zoran

3. Wm
DZEK SLEJD
OPASNO
PUTOVANJE
y
NiŠRO FORUR/f OOUR MARKETPRINT

4. EDICIJA VESTERN R O M A N A
S E J N
Broj: 50
Glavni i odgovorni urednik:
Svetozar TOIvIIĆ
U red n ik :
Zorka CIRIC
Naslov originala:
Jack Slade
D A N G E R O U S V O Y A G E
Recenzija;
Miloš SIMIC
Prevod i adaptacija
Miloš SlMlC
Lektor:
Zorka CiRiC
Tehnički urednik:
Ferenc B A R A T
Naslovna strana:
Ferenc B A R A T
Korektori:
Marija B UR AN JI
Marija KeCKES
Štampa: 5. VII 1S)8S,
Tržište: 16. VII 1A83.
Izdaje I štampa N ISR G F O R U M — O O U R M A R K E T P R IN T . Novi
Sac Voivode Mišica j Glavni : odgovorni urednik- Svetozar TO-
MIC. Urednik; Zorlia ClRlC. Naslov originala Jack Slade — D A N ­
G E R O U S V O Y A G E Copyright: 1976. by Towe Publications INC,
prema ugovoru sa G P A iz Minhena.
Oslobođeno osnovnog poreza na promet, mišljenjem Pokrajinskog
sekretarijata za obrazovanje, nauku i kulturu SA P Vojvodiae broj
«3-T2/79 od 28. II 1979. godine.

5. Tenesi-Džek se smeškao zagonetno, Njegov pogled kao đa
je odlutao negde u daljinu pored Sejna. Istog trenutka, Za­
padnjak je čuo topot konjskih kopita.
Dva jahača prcmoliše glave iza stena.
Zapadnjak munjevito poteže revolver i okrete se na drugu
stranu.
— Ne pucaj, Sejne! — kriknu Tenesi-Džek. — To su moja
dva najbolja prijatelja.
Zapadnjak stavi ponovo u futrolu teški ..remington” i s ne-
poverenjem upravi svoj pogled prema dvojici jahača.
Jedan od njih bio je srednjeg rasta, ali. neobično širokih
ramena. Ispod njegove košulje od divlje kože ocrtavali su se
jaki mišići. Zapadnjaku se učini da ga ova grdosija podseća na
one snažne boksere u cirkusima koji se bore za opkladu. Vi­
deo je takve u Nju Orleansu i u drugim gradovima. Iz tog
čoveka izbijala je neka neobična snaga, i Zapadnjak ga je
posmatrao s divljenjem.
— Dolazite prokleto kasno, momci! — huknu Tenesi-Džek
i uputi oštar pogled prema dvojici pridošlih. Međutim, njegov
glas nije zvučao prekorno. — A, bolje i to nego da se uopSte
niste pojavili ovde. Predstoji nam težak, i po svemu sudeći,
gorak put, i to odmah.
Snažni čovek u košulji od divlje kože mirno dohvati torbu
sa sedla koja ie ličila na bundevu. Otvori je i ubrzo sunčevi
zraci obasjaše bistru tečnost koja poteče u njegovo grlo. Viski!
Osmehnu se veselo i pružio laocu Zapadnjaku.
— Zovem se Vil Klever — predstavi se. — Hajde, gucni,
hombte! Bićeš večito proklet ako ovo ne voliš!
Taj čovek bio je simpatičan Sejnu, i on otoi snažan gutljaj,
tako da je čak i takva ispičutura, taj crvenobradi desperado Vil
Klever razrogačio oči.
— Neka te đavo nosi, Šejne — viknu Klever zapanjeno. —
Pa, zar je to stvarno moguće?
Zapadniak se smeškao podrugljivo.
— Da li je moguće, Rotbart Vile? — upita Sein veselo. —
Zar se ti. .stari druže, ne sećaš bitke kod Apomatoha, a? Ležali
smo .zajedno, ti i ja u rovu, i da nije bilo tebe, riđobradi, da­
nas bih ja đavolu pravio driištvo u paklu.
Stara sećnnia. probudiše se u mašti Zapadniaka. Da. taj
Rotbar t Vil Klerer bio ie najbolji narednik u Seinovoi četi.

