4. Desetine klanova obitavaju u zemlji Saniji, u
predelu tundri i večnog leda, između tačaka koje
geografi definišu kao Tri severa. Sever hladnoće,
sever magnetnog kompasa i aurore, geografski
sever. Ljudi tvrdi i večno u sukobu, u
razmiricama i ratovima oko najpustošnije zemlje
na svetu. Ponekad se upitam da li ovde postoji još
jedan, četvrti sever, negde između tri znana i
priznata. Sever čoveka, sever bola i izdržljivosti,
četvrti sever duše.
Lazar Nekadny
04
5. Glava 1
Edesa
Dugo će poživeti glavar koji će dati narodu ono
najvažnije: hleba, rakije i krvi.
Leonid Oinen
Ja sam niko.
Nema potrebe da me pitate za ime, jer ono je
sahranjeno zajedno sa prošlošću i ne postoji, baš kao ni
ja sam. Brisan sam sa spiska živih i mogu se nadati
povratku tek kada ispunim svrhu i otmem život i lice
drugome. U međuvremenu, svako novo ime privremeno
je i menja se zavisno od potrebe. Mogao bih sebe da
nazovem Lazar. Neće biti istina.
Nekada sam bio majstor kruga sedmog i poslednjeg u
plemenitoj veštini ubijanja nožem, onaj čije ime
izgovaraju šapatom. Ono što je dugo bilo usud mojim
takmacima postalo je usud meni.
Jedna stvar ipak se nije promenila: noževi i sečiva i
dalje mi daju snagu. Bez njih ne postoji ni uspomena na
mene. Kao što metal od koga su iskovani nema dušu,
tako je ni ja ne posedujem. Ali zajedno dobijamo iskru
koja nas čini različitim. Možda u dovoljnoj meri da
otmemo život od protivnika i zadobijemo ga ponovo za
sebe.
Nosićeš smrt sa sobom, rekao mi je glavar
Vukodlaka. Predaj je i vrati se živ. Razume se, pokušaće
da te spreče da stigneš do prestonice Hiljadu jezera i da
ispuniš zadatak. Pokušaće da te zaustave. Želeće da te
zadrže, ubiju ili, gore od svega, osramote. Nije nam
ovde potrebno tvoje telo ako ne uspeš. Vrati se kao
pobednik. Budi ubica, budi surmata, ili ostani zauvek
mrtav.
Orkan briše oko mene, pokuša da zalupi vrata vagona
jarmlandskog voza i spreči da izađem na stranu
teritoriju. Nameštam regulatore odela na srednji položaj
i kročim na tlo Velikog Leda. Uskoro počinje proleće,
05
6. kevätaika laulu, i temperatura se popela na minus
trideset.
U ovim krajevima retko se dešava da termometri u
ovo doba godine pređu nulu. Na permafrostu orkani i
snežne vejavice označavaju toplije dane; u drugo vreme
prehladno je čak i za njih. Obazirem se i posmatram
prolaznike koji nimalo ne žure da se sklone sa brisanog
prostora ispred stanice. Kao da se sve što dotakne dah
ovih krajeva pretvara u led i poprima čvrstinu čelika.
Uključujući ljude.
Kada mi je naređeno da umrem, pitali su me: „Hej,
surmato, da li veruješ u nešto? Da li veruješ u pravdu, u
milosrđe? Poznaješ li Boga?“ Okrenuo sam se i gledao
sve dok nisu ustuknuli pred onim što su ugledali – ili
možda pred nepostojanjem onoga što su očekivali. Onda
sam im rekao: „Verujem u ono što vidim. Donesite pred
mene vašu pravdu i milosrđe. Pokažite mi Boga.“
Napis na zidu poručuje da je ovo EDESA, Pogranično
naselje. Iza ovog mesta počinje ledena Krayna. Ponoćno
Sunce spiralno kruži tik nad obzorjem, kotrlja se po
granici svetla i sutona i kao da premišlja da li da ponovo
zatone za ledene litice. Svu toplotu zadržava za sebe i
daje samo nagoveštaje onoga što je u stanju da učini po
nekim drugim mestima. Ovo je zemlja sumraka. Sunce
ovim krajevima nikada ne prilazi.
Nedaleko od sebe čujem žagor, prigušene uzvike. To
je grupa putnika iz Aaltolene, umotani su u grejna odela
i krzna elukka talvi i svejedno se tresu od hladnoće. Kao
deca zijaju u nebo. Čujem kako im vodič nešto
objašnjava i na trenutak dignem glavu.
Džinovski beli orao raskrilio se iznad zidina grada,
grabljivac raspona krila većeg od teretnog vagona. On
jedri na polarnom orkanu ne mičući krilima, sličniji
kakvom heraldičkom simbolu nego živom stvoru. U Jar-
Kulutu zovu ga sagaj, snežna ptica. Čkiljim ne bih li
video ima li nekoga u sedlu na leđima belog orla, ali u
polutami Edese teško je razabrati pojedinosti.
Starosedeoci promiču okolo sličniji duhovima nego
živim ljudima. Očigledno imaju pametnija posla nego da
gledaju za aaltolenskim putnicima. Ja takođe. Na tren
prelazim pogledom ulice podno perona, ali izgleda da
me niko ne sledi.
06
7. Neko vreme koračam prolazima zakrčenim balama
krzna i parkiranim snežnim vozilima. Maantie Tammi,
Maantie Helmi, govore žutoplavi natpisi sa zidova, jedva
čitljivi ispod naslaga leda. Najzad stižem do slepe ulice
na čijem ulazu prikladno piše Kuya Huhti, Aleja šapata.
Još jednom proveravam da li nekoga ima u okolini.
Vidim pokret, ali to je samo odbegli haski, neobično
nalik krupnom polarnom vuku, toliko izmršavio da
izgleda kao da mu se trbuh slepio za kičmu. Na leđima
psa još se vide tragovi biča prethodnog vlasnika,
uspomena na sate vučenja saonica preko velikog leda
Krayne. Životinja me odmerava isto onoliko
nepoverljivo koliko i ja nju. Zapravo smo slični, on i ja.
Obojica smo niko, osuđeni na lutanje lavirintima mraza,
i jedino krv može pomoći da se osetimo kao svoj na
svome.
Kutija sa ispravama trebalo bi da se nalazi ispod
ivičnog kamena treće kuće u nizu. Jedna od veza u
naselju Edesa ostavila ju je tu još pre nego što sam znao
da ću poći do zemlje Trnova. Obazrem se, ali izgleda da
sam jedini čovek u Kuya Huhti. Pusta skladišta i zidovi
obrasli injem potpuno su nemi.
Nožem raskivam ledenu koru i odmičem kamen.
Kutija od kože čeka me na svom mestu. Prelazim
pogledom preko hartija i sve mi izgleda u redu. Sada
sam Jaromil Pohjoinen, trgovac krznom i uljem
ulhrimaja i otac dvoje zdrave dece.
Onda najednom zastajem i osluškujem. Nema baš
ničega što bi makar nagoveštavalo opasnost. Ali haskija
nigde nema, nestao je u senkama. Aleja šapata se
pritajila, još tiša nego do tada. Ne pravim nagle pokrete,
samo pažljivo osmatram. Skrivam nož u levici i lagano se
uspravljam.
Oni su tu, tri prilike umotane u krzno. Rasporedili su
se tako da zatvore izlaz iz Kuya Huhti. Verovatno su me
pratili od stanice sve do ovog ćorsokaka.
Uopšte ih nisam primetio, što je loš znak. Očevidno
se radi o profesionalcima.
U rukama najvišeg vidim harpun od belokosti, ostala
dvojica drže noževe. Hladno oružje: predviđeno je da sve
bude tiho. Postavili su se tako da mi odseku odstupnicu.
07
8. To određuje moj stav prema njima. Očevidno rade za
ašara jar-kulutskog i cilj im je da se diskretno postaraju
za mene.
Okrećem se prema njima, povijen i malo raširenih
nogu. Harpunar podiže ruku prema meni u znak
opomene: ne miči se. Vidim koliko je krupan. Kada bih
stao pored njega, moja glava doprla bi mu do polovine
grudi.
I dalje skrivam nož u levici, kutiju sa ispravama
držim drugom rukom ispred sebe u visini grudi.
Odmeravam pokrete kojima bih mogao da ga
rasporim i, da, savršeno sam miran.
Baci, pokazuje mi harpunar. Odlažem isprave na led.
I drugu ruku, ponavlja on nestrpljivo. Uspeo je da
primeti da nisam goloruk. Čekam sekundu, ali sva
trojica pridošlica nepomični su i ja ni po najmanjem
migu ne mogu zaključiti ko će prvi krenuti na mene.
Spuštam sečivo ispred nogu i uspravljam se ruku
dignutih u visinu ramena.
Napadač s leve strane predvodnika najzad pravi
grešku i približava mi se na dva ili tri koraka. Nož je
digao u visinu lica, sečivo je žućkasto kao sasušena kost.
Prepoznajem boju krvnog otrova mustaverrena. Na
trenutak uhvatim sjaj napadačevog oka, bezbojno
svetlucanje koje odaje savršenu ravnodušnost prema
ubijanju – klanje je za ovog Trna posao kao bilo koji
drugi – a onda se ovaj pokrene i bez ikakvog upozorenja
pokuša da mi sjuri oštricu u desni bok.
Pokreti su mi sasvim jednostavni, gotovo školski.
Koristim zamah bledookog da ga proburazim njegovim
sopstvenim otrovanim nožem. Pri tom primenjujem
fintu toliko puta ponavljanu i uvežbavanu da mi se
ponekad čini da sam se rodio s njom. Protiv drugog
napadača upotrebim napad u povlačenju istim nožem. U
dva poteza razoružavam čoveka i sečem mu vene na oba
zapešća, zatim ga okrećem kao živi štit protiv
harpunarovog oružja.
Sam harpunar zadaje mi nešto više teškoća, i pored
krupne građe čovek je izuzetno pokretljiv i polazi mu za
rukom da dvaput izmahne prema meni. Posle drugog
uboda harpun ostaje zaglavljen između rebara živog
štita.
08
9. Najzad pravim trostruku fintu sa napadom u okretu,
posle čega ostavljam nož duboko zariven u harpunarevo
rame. Potom upotrebim punu snagu da istrgnem harpun
iz grudi drugog napadača i zamahujem njime prema
predvodniku. Nema u tome veštine, tek puke snage, ali
harpunar kao da tek tada shvata šta se desilo. Vidim da
mu je iz očiju nestalo straha i da ga je smenilo nešto što
gotovo liči na mirenje – ili možda prepoznavanje.
Harpun mu se zariva posred oka, probija lobanju i krnji
zid iza glave. Telo ostaje iskrenuto uz smrznutu površinu
u sve široj tamnoj lokvi, prsti još nekoliko trenutaka
kopaju oko šiljka kao da bi da ga izvade.
Obazirem se oko sebe, malo zadihan. Deluje kao da se
sukob odigrao neprimećeno – što je uostalom i bilo želja
mojih napadača. Dvojica su pruženi nasred ulice,
harpunar je podno zida klonuo preko sopstvenog oružja
i više ne mogu da mu vidim lice.
Čitav prizor odigrao se u potpunoj tišini, nije bilo
jauka, čak ni stenjanja. Tokom napada nijedan napadač
nije pustio ni glasa. Osećam poštovanje prema ašarskim
ubicama. Mnogo smo sličniji nego što sam mislio.
Prilazim bledookom napadaču i podižem mu glavu.
On mi je najsličniji po licu i stasu. Preturam mu po
džepovima i nalazim isprave, očevidno lažne koliko i
moje. Na njima piše da je čovek kome pripadaju Vitomil
Glinka, treći pomoćnik ekstraktora u rafineriji Gorsky.
Tu su još zdravstvena potvrda i kartica dozvole za rad na
bušotinama.
Oklevam jedan trenutak, onda guram isprave
napadača sebi u džep, a u njegovu odeću trpam svoje,
sada neupotrebljive.
Zatim hvatam lažnog Glinku oko pazuha. Telo je još
klizavo od krvi i zaštitne masnoće i nekoliko puta mi
ispada iz ruku. Dovlačim ga do bala sa krznom
naslaganih duž zida slepe ulice i prevaljujem između dva
reda. To ponavljam još dva puta, svakog časa se osvrćući
da proverim da li me je neko opazio. Čovek isečenih
zapešća još nekoliko puta se trgne u mojim rukama i tek
tada omlitavi. Potom odguram bale sa krznom taman
toliko da zaklonim tela.
Putem prema poprištu nogama razbacujem sneg
preko tragova krvi koja se putem okrunila sa odeće
Trnova.
09
10. Najzad stižem do lokvi na samom poprištu sukoba.
Tu brišem ruke, pokušavam da očistim smrznute crvene
tragove sa grejnog odela, ali same lokve ne diram. Za
sada verovatno još nema potrebe za žurbu. Čitav sukob
nije trajao više od nekoliko sekundi, svakako nije bilo
vremena da se digne uzbuna.
Koristim nož da zgrebem sa odeće izdajničke mrlje
crvenila, one neobično podsećaju na crveni vosak
nakapao po rukavima i grudima mog odela. Komadići
staklasto krckaju i padaju na led. Posle nekoliko minuta
mrlje su i dalje tu, ali gotovo neprimetne na tamnoj
površini zaštitnog odela. Mogao bi ih opaziti onaj ko
tačno zna za čim traga.
Dok polazim, izmršaveli haski ponovo se pojavljuje i
oprezno njuši mesto gde su do skora ležala tela
napadača. Njegovo prisustvo trenutno mi odgovara, jer
verovatno znači da u okolini i dalje nema radoznalaca.
Ali neće dugo proći i situacija će se preokrenuti.
Razmišljam o tome kako će pseto pre ili kasnije prići
balama da bi se hranilo.
Nož mi samo na čas sevne u ruci i već se nalazi
nekoliko metara dalje, zakovan između haskijevog vrata
i lopatice. Pas pokušava da napravi korak i klone. Na
trenutak ostavlja utisak da se pogurio da prikupi snagu.
Proveravam da bih bio siguran da je životinja mrtva,
zatim izvlačim sečivo. Onaj ko bude došao u Aleju šapata
sada će uz smrznute lokve i tragove borbe videti truplo
lutalice. Ima li razloga da pomisli da i ostala krv nije
pseća?
Ne znam koliko će mi to što sam uradio kupiti vreme.
Razume se, moram učiniti sve što sam u stanju da
sakrijem tragove, ali ne smem imati poverenja da će išta
upaliti.
Sada mi improvizacije mogu značiti opstanak. Jer
negde je procurilo. Baš kao što sam i očekivao kada sam
izabrao da na put krenem na ovaj način.
Brzina kojom su me našli govori da je Veliki
Vukodlak bio u pravu. Ovoga puta pokrenuta je čitava
mašinerija Trnova da bi se sprečio dolazak prvaka Rige.
To znači da će mi zadatak biti teži nego ikada i da je
potrebno da pažljivo razmislim šta mi je najbolje da
učinim da ne bih pao u ruke protivnika.
