Za.što se smeješ? — prosiktala je. — Zbijaš li ti to s*
mnonr^ šalu?
— Razmišljao sam o tome kako su u mraku sve koze crne.
Ti bi, na primer, pod ovim okolnostima mogla da budeš i ružna
kao greh, a da ja to ne primetim. Zar to ipak nije smešno? —•
uzvratio je Zapadnjak mirno.
— Ne govori tako glasno! — nastavila je žena da šišti. —
Neko bi mogao da nas čuje.
On se nasmeja tiho.
— Od koga se ti to bojiš? Kako si ti uopšte dospela ovamo?
Dobro, sad ću malo da osvetlinr. da bih mogao pravo da te vi­
dim. I oči traže nešto da dobiju.
— Ne! — frknula je. — Nikakvo svetio! Ja sad idem! Sut­
ra ...
U tom trenutku, vrata se naglo otvoriše. U susednoj pro­
storiji se upalilo svetio. Široka žuta pruga prosekla je mrak u
sobici i osvetlila nagu ženu i visokog Zapadnjaka.
Na pragu je stajao Džozef Mek Eligot. U desnoj ruci držao
je jedan tanak predmet, koji je snažno podsećao na jahački bič.
A izgleda da je to u stvari i bio.
— Ustaj, Ester! — naredi on oštro. — Ustaj iz kreveta, ti,
besramna droljo! Ti nisi samo svoju sopstvenu čast, već i čast
svoga oca bacila u blato ... Dođi ovamo, napolje, k meni, da
mo.eii đa te kazriim za tvoj prestup.
Ester Mek Eligot drhtala je celim telom. Uspravila se i na­
vukla krevetski čaršav sve do ramena.
Sejn se nasmeši Mek Eligotu.
— To je. dakle, tvoja kćerka Ester — zaključi suvo. —•
Smatraš li ti zaista to za zločin kada jedna odrasla devojka
voli jednog muškarca?
— Tako nešto .aije nikakva ljubav! — grmeo je starL —
Vi pred bogom niste nikakav par!

26. •k'k'k S E J N kirir
Zapadnjak se uozbilji. Ali, samo naizgled. Spolja. Iznutra
*e izvrsno zabavljao.
Taj starac je, dakle, zaista bio pravi verski fanatik. Njega
ne bi niko ii ništa mogli da pomaknu sa njegove tačke gledišta.
— I šta sad nameravaš s njom? — nastavio je Zapadnjak
mirno da zapitkuje. — Hoćeš li da je izibičuješ kao neku robinju
ili kao nekog psa? , '
— To je moja stvar! — zareža Mek Eligot besno. — To se
tebe uopšte ne tiče, Sejne. Sem toga, ti si zloupotrebio moje
gostoprimstvo.
Ponovo je skrenuo pogled ka svojoj kćerki.
— Izlazi već jednom napolje iz tog razvratničkog legla,
kćeri! Ili ću te ja isterati sa ovom kamdžijom!
Preteći, načinio je nekoliko koraka ka krevetu i počeo da
žvićka kroz vazduh kratkim bičem.
— Diži se već jednom, ti, bludna ženo,
— Sejne! — pozva devojka u strahu.
— Samo mirno — promrmljao je visoki Zapadnjak i pre­
bacio noge preko ivice kreveta. U sledećem trenutku, već je
stajao pred Mek Eligotom.
— Džozefe Mek Eligote — obrati mu se on spokojno — ja
do sada još nijednog čoveka nisam isterao napolje, a da sam
mu bio toliko zahvalan koliko moram da budem zahvalan za
sve tebi. I nikad u svom životu nisam udario nekog starijeg
čoveka. Ali, ja ću to učiniti ako ti u roku od sledećih pola mi­
nuta ne napustiš ovu prostoriju.
Oči starca su se se žarile fanatično.
— T i... ti, izdajniče! — frktao je. — Je li to zaista tvoja
zahvalnost za sve što sam učinio za tebe?
Sejn se nasmeši smrknuto.
— Ti živiš u jednom vremenu koje je već odavno mrtvo —
objasni mu. — Ono što se dogodilo između mene i Ester ti za­
ista nikada neće uspeti da razumeš. A to je ipak najprirodnija
stvar na svetu. I sem toga, pričinjava ljudima zadovoljstvo.
Zato iđi sada i ostavi nas same, Džozefe! Tako će sigurno biti
bolje za sve nas.
— On je u pravu, oče! — povika Ester. — Idi sada, ili ću
mu reći neke stvari koje ti ne bi nikada dozvolio. A onda ću ...
— Umukni! — grmnu Mek Eligot. — Umukni, ili ć u __
Zaćutao je usred rečenice i oborio glavu. Onda se polako
okrenuo i izišao iz sobe. Vrata se zatvoriše za njim.
Zapadnjak ispitivački pogleda devojku.
— Sta si to htela da mi kažeš? — upitao je. — Zašto je on
iznenada tako obuzdao svoj bes?
OboriUk j« glavu i ćutaliu

27. i r k i f S B J N k i r k
— Zna li on da si ti u poslednje vreme radila kod „senjo­
rite” ? — nastavi Sejn hladno. — Zar mu to dosad još nisi
odala?
Klimnula je žustro glavom.
Jesam ... jesam! — odvrati, — Ja sam mu to ispričala.
Još pre izvesnog vremena, kad sam ga prvi put bila posetila^
— I kako je on tada na to reagovao? , '
— Isprva je bio užasno besan na mene. Kasnije je pomislio
na to šta se dogodilo Mariji Magdaleni i drugim sveticama, pa
me je ostavio na miru.
— Ti si mi, dakle, to mogla mirno priznati — zaključi
Zapadnjak spokojno. — On je bio upoznat da sam ja proveo
nekoliko dana kod „senjorite”, pa da, prema tome, znam i o
tvom. kretanju.
Zgrabio je za naga ramena.
— Pogledaj me u oči, Ester!
Ona lagano podiže glavu. Oči su joj se iznenada zasvetlel«
isto onako demonski kao u njenoga oca.
— Sta je?
— Hoću da znam ono što se nisi usudila da rr.i odaš. To
je neka tajna koja je u uzajamnoj vezi sa nekom sasvim odre­
đenom stvari. Ja sam čak potpuno siguran da je ta tajna u uza­
jamnoj vezi s onim luđačkim lovom na mene koji je „senjorita"
bila organizovala.
■Gledala ga je nepcJmično u oči. Iznenada se nasmeja na ne­
ki tvrdi, odbojan način.
— Šta se to odjednom događa s tobom, Sejne? Da to mož­
da tvoj razum odjednom nije sasvim u redu?
Ponovo se nasmejala grubo.
Sejn je poznavao taj stil. Tako se izmotava većina devo­
jaka kada im se nešto posebno dopada. Tada zauzmu jedno sa-
STvim ordinarno držanje, ponašaju se prostački i pokušavaju na
taj način da zavaraju svog protivnika. Kao ona sada.
— Zašto si došla ovamo? — upita je Zapadnjak oštro. —
Je li te „senjorita” poslala? Da li je ona u međuvremenu preko
svojih uhoda iščeprkala da se nalazim kod tvoga oca?
Stegao je malo jače njena naga ramena i ona jauknu tiho
i Ijutito.
— Pusti me! Nanosiš mi bol!
.On se divlje osmehnu i pritisnu je još jaie.
— Otkada si ovde?
— Došla sam pošto si ti bio zaspao — odgovorila je. —^
Spavao si vrlo čvrsto, i moj otac mi je ispričao o tebi. Molio
me je da budem tiha i da te ne probudim. Zatim sam se kas­
nije bila uvukla u tvoju sobu.
— A zašto si se uopšte ovamo vratila?