6. ★★★ Š E J N -k'k'k
i jedan od najboljih vojnika. Kakvog ste samo poželeli mogli.
A, uz to i veran prijatelj i drug.
Bivši narednik pruži luku Zapadnjaku iznenađeno.
— Amigo Šejne — zabrunda veselo — ovo je jedan od
najlepših dana u mom životu! Ni na kraj pameti mi nije palo
da ću te ikad više u životu sresti.
Za trenutak je prestao da govori, kao da se zbunio, a onda
zapanjeno pogleda u Zapadnjaka.
— Imam li ja pravo da vas zovem „amigo”? — upita biv­
ši narednik i ubrzo dodade, „kapetane”?
Šejn se nasmeja od srca.
— Odavno više nisam oficir. Vile — odgovori. — Svoju
prošlost sam ostavio daleko, doleko iza sebe. Cini mi se isto
tako kao i ti Vile, ako se ne varam. Uostalom, viski ti je stvar­
no odličan, iskreno ti kažem stari druže.
Vratio je bivšem naredniku torbu od kozje kože u kojoj
je viski uvek bio prijatno hladan.
Rotbart-Vil pogleda u svog visokog plavog 4ruga koji je
dojahao s njim.
— Nazdravlje, Horste!
Glas mu je zvučao pomalo podrugljiva
Plavi momak pogleda ispod oka Rotbart-Vila koji je stav­
ljao svoju kožnu torbu natrag na sedlo. Izgledalo je da je
poprilično snažan, ali, Zapadnjak se pitao, da li bi taj čovek
bio u stanju da puca. ako dođe do gustog. Ali, Sejn se, ipak,
kolebao. Jer, to je zapravo ortak Rotbartu-Vilu.
— Ovo je Horst Strazburger — predstavi ga Vil. — Upo­
znali smo se u Sonori. Do pogubljenja velikog cara Maksimi-
lijana, Hort je pripadao francuskim legionarima. Savetovao sam
ga da sa nanom pređe preko Rio Grande, jer bi ga u Meksiku
sigurno smaknuli. I, slažem se dobro s njim. Samo, ne znam
kud ću do đavola sada s njim.
Rotbart Vil đavolski nežno potapša svoju kožnu torbu sa
▼iskijem i nastavi mrgodno.
— Povratak u Nemačku ne dolazi u obzir, jer, tamo s u ,
mu jednom već stavljali omču oko vrata zbog nekakve pro­
klete ljubavne afere. Štrazburgere, kako se zvao taj baron? A,
¿ini mi se da je najbolje da ti sam svoju priču izneseš na svetio
dana. Budi siguran da moj stari drugar Sejn ima mekano srce
prema svakom. Nije potrebno da pred njim büo šta bude po­
kriveno velom tajanstvenosti
Strazburger je bio mršav i veoma visok čovek, plavih očija
nešto svetlije plave kose. Ostavio je na Zapadnjaka utisak poš­
tenog i valjanog čoveka, ali ipak, ledeni pogled njegovih očijn
nije se dopao Zapadnjaku. Međutim, to u svakom slučaju može
biti samo jedna sitnica, i on je znao da je Rotbart-Vil još uvek
jedan od najpouzdanijih njegovih prijatelja na koga se može
osloniti potpuno.

7. •k'k'k S e j n ★★★
— Vil mi je mnogo pričao o tebi, Šejne — objasni Straz­
burger tihim glasom. — Ti si stvarno slika i prilika onog čo­
veka koga je Vil opisao. Ako te to interesuje, ja sam u Nemač-
koj jednog grofa poslao na put bez povratka. Napao je moju
devojku, ali, ja sam bio besan kao ris. Ti prokleti plemići mi­
slili su stvarno da mogu uzeti sve što im se dopadne. Tom ba-
ronu Linigu razmrskao sam lobanju, ali, svoju devojku više ni­
sam mogao da spasem. Taj prokleti nitkov zadavio je svojim
rukama u tom prokletom hrvanju. A, zatim sam pobegao i stu­
pio u legiju maršala Bazina. Borili smo se na strani cara Mak-
similijana, ali, tebi je sigurno poznato, Šejne, da je sve otišlo u
vetar. Ja sam ipak imao sreće, jer sam se sreo s ovom riđo-
bradom lopužom Vilom Kleverom. U ono vreme se sigurno da
bih mogao izvući iz Meksika sa glavom na ramenima-
Štrazburger je govorio polako i otegnuto. Zapadnjak je
odmah primetio da taj Nemac spada u onu vrstu ljudi koji su
veoma škrti na recima. Ipak, ovog puta Horst Strazburger je
izgleda bio posebno raspoložen za pričanje.