10
11. Poslednji put proveravam da li je na meni ostao neki
trag borbe. Onda polako, kao da se ništa nije dogodilo,
odlazim sa poprišta.
11
12. Glava 2
Riga
U našem ponašanju nema junaštva, ali je važno
ostaviti privid junaštva. Potrebno je pretvarati se
da govoriš istinu, a sve vreme izgovarati laži.
Opsena rađa opsenu, a igre se vode unutar
drugih igara. Tako se rađa politika klanova.
Leonid Oinen
„Lazare! Lazare Nekadny!“
Okrećem se. Na dnu hodnika podzemnih dvorana
esnafa ubica stoji stari Vukodlak Leonid Oinen, Noćnik,
devetostruki surmata i upravnik visoke škole za ubice u
Tuli. Dok gleda pravo u mene, vučje crte mu osvetljava
osmeh.
Prilazim mu i grlim ga. Moj bivši učitelj noža i mača
odaje isti onaj utisak tvrdoće kao i u vreme kada sam
otpočinjao obuku, pre gotovo petnaest godina. U
međuvremenu su mu hirurzi isekli otprilike polovinu
utrobe, a nogavica ispod desnog kolena skriva gvozdenu
protezu, ali on svejedno zrači snagom. Dok se neki ljudi
skrivaju pred tokom vremena i čine sve da ga izbegnu,
Leonid Oinen zaustavlja starenje tako što mu prkosi u
lice.
„Dugo se nismo videli“, kaže Noćnik. „Dobrodošao,
Lazare. Dobrodošao na sabor ubica.“
Zajedno se spuštamo hodnicima ukopanim u
permafrost Tule. Bio sam najdraži učenik Leonida
Oinena, a ostao jedan od omiljenih saradnika. Naučili
smo dragocenu stvar, nas dvojica: umemo da ćutimo
zajedno.
Oko nas su mrka lica, opaljena mraznim vatrama
Rige. Žamor tih, prigušen. Nema među nama onoga ko
nije okrvavio ruke bar nekoliko puta u životu. Pogledi
tvrdi, oči uvek na oprezu. Izrazi lica kao da govore: Pazi
na sebe. Čuvaj se i dok si u bratskom zagrljaju. Čuvaj se
pre svega tada.
12
13. Svako zna da esnaf ubica predstavlja kamen temeljac
našega društva. Po snazi i važnosti koljači su prvi, oni
određuju puteve i zadaju osnovne smernice ponašanja
svima ostalima. Trgovci i bankari dolaze sledeći.
Bratstvo ubica predstavlja moć – a moć je osnova
vladavine. Uobičajeno je da se glavar bira iz redova
našeg esnafa, jer dobar i pravedan vladar mora biti
dobar ubica.
Naše društvo uvek je posvećivalo zasluženu pažnju
školovanju ubica i mnogi su se odvajkada rado
opredeljivali za sveti poziv oduzimanja tuđih života. Ali
obuka počinje još u detinjstvu, ne dozvoljava opuštanje
ni za tren i ne prekida se do kraja života. Zbog toga je
broj pravih, obrazovanih ubica vrlo mali.
U prolazu vidim poznata lica: Bogdan Hauka,
stručnjak za garotu, čovek koji se nikada nije nasmešio
na javnom mestu. Blizu njega stoji Antonjin Kowalsky,
bivši Ognjeni govornik, nekadašnja desna ruka Velikog
Vukodlaka, sada siva eminencija vladarevih protivnika.
Uz njih je i baron Lakana, poznatiji pod nadimkom
Dvorska Luda, plemić iz Zelene Zemlje, za koga se priča
da je u esnaf dospeo ne toliko zahvaljujući umeću, koliko
poznanstvima na pravim mestima i bezumnoj surovosti.
Onda primetim da me Kowalsky posmatra.
Izraz mu je smiren, čak spokojan, pogled malo
zamišljen. Deluje kao da posmatrač nije sasvim
prisutan.
Još davno naučio sam da se čuvam ljudi sa takvim
pogledom. Budi oprezan, Lazare, kažem sebi. Ovaj
čovek te mrzi.
Nekoliko trenutaka pre nego što ću sa Noćnikom ući
u sabornu dvoranu, žamor oko nas se prekida. Okrećem
se i vidim da su se na vratima pojavili gosti iz klanova
Oniksa i Psoglava. Za njima ulazi Trnov ambasador.
Potpuni je tajac dok predstavnik Karelije prelazi prostor
do saborne dvorane, ali on se pravi da ništa ne
primećuje.
Polazimo za gostima da bismo stali na svoja mesta.
Na ulazu u podzemnu dvoranu sabora ubica toplota me
zapahne kao iz peći. Nekoliko trenutaka puštam da me
vrući vazduh dira po licu, blagosloveni znak vatre koja
život daje.
13
14. Preda mnom je masivni sto u vidu prstena, dovoljno
veliki da za njega stane stotina krvnika. Prisutni su sve
vreme na nogama: u sali ne postoji nijedna stolica.
U središtu prstena, na ognjištu ukrašenom znakom
pentagrama, bukte plamenovi usred bazena napunjenog
kamenim uljem i oblizuju otvor dimnjaka usečenog u
tavanicu.
Kada se učesnici sabora ubica skupe oko stola, blesak
plamena ne dozvoljava da jedni druge jasno vide. Dok
traje donošenje odluka veoma je važno ne gledati
sagovornika u oči. Nije dozvoljeno direktno razgovarati;
govornici se mogu obraćati samo Vatri.
Noćnik i ja prilazimo svojim mestima za stolom,
neposredno pored glavarevog. Nedaleko od nas staje
Bogdan Hauka, zatim polako prilazi i Antonjin
Kowalsky. Pogledi su im okrenuti ka vatri i obojica se
prave da nas ne primećuju.
Leonid Oinen podiže sa stola masku Ognjenog
Govornika, onog koji zbori u ime Vatre, da bi je
namestio sebi na lice.
Kolo sabora ubica stoji lica okrenutih vatri. Crte su
mirne u odblesku boje pakla. Poručuju da je svako od
nas spreman da uđe i u pravi pakao ukoliko Veliki
Vukodlak naredi. Postepeno razgovor zamire i nekoliko
trenutaka jedini zvuk u dvorani je huktanje visokih
plamenova koje tavanica željno usisava.
„Vatri govorim, jer samo će me vatra saslušati“,
počinje Leonid Oinen.
Čujem kako ubice ponavljaju za njim:
„Vatri govorim.“
Stari Noćnik nastavlja:
„Vatra je suština života, deo Sunca, deo Črnboga.
Vatri govorim, u vatru se nadam.“
Kao jeka za njim dopire:
„U vatru se nadam.“
Iza ritualne maske govornika, osvetljen odbleskom
plamenih jezika koji se viju i upliću, razbuktavaju i
ponovo smiruju, Leonid Oinen zvuči kao otelotvorenje
paganskih božanstava koje je klan nekada slavio. Glas
mu je razgovetan i dubok:
14
15. „Vatri govorim. Većina ovde prisutnih zna za događaj
koji se pre nešto više od dva dana zbio kod Anijanskih
vrata, u pograničnoj zoni između Trna i Vukodlaka. Pala
je krv i izgubljeni su životi. Boj je zaustavljen, ali pravda
traži zadovoljenje. Pisano je u zakonima Sanije da se
sukobi klanova neće rešavati ratovima, već viteškim
bojem glavara ili njihovih predstavnika. Čelik protiv
čelika, njihov surmata protiv našeg. Veliki Vukodlak već
je poslao radiogram u kome je uputio izazov ašaru i
javljeno mu je da je poruka primljena. Tražim od tebe,
Vatro, da mi otkriješ ime onoga ko će biti izabran da
predstavlja Vukodlaka.“
Glas koji prvi progovara dopire sa druge strane
velikog ognja.
„Vatri govorim. Ja se ne slažem. Svi dobro znamo šta
se dogodilo na Anijanu. Do kada ćemo trpeti takve
nepravde, Vatro, i prepuštati slepom slučaju da ih
razrešava umesto nas? Zbog čega da proglašavamo
nekoga za pokojnika i da rizikujemo da nas njegova
slabost sve izneveri? Uzmimo radije sami ono što nam
po pravu pripada!“
Posle tih reči čuje se slabi žamor, ali većina ubica
samo ćuti, zagledana u plamenove. Očekivali su ovakav
nastup i niko nije iznenađen, pomislim. Na trenutak
okrećem pogled prema Kowalskom, ali njegovim licem
ne prolazi nikakav izraz.
„Vatri govorim.“ Reč uzima oblasni ubica pokrajine
Andoja i Lagoja. „Nisam jak govornik. Ali znam gde leži
istina. Ovaj esnaf ima snagu. Zašto da šaljemo
pojedince? Udarimo svi zajedno i uništimo protivnika
jednom za svagda!“
„Vatri govorim.“ Glas Leonida Oinena zrači
smirenošću. „Neki pripadnici bratstva izgleda
zaboravljaju na kodeks. Vekovima je surmata cvet naše
tradicije, sveti pokojnik koga Črnbog određuje da
pravdu donese.“ On zastane, zagledan u vatru, kao da u
njoj čita reči koje će izgovoriti. „Život jednog čoveka već
je dovoljno vredan. To je razlog zbog koga u boj šaljemo
samo pojedinačne mrtve. Zar to sada treba da zamenimo
životima mnogih? Kažu da su se nekada, u vreme
klanovskih ratova, snegovi crveneli od krvi Vukodlaka. A
ja kažem da je to bilo i od stida! Razdvojene i posvađane
myrskyg će nas odneti!“
15
16. „Vatri govorim, u vatru se nadam.“ Javlja se Bogdan
Hauka. „Govoriš o pokojnicima i njihovoj pravdi, Vatro.
Ali ja neću da mrtvi i sahranjeni govore umesto mene!
Veliki Led ih je proždrao i uništio. I šta sad rade? Evo ih
tu, među nama, određuju puteve živih. Ono što je bilo,
ne vraća se. Istorija je mrtva, baš kao i oni koji su je
stvarali. Bio sam pokojnik i znam šta to znači. Ne želim
to nikada više! Govorim o nama, ovde i sada. Neću da
mi mrtvi kroje život!“
Pljesak iz nekoliko krajeva sale, mnogo jači nego što
sam očekivao. Pogledi se krišom okreću prema nama i
smesta vraćaju vatri. Loše stoje stvari, pomišljam. A
najlošije je što su umetnici mača i noža podeljeni.
Leonid Oinen je zagledan u razbuktalu lomaču na
sredini saborne dvorane. On čeka da se galama umiri.
„Da li si svesna, Vatro, da to što govoriš znači rat?“
Ovog puta progovara baron Lakana:
„Zar se uvažene kolege ubice plaše rata?“
Do mene dopire žamor zapanjenosti oko okruglog
stola. Do sada se niko nije usudio da to ovako direktno
izgovori. Setim se reči Leonida Oinena: Ne treba se
plašiti javnih napada. Ali treba uvek imati u vidu da su
oni obično samo vrh ledenog brega.
Šta je to Kowalsky smislio?
Sa drugog kraja podzemne dvorane čujem glas koji ne
prepoznajem.
„Vatri govorim. Ašar je prevarant. Koliko je naših
surmata stradalo jer je poglavar Trnova poslao svoje
čankolize da ih presretnu i zaustave još na putu? Zar da
najbolje gubimo zbog tuđinske nevere?“
Prozvani ašarev predstavnik se meškolji: vidim ga
kako se, debeljuškast, oslonio s obe ruke o okrugli sto.
„Vatri govorim. Svakako da ne treba tako pričati.
Srce me boli kada vidim takvo nepoverenje.“ Glas Trna
je nazalan, ton ravnodušan. „Ko je ikada bio za pošten i
ravnopravan boj pokojnika, ako ne Trnovi?“
Grohot svuda oko okruglog stola. Čak se i predstavnik
Oniksa posprdno nasmeši.
„Ašaru je žao što protivničkim surmatama ne može i
danas da pruži onakvu bezbednost kakva je nekada bila
zagarantovana...“
16
17. Jači smeh i povici: „Napolje!“
„... Ali zbog poznatog stanja kod Anijanskih vrata
situacija je znatno složenija nego što je to ranije bilo
slučaj. Ašar naprosto ne može tvrditi da će s pravom
ozlojeđeni narod propustiti Vukodlake izazivače i...“
Reči ašarskog predstavnika guta galama. Povici:
„Tišina!“ „Napolje!“ i „Sramota!“ Leonid Oinen neko
vreme bezuspešno pokušava da povrati red.
Šta to govori? pomišljam. Zar ne shvata da će
pristalice Kowalskog to jedva dočekati? I onda: On se
namerno stavlja na njihovu stranu. Zar je stanje toliko
loše?
Leonid Oinen se okreće prema meni i jedva primetno
vrti glavom.
Trn ništa ne razume, shvatim najzad. To je aparatčik
koji naprosto izgovara reči po formuli uobičajenoj pred
dvoboje surmata. Njegov zadatak je da na vukodlačkom
saboru zvanično prihvati dvoboj u ime Karelije, a ne da
razmišlja sopstvenom glavom. Uopšte mu nije važno šta
se stvarno događa.
„Vatri govorim.“ Posle Trna javlja se predstavnik
Psoglava. „Psoglav i Trnovi smatraju da treba
prerazmotriti neke klauzule ugovora o bezbednosti
između Vukodlaka s jedne strane i rečenih klanova s
druge. Oni osećaju da uslovi koje su im svojevremeno
nametnuti preko...“
U dvorani, pandemonijum. „Napolje!“ „Izdajnici!“
„Anijan je naš!“ „U Vatru s njima!“
Predstavnici Trna i Psoglava pokušavaju da govore,
ali se ne čuju od povika Vukodlaka. Nešto kasnije,
obojica izlaze iz sale praćeni zvižducima. Posle nekoliko
trenutaka, prati ih izaslanik Oniksa.
U sabornoj dvorani galama se nastavlja.
„Od njih očekujete vitešku borbu?“
„Razapeće našeg surmatu nasred Karelije!“
Primećujem kako Dvorska Luda daje znake Noćniku i
pokušava da se nadviče sa čitavim saborom ubica ne bi li
dobio reč: utaman. Isto tako mogao bi se takmičiti sa
zavijanjem čopora prvog glavara Vukodlaka.
„Vatri govorim.“ Prezriv, dubok glas u nekoliko
trenutaka uspeva da postigne ono za čim se baron
Lakana poduže upinjao. Lecnem se. To je Antonjin
17
18. Kowalsky lično. Galama se oko njega gasi u trenutku i
Vatru ponovo opasuje krug tišine.
Ali bivši Ognjeni govornik ne traži reč za sebe. Posle
nekoliko trenutaka on pokaže na Lakanu: „Zar vatra ne
želi da posluša ovog čoveka?“ Onda slegne ramenima i
kao uzgred doda: „Možda ima da kaže nešto važno.“
Sada je tišina u sali potpuna. Dvorska Luda, koji je
najzad dobio priliku da progovori, okleva. Čujem
šuškanje hartije sa koje se sprema da pročita nešto:
uznemiren je. Shvatam da je sve do sada bilo samo
predigra i da će prave stvari biti izgovorene za nekoliko
trenutaka. Kucnuo je čas da se krene u napad. Govoriće
baron Lakana, ali svima je jasno da to zapravo
progovara Antonjin Kowalsky.