28. 'irk'k S EdN-k-ir-k
— Tražila sam od „senjorite” dopust. Želela sam da još
Jednom posetim svog oca. U stvari, nameravam da odem na
sever. Negde gde ću moči da zaradim više novca.
—■I „senjorita” te je jednostavfio pustila da odeš?
— Ja sam joj rekla da hoću samo da posetim' svog oca,
i da ću se posle nekoliko dana vratiti. Tako, rade sve devojke
koje se nalaze u „senjoritinoj” kući... Zar mi još uvek ne veru­
ješ? Misliš li još uvek na .nekakvu tajna?
Sejn ne odgovori.
Iznenada, poče da osluškuje.
I tada se u jednom skoku našao izvan kreveta i kod svog
€>dela. Dok se joS oblačio, otvori Džozef Mek Eligot vrata ši­
rom.
— Moraš da se sklanjah, Sejne! — reče užurtiano. — Do­
laze konjanici! Sakrij se negde napolju, u tami!
Sejn namršteno klimnu glavom, a onda pričvrsti oko pasa
opasać sa teškim „remingtonom” o bedru. U pojas pantalona
zadenuo je rezervni revolver, koji je uzeo jednom od ustre-
Ijenih bandita. Džozef Mek Eligot je poneo sa sobom deo oruž­
ja koje je pripadalo mrtvacima, pošto je bio spasao Zapadnjaka.
Između ostalog, i dve „vinčesterke”, od kojih je jednu Sejn
poneo sa sobom'.
Napolju je konjski topot postajao sve snažniji. Najmanje
šestorica jahača hitali .'!?u ovamo, a moglo ih je biti i više.
— Brzo! — prasnu Mek Eligot. — Izlazi!
šejn pođe ka malim zadnjim vratima i kliznu napolje, ti
noć. U svakom slučaju, nije se izvukao naslepo odatle, već je
imao sasvim određeni cilj.
Izabrao je kao skroviSte neve^to sklepanu šupu, koja je
Istovremeno služila i kao staja za Mek Eligotove tri boze i kao
kokošarnik.
On bešumno šmugnu u malu građevinu i prodoran zadaN
kozjeg đubreta ga zapahnu. Jedna od ko;za zameketa pospano.
Jedan petao zaleprša na prečki, polete i ponovo se spusti.
Šejn ostade da stoji tik uz zid staje i da viri kroz jednu
od bro,inih pukotina napolje, u zvezdanu noć.
Jahači su se naglo približavali.
Bila su sedmorica. Odmah su se podelili, tako da bi i* tiK
stopa mogli imanje sa svih strana da drže pod vatrom. Jedan
od njih izvuče revolver i opali metak ka nebu. Grmljavina puc­
nja zapara noć i odjeknu nadaleko.
A onda vođa horde oovika snažno.
— Hei, Mek Eligote! Napolje s tobom iz tvoje kolibe! Brzo,
hombre! Mi nemamo baš mnogo vremena.
Iz krovinjare se začuše neki mrmoreći šumovi .Mek Eligot
ttzviknu nešto, i malo kasnije otvoriše se vrata.

29. 'k 'k 'k S E J N k irk
Iz svog skrovišta Zapadnjak je mogao da vidi kako je Džo­
zef Mek Eligot iskoračio napolje, pod zvezdano nebo.
— Sta vas dovovdi ovamo, senjori? — upita on smemo. —
Sta mogu da učinim za vas i šta se dogodilo?
Pridošlice se nasmejaše kratko.
Jedan od njih, očevidno vođa, potera svog konja nap^red i
zaustavi ga ponovo jedva korák od starca.
Jahač je bio jedan koščati Meksikanac sa visokim, šiljatim
sombrerom. Pod širokim obodom njegovo lice je predstavljalo
samo tananu rtu-lju.
— Mi tražimo Sejna! — prosiktao je. — Gde je to prokleto
pseto od gringa? Gde se krije?
— Sejn? — upita stari sa dobro odglumljenim čuđenjem.
— Ja ne pomajem nikakvog gringa po imenu Sejn, senjor. Cil­
jem ovo ime noćas po prvi put.
— Ti si i sam gringo — procedi jahač. — A vi, prokleti
gringosi duvate svi u istu tikvu.
Položio je ruku na srébrom optočenu dršku revolvera, koji
mu je bio zadenut za široki pojas.
—■Ti ćeš mi sada reći punu istinu, gringo —r reče. ~ Ili ću
te ustreliti kao psa-
Mek Eligot podiže preklinjući obe ruke.
— Senjor! — povika uzrujano. — Ko ste vi? I zašto vi
tražite tog Sejna?
.— Ja sam Lobo Alvarez! — frknu vođa bande. — Da Ii
ti to ime nešto kaže?
Jedan ti'eniitak zavladali* je duboka tišina. Sejn je jasmo
razabrao kako se Mek Eligot na pomen toga imena sav zgrčio.
— Lobo Alvarez — promucao je zatim uzbuđenim glasom.
— Vuk sa Sijere . ..
Zapadnjak je to ime dosad već često čuo. Lobo Alvarez bio
je ■ažasavajuć) vođa bande. Strah i trepet. Pirat graničnog pod­
ručja. Čovek koga su isto kao i u Meksiku, ogorčeno lovili i u
Sjedinjenim Državama. Bio je poznat po svojoj surovosti i ne­
popustljivosti. Vršio je sa svojom bandom prepade na mala sela
i izdvojene rančeve. Posvuda je naplaćivao neku vrstu danka, i
bo bi mu na put stao, bio bi iz tih stopa ubijen.
Pripada li on sada ljudima „senjorite” ?
Da nije možda postao naslednik krvoloka ,Tigra Apačeza?
— Tako je to — zareža Lobo Alvarez sa mračnim zaao-
voljstvom. — Ja sam vuk sa Sijere, bič božji na granici. A sad
ću ti takođe reći i zašto tražim tog gringa po imenu Si>jn ...
Pre nekoliko dana našao sam u Tinahi Laredo mrtve ljude. Ti
ljudi su bili konjanici dame koju nazivaju Crnim anđelom. Pri­
padali su, dakle, momčadi lepe senjorite Romane Garaco. Oni
iu gonili Sejna i hteli su da ga ubiju. Imali su naređenje da
rt

30. ★★★S e j n
mu ponovo oduzmu izvestan plan koji je „senjoriti” bio ukra­
den. Ali, oni nisu uspeli da ga ubiju. Bio je, istina, teško ra­
njen, ali, neko ga je našao i odneo svojoj kući. To smo sve u
međuvremenu saznali. I znamo takođe sasvim sigurno da si ti
taj čovek koji je tom gringu pomogao.
Mek Eligot je stajao potpuno mimo na svom mestu. Sejn
se čudio spokojstvu tog starog čoveka.
— Jašete li vi sada za „senjoritu” ? — upita Mek Eligot. —
Je li vas ona poslala?
Lobo Alvarez se nasmeja zajedljivo.
— Ja sam svoj sopstveni gazda — odvrati zatim. — I ja
hoću taj plan da dobijem za sebe. Ja sam hoću da uzmem le­
gendarno blago Kordilja iz onog skrovišta koje je na planu
ucrtano . . . Tako. Sada sam govorio dosta. Sada ćeš govoriti ti,
stari! I čuvaj se ako ne budeš govorio istinu!... Jesi li poneo
sa sobom tog gringa Sejna pošto je bio ranjen?
Mek Eligot klimnu glavom.
— Da — priznade mirno. — Ja sam mu lečio rane, jer sam
smatrao to svojom hrišcanskom dužnošću.
Lobo Alvarez poče zadovoljno da mrmlja. Njegova desna
ruka se podiže naglo. Kamdžija biča zazvižda kroz vazduh i
glasno odjeknu o Mek Eligotov obraz.
Starac kriknu i zatetura se dva koraka unazad. Obema
rukama je pritisnuo lice. Od surovog udarca bičem obraz mu
se raspukao, i krv je počela da mu teče na belu bradu.
— To je kazna za to što mi nisi odmah od početka kazao
istinu — zareža Lobo Alvarez. — I ja ću ti odrati bičem kožu
sa kostiju, ako se odsada pa nadalje ne budeš držao u onome
što govoriš pune istine. . . Jasno, hombre?
— Da, senjor Alvareze — proštenja Mek Eligot.
— Gde je gringo Sejn sada? — upita vođa bande.
— Ne znam. On je odjahao.
Izgledalo je da je Lobo Alvarez s tim odgovorom bio za­
dovoljan.
— Kada je odjahao? — nastavi da se raspituje.
— Juče.
— Je li bio teško ranjen kada si ga našao?
— Da. Prilično teško.
— i bio je u nesvesti?
— Da. Morao sam tri metka da mu izvadim iz tela.
— Pri tom je sigurno bilo potrebno da ga svučeš. Sigurno
takođe da je njegova odeća bila natopljena krvlju i ja mogu
sa sigurnošću da zamislim da si ti kasnije njegove stvari oprao.
Sta si našao među njegovim' stvarima?
— Ono uobičajeno, što jedan muškarac ima u svojim dže­
povima. Ali, nikakav plan, senjor Alvareze. Kunem vam se.