Rotbart-Vil je zamišljeno buljio u Zapadnjaka. Zatim od­
mahnu rukom i zabrv.nda.
— Na prvi pogled nisam te poznao. Sejne. I. da mi nisi
rekao tvoje ime ja bih dosta teško došao na pomisao da si to
ti. O tebi sam u poslednje vreme čuo mnoge priče, neke su čak
i fantastične. A, da te pitam, da li si još uvek na ratnoj nozi
sa „Vels Fargoom”?
— To pripada prošlosti, dragi moj prijatelju — odvrati
Zapadnjak izbegavajući iskren odgovor. — U ovom trenutku
imam neke druge probleme. Sta ćeš, tako je to u životu, zar
ue?
Vil potvrdno klimnu glavom.
— Cuo sam, Sejne. Neki Navajo-renegati ispričali sti nam
o bici koju si vodio na Rio Bonitu. Kad smo mi dojahali u
našu dolinu Tenesi-Džek je upravo iščezao. Nisu znali tvoje
ime, već su nam samo rekli da je Džek krenuo prema ju.gu da
bi pomogao nekom svom starom prijatelju. Onda smo i mi
uhvatili put pod noge. Da sam znao da si u pitanju ti, onda bi
moj konj dobio krila.
Nasuo je ponovo viski u svoje grlo.
— Žedan sam kao kakav dinosaurus — proštenja, a za­
tim pucnu jezikom i ubrisa usne.
— Opet preteruješ, A'ile — primeti Tenesi-Džek. — Ako na­
staviš u istom tempu, moraćemo kasnije da te privežemo za
tvog konja da ne bi poljubio zemlju. Zar se ne sećaš našeg ob­
računa sa Ladronima sa Gila Rivera?
Rotbart-Vil se isceri zadovoljno.
— Sećam, se kao da je juče bilo — zagrme. — Naravno,
bio sam pijan kao zemlja.- Ali, zar se nisam održao na konju?
— Jesi, svakako — odvrati Tenesi-Džek iskesivSi se. —

8. Š E J N 'k'k'k
Borio se se kao sam đavo lično. Samo na kraju si jurišao na
sve živo što se mrdalo. Nisi više znao ko ]e prijatelj, a ko ne­
prijatelj. Ladroni su već odavno bili uhvatili maglu, a ti si na­
srnuo na mene i tvog prijatelja Štrazburgera. Bio si i besan, kao
ris, i mi smo jedva uspeli da te na kraju savladamo.
— Bilo je tako — potvrdi Strazburger. — Da te ia nisam
odalamio puškom po tintari, ti bi bio jedini preživeli čovek u
bici kod Gila.
Zapadnjak nije sumnjao ni u jedan detalj priče koju je
čuo. Kad narednik povuče malo više, onda teško onome ko rnu
se suprotstavi. Nije se bojao ni golim pesnicama da krene na
grizlija. Iza njega su ostale mnogobrojne tuče ri salunima, ko­
jih se mnogi s užasom sećaju.
— Ti ga brate prêtera — branio se Rotbart-Vil. — Pola od
tega baci u vođu, Sejne,
Zapadnjak zamišljeno okrete glavu prema jugu. Oblak
prašine koji se, od velike grupe jahača dizao prema nebu, bio
im je sve bliže i bliže.
— Izgleda da se prihvatilo oružja sve ono što je u Sanset
Sitiju i okolini bilo u stanju da puca — primeti mrgodno. —
Kladim se da je komanda u rukama Lorna Bvansa. Majk
O ’Hara je sigurno kod doktora, a mora i mirno sanja svoj ve-
čiti san tamo gore na bregu čizama. Nismo saznali koliko je
t«ška njegova rana.