„Vatri govorim. Vatra zna da naš malobrojni esnaf
ubica drži u rukama glavninu moći.“ Sada su reči Lude
čudno lišene boje i više podsećaju na deklamovanje.
Deluje kao da Lakana i sam prvi put vidi poruku koju
prenosi esnafu. „Želeo bih da danas razmotrimo neka
pitanja. Pre svega, želeo bih da pogledamo da li je ta
moć ravnomerno raspoređena.“ Glas predstavnika
Zelene zemlje postepeno dobija zalet. „Kodeks kaže da
su svi majstori plemenitog zanata jednaki. Da li se toga
drže oni koji vode naš red? Pogledaj ih dobro, Vatro, i
šta vidiš? Laž i izvitoperenost.“
U sali vlada potpuni tajac. Mešavina odglumljene
preneraženosti i tihog uživanja: zapravo niko nije
iznenađen razvojem događaja. Sasvim suprotno: ovo su
čekali sve vreme.
„Govori se, Vatro, da uvažene glavešine esnafa radije
biraju mir i sigurnost svojih tajnih imetaka nego rizike
otvorenog sukoba i pre će raditi iza leđa nego što će se
upustiti u borbu. O, zvanično oni su kao i ostali članovi
bratstva, uzdržavaju se od svih vidova zemnog
bogatstva. Ali govori se da je polovina novca Tule
njihovo. Čak kažu da je glavar lično ima otvoren račun
kod njih.“
Ovo je otvorena pobuna, pomišljam. Zar su sišli s
uma? Šta imaju na pameti? Da otpočnu rat i
istovremeno izazovu cepanje bratstva?
„Šta Vatra hoće da kaže?“ Glas Leonida Oinena je suv.
18
19. „Hoće da kaže da naše glavešine vrlo razborito vode
računa o tome kako ulažu svoje junaštvo. Oh, bude neko
od njih s vremena na vreme surmata i krene u boj za
Vukodlaka. Ali za sebe će izabrati najlakšeg protivnika.
Zna se vrlo dobro ko među njima postaje pokojnik i na
kakav način. Moćnici odlaze u boj samo ako su sigurni
da će pobediti.“
Baron nastavlja, glas mu je zadihan:
„Kažu da nas čuvaju od rata dok brane da zločince
naučimo pameti. Zapravo čuvaju sebe i svoje glave.
Pogledaj ih, Vatro, kako glume jaganjce. Zar
svojevremeno nije trebalo da Nekadny ode da se bori
protiv Udolfa Svjatislava? Pa ipak, on nije proglašen za
pokojnika, nego su glavešine poslale drugog u taj boj.
Zato što je Svjatislav jak, a Lazar Nekadny ne sme da
bude ugrožen na svom dragocenom mestu. Oh, ta igra
moći kod Vukodlaka!“
Ovog puta čak je i stari Leonid uzdrman. On namešta
masku, stoji kruto uspravljen i nakašljava se. Optužbe
koje iznosi baron Luda nebulozne su i većina prisutnih
to zna – ali kao i mnogo puta u životu, ton i nastup
mnogo su važniji od poruke.
„Ovoga puta ulog je veliki i pokojnik Trnova svakako
će biti moćan“, govori Lakana. „Ali vođe bratstva su se
već dogovorile. Poslaće nekog od nas ko će sigurno
izgubiti. Zašto bi ugrožavali sebe? Sukob će biti okončan
u korist Trnova. Da li je to izdaja? Pa šta ako jeste!
Važno je da su dragoceni položaji sačuvani!“
Zašto se niko ne oglasi? upitam se. Da li je moguće
da svi misle kao on?
Osvrćem se na jednu, zatim na drugu stranu.
Plamenovi bukte i ližu narandžastim jezicima otvor u
obliku levka, kao da će nas usijano središte prostorije
sve progutati. Na trenutak imam osećaj da sam jedini u
toj sali. Postoji tačka na kojoj ćutanje postaje
podjednako prodorno kao vrisak.
„Vatri govorim“, izgovaram glasno.
Glave se okreću, pogledi se odvajaju od hipnotične
igre svetlosti u smeru iz koga kao da nisu očekivali
reakciju.
19
20. „Hoću da se prijavim.“ Glas mi je sasvim miran.
„Želim da predstavljam Vukodlaka na megdanu u
Kareliji.“
Na trenutak se okrećem prema Kowalskom i vidim da
me ovaj netremice posmatra. Pogled mu je smiren i – da
li mi se to samo čini? – zadovoljan. Očekivao je ovo,
pomislim. On je želeo da se javim. Da li je moguće da je
čitava predstava počela zbog mene?
Nekoliko trenutaka ispod oka odmeravam lica
okupljena oko plamenova. Da li ste ovo planiralil
upućujem im nemo pitanje. Odgovara samo huka
lomače.
Črnbože, zar sam imao drugog izbora?
Galama ponovo počinje. Zaleće se kao lavina iznad
morene, polako uzima zalet i pretvara u nešto besno,
nezaustavljivo.
„Takvo nazovi viteštvo sputava pravdu!“
„Dosta je bilo preživelih načina!“
„Niko ne sme da porekne narodu pravo na rat!“
„Dosta.“
Glas se zariva usred galame. Iako ne preterano
glasan, uspeva da se izdvoji između svih ostalih, različit
kao srebrni rapir između gvozdenih. Ispunjen
autoritetom, tera glave da se i protiv volje trgnu prema
njemu.
„Dosta!“
Čovek u grimiznom ogrtaču kroči u sabornu dvoranu
i kreće prema mestu za okruglim stolom koje je do tada
bilo upražnjeno. Za sobom ostavlja trag tišine. Uz Vatru,
jedini zvuk u podzemnoj dvorani proizvode njegovi
koraci.
Glavar Anund Jakov III, vrhovni zapovednik orlove
garde Rige i Veliki Vukodlak lično.
Ne okrećući glavu, bacam pogled prema baronu
Lakani. Njegovo čelo je oznojeno, pogled unezveren.
Prvi put od početka sabora Dvorska Luda izgubio je
sabranost. Otvorenih usta gleda čas u Kowalskog, čas u
glavara Rige. Kao i ja, nije očekivao da će se ovaj danas
pojaviti.
„Jeste li svi sišli s uma?“ govori vođa Vukodlaka.
20
21. Glas je dubok i ne mnogo glasan, ali sasvim
razgovetan na pozadini huke plamenova, kao da
predstavlja njihov neodvojiv deo.
„Zar niko od vas ne shvata?“
Prisutne ubice kao da se bude iz sna. Oni tek sada
počinju da se meškolje, zgledaju, kao da ih mesta više ne
drže. Verovatno se mnogi pitaju od kada Veliki Vukodlak
sluša iz potaje i da li je prepoznao govornike. Jedno je
kada znaš da će glavarevi žbiri preneti tvoje reči tamo
gde ne treba, sasvim drugo uraditi to lično i na tako
neposredan način. Jer većina je davno naučila da
postoje i pametnije stvari od isprečavanja na put
Anundu Jakovu. Opasni su članovi esnafa, ali onaj koji
ih vodi mora biti opakiji od ostalih.
Prvi se oglašava baron Dvorska Luda.
„Ti, ti ne shvataš, glavaru“, kaže on. Glas mu zvuči
samotno i nesigurno.
Anund Jakov okreće se prema Lakani. Ima u tom
pokretu nečega od grabljive zveri, kao da čitavo
glavarevo držanje opominje na opasnost. Iz nekog
razloga, Luda to izgleda ne primećuje. Naprotiv, liči na
čoveka kome se samopouzdanje sve brže vraća. On
nastavlja:
„Možda si ti i Veliki Vukodlak, ali ti to ne daje za
pravo da prekidaš sabor Vatre. Vatri govorim, u vatru
se nadam. Želim da stavim na raspravu odluku o
odmazdi. Anijanska vrata ne smeju proći nekažnjeno!“
I dalje tajac.
„Svi misle kao ja i svi će me podržati!“ izjavljuje
Dvorska Luda.
Ali Bogdan Hauka gleda negde u srce vatre, a
Kowalsky samo ćutke posmatra.
Veliki Vukodlak se pokreće. U nekoliko koraka prilazi
baronu Lakani.
„Recite mu! Recite šta svi mislimo!“ Luda se okreće
čas na jednu, čas na drugu stranu.
Huktanje plamenova skriva odgovore, ukoliko ih ima.
„Budalo!“ govori Anund Jakov.
On staje iznad ubice iz Zelene zemlje, ogroman u
grimiznom ogrtaču, i grabi ga za revere. Iako nikada nije
bio surmata, u tom trenutku nalik je svome ocu koji je
21
22. golim rukama slomio vrat Psoglavcu, tren pre nego što
će i sam izdahnuti.
„Ne smeš to da činiš!“ Baron se izvija i pokušava da se
oslobodi. „Ne smeš, Anunde Jakove! Svi su na mojoj
strani! Ne smeš mi ništa!“
On se trza na jednu stranu, zatim na drugu, ali ga
Veliki Vukodlak čvrsto drži.
„Ostavi me! Čuješ li – Ostavi!“
Luda pokušava da se otme i jednom rukom udara
glavara po obrazu.
Iz grudi Velikog Vukodlaka dopire prigušen zvuk. On
odiže Lakanu sa poda i drži ga sekundu ili dve ispred
sebe u rukama. Za takav potez treba biti obdaren
nadljudskom snagom ili možda istim takvim besom. Na
čas glavarove oči narandžasto blesnu odsjajem Vatre – i
ko bi rekao da se pred nama ne nalazi zver koja od
iskona luta po pustarama Sanije? Verujem da se niko ne
bi iznenadio da je Anund Jakov dograbio barona i
rastrgao ga u komade tu ispred sviju. Ali umesto toga
glavar se napregne još više, raširenih nogu, i pre nego
što iko shvati šta radi, hitne Ludu u sabornu vatru.
Kameno ulje pljusne na sve strane, poprska tavanicu i
nekoliko najbližih ubica. Baron Luda u trenutku se
pretvori u buktinju, čitava desna ruka i polovina lica
zahvaćeni su mu narandžastim plamenovima. Zavijajući,
on se kotrlja po tlu, pokušava da ugasi kamenu vatru.
Dotrčavaju dvojica ili trojica iz bezbednosti, bacaju
preko njega šinjele i umotanog ga iznose iz prostorije.
Polako cviljenje ranjenika postaje sve tiše.
Plamenovi se još neko vreme viju po podu oko
saborne Vatre i po okruglom stolu. U sali ostaje da visi
zadah oprljenog mesa.
Okrećem pogled prema Kowalskom. On oseti da ga
posmatram i na trenutak uperi oči prema meni. Lice mu
je potpuno bezizražajno.
„Surmata će poći i surmata će pobediti!“ govori
Anund Jakov. „Ko ima pravo da napušta puteve starih i
ugrožava one koji će tek doći?“
On se okreće prema meni. Pokreti su mu najednom
vrlo formalni, držanje kruto. Pomalo podseća na
sveštenika tokom praznične službe u hramu Črnbožjem.
Kada progovori, glas mu je napevan:
22
23. „Lazare rittari, umri za mene.“
Naklanjam se i čekam.
Glavar se okreće središtu podzemne dvorane.
„Da li Vatra ima neku reč protiv počasti koju ja, Veliki
Vukodlak Rige, Anund Jakov III, ukazujem ovom
čoveku, počasti gubljenja života u ime otadžbine?“
Huktanje plamenova. Vidim kako Bogdan Hauka
zausti da nešto kaže i predomišlja se. On se zgleda sa
Kowalskim. Na trenutak imam osećaj da su razmenili
neku poruku iz koje sam ja u potpunosti isključen. Pauza
se odužuje. Niko ne izgovara ni reč.
„Ako je tako, onda te proglašavam mrtvim, nosioče
mača i noža“, govori Veliki Vukodlak. „Dostigao si
vrhunac u rukovanju tuđim životima i prevazišao druge
u potrazi za savršenstvom ubijanja. Sada te tundre Rige
zovu, jer kucnuo je čas da se odužiš. Mnogo puta
prolazio si Anijanska vrata da odbraniš čast svoju i našu,
pokojniče, i svaki put vraćao se kao pobednik. Učinićeš
to i sada.“
Ćutke stojim i čekam.
Glavar se okreće Vatri.
„Od sada si pokojnik, imena nemaš, i tvoji prijatelji
moraju te zaboraviti, a žena i porodica oplakati. U borbi
protiv izazivača nemaš šta da izgubiš. Samo pobeda nad
surmatom Trna vratiće te među žive. Govorniče, čitaj
nam kodeks!“
Na pozadini huke čujem glas Leonida Oinena:
„Tvoje će oružje deo surmate biti, da krv pusti, da
žilu otvori. I neće napustiti ruku pokojnika; i neće
poleteti, već će po ledu kročiti.“
Glavar se diže i obilazi savetnika da bi stao do mene.
Tajac u sali je potpun.
„Upamti, pokojniče“, govori glavar. „Ti si izazivač i
moraš sam dospeti do prestonice Hiljadu jezera.
On se obazire po sali.
„Ovo su posebni dani. Bezbrojne ubice nižeg ranga
želeće da te vide mrtvog u telu, a ne samo po ukazu.
Poznato ti je da surmata koji iz bilo kog razloga ne izađe
protivniku na megdan ostaje mrtav zanavek, a njegova
porodica osramoćena. Nemoj da dopustiš takvu
sudbinu.“
23
24. „Ko će biti moj protivnik?“ pitam glavara Vukodlaka
neposredno pre nego što će ritual biti završen. „Da li je
Trn odgovorio na izazov? Da li je ašar proglasio surmatu
iako ne zna ime izazivača?“
Gospodar Rige stoji preda mnom, ogroman u
grimiznom ogrtaču, lica prekrivenog kalpakom od kože
polarnog vuka.
„Prvak Trnovog ašara nekada se zvao Udolf Svjatislav
i bio je rittari nosilac sekire. Ti ga dobro znaš, surmato,
jer je pre dve godine trebalo da se sukobite na teritoriji
ovog grada. Avaj, on sada više nema ime.“
Dugo me odmerava.
„Baš kao ni ti, pokojniče.“
24
25. Glava 3
Jarmland
Legenda kaže da je klan Vukodlaka dobio ime
prema prvom glavaru, koji je došao sa Velikog
Leda i ujedinio nomadska plemena Rige u veliki i
jak narod. Kada je neprijateljska vojska došla da ih
porobi, on je otišao u pustaru, ulovio predvodnika
vučjeg čopora i navukao na sebe njegovu kožu.