31. 'iHrkSE'JN'Hfii
Ponovo zazvižda kamdžija kroz vazduh. Mek Eligot htede
đa se izmakne unazad, ali nije bio dovoljno brz. Ovaj put od­
jeknu udarac o njegov drugi obraz.
Mek Eligot prekri rukama lice i posrnu. Desperados se pa-
Heno naceri.
— Istinu, stari! — povika. — Ti si morao taj plan kod nje-
.ga da nađeš. Neka druga mogućnost uopšte ne postoji. . . Da­
kle?
U maloj kući iznenada odjeknu glasan krik. Bio je to glas
devojke, koja kao da se nalazila u najvećoj nevolji.
Mek Eligot je reagovao brzinom koju Zapadnjak od starog
čoveka nikada ne bi očekivao.
— Ester! — zagrmeo je. Okrenuo se oko sebe i u snažnom
skoku bacio se ka ulazu u svoju krovinjaru.
Lobo Alvarez trže revolver iza pojasa, uperi ga i opali od­
mah. Uporedo se njegovim.' revolverom grmnula su i druga oruž­
ja i uputila vrelo olovo za starcem.
Sejn je još opazio kako se Mek Eligot, pogođen, zgrčio, aM,
nije se zaustavio.
Ukrug oko male kuće nastao je pakao. Pucnji su odjekivalL
Konji su njiskali uplašeno. Ester Mek Eligot još uvek je
glasno zvala u pomoć.
Sejn provuče „vinčesterku” kroz pukotinu u daščanom zidu
U istom trenutku, zavlada zbunjenost u redovima bandita,
sklepane šupe i poče i sam da puca.
Lobo Alvarez je prvi shvatio opasnost, i njegov glas poče
da izdaje kratke naredbe.
Kroz grmljavinu oružja, čuli su se i dalje devojčini poñvi
■upomoć koji su bivali sve tiši.
U maloj staji, kokoške i petlovi su leteli i sudarali se, kreS-
teći. Podigla se gusta sitna prašina. Koze su jurile po svom
ograđenom odeljku kao poludele, gurale se međusobno i nji­
hovo uzbuđeno meketanje mešalo se sa kreštanjem peradi oko
Zapadnjakove glave.
Dvojica napadača bila su već oborena s njihovih konja.
Ležali su nepomično na svetlosti zvezda, dok je njihovih petoro
kompanjona pokušavalo da se skloni u sigurnost.
Sejn je dokačio još jednog od njih. Video je kako se čovek
zgrčio na svom konju, a onda ga je ubrzo pokrila tama.
Zapadnjak izađe iz šupe. Živina je još avek unutra lepršala,
a koze su toptale nogama i trčale ukrug.
Za to vreme, ka severu je odjekivao konjski topot.
Dok je išao prema kući, Sejnu su proletele izvesne
kroz glavu. U njemu se probudila lovačka groznica
Znači, to je bilo na stvari! Odvojene grupe su, svaka za
#ebe, jurile za izvesnim planom na kome je bio ucrtan položaj

32. 'k'k'k S E J N k'k'k
nekog sakrivenog blaga. I slučaj je hteo da Sejn bude uvučen
u središte njihovog zajedničkog lova na to blago.
On sam nije imao taj toliko traženi plan. Ali ko. ga je onda
ukrao „senjoriti” ?
I nehotice, zviznu Zapadnjak kroz zube. U njemu se ras­
plamsala jedna sasvim određena sumnja.
Prišao je kući i začuo prigušeno stenjanje starca. Upalio je
svetio i ugledao Mek Eligota kako iskrivljenog lica čuči na
zemljanom podu.
— Gde je Ester? — upita Sejn.
! Stari je rezignirano vrteo glavom.
— Otišla! — mucao je. — Lobo Alvarez je odveo. Dok sam
ja s njim razgovarao, jedan od njegovih nitkova se uvukao
u kuću i savladao moju kćerku. Sada je ona u njihovoj vlasti.
Bradati obrazi bili su razderani od udaraca bičem. Ki-v je
njegovu kovrčavu, sedu bradu obojila crveno.
Ali ipak, gore je stajala stvar sa ranom od metka. Njegova
bela, lanena košulja bila je skroz promočena krvlju. Jedan me­
tak je s leđa udario u njegovo rame i ponovo izišao na pred­
njoj strani.
Sejn mu pomaže da se uspravi na noge, podupre ga i po­
vede ga ka stolu.
— Lezi ovde! — reče mu. — Očistiću ti ranu i staviču ti
zavoj. Umreti od ove ogrebotine nećeš.
Mek Eligot se ispruži po stolu. Sejn mu začepi košulju no­
žem i oslobodi ranu. Onda donese viski i uli malo u rupu od
metka.
Starac iskrivi lice i zastenja prigušeno.
— Ti moraš da ih goniš — ječao je. — HoćeS Ii da učiniš
to, Sejne? Je.si li spreman da se boriš za moje dete?
Zapadnjak samo klimnu glavom.
— O kakvom je to blagu reč? — upita zatim. — Znaš li
ti nešto o tome, Džozefe?
— Ja sam Već o tome dosta slušao — promrmlja Mek Eli­
got. — Blago Kordilja bilo je pre najmanje pedeset godina za­
kopano negde u brdima, kao što se pričalo. Kordilji su tada bili
jedna moćna porodica u Sonori. Bilo je to vreme kad su Spanci
u. Meksiku još imali veliku moć. Pri jednom indijanskom ustan­
ku bili su oterani sa svog poseda, i morali su da beže. Pri tom
bekstvu je onda, navodno, to porodično blago bilo zakopano.
Napravili su plan i presekli ga na dve polovine, da se ništa ne
bi moglo dogoditi ako bi jedan od njih pao u ruke gonilaca.
Onda su se poslednji Kordilji razdvojili u dve grupe. Jedna
od tih grupa upala je u postavljenu zasedu i bila je pobijena do
poslednjeg čoveka. Tako je jedna polovina plana pala u ruke
ustanika. Kasnije su ustanici bili pobeđeni od regularnih trupa
30

33. ★★★ S B J N it - k it
i plan je, mislim, naravno, na polovinu plana, pao jednom ofi­
ciru u ruke. Taj oficir je odlučio da se demobiliše i na svoju
ruku je krenuo u potragu za blagom. Ali, izgleda da taj čovek
nije imao sreće. Jedna polovina plana je bez one druge vredela
isto toliko kao i da ništa nemaš u ruci. Oficir je digao ruke od
traganja i od tog vremena nije se više niSta čulo o toj stvari.
Šejn. je pažljivo slušao dok je u ozidanom ognjištu zapalio
vatru i stavio vodu da se greje.
Starac je raspolagao začuđujućim znanjem i Sejn je ose­
ćao da mu Mek Eligot nije ispričao ni izdaleka sve. Ko tako
mnogo zna, taj mora da zna još više.
— I Romana Garaco je, dakle, posedovala jednu polovinu
plana — primeti kao uzgred od ognjišta, i ne pogledavši ranje­
nika. — Kako je ona mogla da dođe u posed tog papira, Džo­
zefe?
— Ko bi to znao! — zabrunda stari.
— U svakom slučaju — nastavi Zapadnjak svoju misao —
neko je iščeprkao da je „senjorita” vlasnica polovine tog plana.
1 taj neko nije mogao da bude niko drugi nego onaj ko je po­
sedovao drugu polovinu. Dakle, on se pobrinuo za to da ,,senjo­
riti” njena polovina plana bude ukradena. I desilo se sasvim
slučajno da je sumnja pala na mene. Sada me ,,senjorita” goni
kao đavola, dok se tip, koji zapravo ima plan, smeje u potaji.
Možda je on već na putu kA mestu gde je zakopano blago.
— Da — promrmlja Mek Eligot. — To će tako nekako i
biti .Neko drugo objašnjenje jedva da i postoji. Ti si imao pro­
kleto veliki peh, Sejne. Ali, u tome se više ništa ne može pro­
meniti ... šta ćeš ti da učiniš? Hoćeš li pomoći mojoj kćeri?
— Ja sam ti još uvek duboko zahvalan i veliki sam ti duž­
nik — zabrunda Zapadnjak. — Ja ću pokušati sve što je u mojoj
moći.
— Hvala, amigo.
Sejn skide sa vatre vrelu vodu, priđe stolu i pažljivo opra
ranu od metka, dezinficira je još jednom sa viskijem i na kraju
stavi starom čvrst zavoj oko ramena,
Za sve to vreme, nije izgovorio nijednu reč, ali je osećao
kako ga Mek Eligot posmatra oštro.
— O čem.u si sada razmišljao? — upita stari kad je Za-?
padnjak zavrSio posao.
Šejn se nasmeSi.
— Covek bi morao da otkrije onoga ko sada sigurno pose­
duje ceo plan — odvrati. ■— Onda bi imao šanse da jednim Udar­
cem postane bogat čovek.
— Ti bi ga ubio?
— Moguće — zaključi Sejn hladno.
3f