— U svakom slučaju ceo svet je protiv nas — brundao je
Tenesi-Džek. — Mi smo sredili Džima Gana i maršala koga
je postavio O ’Hara, a za tebe se veruje Sejne da si poslao
đavolu šerifa Hanka Milsa i rančera Sama Balarda. Jedino mi
znamo istinu, ali, to uopšte nismo u stanju da dokažemo.
— Sto mu gromova — zagrme Rotbart-Vil. — Zašto se ne
borimo protiv tih prokletih lupeža? Kad im bude zviždalo oko
višijUi onda će valjda doći do svoje pameti. Tako nešto neće
nam biti prvi put. Otkočićemo oružje i isprašićemo ih tako da
se puše.
Šein odmahnu glavom.
— Ne ide tako, Vile — objasni Zapadnjak zamišljeno. —
Ja 6u pokušati da dokažem istinu, pa makar me đavo odneo,
jer što se mi više zaglibljujemo u borbu, toliko više će nas mr-
zeti stanovništvo. Svaki nag sledeći pucanj pojačače našu kri­
vicu.
— I, šta ćeš preduzeti, Šejne.
— Postoji jedini izlaz, a to je da se predam — odvrati Za­
padnjak mračno.
— Pa. ti si lud, šejne — grmnu Tenesi-Džek. — Sefovi te
bande će se postarati da ti po kratkom postupku stave omču
oko vrata. Ni slučajno ne bi dobio priliku da se opravdaš pred
javnim sudom, jer, njima je jasno đa bi to bio njihov poraz.
Zapadnjak pomisli na zadatak koji je dobio. On ie glasio.

9. ★★★ 5 E J A/
da traži nestalu ženu senatora Ejsa Mek Donalda i njenu se­
stru. On je pronaSao te dve žene.
Ali, sada se radilo o nečem mnogo zn-ačajriijem.
Nisu bile u pitanju samo dve otete žene. Zapadnjak jé ot­
krio da se pred njim nalazi jedan ogroman ponor zločina ko­
me kao da nije bíio dna., ^'iajk O'tiara, žičar, iriiao ja izgleda us-
peha u svom zanatu. Taj đavo u čovečjem liku bio ie na pragu da
ispuni sve .što j'i na-.ir,-j!o. S. o " nailjuésíí protivnika Sejna sate«
rao je u mišju rupu, oglasivši jja hladnokrvnim ubicom, i ruku
na srce, Zapadnjak skoro i da nije imao šansu da dokaže su**
protno.
Majku O ’Hari je pošlo za rukora da celu ovu okolinu pri­
dobije za sebe, protiv Sejna, tobožnjeg hladnokrvnog ubice!
— Cini xni se da nema drugog izleza — reče Zapadnjak
sumorno. — Ipak ću morati bika da zgrabim za rogove.
Tenesi-Džek uzdahnu.
— Izgleda do ti više nema spasa, Sejne — progovori on.
— Pa, ■već sam ti rekao da sve vas mogu đa sklnnim na sigur­
no mesto. U mojoj dolini, nsma česa da se bojite. S Apaiima
ćemo srediti da se ne mesaju, a uskoro ćemo dobiti ‘i pojačanje.
Džek SS okrete prema I’ otbart-^''ilu.
Kada će nam se pridružiti naši pi’ijatelji iz Teksasa,
Vile? .
— Neće proći ni dva dana, a evonjih ovamo — saopiti
Vil i pogleda Zapadnjaka. — Ti morašimati poverenja u nas,
amigo. Mi smo nepobedivi. U naSoj dolini bićete sasvim bez-
bedni. A, kad se Acači budu smirili, možete bez ikakvih smet­
nji da odjašete do Sent Džona. Predlažem da s tvojim devetka­
ma svratiS kod nas u dolinu, a zcijm ćemo videti šta dalje.
Zapadnjak je stajao pred teškom odlukom. Njegov pogled
klizio je sa jedne žene na drui^u. Bilo ih je trr,
Doreta se osmehnu zavodnički. Njen pogled krio je u seM
neko obećanje i morou istovremeno.