Tako maskiran, okupio je vukove Sanije i uz
njihovu pomoć oterao osvajača. Narod ga je čekao,
ali on se nije vratio. Koža je srasla za njega i on je
nastavio da luta divljinom, delom čovek, drugim
delom vuk. Veruje se da i danas čuva narod Rige
od zla, a može se videti u noćima punog Meseca.
Adam Bremenski
Svi gradovi ikada podignuti na permafrostu nakupine
su napuštenih projekata, neupotrebljivih mostova i
propalih cevovoda. Zimsko podizanje leda i njegovo
spuštanje usled zagrevanja oborili su mnoge građevine.
Edesa nije nikakav izuzetak. Čitave četvrti kroz koje sada
prolazim pretvorene su u ruine i ponegde samo tragovi
govore o nekadašnjim grandioznim planovima da se
demoni hladnoće pokore i zauzdaju.
Jedan deo mojih misli i dalje je u podzemnoj dvorani
sabora. Razmišljaj, kažem sebi. Razmišljaj s kojim
ciljem bi Kowalsky želeo da manipuliše tobom. Zbog
čega bi mu bilo stalo da se baš ti sukobiš s Udolfom
Svjatislavom? Zaista, frontalni napad kome je pribegao
privukao je pažnju Velikog Vukodlaka lično i time
ugrozio i samog Kowalskog. Bilo je to neoprezno – a
poslednja stvar koja se može zameriti jednom
školovanom ubici jeste nedostatak smotrenosti.
Razmišljanja bez dovoljno podataka nose sa sobom
previše senki i varljivih skretanja. Posle izvesnog
vremena okanem se besplodnog posla.
Trenutno imam neposrednijih problema od dvorskih
spletki u udaljenoj prestonici. Vrlo često prolazim pored
ašarevih milicijskih patrola, iako me nekim čudom posle
25
26. okršaja još niko nije zaustavljao. Razume se da me to ne
zavarava. Maska koju sam nabacio posle sukoba
privremena je i može spasti svakoga časa. U Aleji šapata
tri tela čekaju da budu pronađena. Ona upiru prstom:
On je pokojnik kao i mi! Pogledajte tragove noža! Zar u
njima ne prepoznajete surmatu?
Prolazi Edese spušteni su za gotovo pola metra u
odnosu na temelje kuća, a delovi kolovoza izjedeni
levkastim udubinama. Krovovi su trouglasti, strmi,
prozori zakucani za okvire i oblepljeni izolacijom i samo
se na njihovoj sredini vide majušne fortočke za
provetravanje, prozori nasred prozora.
Na samom početku sam odlučio da ne odem do
železničke stanice, možda zbog toga što bi to bio
najočigledniji i najprivlačniji izbor. Razmišljao sam o
tome da bih, razume se, mogao da se provučem između
patrola kojima je stanica Edesa svakako načičkana i da
se ukrcam na voz za Kareliju. Uz hartije Vitomila Glinke
to je čak verovatno. Ali čim tela u Kuya Huhti budu
pronađena za vozom će krenuti kablogram i milicija na
izlaznoj stanici tačno će znati gde i kako da me traži. U
mom umu stanica Edesa je zaboravljena i ne postoji.
Druga moja odluka jeste da se ne obraćam ovdašnjim
potkazivačima sa platnog spiska Velikog Vukodlaka.
Imam kod sebe adresu četvoro u Edesi, još toliko u
Kareliji. Sve su to ljudi koji su zaključili da na zlatnicima
ne piše poreklo i da idealizam neće pomoći da žive bolje.
Takvi se uvek rado prodaju onome ko bolje plaća, često
je govorio Noćnik. Ne upuštaj se u igru trgovine s onim
koji će za kakvu-takvu nadoknadu đavolu rado
ponuditi i sopstvenu kožu.
Zbog toga sam se odlučio za drugi način.
Leđa sam okrenuo stanici i trudim se da između nje i
sebe napravim što veće rastojanje. Umesto do nje, poći
ću najkraćim putem van grada. Nije mnogo verovatno
da će iko očekivati da se surmata zaputi u divljinu.
Prelazak nasamo preko Krayne, bilo u snežnom vozilu,
bilo na sagaju, poduhvat je na koga se retki usuđuju, a
ređi uspevaju. Ime oblasti ispred mene označava kraj
sveta – i to nije slučajno.
Razume se, pre nego što zađem u prave pustare
okrenuću se nazad. Kada stignem do prve usputne
26
27. postaje mogu sačekati neko vreme i onda se ukrcati na
sledeći voz za prelazak preko Velikog Leda.
To je drevni nauk Vukodlaka, star valjda koliko i
narod Rige. Naši ljudi koriste ga odvajkada pred
zavojevačima, pred svim velikim nedaćama.
Kad ne znaš šta ćeš, pođi u divljinu.
Oko mene sve su češće oronule kućice podignute na
tradicionalni inuit način. Tu i tamo iza njih podižu se
stambeni soliteri potamnelih zidova, sagrađeni na
stubovima ukopanim u permafrost. Nekada su naselja sa
takvim građevinama preko noći nicala na pustarama
Rige po nalazištima gasa i kamenog ulja, da bi ih
nekoliko godina kasnije ponovo progutao Veliki Led.
Neke višespratnice iskošene su do te mere da deluje
da ih samo čarolija drži da se ne preture na bok:
posledica pogrešnog proračuna i dejstva varljive statike
večnog leda. Iza zakrpljenih fortočki vidim u oknima
hidroponike sa kržljavim strukovima luka i gotovo
osećam zadah siromaštva. Ispred mene deca odevena u
krzno igraju se lutkama napravljenim od ševara iz južnih
močvara. Ovo je medved... ovo snežni bik... a ovo elukka
talvi. Devojčica bucmastih obraza zastaje i sumnjičavo
me posmatra, inje joj se skupilo po okovratniku.
Ispred sebe vidim snežno vozilo sa slikom irvasa na
boku, izudarano i prastaro; dok uz trzaje ide preko leda
izbacuje oblake plavog dima. Stajem nasred puta i
mašem obema rukama: stani. Vozač, star i otrcan kao i
vozilo, najpre je besan i nepoverljiv, video je miliciju
koja patrolira gradom. Jarećim glasom zahteva od mene
da se sklonim.
Novac u mojoj ruci vidljivo ga odobrovolji. Tražim od
njega da me preveze na periferiju i on pristaje. Ne
skidajući pogled sa banknota mrmlja:
„Greh je odbiti čoveka u nevolji.“
Nekoliko minuta kasnije, pošto smo se pogodili za
cenu, krećem se dalje lavirintom pograničnog grada
Trna. Ulice oko nas okićene su molitvenim barjacima
pred skori praznik proleća. Između zgrada vise sajle
ukrašene komadima platna ispisanim svetim
tekstovima. Razapeti sa jedne strane ulice na drugu,
molitveni barjaci se vijore na vetru dok šalju poruke
vernika Črnbogu.
27
28. Pored nas u suprotnom smeru promiču crne bolničke
saonice, upadljive usred razmazanih belih i sivih linija
naselja. Ubrzo potom slede još jedne. Da li to znači da je
neko našao tela u Aleji šapata?
Razume se, to ni u kom pogledu ne menja moje
planove.
Dok saonice poskakuju po neravninama, primećujem
na zadnjem sedištu koštani luk na sklapanje. Čiča Jarac
mi priča o prošlogodišnjem uspešnom lovu na
ptarmigane dole na južnim morima, nesvestan koliko
mu je još vremena preostalo.
U ovakvim situacijama većina državnih surmata
naprosto bi zaklala vlasnika i uzela vozilo. Bivši baron
Lakana iz Zelene zemlje rasporio bi ga i razbacao utrobu,
a onda se pomokrio na ostatke. On to smatra pečatom
svoje ličnosti. Ali moje mišljenje glasi da je često obična
povreda delotvornija od smrti. Mnogi članovi esnafa
Vukodlaka ubica kod Lazara Nekadnog smatraju za
kukavičluk ono što je prosti minimum dejstva.
Važno je paralisati vagus, setim se reči starog
Leonida Oinena. Blagi pritisak i protivnik će biti
onesposobljen satima. Jači znači da ćeš ubiti. Budi
slobodan da izabereš prema ličnom ukusu.
Okrećem se Čiči Jarcu i posmatram gotovo
nepostojeći vrat i oči duboko upale ispod obrva. Liči na
ostarelu i gojaznu verziju Udolfa Svjatislava, prođe mi
kroz glavu. Mogli bi biti u srodstvu.
To, razume se, uopšte nije isključeno. Bilo je poznato
da je najsuroviji borac Trna došao iz porodice niskog
porekla upravo negde iz ovih krajeva.
Njegova senka će te pratiti, prođe mi kroz glavu. On
će uvek biti uz tebe, do svoje smrti ili tvoje. Ili čak i
posle toga.
Godinama se Lazareva noćna mora zvala Udolf
Svjatislav. Napola čovek i napola zemni demon, govorili
su njegovi obožavaoci. Trol žedan krvi, onaj koji
proždire Vukodlake. A za pokojnika Lazara, razlog
sramote koja čak nije bila zaslužena. I koja se, razume
se, utoliko teže mogla sprati.
Kada je proglašen za umrlog, Udolf je javno prozvao
moje ime. Bilo je to u vreme kada je bio mlad i nepoznat
ubica, samouvereni žutokljunac kakvi ginu u buljucima.
28
29. Nije izazov kada čovek treba da zakolje ovcu. Ne znam
kako je pao predlog da prepustim borilište mlađem od
sebe. Naš borac se zvao Timotije Iskelma. Jednako kao
Svjatislavu, i njemu je to trebalo da bude vatreno
krštenje, ali pre toga gledao sam ga više puta u probnim
okršajima i slagao se sa opštim mišljenjem: dečak je
rođen sa darom za klanje. Život Trna izazivača trebalo
je da bude moj poklon za njega.
Saonice usporavaju i njihov motor oglašava se
promenjenim tonom. Čiča Jarac i dalje nešto govori dok
manevriše kroz sve uže uličice, ali ja ga više ne čujem.
Pred očima mi iskrsava slika onoga što se desilo na
borilištu u Tuli, živa kao da se sve juče odigralo. Udolf
stoji nasred terena sa trolovskim runama ispisanim po
nadlakticama, ono što će mu doneti nadimak u potonjoj
karijeri. Ruke mu vise do zemlje, trup je bačva, sav u
žilama i mišićima. Dve sekire širokog sečiva su mu kao
srasle za šake. Manje izgleda kao živo biće, više kao
proizvod magijskog rituala.
Tada sam se prvi put pokolebao i pomislio da do
zamene možda nije trebalo da dođe. Iskelma je bio sve
ono zbog čega se čovek ponosi što je ubica, ali hoće li biti
u stanju da se nosi s ovim?
Onda su se uvodni rituali okončali i borba je počela.
Mladi Vukodlak bio je još bolji nego što sam pamtio.
Od prvog trenutka bio je nadmoćan. Poigravao se sa
Udolfom Svjatislavom i istovremeno promišljeno pazio
da se ne zaleće u nepotreban rizik. Trn je često parirao u
poslednjem trenutku i na jedvite jade izbegavao da ne
bude preklan. Ubrzo je bio pokriven tragovima
Iskelminog noža i izgledalo je da ga samo đavolska
snaga čuva da ne padne.
Trenuci koji su potom usledili pratiće me do kraja
života. Posle jednog napada Timotija Iskelme, prvak
Trna bacio je jednu sekiru na zemlju kao da želi da
odustane od borbe. Osim što dueli surmate uvek vode
do pogibije.
Na trenutak sam tada ugledao lice Udolfa Svjatislava,
pokriveno mešavinom znoja i krvi. Dok je drugu sekiru
podigao ispred sebe, video sam kako se slobodnom
rukom drži za stomak. Da li je to kraj, upitao sam se
tada.
29
30. Mladi Vukodlak pođe u završni napad.
Ali Trol nije ni pokušao da uzvrati udarac ili da se
skloni. Umesto toga, on pruži slobodnu ruku u
neobičnoj imitaciji čarobnjačkog bacanja čini – a
Iskelma odskoči kao da je naleteo na zid i nastavi da se
tetura.
Magija, prošapta neko iz blizine. Ali ja sam znao šta
se događa i samo sam se nemoćno digao sa sedišta, baš
kao i polovina drugih gledalaca.
Trn mu je nešto bacio u oči, povikao je neko pored
mene. Mladi Vukodlak mahnu nožem jednom, dvaput –
videlo se da to radi nasumice. Iz lože u kojoj sam sedeo
mogao sam da vidim crvene tragove hemikalije na
njegovim obrazima. Publika je bila u delirijumu i redari
su je s teškom mukom sprečavali da ne upadne na
borilište.
Trol se nije obazirao ni na šta oko sebe. On izmahne
sekirom i odvali Iskelmi nogu ispod kolena. Potom, ne
čekajući da zamru vodoskoci krvi, pribije mladog
Vukodlaka na tlo. Odsečena noga ležala je nešto podalje.
Trik svetlosti učinio je da mi izgleda kao da se stopalo
još miče. Dok je Iskelma kopao prstima po snegu Udolf
je podigao nož mladog Vukodlaka, prišao mu i uhvatio
ga za kosu.
Nije ga odmah zaklao. Čvrsto ga držeći, upotrebio nož
da iskopa Iskelmi oba oka. Onda je ustao i počeo da se
okreće oko sebe.
Šta to radi, upitao sam se. Spori okret na desno,
zatim na levo. Potom sve iz početka.
Onda sam shvatio.
Trol je igrao. Bio je to drevni paganski ples smrti,
zahvaljivanje demonskim božanstvima noći što su mu
pomogla da pobedi.
Najzad je zastao. Nekoliko trenutaka tražio je nešto
po zanemeloj publici. Onda je ugledao mene i licem mu
se proširio osmeh.
„Do skorog viđenja, šampione“, doviknuo je i bacio
okrvavljene oči u publiku.
Kao što svi znaju, kasnije se Udolf proslavio. Nanizao
je tuce ubistava u nepunih godinu dana. Zatim još toliko.
Izgledalo je da mu senka jača i postaje mračnija sa
svakom žrtvom. Njegove borbe nisu se završavale
30
31. pobedama, nego kasapljenjem. Obično na prevaru.
Često uz podlost.
U svoje vreme, naravno, postao je legenda.
U jednom trenutku irvasovo vozilo prolazi pored
parkiranih saonica sa oznakama ašarske milicije.
Ugledam barikadne ježeve sa bodljikavom žicom i ljude
u belozelenim maskirnim uniformama.
Vozač irvasovog vozila usporava kao da će se
zaustaviti. Namerno nas je dovezao ovamo, pomislim i
osećam u sebi neku vrstu polupoštovanja, ovo je
lukavstvo kakvo uopšte ne bih očekivao od takvog
čoveka. Posmatram ga iskosa, ali njegove oči me ne
primećuju. Nekoliko trenutaka osmatram milicionere.
Po izgužvanim uniformama i neobrijanim licima
prepoznajem rezerviste, očigledno skupljene na brzinu i
protiv svoje volje. Ima ih prilično mnogo, što znači da
mesto vrvi od ašarske milicije.