34. ★★★S E J N ★★★
lY
J Trag petorice desperadosa vodio je u pustinju.
Sejn. je krenuo već pre sunčevog izlaska i sa žilavom uporw
noSću pratio tragove, koji su se dobro videli na peščanom tlu.
Ako trag ostane i dalje toliko jasan, Sejnu neće biti teško da
nanjuši sklonište bande.
Sa Lobo Alvarezom bila su joS četvorica njegovih ljudi, a
jedan od njih bio je ranjen. Koliko teško, to Sejn nije mogao da
zna. On je video samo to kako se čovek u sedlu bio zgrčio pre
nego što ga je progutala tama.
Posle najmanje tri časa, našao se visoki Zapadnjak u po­
znatom području. Komad dalje južno, uzdizale su se stene, iz­
među kojih je ležala utolina s vodom, zvana Tinaha Laredo, ti
kojoj se tako ogorčeno borio protiv svojih gonilaca.
Zaustavio je svog konja, koji je do protekle noći pripadao
jednom od One dvojice Alvaredovih bandita, koji su ostali da
leže na poprištu borbe. Bio je to sivi ždrebac, jedan žilac i iz­
držljiv pustinjski konj, naučen na nepovoljne uslove.
Dobril pola milje, delilo ga je još od Tinahe. I u visokom
Zapadnjaku rodio se neki neprijatan osećaj.
Sećao se jasno svoje očajničke borbe protiv divlje horde.
Izuzetno intenzivno, mislio je na Tigra Apačeza, čoveka
koga su zvali psom-čuvarom „senjorite”. Divlji poluindijanac
bio je čvrsto odlučio da ubije Sejna. Ne samo zbog tog plana,
već takođe i možda pré svega ostalog zbog užasne mržnje koja
ga je ispunjavala.
Tigar Apačez mrzeo je Sejna, jer ga je ljubomora potpuno
obuzela i dovodila do ludila. Zato što je Romana Garaco bila
očarana Zapadnjakom.
Sivi ždrebac tiho zarza i ti^e Sejna iz njegovih misli On
zateže uzde i životinja pokasa dalje.
Vrlo pažljivo, ZapE^jak je osmatrao pustinjsko područje,
a posebno stene. Ali, ništa nije ukazivalo da tamo ima nečeg
sumnjivog.
Jog dve stotine koraka.
Sejnova unutrašnja napetost je popustila.
Da su neprijatelji vrebali iza stena, oni bi već uveliko po­
čeli da pucaju na njega, bez rizika da time same sebe doved«
u opasnost.
Još se ništa nije dogodilo i ništa nije ni ukazivalo tamo na
blizinu ljudi.
Ali tada se iznenada pojavila jedna prilika. Jedan muSka-
rac. Visok i koščat i obučen u crno. Samo je njegova bela ko­
šulja jarko svetlucala na sunčevom svetlu. -
»

35. -k'k'k S E J N ickif
Sejm odmaih zaustauvi ždrepca i trže „vkiičesteri’kiu” iiz fiuftino-
le. Sve se to desilo munjevito, ali, čovek između stena se nije
micao.
Stajao je potpuno opušteno i cev njegove puške bila je obo­
rena ka tlu.
Zapadnjak polako dojaha bliže, držeći i dalje „vLnčester-
ku” spremnu za paljbu.
U prvi mah je poverovao da greši. Ali, sada se uverio da
je onaj čovek zaista tip za kojeg ga je od početka smatrao.
Na rastojanju od deset koraka Šejn se zaustavi
Onaj drugi razvuče lice u podrugljivi osmeh.
— S tim nisi uopšte računao, zar ne? — promrmlja nekako
grleno.
Šejn Je imao muke da sakrije svoje iznenađenje.
— Imaš pravo — odgovorio Je. — S tim zaista nisam viša
računao. Svi smo te smatrili mrtvim, Tigre Apačeze.
Da, bio Je to zaista Tigar Apačez, u crno odeveni ubica.
,,Senjoritin” pas-čuvar.
Neko vreme među dvojicom muškaraca vladala je tišina,
Cutke su odmeravali Jedan drugoga.
Šta je hteo taj krvolok od Zapadnjaka?
— Ja sam te već Jednom mogao ustreliti, gringo — poče
Tigar Apačez. — Imao sam svoj razlog zašto to nisam učinio.
Ili ti ,po svaku cenu želiš osvetu za ono što se dogodilo?
Šejn zadenu „vinčesterku” nazad u futrolu.
— Ja više nisam nikakav žutokljunac ■— odvrati prezrivo.
— Osveta je za ljude koji ne umeju dobro da misle.
On potera ždrepca dalje i projaha pored Tigra Apačeza,
među stene. Tamo sjaha i pusti konja da otkasa ka izdani s
vodom, gde je stajala i životinja poluindijanca.
Za sve to vreme, čitavih nekoliko minuta, mirno Je poka­
zivao Apačezu leda, i tek se tada ponovo okrenuo ka njemu,
— Imao si sreće, Tigre.
— Kao i ti — odvrati poluindijanac. — Ali, kakvog smisla
ima da i dalje govorimo o stvarima koje su se dogodile. Ja saia
ovde čekao na tebe samo zato da ti načinim jedan predlog.
— Ti izgleda đa si dobro obavešten o svemu što se doga­
đalo — promrmlja Zapadnjak. — Inače ne bi mogao da znaS
da ću ja ponovo ovamo doći.
— Na tu pomisao došla bi i svaka glupa glava. Ja sam no­
ćas čuo pucnje s imanja onog neobičnog starca. Ali, stigao sam
prekasno da bi još mogao da odem donde i da se umešam.
Samo, možda je i sasvim dobro što se sve to baš tako odigralo.
Jer sam mogao posle toga da se privučem kući i da čujem do­
bar deo tvog razgovora sa atarcem. Na taj načtn sam doznao
3S