Njena sestra Regina dobaci brzo.
— Ja hoću natrsfi svome supru.f^u, Sejne. 15js Mek Donald
kao senator ima velikog uticaja, i postaraće se da se izglade
svi nesporazTimi. Ali, mi najpre moramo biti negde na sigur­
nom mestu. Tek onda ćemo imati priliku da vratimo udarac
Majku O ’Hari.
Dženifer Balard je delovala umorno i jadno.
— Nemam poima šta o svemu da kariem — reče ona nro-
mtiklo. — Pred zakonom sam ja još uvek kćerka Majka 0'IT':re.
I ne mogu da se nožalim. uvek je bio dobar prema meni. Ja
nikako ne mogu da sebi utuvim u glavu da je on jedan be­
zobziran ubica. Možda je to n.^ki t)rokleti. nesporazum. J a ...
Iznenada se njena glava trže uvis. Kao da se probudila ia
nekog dubokog sna.
— Sada mi je jasno Sta treba da uradim — prosikta ona

10. ★★★ S E J N
odlučno. — Moram uzeti dizgine u svoje ruke. Odjahaću u
susret toj poteri i zau.staviću ih. Ne oružjem, već recima. J a . . .
Prestala je da govori. Jednostavno, nije više mogla da na­
đe odgovarajuće reči. Izgledala je tako bespomoćno, jasno, bio
je to pučani u prazno. Siivatila je.
— I ja sam mislio na tu mogućnost — prekide Zapadnjak
grobnu tišinu koja je nastala. — Ali, šta ćeš reći tim ijudima,
Dženifer? Meni na pamet ne pada ništa pametno. Možda posto­
je samo dva prava odgovora, koje ti možeš da im saopštiš. Je­
dan od njih je da otvoreno svog rođenog oca predstaviš kao
zločinca. A, drugi ...
Zapadnjak ućuta i sleže ramenima.
— Ti a, pa tebi je sve jasno Dženifer — rastan on. — Ti
znaš istinu, ali. nikad nećeš moći da je prevaliS preko usta. Da
budem iskren, tako nešto ne bih bio u stanju ni ja, da je u
pitanju moj rodfmi ot^c.
i^'aslade tišina. Svi kao da su bili odlutali za svojini i"oi-
slima. Najzad, Zapadnjak potvrdno klimnu glavom i pogleda
Tenesi-Džeka prodorno.
— Odlučio sam da prihvatim tvoj predlog, D.iek — reče.
— Pokusaćemo da se probijemo do vaše doline, u taj grad ut­
vara o kome sam čuo toliko neverovatnih priča, od tebe narav­
no.
Tenesi-Džek se osmehnu zadovoljno.
— Znao sam, da ćeš se tako odlučiti, ti stara dmgarčino —
mrmljao je on. — A, neće proći ni nekoliko dana ili nedelja,
kad ćerno zajedno krenuti natrag u Sanset Siti.
Zapadnjak namignu kratko. Nipošto ne bi smeo da prih­
vati predlog Tenesi-Džeka. On i njegovi prijatelji bili su des-
I)eradosi, banditi i izrodi ljudske vrste. A, .Šejn ni u kom slu­
čaju nije smeo da sklapa prijateljstvo sa banditima, jer, bio
je član Sedme brigade.
— Ne brmi Džek, ja ću to uraditi sam!
Dšciovo lice se smi’ači kao zlo vreme.
— Zar odbijaš pomoć svog starog pi'ijatelja, Sejne? — ■
TiP.i’O je on kao besan pas. — Ne, Sejne, neće to ići tako lako.
Ja sam prihvatio ovu igru, daću svoj ulog i o.staću u njoj do
kraja. Ako ne, onda je cela ta priča toliko prokleta da u njoj.
meni nema povratka, makar mi ti obećao sve blago ovog sveta.
Ne, Sejne. Od ovog trenutka, ja stajem na tvoju stranu. Mo­
žeš li pokušati da me odvratiš od toga, ali, ja ostajem pri svo­
me. To Je moja zadnja reč, Sejne.
Zapadnjak sleže ramenima. Da li da prizna poraz? Ali,
najpre svakako mora prihvatiti ponudu gostoprinistva ovog
desperadosa.