Bili su sigurni da ću proći baš kroz Edesu, pomislim.
To znači da ih je neko dobro obavestio. Kowalsky?
I pored svega, shvatim da tako nečastan postupak ne
bi ličio na mog protivnika.
Saonice produžuju pored barikada a da niko nije ni
pokušao da ih zaustavi. Stari vozač gleda pravo ispred
sebe i ne ispušta ni glasa.
Sada je potez na meni.
Nepun kilometar dalje, na samom izlazu iz grada,
biram bočni prolaz koji deluje potpuno pusto i kažem
Čiči Jarcu da parkira pored utilidora za distribuciju
tople vode i nadgledanje cevi kanalizacije.
Dok vozač irvasovog motornjaka zaustavlja saonice
udaram ga neposredno ispod potiljka i čovek se samo
skljoka preko sedišta. Udaram još jednom da budem
siguran da se neće podići i obazirem se na sve strane.
Negde iz daleka dopire lavež pasa, ali izgleda da nas niko
nije video.
Izlazim, odvlačim telo do utilidora i odižem poklopac.
Dok oko mene kulja para i brzo nestaje na vetru
ubacujem čoveka u tunel preko grejnih cevi i fekalnih
odvoda. Onda svlačim okrvavljena krzna sa sebe i
navlačim njegova.
U džepu ukradenog odela pored isprava nalazim i
pljosku sa akvavitom. Otvaram je i posipam nešto rakije
31
32. preko vozača. Još toliku količinu istresam mu u usta.
Metoda je prastara, ali mi možda svejedno kupi sat ili
dva vremena za slučaj da Trnova milicija prebrzo naiđe.
Izlazim iz utilidora u oblaku pare. Imam utisak da i
sam zaudaram na džibru kojom sam polio vozača. Dok
ulazim u irvasovo vozilo iza ugla se pojavljuje žena sa
detetom i kreće pravo prema meni. Ona se upadljivo
trudi da pokaže kako me ne primećuje, a mališan sa
krznenom kapom gleda me širom otvorenih očiju. Kada
se nađu gotovo naspram mene dečko mi pokaže
srednjak, i dalje istog izraza lica. Trenutak ili dva gledam
za njima dok se gegaju izdubljenom ulicom. Onda
zalupim vrata za sobom i krećem u divljinu.
Već daleko van grada zaustavlja me jedna patrola
oružnika Trna, ali i to su rezervisti prikupljeni na brzinu
i njihova kontrola je obična formalnost. Posle nekoliko
sekundi Vitomil Glinka može da ide dalje bez pitanja.
Uskoro prolazim pored ploče na kojoj piše EDESSA 15
KILOMETRI i izlazim iz grada. Put pokojnika može da
bude nastavljen.
32
33. Glava 4
Wrok
Na dverima ašarske palate pravde u Kareliji
pročitao sam ovakav natpis:
„Pod ovom tavanicom sakupljaju se vetrovi
pre nego što će udariti na sve četiri strane sveta. “
Adam Bremenski
Kola kompozicije za prelazak Velikog Leda koja se
zaustavlja na postaji Wrok, pedeset kilometara od
Edese, poluprazna su. Svega tri vagona prevoze putnike,
uglavnom radnike na bušotinama koji odlaze kući na
kratkotrajni odmor. Ostatak kompozicije čine teretna
kola i cisterne kamenog ulja.
Ukrcavam se na voz posle samo dva sata čekanja. Pre
nego što ću ući u stanicu odgurao sam irvasove saonice u
jarak pored nasipa puta i zatrpao ih starim snegom,
zatim poravnao tragove. Do završetka bio sam mokar od
znoja, ali zadovoljan obavljenim poslom.
U Wrok sam ušao peške i tu zatekao samo dvojicu
lovaca na elukke talvi koji su čekali da se ukrcaju na voz
za Kareliju. Pljoska sa akvavitom pomogla mi je da se
sprijateljim s njima. Nekoliko trenutaka razmišljao sam
o tome da li da ponovo promenim identitet, ovog puta s
jednim od lovaca, onda sam zaključio da bi bilo
prekomplikovano otarasiti se drugoga. Odlučio sam da
još izvesno vreme budem Vitomil Glinka, iako to postaje
sve opasnije kako vreme protiče.
Dok prolazim kroz kompoziciju okrzne me Talva
nainen, žena u odori plemkinje i ja refleksno prinosim
licu zapešće levice, klanovski znak izvinjenja i
uvažavanja. Pogledi nam se na čas sretnu. Lice joj deluje
tvrdo, ali joj se oči smeju. Na čelu joj je iscrtana oznaka
Trnovog klana. Ona se nakloni. Viteže. Onda primećuje
da se osvrćem i gleda u stranu, prema praznom sedištu
nedaleko od mesta sa koga se koji trenutak pre toga
podigla, da bi trenutak kasnije ponovo pogledala prema
meni.
33
34. Ovde ima mesta, govore mi njene oči.
Smeštam se u blizini, pored prozora. Dvojica lovaca
na krzno spuštaju zavežljaje na drugi kraj vagona, zatim
sedaju u red ispred mene.
Gledam za Talva nainen dok odlazi prema vratima na
suprotnom kraju vagona. Nekoliko trenutaka pitam se
šta jedna plemkinja traži na ovakvoj liniji.
A šta ti tražiš, pokojniče? upitam sebe.
Kompozicija se njiše na sporom putu preko tundre.
Ponavljam sebi pitanje u čiji odgovor nisam siguran: za
čim traga Vukodlak među Trnovima i zbog čega drži na
čelu njihov klanovski znak? Mogao bih sebi da
ponavljam priče o višim interesima i zajedničkom
dobru, ali one će, razume se, kao i uvek ostati priče.
Pravi razlog iza svega jeste trol.
Osvrćem se po polutami železničkog vagona. Iz
uglova u mene gledaju oči Trna ubice, sigurne u sebe.
Kako god da se okrenem, Udolf Svjatislav će mi
određivati život.
Možda se, pomišljam, drugačije nije moglo desiti.
Nepisani zakoni oko nas čine mrežu sitnoga okca. Sve
što počinimo određeno je kanonima čvršćim od lednika.
Ponekad mi izgleda da mi se život posle Iskelmine
pogibije odvija nezavisno od moje volje, kao da
učestvujem u šahovskoj partiji sa ljudskim figurama u
kojoj je jedini igrač zakon običaja.
Klan te stvorio, klan te može izbrisati, prisećam se
starinskog nauka koga je toliko često ponavljao Noćnik
tokom beskrajnih časova vežbi. Kada treba da birate
između časti i života, izbor nije toliko težak kao što na
prvi pogled izgleda.
Naši putevi, govorio je Oinen, ispisani su poukama
predaka i ponekad se razdvajaju u suprotne smerove ili
završavaju ćorsokakom. Ali njih je stvorilo iskustvo duže
i bogatije nego što će naše ikada biti. Kolone mrtvih
gledaju nas iz prošlosti. Svaki put kada donosite
odluku, upitajte sebe: da li je smisleno odbaciti sve to
nakupljeno znanje jednim jedinim potezom?
Voz se polako uspinje pokraj postaje Valkoinen i ja
vidim kućice u podnožju visokog pružnog nasipa.
Nedaleko od njih prostire se kurgan, klanovsko groblje.
Nekoliko stotina metara dalje, ugledam leševe.
34
35. Tri stuba dignuta su nedaleko od pruge i za njih su
vezana trojica kriminalaca. Njihova kazna bila je u tome
da goli budu izloženi arktičkom vetru. Tela su im
iskrivljena uz stubove, potpuno bela, kao da led stvrdnut
unutar njihovih žila pokušava da izbije na površinu kože
i pomeša se sa Velikim Ledom napolju.
Još neko poput tebe, majstore bez imena, upitam
sebe. Još neko ko se sudario sa zakonima starijim od
sveta?
Vrata vagona se otvaraju uz tresak. Talva nainen se
vraća sa vrčem punim brezove kalye. Ona seda na svoje
mesto. Dok ispija piće primećuje da je gledam i nudi vrč
da i sam probam.
„Ja sam Rahila od Karelije“, govori ona.
„Vitomil Glinka“, izgovaram ime koje je jedno od
mnogih.
Razgovor polako počinje i dotiče se mnogih tema.
Ona je čula za Anijan i veruje da je sukob namerno
isprovociran. „Ubeđena sam da će vladar Vukodlaka
ovih dana morati da izazove ašara“, kaže. Pri tom se
mršti, kao da lično mora da donese tu odluku.
Dok govori, nešto u vezi sa plemkinjom Trna deluje
mi neodređeno poznato. Kao da predosećam šta će
poželeti da kaže trenutak pre nego što to ona stvarno
izgovori. Razmišljam da li je moguće da sam je negde
video i smesta shvatam koliko je to malo verovatno.
„Da li si rođena u Kareliji?“ pitam je.
„Jesam. A ti si stranac.“
Lecnem se na te reči.
»Ha?“
„Kažem, nisi iz ovih krajeva. Gde si rođen? Kod
Vukodlaka?“
„Otkud ti to?“
„Po načinu na koji izgovaraš član ‘nu’. Kao stanovnici
Rige. Predugo otežeš.“ Zakikoće se. „Nuuuu...“
Posmatram je i razmišljam. Razume se, moj
odglumljeni naglasak daleko je od savršenog, ali bio je
dovoljan da prevari vozača irvasovih saonica. Ipak, ona
me je provalila bez greške. Možda je na voz ubačena kao
provokator, da pronalazi sumnjivce i pokušava da od
njih izvuče informacije. Verujem da samo glumi da ne
35
36. zna da je izazov već upućen, a surmate proglašene. Ili ju
je poslao Udolf Svjatisav lično. To bi tek predstavljalo
pravu ironiju.
Ali Rahila od Karelije deluje mi kao osoba istinski
plemenitog roda. Karelijsko plemstvo staro je vekovima i
vrlo poštovano. Bilo bi teško – mada svakako ne i
nemoguće – navesti nekoga od njih da radi kao
dostavljač ili agent.
Sve vreme dok razgovaramo pokušavam da prodrem
kroz masku karelijske plemkinje i svaki put otkrivam
kako ona to sa lakoćom izbegava.
Nešto kasnije, Talva nainen drugi put izlazi. Kao da
nešto traži po vagonima, pomislim. Nešto ili nekoga.
Voz ubrzava i ponovo usporava na nizu uspona i padina
što se u vidu dugih talasa protežu licem Velikog Leda.
Sada smo zašli u oblast pustara i više se oko nasipa ne
vide tragovi ljudi. Ledeni prah dignut vetrom vijori nad
permafrostom, kao da se magla sliva tik uz površinu
snega. Nestalni likovi sve žustrije obrazuju šare i
iščezavaju pre nego što se oko navikne na njih. Vilinske
tigrove pruge hitaju preko tla, večno promenljivi crteži
na licu vetra.
Vrata na drugom kraju vagona ponovo se otvaraju i
na njima se pojavljuju tri prilike u odeći bušioca. Oni se
nezainteresovano osvrću sa rukama u džepovima i
polako mi prilaze.
Ašarska milicija, pomišljam i u meni nema nimalo
sumnje. Po starom običaju, Trnovi šalju jednog izvršioca
plus dvojicu terenaca za podršku. Glavareve udarne
trojke. To ih je ona poslala, pomišljam. Toliko što se tiče
karelijskog plemstva i njegovog ugleda.
Pretvaram se da ne obraćam pažnju na došljake.
Vraćam pogled prema prozoru i posmatram uskovitlanu
belinu u podnožju nasipa.
Koraci se zaustavljaju kraj mene.
„Isprave“, veli neko i ja podižem pogled. To je najniži
pripadnik trojke: pseće crte i isti takav pogled na licu
tamnom, orijentalnom.
Jedan lovac na krzna zašeprtlja po stvarima, krene da
pretura po džepovima. „Nije to moja roba“, govori.
„Nikada nisam ni tvrdio da je moja. Ne znam ko je
ostavio te zavežljaje.“ Drugi samo ćuti i ne diže pogled.
36
37. Šverceri, pomišljam. Jedan pratilac digne obrvu prema
njima, ali ništa ne govori; očigledno ga prizor zabavlja.
Ali ja sam taj koga predvodnik psećeg lica i drugi
pratilac netremice gledaju.
Obavešteni su o Edesi, pomišljam. A svakako im je
dostavljen i lični opis koji je nekada odgovarao majstoru
Lazaru Nekadnom.
Ali ja sam ušao na stanici pre Edese. Nije blisko
pameti da bi se ubica vraćao i dva puta prolazio mesto
zločina.
Ili možda jeste? Kako razmišlja milicija Trna?
Ćutke pružam hartije Vitomila Glinke. Pseće lice
pomno ih proučava.
„Molim da pođete s nama“, kaže mi najzad.
Švercer je zbunjen. Gleda čas u mene, čas u njih, ne
može da shvati da naredba nije upućena njemu.
Dižem se polako iz sedišta i odmeravam izvršioce
Trna. Ali oni su se razmestili tako da ih je teško ugroziti
odjednom. Takva uvežbanost ne liči na obične terence.
Dvorska garda, pomišljam. Ovo je osoblje iz krugova
neposredno uz ašara. Nisam znao da sam podigao
prašinu do tolike visine.
„Mogu li da znam o čemu se radi?“ pitam.
Nema odgovora. Jedan pratilac hvata me ispod
miške.
„Hajde.“
Odmeravam lica ašarovih agenata, ali ona ne odaju
nikakva osećanja. Nisu sigurni, pomišljam. Svesni su da
bih mogao biti surmata Vukodlaka, ali nemaju dokaza.
Zato će radije ukloniti nevinog, nego da rizikuju da
propuste izazivača Udolfa Svjatislava.
Prolazimo kroz vagon, vetar grune u desnu stranu
voza silovito i nastavi da zviždi oko njega. Posmatram
gardiste oko sebe. Verovatno planiraju da me dovedu do
nekog od teretnih vagona i tamo smaknu, pomišljam.
„Kuda ga vodite?“ Oštar, zapovednički glas.
Okrećem se. To je Talva nainen, stoji na ulazu s
rukom na ručki prolaza između vagona. Onda okreće
pogled na mene.
„Šta se to desilo? Ko su ovi ljudi?“ pita me.
Milicajci kao da prepoznaju plemkinju i zastaju.
37
38. „Moja gospo“, govori Pseće Lice, najednom
nesiguran.
„Šta ste naumili s mojim bratom?“
„Vašim... bratom, gospo?“
Ona gleda čas jednog, čas drugog i milicajci obaraju
poglede. Najednom nisu više sigurni u to šta se događa.
Kao ni ja, uostalom.
„Dakle? Šta ste naumili s rittari Vitomilom?“ pita
ona.
„Najponiznije molimo za izvinjenje“, govori Pseće
Lice. On se prvi sabrao i po refleksu krenuo u
pogrešnom smeru. „Nije nam bila namera da
ugrožavamo ni vas, niti ikoga iz porodice časnog Railja
od Karelije.“ Na trenutak me iznenadi boja njegovog
glasa. Previše je ravan, kao da deklamuje napamet
naučenu poruku. Oči su mu uprte u tačku iza plemkinje.