36. 'kifk S E J N-k-kir
da ti nisi mogao da Ijudeš onaj koji je ukrao plan. Neko drugi
se krije iza toga.
Šejn lagano klimnu glavom.
— Pitam se još samo ko — primeti, — Kakav pređlog ho­
ćeš da mi načiniš, Tigre?
— Ja sam mišljenja da bi bilo sasvim dobro kada bismo
nas dvojica nastavili zajedno da gonimo Lobo Alvareza. Sta
njega još uvek drži nije samo njegova izuzetna snaga. On ima
još , . . •
Njegove tamne oči iznenada blesnuše.
Šejn je reagovao u istom trenutku kao i Apačez.
Oba čoveka podigoše u istom trenutku svoje puške i baciše
se na zemlju.
Između stena sevnulo je na četiri mesta istovremeno. Pra­
sak pucnjeva zapara tišinu. Meci zazujaše iznad Šejna i Apa-
čeza, prohujaše, udariše o stenje i odbiše se ka.o opasni pro­
jektili s leđa.
Jedna kugla je prošišala tako blizu Sejnovih leđa, da je
osetio njen vreli dah. On se zgrči i opali ka jednom od mesta
sa kojih je sevalo.
Prigušeni jauk bio je odgovor i pokazivao da je jedan od
napadača bio pogođen.
Brzinom misli. Zapadnjak se otkotrlja u stranu ni trenutka
prekasno. Jer, neposredno posle toga, udariše dva metka u tlo
upravo tamo gde je još malopre ležao.
Sejn ponovo otposla dva metka iz „vinčesterke” , onda skoči
i baci se iza jedne niske stene.
U tom trenutku, Tigar Apačez kriknu Ijutito. Bio je pogo­
đen i između stena baci se jedan IVieksikanac napred, držeći u
ruci revolver koji se još dimio. Momak trijumfalno urliknu ka­
da opazi kako se Tigar Apačez zgrčio i ostao mirno da leži.
Druga dva tipa skočiše na Zapadnjaka. Sa dve' strane. Bili
su sigurni u svoju stvar, i želeli su da ga dograbe u klešta.
Pod kišom njihovih metaka, Sejn je morao iza onog koma­
da stene duboko da se sagne. Ipak, jedan metale okrznuo je nje­
govu glavu. Bilo je to kao da ga je neko snažno udario čeki­
ćem. Vatrena lopta zaigra pred njegovim očima. On ispusti ,,vin-
česterku”, oseti kako se grči i ruši, i instinktivno posegnu za
revolverom.
Kao iz velike daljine, čuo je trijumfalni krik protivnika.
Pade u stranu i otkotrlja se na leđa. U istom trenutku,
opazio je oba ona tipa iznad sebe. Držali su puške uperene u
njega i spremne da opale. Jedan od njih se nasmeja,
— To pseto, gringo, je naš — zareza. — Ja ću mu ipak,
iz predostrožnosti, poslati još Jedan komad olova u lobanju.
H

37. ■k'kifSEJN 'k'kir
Sejn Je ležao potpuno nepomično, ruke zgrčene oko drške
revolvera, kao da Je u tom položaju umro.
Kada bi se sada maknuo, oba ova Meksikanca bi odmalJ
pucala. Bilo je potrebno samo da zgrči kažiprst, Jer su cevi
njihovih pušaka bile Još uvek uperene u Zapadnjakovu glavu.
Ti prokleti pasji sinovi!
Protiv jednog takvog podmuklog prepada nije jož niko pro­
našao lek. U takvom slučaju, čak ni ljudi kao što su bili Seja
i Tigar Apačez, nisu imali nikakve šanse.
Sta je s Apačezom?
Izgledalo mu je da su ga banditi ipak dokačilL
Možda je on već mrtav.
Iznenada odjeknu jedan krik. Dolazio je. Sa onog mesta gde
je Tigar Apačez bio pao .
Ali, nije Apačez bio taj koji je kriknuo.
Bio je to glas Meksikanca.
Oba bandita, koji su stajali nad Zapadnjakom, odmah sa
okrenuše i podigoše puške.
Šejn je delovao munjevito.
Izvukao je revolver i opalio, odmah. Pucao Je ležeći na le­
đima i bilo je prokleto teško na taj način pogoditi, ali, on je
uspeo.
Meci velikog kalibra prodreše snažno odostrag u leđa obo­
jice nitkova. Dokačili su ih neposredno jednog za drugim, i baS
u onom trenutku kad su hteli da ispale svoje puške u pravcu
gde se morao nalaziti Tigar Apačez.
Oni jauknuše i od udarca metka posrnuSe unapred. Klonulo
načiniše još dva-tri nesigurna koraka, ali nisu više imali sna­
ge da drže puške uspravno u rukama.
Cevi su im bile oborene ka zemlji, kada je smrtonosno
olovo, namenjeno Tigru Apačezu, fijuknulo iz njih.
Zapadnjak je u međuvremenu već skočio sa mesta na ko­
me je ležao. Dok mu se revolver dimio u ruci, stajao je on iza
oba Meksikanca, koji se sada polako srušiše na kolena.
Otprilike sedam ili osam koraka udaljen, čučao Je Tigar
Apačez kraj stenjaka koji je bio iskoristio kao zaklon.. Celo i
lice bili su mu preliveni krvlju. Bio Je to surov, užasavajući
prizor.
A tik kraj njega, stajao -je Meksikanac, koji se malo ranije
bio obrušio na njega i uputio mu poslednji,'odlučujući metak.
Covek je stajao užasno iskrivljenog lica. Ispustio je revolver, i
obe ruke stegao oko drške noža koja mu je virila iz grudi.
Izgledalo je kao da hoće da izvuče sečivo noža iz svoga
tela, ali, u njegovim mišicama izgleda nije više bilo dovoljno
»nage xa to. '

38. •kir^ S EdN •k'k'ir
Oba Meksikanca, koje je Zapadnjak bio pogodio, ležala su
sada konačno na vrelom tlu. Više se nisu micali. Samo je treći
čovek još stajao.
— Vi, psi! — dahtao je. — Prokleta kopilad ...
Malo zatim, više ni on nije mogao da se održi uspravno.
Noge pod njim se odsekoše. Pade prvo u stranu, a onda se pre-
vrnu i ostade da leži na leđima.
Šejn,mu priđe i naže se nad njim.
; S druge strane, prišao je malaksalo i Tigar Apačez.
— Oni pripadaju Lobo Alvarezu — rekao je, stenjući. On
šutnu ranjenika nogom. — Sta namerava vaš šef s devojkom?
Zašto je odveo?
Covek je ćutao. Samo je disao iscrpljeno.
— Govori! — zareža Tigar Apačez. — Ei čeS pre svoje
smrti doživeti još kojekakve stvari, zbog kojih ćeš zažaliti što
si uopšte došao na svet. Otvori gubicu, čoveče!
lic e čoveka se iskrivi. U njegovim očima se sada čitao sa­
mo strah za goli život.
Još uvek je obema rukama držao dršku noža, koja fliu je
virila iz grudi.
— Nož ! — jedva je stenjao. — Izvuci mi taj prokleti nož
iz grudi. To . . . to pakleno peče.
Tigar Apačez zgrabi ruke umirućeg, i odvoji ih od drške
noža.
— Sta namerava Lobo Alvarez? — upita ga. — Reci mi to
i izvući ću ti sečivo.
— O n ... on će je mučiti — procedi Meksikanac, dahćući.
— On veruje da ona zna gde je plan sakriven. O n...
Covek se izvi telom usred rečenice. Snažan trzaj protrese ga
celog. Krvava pena izbi mu na usta.
Iznenada se začu njegov ropac. Oči mu se zastakliše, i on
pade nauznak na tvrdo tlo.
Tigar Apačez izvuče' nož iz čovekovih grudi i više puta,
jedno za drugim, zabode krvavu sečicu u zemlju. Zatim otrese
nož i stavi ga u korice za pojasom.
— Tako nešto sam i slutio — promrmlja hladno,.
P — Sta?
— Sta je ovaj tip upravo rekao. I ja i „senjorita” smo ta-
kođe neko vreme sumnjali na Ester Mek Eligot da je ona ukra­
la polovinu plana.
— Moguće je — promrmlja Zapadnjak. — Ipak, ja ne ve-
rujem u to.
Držeći se obema rukama za glavu, Tigar Apačez krenu ne­
sigurnim koracima ka izdani s vodom, nizbrdo. Tamo kleče,
opra lice mnrljanu krvlju, popi malo vode i ponovo se uspravi.