— Prihvatam — osmehnu se Šejn — Meni se čini da je
to jedino ispravno u ovom trenutku, Džek.
Dok je to rekao, pomislio je da mora kreauU svojim soj?-

11. -k'k'k S E J N 'k'k'k
stvenim putem. Uspeću sigurno đa tog nitkova Maika O ’Haru
raskrinkam kao zločinca. Ali, najpreče od svega bilo .ie to da
sklone glave od potere i Sanset Sitija.
Tenesi-Džek pokrenu svog konja.
Ostali krenuše za niim.
Pozadi su jahali uporedo Doreta Balard i zapadnjak. De­
vojka se smeškala zagonetno.
— Cela ova avantura, sve je to tako zabavno — reče ona
tiho. — A, i da biidein iskrena, srce mi je puno što sam upo­
znala jednog takvog čo'eka kakav si ti, Sejn, Nadam se da če-
mo ostati dugo jedno uz drugo, dragi. A, .što da ne priznam
i to, najviše bih volela da se nikad ne rastanemo. Da li si mo­
žda poželeo da se mi uzmemo,, srce?
On odmahnu glavom.
— Ne — promrmlja.
Ona se osmehnu vragolasrto.
— Pa, to je odgovor koii sam i očekivala — huknu devoika.
Kao da joj je oao kamen sa srca. — Takvog sam te i zamiš­
ljala, čovek koji ne voli. da se okuje, u lance bračnog života za­
uvek. Meni se čini da bi ti poludeo da m.oraš stalno da budeš
na istom mestu i s istom ženom, Seine. Ali, ja ti se kunem
da ću ostnti porod tebe koliko je to moguće više, i ovako sla­
bašna, pokuiaću da ti pomognem, ako treba. A mislim da ćeš
me se i ti dugo, dugo sećati kad svemu dođe kraj i krenemo
svako svojom stazcrn.
ZaDadniak se od srca smejao. Odavno niie bio tako ras­
položen. Bio je siguran da ova vatrena devoika može da mu
priredi jo-š r^ko iznenađenje, uzbudliivo í;^'ak;-lVo. I, ako bi^rle
nešto, onda Šejn je bio spreman na predaju. Takav protivnik
se svakako ne sme ispu.stiti iz vida.
Ispred njih je jahala Regina. Čula je Doretine reči i besno
se okrenula natrag.
— Ali. sostrice moja. pa šta je sada? — upita blago Doreta
koja je primetila ljutiti Ref>inin por^led. — Da nisi ljubomorna,
draga moja? Hei. mućni malo glavom i podseti se da te u Sent
Džonu čeka tvoi ■'^erni suprug, sa crvenim rtižama. Bio bi sva­
kako razočarar» ako ga ti uz put prevari.5. zar ne"’
Regina Mek Donald. po rođeniu, Balard. prkosno okrete
glavu ponovo napred. Na njenim usnama lebdeo ie pakostan
osmeh.
Ova žena bila ie srušta suprotnost svoioj sestri Doreti koja
je tcHko vesela i voli život i njegove radosti.
Zapadnjak ie procenio hladno da ie Regina iedna prava
ve.itica stvarno. I. poslednjih dana uvek ie sehe iznova pitao,
đa li se toi ženi može verovati i jedna iedin.n reč“’
Da ona možda niie negde u centru c<=le priče? — pitao se
Sejn zabrinuto. A. možda tu ima ioš nečega?
Jedna stvar bila je si,guma. Regina se udala za čoveka

12. •kic-k S E J N -k-k-k
koji joj po svojim godinama mo2e biti otac, mcSda čak i više.
Ali, taj čovek je bio jako bogat. Ehe, možda i tu ima nečeg?
Zapadnjak je zadnjili dana bio toliko preokupiran onim što
se dešavalo, da nije imao ni sekund vremena da malo razmisli
0 svim okolnostima. Sada je na sve to pala iedna sasvim drusa
svetlost, i u njegovoj svesti kao da su seynule neke nove mu­
nje. Hm, tu ipak nečeg ima, sigurno!
Opet Regina okrete glavu unazad. Njen izraz lica bio je
još mračniji nego kad se okrenula prvi put.