„Bila je greška. Radi se o tome da nam je javljeno da je
na stanici u Edesi ušao jedan opasan...
„Niko od nas nije ušao u Edesi“, govori drugi
krijumčar, zaboravivši se na trenutak. Na njegovu sreću,
niko ne obraća pažnju na njega.
„Sigurna sam da je ovde u pitanju neka greška“, kaže
ona ne skidajući pogled sa predvodnika.
Pseće lice još jedan trenutak me posmatra. Kao da bi
hteo da mi se obrati, zatim zaključuje da je bolje da to ne
učini. Njegova kratka debata sa samim sobom okončava
se tako što najzad sleže ramenima.
„Hajde“, kaže pratiocima i sva trojica brzim koracima
izlaze iz vagona.
Vetar postojano jača. Dignuti sneg oko voza sada je
bujica što teče i obliva čitav predeo, blokovi leda su
džinovi do kolena u njoj. To se začinje myrskyg, Otac
vetrova. Voz na trenutak usporava između dva uzvišenja
dok gurač na čelu kompozicije raonicima razmiče
smetove koje je arktički vetar nagomilao po pruzi.
„Hvala“, kažem i gledam Rahilu od Karelije u oči. A u
sebi dodajem: Zbog čega si mi pomogla?
Odgovora na neizrečeno pitanje nema. Niti će ga biti.
Verujem da ne bi bilo razlike ni da sam otvoreno pitao.
Oči Talva nainen, okrenute pravo prema meni,
prepune su skrivenog smeha. Ja te znam, govore mi, a i
38
39. ti mene. Zar ne vidiš? Koliko ti treba da shvatiš šta se
zapravo dešava?
U tom trenutku gotovo da je prepoznajem. Samo još
sekundu i mogao bih da kažem ko je ona. Ali onda se
plemkinja okreće i čarolija biva prekinuta.
„Hajde... Vitomile“, kaže ona. „Treba da nastavimo
jedan stvarno zanimljiv razgovor.“
39
40. Glava 5
Krayna
Posmatrao sam kako rasni sagaji ponekad
zbace sopstvenog jahača i iskidaju ga povijenim
kljunom ili mamuzama i kandžama. Oni teže
tome da zaborave čemu su ih dreseri mesecima
učili i da postupaju u skladu sa nekim svojim
tamnim instinktima. To je istina koju majstori
sagajeve igre dobro znaju:
Veoma je teško jahati belog orla.
Lazar Nekadny
Posle nekoliko sati putovanja voz stiže do lednika
Talvajatvi. Šine i pragovi opisuju veliki luk ivicom
morene. Znakovi pored pruge opominju na česte odrone
leda. Predeo je kao isklesan u staklu: štura i strašna
lepota permafrosta.
Dižem se sa sedišta i polazim po vagonu da
protegnem noge. Rahila od Karelije kunja na jednom
sedištu, dvojica švercera naslonili su glave jedan na
drugog malo dalje ispred i pospali kao deca. Čitav vagon
je tih i čuje se samo zvuk vetra i, daleko ispred,
ravnomerno brektanje dizelke.
Razgovor sa plemkinjom trajao je dugo i doticao se
raznih tema. Tekao je prirodno i lako je moguće da bi
spoljašnjem posmatraču izgledao kao ponovni susret
onih koji su se godinama družili, možda čak i dobro
poznavali. U jednom trenutku shvatio sam da mi je
teško da uverim sebe da tek što smo se upoznali.
Prvi utisak koji sam stekao o sagovornici samo se
produbio tokom razgovora. Pokazala je obaveštenost o
velikom broju različitih tema i, rekao bih, izuzetnu
načitanost, nešto što bi se svakako moglo očekivati kod
jedne dame visokog roda. Pa ipak, teško mi je polazilo za
rukom da je smestim na odgovarajuće mesto, kao da iza
svake njene reči postoji još nešto skriveno, nešto što mi
uporno izmiče.
40
41. Osećaj prepoznavanja bio je sve vreme na granici,
gotovo opipljiv. Nisam mogao da se otmem utisku da je
bilo dovoljno samo da izgovori jednu jedinu reč na
odgovarajući način i da bih shvatio ko je ona zapravo.
Nisam se previše trudio da sakrijem taj osećaj. Negde
sam te već video, Rahilo od Karelije, govorio je svaki
moj gest. Ni jednog trenutka nije pokazala da to
primećuje, što svakako nije moglo biti slučajno.
U jednom trenutku pokušao sam da skrenem temu na
Udolfa Svjatislava i iznenadila me prirodnost sa kojom
je Rahila to zaobišla. Ni jedne sekunde nije izbegavala
temu, niti pokušavala da okrene razgovor u drugom
smeru. Nije se čak ni postavljalo pitanje ima li potrebe
razgovarati o tome. Ili zaista ništa ne zna o borbi, ili je
velemajstor pretvaranja, pomislio sam tada. I nisam
mogao da izbegnem utisak da je na neki način povezana
sa mojim protivnikom.
Razgovor se završio nezadovoljavajuće po mene.
Posle svega nisam bio načisto da li joj je bilo do flerta, ili
je pokušavala da se približi sa ko zna kakvim planom na
umu.
Voz usporava i ja u daljini ponovo vidim velikog
snežnog orla, simbol severnih klanova. On klizi
neposredno iznad permafrosta kao duh rođen usred bele
pustinje, oko ga čas opazi, čas ponovo izgubi. Predeo
pod njim je potpuno nepokretan, mrtav kao tela trojice
kriminalaca iz Valkoinena.
Lokomotiva se bliži prevoju preko vrha morene
lednika, reka ledenih i kamenih oblutaka stoji pokraj nas
pod nemogućim uglom od preko šezdeset stepeni. Pod
udarima vetra morena kao da titra u plamenovima:
mrazni požar permafrosta.
Šta je bilo prirodnije nego da se upravo u ovim
krajevima začnu škole elitnih ubica, onih koji će veštinu
oduzimanja tuđeg života dovesti do nivoa umetnosti?
Prvi put zaklao sam čoveka u trinaestoj. Nije bilo
elegancije stečene kasnije školovanjem, nije bilo
preciznog baleta noževa. Naprosto, oduzeo sam život.
Onoliko prljavo koliko se to može učiniti.
Za pokojnika sam prvi put proglašen sa nepunih
dvadeset i okusio onaj osećaj moći koji se javlja dok
držiš u šaci tuđu sudbinu. Tada sam shvatio da sam nož.
Imao sam cilj kome ću moći da posvetim budućnost.
41
42. Dok se vraćam hodnikom ponovo dižem pogled
prema prozoru. Tamo gde je jedan polarni orao šestario
nad lednikom, sada se vide dva. Prolazi nekoliko minuta
dok izvode zamršenu igru nad večnim ledom, onda treći
sagaj izranja iza ivice morene i klizi prema kompoziciji.
Ostale dve polarne ptice prate ga, sa svake strane po
jedna.
Voz izbija na vrh prevoja i gotovo se zaustavlja.
Polarni orkan zvekeće prozorima, zviždi po konstrukciji.
Osećam kako vagon vibrira pod mojim nogama, ljulja se
kao na moru. Prozračna bujica odignutog snega briše
oko kompozicije i prevaljuje se na drugu stranu. Nešto
dalje, postrance u odnosu na prolaz, vidim vihor suvog
snega, usamljenog igrača na ciči.
Nešto oštro zaškripi i prekine se. Gotovo
istovremeno, začujem krt, odsečan zvuk, kao kada se
prelomi komad leda. Ili kao kada se pripuca iz vatrenog
oružja. Kola pređu još nekoliko metara, onda naglo
zacvile točkovima i stanu. Motor lokomotive zamukne
kao nožem presečen.
„Šta se to dešava?“ čujem bunovni glas nekog
rafinerijskog radnika. „Jesmo li već u Kuu Suoli?“
Sada kada se lokomotiva više ne čuje, vetar kao da je
mnogo glasniji. Ljuljanje vagona nastavlja se, iako se
kompozicija više ne kreće. Onda iz daljine čujem
razgovetan tresak. Nešto se dešava.
Krupnim koracima vraćam se do svog vagona. Talva
nainen je ponovo nekuda nestala. Dvojica krijumčara su
se probudili i žučno razgovaraju sa susedima. U vagonu
zbrka postepeno raste.
„Rahila“, pozovem glasno, ali nema odgovora.
Polako, kao da me se sve to uopšte ne tiče, dižem
torbu i prebacujem je preko ramena. Među stvarima
nemam vatrenog oružja, ako ne računam signalni pištolj
sa raketama. Proveravam regulator kapilarnog grejača
odela i zaptivke, nameštam snežne naočari preko očiju.
Čujem nekoliko hitaca iz vatrenog oružja. Zatim se
oglasi kratka eksplozija i pucnjava se prekida. Ponovo
tresak, ovog puta mnogo jači. Drhtaji prožimaju vagon,
kao da nešto živo pokušava da se probije u kompoziciju.
Glasovi rafineraca zbunjeni su, uplašeni. Negde iz
neposredne blizine začuje se otegnuto kreštanje,
42
43. praćeno zvukom razbijanja stakla. Putnici zagalame u
jedan glas, zahtevajući da znaju šta se dešava. Ali
zapravo im objašnjenja nisu potrebna.
Voz je napadnut.
Jednom rukom držim signalni pištolj dok drugom
hvatam vrata vagona i guram ih od sebe svom snagom.
Vetar ih potkači, udruži snagu sa mojom, krene da ih
istrgne sa šarki. Onda udari i mene punom žestinom,
zanese me dok skačem na tvrdi, zrnasti firn pored pruge.
Preko mene pada senka nečeg ogromnog i brzo nestaje.
Zakotrljam se po staklastom snegu, klizim nekoliko
metara po nasipu na ivici morene i zaustavim se u
podnožju ugruvan, ali čitav. Pištolj držim priljubljen uz
telo. Računa se da je signalni obeleživač beskoristan kao
oružje, i to je uglavnom istina, jer su njegovi projektili
neprecizni i malog dometa. Ali markerna raketa
ispaljena iz neposredne blizine razornija je od običnog
metka.
Povici ljudi iz voza deluju prigušeno usred orkana na
vrhu prevoja. Voz stoji delom sa jedne, delom sa druge
strane brega, polukilometarska zmija od gvožđa bačena
preko samog vrha.
Nedaleko od sebe u snegu vidim raščerečeno telo
vojnika iz obezbeđenja voza, zid nasipa obojen je od
vrha do dna svetlom, gotovo ružičastom nijansom
njegove krvi. Izgleda kao da je čovek eksplodirao,
njegovi ostaci rasuti su preko padine, po šinama. Nad
Trnom stoji ogromni beli orao i mehaničkim pokretima
komada ono što je preostalo. Druga snežna ptica sleće
na krov moga vagona, jednim udarcem kljuna kao
sekirom cepa drvo i izolaciju ispod njega, staklo prozora
pretvara se u zamućenu srebrnu mrežu i u vidu ledene
kiše prosipa preko mene.
Nešto dalje vidim još nekoliko sagaja koji su se
podjednakom silinom okomili na preostala dva putnička
vagona. Komadi materijala uz treskanje i lomljavu lete
na sve strane. Još dalje, oko voza obleću nove ptice,
prave krugove lenjo i kao usporeno na orkanu. Na samoj
granici vidljivosti, jedva primetni, dva sagaja šestare i
čuvaju stražu.
Sagaj koji je čerečio vojnika diže glavu i zagleda se u
mene postrance, kao začuđeno. Kljun i perje su mu
umrljani crvenilom. Između krila učvršćeno mu je sedlo,
43
44. a preko glave prebačen upravljački oglav. Čovek koji sedi
u sedlu i odmerava me ima letačku opremu na kojoj su
oznake jasno vidljive.
Pentagram, oznaka klana Vukodlaka. Ovo su moji
sunarodnici.
I bez klanovskih obeležja napadače bi bilo lako
prepoznati. Kroz zvuke lomljave i jauke čujem njihove
glasove. Mešavina finskih i slovenskih reči koje
izgovaraju zajednička je za sve klanove, ali samo jedan
među njima može imati ovakav naglasak.
Pogranične pljačke nisu nikakva retkost i govori se da
su organizovane uz prećutnu saglasnost glavara lično.
Verovatno među jahačima sagaja ima dva ili tri vojna
specijalca koji su pažljivo odabrali lokaciju i opseg
napada. Sasvim mali broj poginulih često je dovoljan da
se na suprotnoj strani stvori osećaj duboke nesigurnosti.
Uslediće note, biće razmenjeni protesti. Možda će se
dvojica novih surmata sresti u sukobu bez početka i
kraja.
Vukodlaci se smeju, dokono razgovaraju dok ubijaju
preostale radnike. Izgleda da su iznenadnim napadom
uspeli da onesposobe sve vojnike iz obezbeđenja i sada
su se dali na posao da ne preostane niko živ. Kreštanje
sagaja i jauci povređenih izazivaju provale grohota
mojih sunarodnika. Ne koriste vatreno oružje kojim su
onesposobili vojnike Trna; uzdaju se u sirovu snagu
polarnih orlova.
Na trenutak me ispunjava bes. Poželim da viknem:
Ovo je greška, prekinite smesta! Hvata me osećaj da
sam se našao usred tuđeg obračuna, ja ovde ne
pripadam nijednoj strani.
Ali čak i da moje isprave ne govore da sam Trn,
sumnjam da bi se nešto promenilo. Vukodlaci će me
raščerečiti o istom trošku kao i ostale putnike voza.
U jednom trenutku vetar naglo ojača. Sagaj koji se
našao ispred mene sporo udari krilima jednom, dvaput,
odigne se u vazduh i ponovo sleti. Kljun je otvorio prema
meni, vrat je ispružen i nakostrešen, spreman je za udar.
Ne pokušavam da pobegnem, kao što je jahač
verovatno očekivao. Kada se ptica nađe neposredno
ispred mene, viknem punim plućima:
„Seisaä!“
44
45. To je uslovljena komanda koja zaustavlja sagaje
Vukodlaka. Bela ptica se ukoči u mestu, kljuna
otvorenog, sa izrazom komičnog iznenađenja. Dok jahač
psujući pokušava da je natera da se pokrene, dižem
raketni pištolj i pucam.
Vrela eksplozija oglašava se prigušeno. Tane iz
pištolja zariva se neposredno ispod levog oka snežne
zveri i odatle eksplodira crna krv. Umesto da se ugasi ili
rasprsne, signalna raketa, zaglavljena u kosti lobanje,
nastavlja da bljuje iskre i pretvara glavu životinje u
vatrenu fontanu.
Orao ispušta otegnuti krik i napola skače visoko u
vazduh, napola poleće. Jahač je u trenutku izbačen iz
sedla i rebra su mu pretvorena u kašu pod silovitim
udarcima ptice. Drugi skok, još viši, sledi odmah posle
prvog, prati ga nešto što je napola kotrljanje po ledu.