39. ★★★S E J N ★★★
— O, majko! — promuca. — Bi],o je to đavolski gusto. H
pasji sinovi za dlaku što nas nisu poslali u večna lovišta.
— A Lobo Alvarez sada zna na čemu je — primeti Sejn. —
On će sada postati oprezan, jer će sa sigurnošću računati s na­
šim pojavljivanjem. Čim primeti da se njegovi ljudi ne vraćaju.
Podsetio se na to da su ovde bila četvorica pa pođe uzbrdo
uz stenje ka mestu gde se odmah u početku borbe razlegao
onaj jauk.
Odmah je našao čoveka. I ovaj je bio mrtav. Sejnov metak
ga je pogodio usred grudi.
Tigar Apačez je išao za Zapadnjakom.
— Četvorica — reče zadovoljno. — Na ovaj način je Lobo
Alvarez postao mnogo slabiji. Procenjujem da ćemo sada naj­
više sa desetoricom ljudi imati posla ... Hoćemo li da jašemo
dalje, gringo?
Sejn samo klimnu glavom i pođe ka svom konju. Cerio se
dok se penjao u sedlo. To je stvarno bila luda stvar! Do maločas
stajali su jedan protiv drugog kao smrtni neprijatelji, a sada
su jednim potezom postali partneri.
Polako su pojahali odatle i ostavili Tinahu Laredo za so­
bom. Po nebu su već kružili lešinari. I pred obojicom gonilaca,
ležao je jasno vidljiv trag Lobo Alvareza i njegove divlje hor­
de.
— Neće nam uopšte biti lako — primeti Apačez odjednom.
— Lobo je velika lisica. On zna hiljadu trikova. Sto on sebi
jednom, uvrti u glavu, provešće do kraja.
— Ja sam već slušao o njemu — odvrati Zapadnjak. —
Kažu za njega da je nepojmljivo surov.
— U to možeš mirno da veruješ. Ko njemu dopadne šaka,
taj umire stotinama puta. On je gori od cele horde Jakija. Baš
sam radoznao koliko će dugo devojka izdržati njegova muče­
nja.
— A ako progovori?
— Onda će je on prepustiti svojim ljudima. A kada zado­
volji njihove želje, onda će morati da umre. On naime ne može
dugo da ti'pi nijednu ženu u svojoj hordi.
Šejn promeni temu.
— Kako je zapravo „senjorita” došla do te polovine plana?
■ — Ona ga je nasledila od svoga oca. Pukovnik Liiiz Garaco
bio je čovek koji je pre mnogo god:na uzalud tragao za blagom.
To ih je veoma malo znalo. Tip koji poseduje drugu polovinu'
morao je to nekako da iščeprka. Mora da je zaista utrošio mno­
go vremena na ta svoja raspitivanja.
-r- Uzmimo, recimo, da je Mek Eligot bio taj čovek — reče
Zapadnjak. — Na koji način je on mogao da dođe do te druge
polovine plana?
*r

40. ie irie S E J N -k ic k
j Tigar Apačez sleže ramenima.
To ne igra nikakvu ulogu. I to me uopšte ne interesuJe.
Ako ga poseduje, onda ža mene vredi samo ta jedna činjenica.
— Ja sam ipak radoznao zabrunda Šejn i pomisli na
devojku koja se sada nalazila u vlasti Lobo Alvareza, Vuka
Sijere.
Ostavili Su pustinju za sobom, kada se počelo smrkavati.
Još Jednom su na jednoj Uzvišici načinili predah i prešli pogle­
dom preko brda koja su ležala pred njima.
— Brda Pinjal — objasni Apačez. — Tamo nspred mora da
*e negde nalazi skrovište bande, Jašimo dalje tamo uzbrdo!
Odande ćemo imati bolji pregled celog kraja.
Pojahali su kosinom nadóle, a Onda počeli da Se penju uz
sledeću uzbrdicu. Kada su uspeli da se popnu sasvim gore, utvr­
dili su da Je Tigar Apačez imao pravo.
Odavde, sa vrha, mogli su mnogo dalje da vide brda i posle
izvesnog vremena, otkrili su odsjaj vatre iznad jednog od mno­
gih usečenih vijugavih kanjona.
— Potražimo to — predloži Zapadnjak.
I Tigar Apačez klimnu glavom.
Sada više nije bilo nikakvih tragova, koje bi mogli da prate
i tako su morali da se upravljaju isključivo po svom instinktu.
Ali, oba ta čoveka umela su da se snalaze u divljini. U tom
pogledu bili su zaista Jednaki. Ličili su na dva gladna vuka na
tragu Jednog Jelena.
Prošla su dva časa. Tada su utvrdili da se nalaze više da­
leko od logora bande. Potražili su skrovište za svoje konje i
pešiee nastavili put.
Bio Je to jedan uzan kanjon u kome je carevala neprozirna
tama. Daleke i sasvim sitne, svetlucale su zvezde i njihova svet-
lošt nije uspevala da dopre do dna kanjona.
Jdš Jednom, morali su njih obojica da se u potpunosti oslo-
fte na svoj instinkt.
I uspevali su u tome i ovaj put, a da im nije bila potrebna
ni jedna Jedina reč dogovaranja.
Kao po tajnoj komandi, istovremeno su obojica stali kao
ukopani kada im je vetar doñeo u susret miris dima od vatre.
Osiluénuili su i čuli slabe šumove. lagledalo je kao da dva
čoveka međusobno ćeretaju. Morali su biti udaljeni oko pede­
setak koraka od Sejna i Tigra Apačeza. - ,
38

41. ★★★S e j n ★★★
Begumno šu tragači nastavili da se šunjaju dalje, polako i
osluškujući. Pre svakog koraka prvo bi se čvrsto uverili da pod
njihovim čizmama ne leži slučajno neki kamenčić koji bi mogaO
da proizvede neku škripu ili kakav drugi šum koji bi mogao
da ih izda.
Glasovi one dvojice koji su razgovarali, postali su jasniji.
Uskoro je Sejn ustanovio da se nalaze jedva pet koraka udaljeni
od stražara.
— Cenim da će uskoro krenuti stvar — reče jedan zado­
voljno svom partneru. — Sef se sada već dovoljno dugo zabav­
ljao sa crvenokosom mačkom. Sada ona još čuje kako anđeli
sa neba pevaju. Ali će je posle toga hiljadu malih, opakih đa-
volčića naterati da igra.
■— Mene mnogo više interesuje gde su ostali Arturo i osta­
li — primeti onaj drugi. * Možda im je onaj gringo Šejn pri­
redio gadnu igranku. Taj hombre je navodno gori od samog
đavola.
— Na naše drugare se možemo osloniti — izjavi njegov
sagovornik samouvereno. — Oni se neće dati tako lako savla­
dati.
Sejn načini još jedan korak napred. Osećao je da se Tigar
Apačez još uvek nalazi s njim u istoj ravni.
Istina je da se međusobno nisu mogli videtl, ali, među nji­
ma je postojala posebna vrSta sporazumevanja. Bilo je tako kao
da »u bili nekim nevidljivim koncem vezani Jedan za drugog.
Još jedan korak.
Kroz kanjon se iznenada prolomi Jedan divlji krik.
— Počelo je — reče Jedan od stražara. — O, prokletstvo!
Baš bih uživao da sam tamo i da mogu sve to da posmatram.
—■Onda imaš gadan peh — procedi njegov partner. — Sef
nam Je naredio da ostanemo ovde, dok nam ne dođe smena.
Ti dobro znaš šta se događa s ljudima koji ne paze striktno na
njegova naređenja.
Ponovo se glasno razleže krik devojke kroz kanjon.
Sejn skoči napred. Držao Je revolver u ruci i srušio se za­
jedno sa jednim od stražara kojeg Je dohvatio. Pre nego što je
taj čovek uspeo nešto da kaže spusti Zapadnjak iz sve snage
dršku revolvera na njegovu glavu. •
Umesto krika, bandit je uspeo da pusti od sebe samo pri­
gušeno krkljanje. Onda se složi kao vreća.
Sasvim kraj sebe, začu flejn takođe neko krkljanje, a od­
mah zatim nastade ponovo potpuna tišina.
— Irnaš li ga? — upita Tigar Apačez. ,
— Ovde leži. i
38