— Ljubomorna? — procišta cna kao zmija. — Sta ti uob­
ražavaš tu sebi, Doreta! Seti se da sam ja jedna poštena žena
1 udata za čoveka koji uživa ugled. Sta si se naslonila na grudi
tom banditu Šejmi, i misliš da si uhvatila boga za bradu! A,
na kraju ćeš đa urlaš od besa, kad te on napusti- To ti ja pro-
ličem, sestrice i budi sigurna da će tako biti!
Okrenula se ponovo napred i poterala konja brže.
■Doreta se bezbrižno okrenu prema'Zapadnjaku.
— Regina je oduvek bila tako nezgodne naravi — reče
cna tiho Sejnu. Ostali to nisu mogli čuti. — Ona je toliko am­
biciozna, da se to već graniči sa nekom vrstom ludila. Ne mo­
gu nikako sebi da objasnim kakav je to đavo ušao u nju.
Možda tebi pada na pamet neko objašnjenje, Sejne?
— Nisam siguran da mogu dati neki pametan odgovor na
tvoje pitanje — odvrati Zapadnjak izbegsxvSi pravi odgovor. —
Sta se ustvari dogodilo kad je pukla tikva između Regine i
Majka O ’Hare?
— Nikad to nije htela da mi kaže, Sejne. Znam sigurno
da su se sastali n'^koliko puta. Ali, tada je na scenu stupio
Ejs Mek Donald. Taj senator poodmaklih godina iiešto brzo
žuri prema šezdesetoj. Nisam sigurna da će moći da dobije
naslednika, sumnjam u to. Osim toga, Regina je njegova treća
žena. I, do dan danas on nije uspeo da pokrene stvar s mrtve
tačke. — Sta da ti pričam okolo, mislim da je on kriv što sve
njegove žene nisu mogle da zatrudne.
Zapadnjaku se razvedri horizont. Da li je najzad uspeo da
poveže neke konce?
— A, ako se desi da Regina • dobiie dete? — upita on de-
rojku osmehnuvši se zagonetno. — Sta onda? Da li će onda
doći do neke gužve?
— Sta će biti? — ponovi Doreta njegovo pitanje malko
dn.ikčiie, ali, čini se da ie to pogodilo u srce svih događaja. —^
Onda će to dete biti iedini naslednik Mek Dona Wove ogromne
imovine. A, naravno dok dete bude punoletno, tim basnoslov­
nim bogatstvom raspolagaće Regina.
— Hvala ti što si to rekla — smeškao se Zapadnjak. —
Cini mi se da teK sada počinjem da shvalam neke stvari.
Doreta odjednom ućuta i uozbilji se. Ipak nasíül.ái.
— Ti. Sejne, znači misliš ...
ÍC

13. S E J N
Ali, odjednom 5;astade. Odmahnula je glavom Ijutito.
— Ne — prosikta, — Ja ne verujem u to da je moja se­
stra nameravala da uradi neSto loše. Ja jednostavno ne veru­
jem da je to moguće.
— N e '.erujem ni ja — promrmlja Zapadnjak mirno. —
Ali, ja sam stvarno nepopravljivi optimista i verujem da će
jednog dana izbiti na videlo istina. .
— A, kakva će biti, prema tvom mišljenju, istina, Sejne?
— unese mu se u licc devojka.
— Ne znam, Dcreta.
— A. Sta očekuješ?
— Cini mi se da ćemo morati da pređemo preko drvlja i
kamenja i da ćemo doživeti mnoga iznenađenja, draga moja
Doreta. Sicoro d« s:.m j;iguran u to.'
Jahali su kroz ¡-finoge kanjone koji su se redali jedan, za
drugim. Kad god bi se popeli na neku uzvišicu bacali su pog­
lede iza sebe.
Sa južne strane oblak prašine još uvek se dizao prema ne­
bu. Ali, rastojanje između .gonilaca i progonjenih ostalo je isto.
Na severu se sada pojaviše dimni signali Apača. Kao kak­
va preteća siva avet uzdizali su se prema plavom nebeskom
svodu u ravnomernim razmacima.
Zapadnjak pomisli na pobunjenike, koji su nekad bili nje­
govi najbolji prijatelji.