Sagaj se pretvara u mahnitu čigru lepeta krila, udaraca
kandžama i kljunom. Zapaljeno perje, krv i parčad sedla
pršte visoko u vazduh. Crna krv brizga po moreni oko
orla i smesta se smrzava. Raketni plamen sada se već
ugasio, ali sagaj je i dalje izbezumljen, povređuje samog
sebe, pomahnitao od mirisa osmuđenog perja i
sopstvene krvi.
Drugi jahač priteruje pticu uz ranjenog orla u
pokušaju da ga smiri, a ovaj se baca na njega i kljuje
silovitim, kasapskim udarima. Ispaljujem još jednu
raketu u mećavu perja i krvi i provlačim se ispod voza na
drugu stranu.
Prevoj je neposredno ispred mene. Sa jedne strane
otvara se raselina na samoj ivici lednika, sa druge strane
su račva isprepletanih staza i odron morene. Vazduh
Talvajatvija oštar je i prozračan kao kristal. Orkan skida
sa prevoja sloj za slojem praškastog snega i u vidu
zavese baca ga u raselinu.
Iza mene, prizor deluje kao iz pakla, bele ptičurine
uzleću i strmoglavljuju se u orkanu, otimaju se oko
crvenih, bezobličnih komada koji su doskora bili ljudi,
kidaju kljunovima, mahnito tuku krilima, obleću jedna
drugu, sve podseća na grotesknu imitaciju vazdušnog
boja starinskih dvokrilaca. Prevoj izgleda kao scena
posle bitke, tela su rasuta oko raskomadanih vagona.
Možda moji sunarodnici pokušavaju da utvrde ko im je
45
46. oborio jahača, ali u ovakvoj pometnji to im neće biti
lako.
Sada je najvažnije brzo delati.
Nešto mi zazuji pored uva, a malo kasnije do mene
dopre zvuk pucnja, prigušen i slabašan. Okrenem se,
poguren u plimi myrskyga. Jedan sagaj kreće se prema
meni. Umesto da poleti, kao kokoš gaca po tvrdom
snegu. Njegov jahač repetira oružje; Črnbog zna kako
mu polazi za rukom da nišani iz tako nestabilnog
položaja.
Ne oklevam ni trenutka. Širim ruke kao da ću mu
potrčati u susret i bacam se preko ivice prevoja.
Jedan trenutak kao da lebdim u vazduhu i myrskyg
me potkači, zanese i iskosi. Onda se zakotrljam usekom,
za sobom sam povukao čitav usov komada leda, šljunka i
okrunjenog firna. Rukama pokušavam da zaštitim glavu
i kontrolnu kutiju kapilarnog odela. Ivica raseline je na
nekoliko metara od mene, komadi se odronjavaju i
nestaju u pukotini dok klizim sve brže i brže. Ne znam
više gde je dole, a gde gore, preturam se preko glave,
kotrljam po bokovima, udarci me stižu sa svih strana
tresak
zatim odskačem silinom koja mi kreše krvave svetlace
pred očima. Suvi sneg leti visoko u vazduh, a vetar ga
smesta nosi. Dok kroz zvižduk oluje pokušavam da se
uspravim, vidim da je orao koji me je sledio ponovo
poleteo, sada klizi neposredno iznad tla, jedri u matici
vetra pravo ka meni, ispruženih kandži. Osećam kako
me zapahne zadah ptičurine, a onda se naglo prekine.
Napad me je promašio.
Uspravio sam se i teturam naspram oluje, orao je
napravio krug na vetru i sada se obara na mene po
čudno iskošenoj spirali, bez žurbe, kao da je siguran da
ne mogu pobeći.
Čujem još jedan pucanj, ali ne znam gde je metak
završio. Dižem glavu. Kandže i beli kljun zveri samo što
me nisu zahvatili, krila su se raširila i stvorenje klizi
neposredno iznad tla, avion dvokrilac u brišućem letu.
Dižem signalni pištolj i ispaljujem raketu. Vatreni
udar promašuje i bezopasno se rascvetava iza orla, ali
iznenađenje je dovoljno da kandža skrene daleko od
moje glave.
46
47. Stari sneg nabačen vetrom pravi mali smet oko mojih
nogu. Ubacujem novu raketu u cev i ne gledajući
opaljujem u vazduh još jednom. Zatim trčim po firnu
krtom i tvrdom kao pesak, preda mnom prostire se blaga
kosina, vetar je obrazovao dine neobično pravilne.
Nešto mi zakloni svetlost i zapahne me zadahom
vlažnog perja i izmeta. Silim se da produžim, sneg na
vetru je staklena prašina koja me šiba po rukama,
obrazima, kroz snežno odelo na nekoliko mesta prodire
ljutina hladnoće, mora da se deo kapilara rascepio kada
sam pao. Vetar se pojačava još više, udar me baca na
kolena, a onda se zrnasti sneg digne u kovitlacu i ja više
nisam u stanju da vidim napadača.
Negde iz daljine, sasvim slabo, čujem pucnjavu. Ona
postaje sve učestalija, najednom izgleda kao da su svi
Vukodlaci otvorili paljbu po nečemu. Na trenutak se
prekine, onda nastavi još žešće.
Sneg dignut vetrom, zapravo više rafal ledenih zrnca
oštrih kao kamenčići, šiba me po licu, bolno do krvi.
Padina je sve strmija, teturam se i najzad posrćem,
padam najpre na ruku, zatim na lice, pokušavam da se
uspravim, a oštri sneg ispunjava mi usta, pokriva
naočare.
Myrskyg urliče oko mene. Dižem glavu i ispred sebe
vidim procep u ledu, sasvim uzan, ali možda dovoljan da
me primi.
Napad već neko vreme ne nailazi, možda je snežni
jahač odustao od dalje potere ili se pridružio drugovima
u pucnjavi kod voza. Razmičem stari, smrznuti sneg koji
podseća na zrnevlje žita i uspevam da se uvučem u
pukotinu.
Puzim sve dublje, uzdajući se samo u to da Vukodlaci
pljačkaši po ovakvom vremenu valjda neće napuštati
orlove da bi išli u potragu za mnom. Niti za drugima,
kada je već o tome reč. Mogu da imaju puno pouzdanje u
to da će se orkan postarati za preživele delotvornije od
njih samih.
Svi zvuci okršaja potpuno su prestali. Na trenutak
pomišljam koliko sam bespomoćan u ovakvom položaju.
Umetnost noža nimalo mi nije pomogla, niti će to moći u
trenucima koji dolaze.
47
48. Krajičkom uma pitam se da li je već sve gotovo. Onda
opazim kako jedna ptica krstari negde u visini. Deluje
kao da lebdi u mestu, iako sve snažnije udara krilima.
Orkan polako otupljuje oštricu pljačkaške grupe.
Minuti polako prolaze dok čekam, ali jedino čujem
zavijanje i stenjanje vetra po pukotinama u ledu. Na
trenutak hvata me neprirodni dremež koga pokušavam
da odagnam od sebe sa polovičnim uspehom. Vraća mi
se, zavodljiv, ponovo i ponovo. Sve to traje neznano
koliko, ali moram da izdržim dok ne budem siguran da
su Vukodlaci otišli. Hladnoća mi se širi po rukama,
umesto bola na prstima osećam golicavu toplotu. Dišem
ubrzano, ruke i ramena izudarani su mi i neosetljivi.
Najzad odlučujem da pođem, svestan da bi možda
bilo opasnije da se još zadržavam tu gde sam se zatekao.
Pipam ispred sebe ne bih li našao oslonac, ruke su mi
ukočene i neosetljive. Sneg šušti i kruni mi se pod
prstima. Najzad se izvlačim iz jazbine. Krećem se
oprezno, ali ubrzo vidim da za tim nema potrebe. Kao
što sam i očekivao, napadači su otišli.
Potrebno mi je desetak minuta da se okolnim
stazama uspnem do ostataka kompozicije na prevoju.
Zatiče me slika pustoši.
Čelični kljunovi iskidali su drvo i okove vagona kao
papir. Tela su rasuta oko pruge, smrznuta i kruta kao
gvožđe. Izgleda da sam jedini preživeli.
Onda primećujem razbacane stvari sa oznakom
pentagrama. Telo jednog napadača otvorenih očiju
preko kojih se već uhvatila skrama leda. Utroba mu je
otvorena, na licu izraz neopisivog iznenađenja. Nedaleko
od njega, još jedno slično telo.
Šta se ovde desilo?
Hladnoća je sve gora. Osvrćem se oko sebe, ali jedan
pogled dovoljan je da mi kaže kako mi raskomadana
kapilarna odela izginulih neće mnogo pomoći.
Sneg podignut vetrom lagano zatrpava ono što je
ostalo od voza. Zalazim po vagonima i prikupljam
komade krznene odeće ne bih li se bar delom zaštitio.
Preturam po stvarima rasutim kao posle eksplozije, ali
ne uspevam da pronađem ništa što bi valjano poslužilo
svrsi. Neka tela su toliko unakažena da je čak teško
videti da su bila ljudska. Sve je tvrdo, kristalno pod
48
49. mojim rukama. Nailazim na jednog od krijumčara iz
Wroka, orlovi su ga doslovce prepolovili. Najzad
odustajem od jalovog posla.
Nekoliko trenutaka premišljam o tome šta je
najpametnije da učinim. Vukodlaci se verovatno neće
vraćati sve dok traje orkan. Sa druge strane, isto važi i za
spasioce Trna. Dalje, kada bi se jarmlandske ekipe čak i
pojavile, pitanje je koliko bi moj novi lik izdržao detaljna
ispitivanja koja bi svakako usledila posle ovog napada.
U mislima listam mapu ovog kraja. Ako me sećanje
ne vara, najbliža postaja nije dalje od petnaestak
kilometara. Po myrskygu, to je više kao pedeset.
A ako mi grejne kapilare potpuno zakažu, moglo bi da
bude i beskrajno.
Koračaj ili umri, surmato, kažem sebi.
Nešto kasnije, leđa pokrivenih krznima napabirčenim
između trupla, polazim prugom. Krplje su mi na desnom
ramenu, torba sa hranom preko levog. Bacam sve ostalo
što sam posedovao: višak tereta samo bi mi smetao.
Nekoliko trenutaka stojim, oklevam. Myrskyg diše
oko mene, šapuće: Usuđuješ se da me izazoveš? Događa
mi se nešto što sam poslednji put osetio toliko davno, da
to gotovo i ne pamtim: neodlučan sam. Otac vetrova se
meškolji, proteže, oprobava snagu pre nego što bude
navalio punom žestinom. Zvuk koji kao da dolazi sa svih
strana prekriva čitav zvučni spektar, od najdublje
tutnjave koja deluje dovoljno moćno da pomera planine,
pa sve do piskavog leleka bezumnika.
Koračaj ili umri.
Pruga se u blagom luku spušta sa prevoja prema srcu
Jar-Kuluta. Vetar zviždi oko mene, ali uglavnom mi
duva u leđa i čak pomaže, sili da koračam dalje. Bar za
sada, improvizovana izolacija odela dobro se drži.
Ubrzo me ritam koraka ponese i ja nastavljam da
hodam u susret Četvrtom severu.
Ne osvrćem se.
49
50. Glava 6
Syleyla
Ljudi iz toplijih krajeva mogu da polude u
pustarama Sanije od čistog nedostatka pokreta i
zvuka, od igre monotonije koja navodi čoveka da
pomisli da je odatle do kraja sveta sve isto. Oni
nisu upoznali nijanse beline i sprijateljili se s
njima. Dok putuju kroz najprazniji od svih
krajeva, oni ovako govore:
„Ako negde postoji Pakao, mora biti beo.“
Adam Bremenski
Bespuće Jar-Kuluta izgleda vilinski, sve je krto i suvo.
Pruga vijuga u podnožju litica od leda koje je vetar
oblikovao na najčudnije načine. Predeo izgleda kao
bombardovani grad, sve linije su izlomljene i nigde
nema ni traga pravilnosti.
Myrskyg, Otac vetrova, ima zube ljudoždera. U
stanju je da progrize put kroz najmanju poru, da isisa
životnu toplinu kao vampir i ostavi iza sebe sve belo,
krto i beživotno. Nekada je proždirao čitave karavane,
ljudi bi stali na čas da se odmore da bi ih potom našli
pretvorene u kipove, petrifikovane i zavarene za
podlogu, i dalje u povorci, okrenute Suncu, kao da se još
nadaju da jednoga dana stignu do utočišta.
Dok koračam prugom osećam da je grejno odelo sve
manje u stanju da izađe na kraj protiv jarosti Oca
vetrova. Hladnoća je davno prešla onu tačku na kojoj
kao da se gubi svaka razlika između nepodnošljivog
mraza i isto toliko nepodnošljive vreline. Vetar duva
gotovo paralelno sa prugom i u nekim trenucima mi
izgleda da se čitav svet kreće u pravilnim talasima sa obe
moje strane, kao da se predeo pretvorio u ustalasani
okean beline.
Svestan sam da je teren oko pruge pokriven
pukotinskim bunarima u permafrostu i ponekad ih
prepoznajem, ne po plavom odsjaju unutrašnjosti koji
možda ne bih opazio ni da kročim pravo u ponor, već po
lelekavim glasovima orkana, zvižducima i stenjanju u
50
51. okolini. Stari Vukodlaci kažu da to zavijaju duše onih
koji su se sunovratili u bunare i nisu više bili u stanju da
nađu put nazad.
Ali ja dušu nemam, oduzeta mi je i umesto nje
ostavljena samo umetnost noža, meni je namenjena
druga sudbina. Pred očima mi promiču udarci bodežom,
pokreti i zamasi. Oni su ja, oni su jedno sa mnom i neću
ih se otarasiti dok mi srce kuca u grudima.
Odlazite, poželim da šapnem dok me vetar gotovo
nosi prugom, ostavite me na miru bar sada. Ali
umetnost noža još je manje milosrdna od myrskyga,
ona uzima i ništa ne daje, otima od mene i mojih
protivnika, zadovoljna samo konačnošću uništenja.
Sve češće moji koraci pretvaraju se u posrtanje. U
nekim trenucima vetar se pretvara u erupciju i bukvalno
me po nekoliko koraka odiže sa tla. Myrskyg je vulkan,
ali naopaki, što vrelinu ispija umesto da je rasipa,
uzimaoc umesto davaoca, jin vulkan, vulkan tamne
strane. Pruga se proteže ispred mene, beskrajna, i ja
počinjem ozbiljno da se pitam nisam li precenio svoje
snage.
Izudarane ruke i noge sve jače me bole. Odnegde kroz
vetar dopire postojan zvuk zujanja, sneg kao da je pun
ljutitih osa. Osvrćem se, spreman da se pritajim pokraj
pruge ukoliko se Vukodlakovo jato ponovo pojavi, ali
nebo je belo i potpuno prazno. Mrazna prašina pokriva
me od glave do pete, zaklanja stakla naočara.
Ubrzavam korake, a zvuk je sve jači. Mora biti da
dolazi iz podzemlja, sa vrata jedne od pukotina u
permafrostu.