42. ★★★ S£ JA/-***
Tigar Apačez se dovuče do Zapadnjaka i naže se nad one-
svešćenim. Sejn nije mogao da vidi šta poluindijanac radi, ali,
u sledečem trenutku je saznao.
— Odsada nam više nijedan od njih neće biti opasan ;—
prošišta Apačez i po šumu koji je zatim usledio shvatio je Za­
padnjak da „senjoritin” pas-čuvar stavlja svoj nož ponovo u
korice.
— Je li to bilo nužno, Apačeze? — upita ga.
Osetio je kako se krvolok ceri.
— Otkada si tako jako osetljiv, gringo? Izvesnu vrstu ose-
čanja ne možemo sebi u ovom trenutku dozvoliti. Covek ne bi
trebalo uopšte nikada da pušta na volju svojim osećanjima.
U tom pogledu, Sejn mu je davao za pravo. Ni njemu sa­
mom izvesna vrsta osećanja nikada nije dónela ništa dobro.
Zato se i sam trudio da u određenim situacijama bude tvrd.
Ali, ovo ovde bilo je ipak nešto drugo. Značilo je suviše mnogo
brutalnosti izubadati jednog bespomoćnog čoveka kao stoku za
klanje.
— Idemo dalje! — prošišta Apačez.
Morali su da se provuku kroz uzani procep između dve
stene pred kojim su oba ona Meksikanca čuvala stražu.
Koji minut kasnije, pred njima je ležala mala, strmim ste-
novitim zidovima oivičena kotlina. U njoj je bilo nešto trave,
neloliko stabala i šiblja, i između njih stajalo je pet šatora.
Dve vatre su gorele i osvetljavale pozornicu.
Videli su se devet muškaraca i Ester Mek Eligot. Muškarci
su bili avanturističke spodobe sa velikim šeširima i čupavim
pončoima. I svi su bili teško naoružani puškama, dugačkim no­
ževima i revolverima.
Osmoi^ica njih sedeli su na zemlji između dve vatre. Devexi
je stajao na polovini kruga i držao bič u ruci.
Bio je to- Lobo Alvarez.
Bičem je terao Ester Mek Eligot da za njega skakuće i igra.
— Pleši! — vikao je razveseijeno. — Treba da plešeš! Pu-
stiću te da prestaneš tek onda kada ja budem smatrao da je
vreme za to.
— Lobo! — povika devojka očajno i grcajući. — Ja ne mo­
gu više. Moje noge su sada već ...
Bič fiiuknu kroz vazduh i devojka još jednom kriknu iz
sveg glasa. Kamdžija se spustila na njena leđa, pocepala i zde-
rala komad plave haljine koju je nosila. Ali, bilo je sasvim
sigurno da je udarac ostavio svoj trag i, na njenoj koži,
Devojka je bila pala na kolena i sada je sa krajnjim napo­
rom uspela da se uspravi. Počela je ponovo da ple.?e.
40

43. Njeno vitko telo njihalo se tamo-amo, a jedan od ljudi svi­
rao je pri tom na svojoj gitari, dok su ostali pljeskom dlanova
davali takt.
Lobo Alvarez je s vremena na vreme pucao bičem. On je
tako njim zamahivao da ni jedan jedini put nije kožu devojke
ni dotakao.
Bio je pravi umetnik sa bičem, ukoliko bi čovek u vezi s
ovim prizorom mogao uopšte da govori o nekoj umetnosti.
Ester Mek Eligot nije na nogama imala ni cipele niti san­
dale. Skakanje po tvrdom, kamenitom tlu koje je dobrim de-
lom bilo posuto i šiljatim kamenjem, moralo je da izaziva bo­
love koji su se jedva mogli podnositi.
Devojka ponovo klonu.
— Pleši! — grmnu Lobo Alvarez.
Ostala je zgrčena da čuči, a onda klekla na tlo. Jecala je.
Ramena su joj se trzala.
— Ne mogu više, Lobo Alvareze! — grcala je. — Udaraj
me do smrti! Da, udaraj me do smrti ti prljavi kučkin sine!
Poslednje reči viknula je iz sveg glasa, ispunjena očaja­
njem.
Kada devojka posle prvog udarca još nije skočila, podiže
desperados ruku na sledeći udarac.
Šejn prisloni kundak „vinčesterke” uz rame. Tigar Apačez
munjevito položi ruku na cev njegove puške i pritisnu je na­
niže.
— Ne! — prošišta. — Moramo da čekamo. Sada pucati bila
bi čista ludost! To bi bila najveća glupost koju bismo mogli da
učinimo.
Dole, u kotlini, ponovo odjeknu bič.
Ljudi su se derali.
Ester Mek Eligot zaurla od bola.
Posle četvrtog udarca bičem, ona se malaksalo ponovo us­
pravi na noge. Svirač na gitari udari ponovo u žice. Ples krenu
nemilosrdno dalje.
Lobo Alvarez je tako precizno udarao, da je devojčina ha­
ljina sada još samo u krpama visila. Bili su to parčići koji su
još jedva uspevali da prikriju njenu nagotu.
Banditi su stajali i zurili s uživanjem i požudom. Svi su
izgledali kao da očekuju samo jedan određeni zn^k.
— Ja znam šta će sadas lediti — reče Tigar Apačez tiho
Zapadnjaku. — Lobo je jedan surovi pasji sin. I on se rado
igra sa svojim žrtvama kao mačka sa bespomoćnim mišem.
Vođa bande držao je bič kao krotitelj zveri, puštajući da
kožni remen ponovo i ponovo kao živ obmotava vitku devoj-
činu priliku. I svaki put je nestajao po komadić sa njene ha­
ljine.
41

44. ) Uskoro je ona bila potpuno naga.
Njihala je kukovima. Izgledalo je kao da je joS jedva sve-
sna toga gde se nalazi i šta se odigrava oko nje.
— Trebalo bi ipak da dokrajčimo ovo — procedi Sejn. —
Sta imamo od toga ako ovde posmatramo kako će on devojku
tući možda do smrti?
— On je neće ubiti! odvrati Tigar Apačez tiho. — Hoće
još malo s njom da se igra. Onda će početi da joj postavlja
pitanja. Ako bude mudra, reći će mu istinu.
— A ako ona u svojoj nevolji bude jednostavno lagala?
Tigar Apačez je ćutao.
Dole, među vatrama, naga devojka se još uvek klatila po
zvucima gitare. Njeni koraci bili su sve umorniji i sve bespo-
moćniji. Jasno se ocrtavalo da se nalazi na kraju svojih snaga.
Iznenada se njeno njihanje prekide.
Ispustila je grčeviti krik i bacila se pred Lobo Alvareza na
kolena.
Gitara umuče. Svi .su zurili u devojku.
Lobo Alvarez je stajao uspravan pred njom i osmehivao
se trijumfalno i surovo.
—■Šta ti hoće,§, Lobo? — grcala je devojka. — Zašto me
tako mučiš? Zar ti nisam sve učinila što si zahtevao od mene?
Zar ti niaam bila dobra ljubavnica?
Ponizno je klečala pred njim, duboko pognute glave i savi­
jenih, mršavih leđa.
— Dobra ljubavnica? — povika Lobo Alvarez, smejući se.
1— Da, bila si, iako si obična drolja... Ali, ja hoću više od
tebe, ne samo ljubav. Ja hoću da mi kažeš istinu!
— Kakvu istinu?
— Ko ima plan Kordilja?
— Ja ne znam ništa o nikakvom planu.
Njegova ruka se brzo podiže i remen biča pljesnu po nje­
nim leđima.
Devojka kriknu, savi se od bola i pade postrance. Bila je
instinktivna reakcija izbegavanja, jako joj je njen razum morao
govoriti da je bilo bezumno pokušati umaći surovom despera-
dosu.
Alvarez načini dugačak korak ka njoj i tako je munu no­
gom da se ona prevrnula na l^đa. Kap trijumfalni pobednik
iz davnih vremena stajao je on iznad, nje i položio desnu nogu
na njeno nago, belo telo.
™ Šta ti znaš o planu? — upita je ledeno. — Ako mi bu­
deš ispričala sve što znaš, poštedeću te. Ukoliko ti bude milije
«Ja čutiš, Ja ću te ubiti.
Ester Mek Eligot je éutala. Sejn nije mogao da joj vidi
Kce, allá, predstaivij aio je sebi kako ona saida poiđliže od sitraba
42