Na trenutak pomišljam kako bi bilo dobro pronaći tu
jazbinu i skloniti se u nju od vetra, zavući se samo na čas
i malo odmoriti, onda brzo odbacujem opasnu misao.
Podzemni zvuk sve je silovitiji, počinje da podseća na
glas nečega živog i opakog. Prisećam se legendi o
demonskim zverima koje žive na večnom ledu i
pojavljuju se samo u najvećim snežnim olujama proleća.
Onaj ko ugleda njih ili njihovu senku skameniće se od
užasa i duša će ostati da mu večno luta po pustinji
mraza.
Pruga jedno vreme skreće sa pravca Myrskyga i taj
njen deo obeležen je nanosima starog snega sa obe
strane nasipa. Moram da koračam još pažljivije nego do
51
52. tada, jer svaki udar orkana predstavlja opasnost da me
zbaci sa staze u smetove. Onda se pruga vraća na stari
put i ja mehanički nastavljam kretanje, svestan da
stižem do granice sopstvene izdržljivosti.
Ispred mene iz beline iskrsava stara natpisna tabla
dopola zatrpana snegom.
Reči su zaklonjene ledom i slabo čitljive. Žmirkam,
poguren u velikoj polarnoj bujici proleća. Inje je obraslo
krzna u koja sam umotan, pokrilo mi obrve i bradu i kao
da je u sličnu vrstu mraznog okova zatvorilo i moje
misli. Polako mi do uma stiže šta zapravo piše ispred
mene.
Postaja ‘Severna zvezda’.
Stigao sam na cilj.
Zujanje se nastavlja, poprima čegrtavi, mehanički
prizvuk, i kao da se pojačava i slabi sa naletima orkana.
Produžujem još nekoliko koraka. Iz oblaka
uskovitlanog, sitnog snega pojavljuju se fantomska
obličja zgrada građenih direktno na ledu: crni i sivi
gvozdeni zidovi, cevi i rezervoari, kao ugljenisane
konstrukcije čeličnih skela. Sav metal oštećen je i
propao, stalni udari ledenih zrna nošenih vetrom
izrešetali su ga poput pucnjeva iz sačmare. Nasip sa
prugom pruža se pored njega prav kao strela i nestaje u
belini.
Rika se razdvaja na visoku, zujavu komponentu i
štektavo mehaničko udaranje. Provlačim se ispod
svežnja električnih kablova i onda opazim izvor zvuka.
Turbina koja snabdeva postaju električnom
energijom zaglavila se zbog leda i myrskyg zviždi oko
desetmetarskih krakova elise. Držači kablova popustili
DEMESNE
SEWERNY ZWYAZD
11910.95D.160997T.1.5.01
52
53. su na nekoliko mesta i vodovi šibaju po stubu nosača
turbine.
Ovakvih postaja ima na desetine po teritorijama
klanova; obično se u njima mogu naći hrana, rezervna
odeća za slučajne putnike, gorivo. Verovatno su Zvezdu
oštetile pljačkaške grupe Vukodlaka.
Između zgrada vetar se još više kovitla, duva čas iz
jednog smera, čas iz drugog. On je izgleda jedini
stanovnik Zvezde i luta po njoj samouvereno, kao neko
ko odavno poznaje okolinu. Postaja deluje napuštena, a
svi tragovi ljudskog boravka zbrisani.
Postoji samo jedna stambena baraka u koju bih se
mogao uvući. Zidovi su joj ulubljeni i pocrneli od
neprekidnih udaraca ledenih šrapnela.
Onda nailazim na leš sagaja. Napola pokriven
zrnastim snegom, očiju punih ledene prašine koju je
samleo myrskyg, leži preko puta između građevina. Po
perju mu se sledila crna krv, a truplo je kao kristalisano i
napola uraslo u podlogu. Ko zna koliko dugo ptica već
leži smrznuta na tom mestu. Najpre pomišljam da se
radi o jednom od divljih sagaja koga su iskljuvali i na
smrt osudili njegovi sunarodnici, onda vidim ostatke
sedla na njegovim leđima. Na uzengiji prepoznajem
simbol pentagrama: ovo je vukodlački borbeni orao.
Verovatno je pao prilikom poslednjeg napada na postaju
Trnova i potom nije bilo nikoga da ga ukloni.
Prilazim baraci i pokušavam da pokrenem vrata.
Trzam ih najpre prema sebi, zatim u stranu,
upotrebljavam svu snagu, ponovo i ponovo, čelo mi kroz
sloj zaštitne masnoće uskoro prekriva znoj koji se
smesta ledi i pretvara u koru, sve uzalud. Čelična ploča
zaglavljena je ili namerno zabarikadirana.
Osećam kako mi se sva toplina sklupčala u majušnu
kuglu negde u središtu utrobe. Polako i ona nestaje,
šibana ledenim udarima oca vetrova, pretvara se u
snežnu grudvu neposredno ispod srca. Prsti su mi
odrveneli i sve ih manje osećam.
Besno udaram jednom, dvaput po zaglavljenim
vratima. Orkan zviždi iznad mene, konstrukcija turbine
ljulja se kao živa.
Počinjem da pretražujem pogledom ostale građevine,
koje zapravo jedva da zaslužuju to ime. U glavi
53
54. isprobavam sve kombinacije. Jedno od pravila života na
Velikom Ledu Sanije kaže: Uvek nađi sklonište pred
vetrom. Ako ga nema, napravi ga. Štit pred olujom
može se sagraditi, sklepati od već postojećih stvari ili
iskopati. Improvizacija ovde znači život više nego igde.
Ali moje grejno odelo neispravno je, a za kopanje po
duboko smrznutom tlu potrebni su pre sati nego minuti.
Dok me mećava zaslepljuje, sistematski pretresam sve
mogućnosti koje su mi na raspolaganju, zatim se vraćam
na početak. Sve to činim bez osećaja, više nego ikada
zaista nalik na pokojnika.
Postaja mi je bila glavna nada. Polako shvatam da
nemam gde da se sklonim.
Između dva titanska rezervoara, iza turbine, nalazi se
otvor dovoljno širok da me primi. Možda će to biti
dovoljno da me sakrije bar od matice vetra. Dok se
orkanski udari u talasima razbijaju između građevina i
eksplodiraju u mirijade kovitlaca koji kao da biju sa svih
strana, ja pokušavam da pronađem najpovoljniji ugao za
nameštanje u zaklon.
Sve vreme dok to činim znam da se samo zavaravam i
da mi verovatno ni znatno bolje sklonište ne bi moglo
pomoći da preživim ugrize Oca vetrova. Moja jedina
šansa je da će myrskyg uskoro proći, isto onako ćudljivo
kako je i počeo, i da ću nekako moći da nastavim put do
najbližeg naselja.
Svejedno se zavlačim između metalnih šipki, torbu sa
hranom privio sam uz grudi da me bar malo štiti od
mraza. Metalna konstrukcija podrhtava oko mene kao
živo biće.
Polako se u mene uvlači varljivi osećaj da se hladnoća
malo smanjuje.
Podešavam regulator grejnog odela na maksimum i
pokušavam da se sklupčam što je bolje moguće. Oko
mene myrskyg urliče kao čopor đavola. Svestan sam da
me neispravne kapilare mogu držati još najviše nekoliko
sati.
Svaki delić tela mi bridi od umora i bola. Imam osećaj
kako mi se kroz ruke i noge lagano razliva toplota. Ne
znam da li to grejno odelo bolje funkcioniše u zavetrini,
ili mi se naprosto primiču prvi glasnici smrzavanja.
Kako god bilo, nemam mnogo izbora i zbog toga biram
54
55. ono jedino moguće, da ćutke čekam ono što mi je
sudbina pripremila.
Vreme polako prolazi. Čini mi se kao da se myrskyg
pojačava; s vremena na vreme rezervoare potresaju
udarci koji deluju dovoljno snažno da ih izvale sa
postolja. Krayna polako zatvara stisak oko mene i sve je
manje šanse da ću odavde izaći živ.
Hvatam sebe kako neprekidno zatvaram i otvaram
oči, pokušavam da ih zaštitim stalnim treptanjem.
Smrzavanje rožnjače često je na myrskygu i pored
zaštitnih naočara. Šake sam zavukao ispod miški i uvio
se u fetusnu loptu. Čekam da se dogodi ni sam ne znam
šta.
Neznano koliko kasnije pravim grešku koja se u
otvorenoj ledenoj pustinji gotovo obavezno plaća
životom i zapadam u nekakvo polustanje između sna i
jave.
Moj dremež nije prazan. Saleću ga slike i prikaze koji
kao da se sa neumoljivom pravilnošću pribiraju iz svih
krajeva moje svesti i obrazuju ono što mi je još davno u
potpunosti odredilo život.
Dok Otac vetrova zviždi među zgradama Snežne
Zvezde, ja sanjam sečiva.
U svome polusnu nalazim se u kružnoj prostoriji
golih zidova i poda, a u svakoj ruci mi je po jedan
zakrivljeni nož grebeštak, od onakvih kakvi se koriste na
početku obuke. Ne znam kako sam se tu obreo, ali mi je
vrlo dobro poznato šta mi valja činiti.
Ovo je prostorija za vežbanje, ona koja je od mene
stvorila majstora sedmog kruga. Nevidljivo oko mojih
posmatrača sada zahteva od mene da na ovom mestu
pokažem sve znanje koje imam.
Kao za probu, izmahujem po vazduhu desnicom i
pariram levicom uz iskorak. Završavam velikim,
kružnim pokretom desne ruke koji će otvoriti protivnika
pre nego što ovaj uopšte shvati šta ga je zadesilo.
Uvežbanost je brzina, brzina je život, prolazi mi kroz
glavu izreka drevnog umetnika dvoboja, Andrije, kralja
Vukodlaka i devetostrukog surmate.
To je bio karjunta, osnovni napad boraca nožem.
Povlačim se jedan korak, vraćam u gard i zamahujem
dugim, vijugavim huolimaton zasekom. Njega je mnogo
55
56. teže izvesti i on predstavlja odbranu protiv dvojice
protivnika. Moj sledeći manevar još je složeniji i ja
moram dobrano da se potrudim da bih ga izveo kako
valja.
Balet napada i protivnapada obuzima me deo po deo i
ja sve brže nastavljam sa smenjivanjem manevara finta-
napad-odbrana-ubod. Ponavljam svih osam osnovnih
stavova sa glavnim varijacijama, izvodim napade sa
ubadanjem i sečenjem, pariranja i napade u povlačenju.
Polako i protiv volje bivam uvučen u preciznu igru smrti
protiv zamišljenog protivnika, igru krivih noževa.
Okrećem glavu samo na trenutak i vidim ono što sam
zapravo znao sve vreme. Svaki zamah koji sam napravio
istovremeno je ostavljao odgovarajući zasek na zidu ili
podu, dijagram noža, šematski prikaz pokreta potrebnih
da bi se udarac uspešno okončao.
Zamahujem oko sebe sa oba noža i naglo ubadam, a
na beloj površini ispred mene pojavljuje se gotovo
savršeni dvostruki krug koji na jednom mestu prelazi u
prav, oštri potez. Izgleda kao da nevidljiva ruka iscrtava
crnom kredom po zidovima mapu odbrambenih i
napadačkih udaraca u istom trenutku kada ih ja
napravim.
Ubrzo je sve oko mene puno šara koje podsećaju na
raspored koraka u zamršenom plesu. Krugovi i parabole,
linije tanke i debele: nastavljam sa smenjivanjem
udaraca, odbrana, udaraca, i ubrzo se zidne slikarije
crne od iscrtanih linija. Ovde slabi zamah, ovde paranje,
ovde odsečni ubod.
Osećam se kao rob sopstvene veštine dok oko sebe
ocrtavam pokrete svog znanja. Ono što se nalazi po
zidovima, to sam ja, ničeg drugog nema.
Neznano koliko kasnije zastajem, zadihan, na sredini
prostorije. Nema nijednog mesta na tavanici, zidovima,
podu, koje nije prekriveno zamršenim šarama stvorenim
umetnošću hladnog sečiva. Vežbaonica je hram smrti, a
zidove joj prekrivaju ikone bodeža.
Tek tada shvatam da su sve te linije dijagrama tu da
bi me zarobile i sprečile da izađem. Od njih ne vidim
vrata, ne mogu da pronađem prozore, nema otvora kroz
koji bih mogao da se izvučem. Ostajem uhvaćen unutar
kapele sopstvene umetnosti i nema načina da raskinem
mrežu koja me je sapela.
56
57. Čvrsto stežem ručke noževa. Shvatam da moram da
nastavim igru sečiva sve dok ne pronađem udarac nad
udarcima, onaj koji će raseći zidove koji me okružuju.
Ono što me je zarobilo, to će me i osloboditi. Probiću
vrata, raskoliti freske noža i oteti se kavezu sopstvene
veštine koristeći nju samu.
Igra se nastavlja, sve teža kako vreme odmiče, pokreti
su sve složeniji. Svestan da moram pronaći oslobađajući
udarac, borim se dok vreme mog boravka lagano ističe.
Na trenutak otvaram oči belini koja proždire, virim u
ždrelo demona hladnoće koji opseda Kraynu.
Pokušavam da javom nadvladam viziju i shvatam da ne
uspevam. Znoj je debeli pokrivač leda na mom čelu, inje
daha staložilo se na grejnom odelu oko mojih usana.
Prste na rukama i nogama ne osećam, myrskyg sa sve
većom lakoćom nadvladava kapilarno odelo.
Odblesci tek ugledane i preživljene more kovitlaju se
u roju oko mene. I ranije sam često sanjao istu praznu
prostoriju, isti ples odbrane od sebe samoga. Pokušavam
da se otmem i umesto toga samo skliznem u drugi
polusan.
Preda mnom stoji gospa Talva nainen Rahila,
poginula plemkinja Trna iz voza. I dalje je odevena u
istu odeću kao u kupeu dok pruža ruke i pokušava da me
izvuče iz skloništa. Rukavi i vrat poprskani su joj nečim
tamnim; na trenutak sam ubeđen da su je Vukodlaci
preklali i da je to njena sopstvena krv.
Gospa od zime možda izgleda kao priviđenje, ali
dodir joj je čvrst i stvaran. Njene ruke pipaju po meni,
pokušavaju da me dohvate i izvuku iz skloništa. Ona me
napola vuče, napola nosi prema stambenoj baraci i ja
vidim da su vrata od čelika sada otvorena.
U jednom trenutku Talva nainen zakači mi izubijano
rame i ja siknem od bola. To je gotovo, razbudiće me,
razbiti opčinjenost vizijom i posetiteljka će nestati.
Umesto toga Talva nainen samo čvrsto steže usne i
dalje me vuče.
Kao da me bol razbudi, odjednom shvatim da ono što
me okružuje svakako može biti jedino java. Imam osećaj
udvojenosti, jer u meni su i dalje odlomci sna o
noževima, udarac-odbrana-udarac, ali Rahila od Karelije
nije deo toga, ona mi se nepobitno zaista događa.
57