45. ★★★S B J N ★★★
razrogačene oči, ka Lobo Alvarezu i kako grozniCavo prebira
po svojim mislima, tražeći neki izlaz.
Kao da je prozire, Lobo Alvarez joj se obrati u nastaloj
tišini.
— Nema nikakvog smisla da tražiš, izlaz, riiala. Ja već
znam suviše o tebi. Zbog toga me ne možeš navesti u zabludu.
Zbog toga budi rađe razumna i reci mi sve ono što znaš. Ako
to ne ufiiniš, diožiivećeš nešto što je još gOire nego da si se našila
u paklu.
Napregnuta tišina, puna Iščekivanja, propratila je njegove
reči.
Ester Mek Eliot ležala je kao mrtva.
A onda poče da govori.
— Pobedio si, Lobo Alvareze. Da, ja znam nešto o planu
Kordilja. Daješ li mi svoju reč da ćeš me osloboditi, ako ti
sve budem rekla?
On skloni nogu sa njenog tela i nasmeja se.
— Naravno da ti dajem svoju reč — odgovorio je.
Devojka se podiže u sedeći položaj. Požudni pogledi ban-i
dita gustirali su njeno telo,
—^Ja sam „senjoriti” ukrala plan — rekla je. — I ja
sam
ga predala mome ocu. Ali, to je samo polovina plana. Niko ne
može s tim ništa da počne.
— Možda ipak može — reče vođa bande. <— Mi pozna­
jemo svaki ugao ovog kraja. Ja sam siguran da će nam po­
lovina tog plana isto toliko reći, koliko i ceo plan,. , Tvoj
otac, dakle, ima taj papir. Odjahaćemo do njega, 1 onda ću
mu predložiti razmenu: plan za tvoj život. To je sasvimpo­
voljna razmena. Ili ti misliš da nije, mala?
Ona pobeđeno klimnu glavom.
— Da — odvratila je. — To je dobra razmena.
Tigar Apačez munu Zapadnjaka.
— Pazi dobro, gringo! Sada tek počinje ono pravo! Up­
ravo sada će Lobo svoje vukove napujdati na tu ženu.
Devojka je htela da ustane, ali je u sledećem trenutku
ponovo ležala kao ranije. Lobo Alvarez zadao joj je snažan
udarac, tako da je pala na leđa.
— Lobo! — vrisnula Je. — Ti si mi dao svoju reč!
On se nasmeja demonski.
— Jesam li zaista dao? Ja mogu da ge setim samo onom
što sam obećao svoijim IJ'udima. Ti moraš to da ra/zumeš, mala,
Svi oni već dugo nisu držali nijednu ženu u svome naručju,
A sada imamo tebe. To se ipak mora iskoristiti,
Pogledao je u svoje ljude unaokolo,
— Jeste li bacali kocku, kompanjerosi?
— Lusio Je pobedio! — povika neko. — On je prvi. ^
43

46. 'k if 'k S E J N ir'k ie
— Dobro, Lusio — reče Alvarez. — Uzmi je sebi!
Lusio ustade i koraknu u krug svetlosti. Devojka užas­
nuto kriknu kada ugleda tog čoveka. On je sa sigurnošću, bez
konkurencije bio najružniji muškarac u celoj bandi. Mali, na­
bijen i grbav. Kosa mu je u pramenovima visila do ramena.
Prad'ući, priMliižaivao se deivoijici. Biaindiiti au se simejali.
Iznenada, Ester skoči. Ppmakla se tako brzo^. da niko od
bandita nije ovaj put mogao da je zadrži. Cak ni Lobo Alva­
rez koji se bio povukao nekoliko koraka.
Devojka potrea ka šatorima. Lusio je pratio. I ostali ban-
'diti poskakaše da mu pomognu da ponovo uhvati žrtvu.
— Sada! — prošišta Tigar Apačez i opali. Njegov pucanj
spojio se ujedno sa pucnjem Sejnove „vinčesterke”, jer je ovaj
u ištom trenutku povukao obarač kad i „senjoritin” pas-ču­
var.
Oba metka pronađoše cilj.
Sejn dokači grbavog Lusiia, upravo kad je sa zadovolj­
stvom zgrabio devojku i hteo da je baci na tlo. Bilo je važno
da se prvo Ester izdvoji iz opasne zone. Zato da bi Sejn
i Tigar Apačez mogli da se bore, a da ne moraju da se oba­
ziru na devojku.
Lusio pade i ostade nepomično da leži.
Tigar Apačez Je bio nanišanio na Lobo Alvareza, ali, vođa
bande se pukom igrom slučaja baš u tom trenutku pomakao.
Ipak, metak pogodi jednog bandita. I taj čovek ostade da
leži i nije izgledao tako kao da može ponovo da ustane.
Za nekoliko sekundi, od doline Je postao veštičiji kotao.
Banditi su dokazivali da ih nije uzalud bio glas da su Jedna
od najopasnijih hordi graničnog područja.
Istovremeno, kad su odjeknuli prvi pucnji dvojice goni­
laca, banditi su reagovali munjevito. Posegli su za svojim puš­
kama, rasprštali se na sve strane, ali smišljeno. Potražili su
prvu mogućnost da stignu do zaklona.
Sejn i Apačez su pucali brzo i tačno. Još dva bandita se
srušiše. Jedan od njih je ipak ponovo skočio i potražio uto­
čište.
Vatra iz cevi svetlucala Je iz tame iza logorskih vatri
Kiša metaka prelete preko Sejna i Apačeza.
Njih dvojica su trčali čas levo, čas desno, menjajući stalno
iznova svoje položaje, i ciljajući u mesta gde je bleskala vatra
iz cevi.
S vremema na víreme, raeJegao bi se krSfk. ZJnalk za to da Je
ponovo neki desperados bio pogođen.
Šejn se pomicao sve više nadesno. On nije znao šta Tigar
Apačez namerava, ali, nadao se da se poluindijanac i dalje
nalazi u blizini izlaza iz kotline.

47. Š EJ N •k'k'tr
U međuvremenu, hteo je zapadnjak da pokuša da des-
peradosima zađe za leđa.
Ponovo se razleže krik i pokaza da je još jedan bandit
bio pogođen.
I onda se više nije pucalo.
Zapadnjak ostade nepomično da stoji. Tišina je mogla da
znači da nijedan od desperadosa više nije u stanju da se
bori.
Ali, moglo se takođe raditi i o nekoj varci.
Minutima je trajala tišina. Sejn se nije micao s mesta.
Poznavao je on sve trikove i posedovao je strpljenje jednog
Apača kada je to bilo potrebno.
Iznenada, začu on jedan tihi šum kao da neko grebe.
Bilo je to kao da je neki kamenčić ispod čizme nekog čoveka
zaškripao.
Zapadnjak je napregnuto zurio u pravcu odakle je do«
lazio šum. Nije moglo mnogo da se vidi na svetlosti zvezda,
ali, on je osećao da neki čovek mora da se nalazi u njego­
voj blizini.
Lagano se sagnuo i počeo da pipa rukom po tlu. Tražio
je kamen ili nešto drugo što bi mogao da iskoristi kao pred­
met koji bi bacio.
Ponovo je začuo šum u svojoj blizini. A onda opazi ]
tamnu priliku na oskudnoj svetlosti zvezda.
Čovek je bio najviše još desetak koraka udaljen od Za­
padnjaka.
Šejn je čekao sa ledenom mirnoćom.
Kada taj tip bude dovoljno blizu, on će skočiti na njega
&onespO'S'Oibdtii ga udarcem revćlverske cevi po glavi.
Onaj drugi je sada stajao nepomično na svom mestu. I
gledao je tačno u pravcu gde se nalazio Zapadnjak, čučeći
sagnut ka zemlji.
Sada se taj čovek ponovo pomače. Ali, ovaj put on nije
načinio nikakav korak napred, već je samo podigao ruku.
Šejn opali odmah. Istovremeno, bacio se u stranu.
Tačno u istom trenutku blesnulo je i iz protivnikove cevi,
I on se takođe, istovremeno sa praskom svoga pucnja bacio
u stranu.
Tik kraj Zapadnjaka udari jedan metak u zemlju. Sejn
nije mogaio da vidi desperadosa više, alli zinao je da i on
njega isto tako nije pogodio, kao što je i ovaj promašio.
U kotlini ponovo zasvetle vatra iz cevi, ali na pucnje je
odmah bilo odgovoreno sa strane Tigra Apačeza.
Onda ponovo zavlada tišina.
Sejn je zurio ka svom protivniku, ali, više nije mogao
ićUi ga vidi. Na onom mestu gde se taj strelac skrivao, stajalo