Da možda nerr.a neke veze između njih i svega ovoga što
se zadnjih dana dogodilo?
Ipak ni sam đavo ne bi uspeo da skupi na gomilu toliko
iznenađenja za tako kratko vreme! Tai Tenesi-Džek. koii k.=iO
da je iz zemlje iznikao. Pa onda kao u nekoj fantastičnoi pri­
či, iznenada se pojavljuju Rotbart-Vil i njegov pobratim Štraz-
burger, nekadašnji francuski legionar. Tu se nešto izgleda grd­
no zakuvalo. pomisli Sejn. Neke pojedinosti su mu bile iasne,
ali to je bilo suviše malo da bi mogao da stvori jednu celovitu
sliku o svemu.
A, onda je došlo nešto što je Sejna pogodilo kao udarac
maljem u glavu. Regina je poterala svoga konja i jahala upo-
redo sa Tenesi-Džekom. Učinilo m u se da je razgovor bio vrlo
prisan. Ali, Zapadnjak nije mogao razumeti ni jednu ' iedinu
reč.
Sada mu je bilo sasvim iasno dži se kuva — đavolski pap­
rena kaša. Izgleda kao neko prokleto zatišje pred buru. Dakle,
na vidiku su mračni oblaci...
n
Regina Mek Donald se besno okrete prema Tenesi-Džeku
i ciknu Ijutito.
— Dokle ćemo se igrati mačke i miša? Kada ćemo već je­
dnom da spustimo zavesu?
U

14. irk-k S E J N ic'k-k
— Mislim da ne treba da prenagljujemo i trčimo ispred
nide, Regina. Pre svega, nije mi jasno zašto je Sejn uopšte pri­
hvatio ovu, za njega smrtonosnu igru. Možda on ipak nešto ga­
dno skriva iza toga?
— Ma šta ti meni tu pričaš, Šejnu je stalo jedino do na­
grade od pet hiljada dolara koje je senator obećao, i ništa vi­
še. Hulja kao što si i ti, Džek.
Tenesi-Džek neprimetp.o odmahnu glavom.
— Stvari su se izmenile, Regina — mrmljao je on. — Ci­
ni mi se da ja za neke stvari imam njuha. Seti se bitke u ka­
njonu Navajosa. Taj Šejn bio je više' puta u mogućnosti .da
smakne Majka O ’Haru, To sam svojim rođenim očima video,
ali, on je pucao samo u konje napadača i on je Majka ranio
tako lako da je, po mom mišljenju, taj momak sigurno morao
ostati u životu. A osim toga, ja mislim da se njemu ništa oz-
biljrrije nije dogodilo da on sada ponovo jaše na čelu onih
koji nas progone.
— Pa, šta ćemo, Džek? Možemo li da se borimo protiv
tolike sile? — raspita se Regina zabrinuta lica.
O n se osmehnu oholo.
— Mislim da nećemo imati nekih većih te.škoća. — reče
tiho. — A, uostalom, Apači su na našoj strani. Naš plan će
uspeti, ja sam siguran. To je jasno kao dan, stvarno. A onda
kad Majk ode u večna lovišta, znaćemo šta ćemo s tim đavol­
skim Šejnorn.
— A, šta ako je on u međuvremenu prišao onima sa su­
protne strane, koji brane zakon, a? — namršti se Regina.
— Ja mislim da se njemu mora verovati — mrmljao je
Džek. — Ali, nešto mi je ipak sumnjivo. Cini mi se da se on
ponaša kao neki šerif ili čak kao general. To je ono najgore.
Regina ga pogleda besno.
— Hoćeš li ga smaknuti, Džek, ili nećeš? — prosikta.
— Zasad nemam tu nameru.
— D a taj prokleti đavo nije zakoračio ovim stazama, ne
bih ni znala kolikn ga mrzim. Treba ga ubiti, i to što pre, ra­
zumeš!
— Moraš malo stišati svoje strasti, Regina — zabrunda on.
— Mržnja je loš drug. Ovde može pomoći samo hladan razum.
Ona besno frknu i opsova prigušenim glasom.
— Zar nismo o svemu dobro razmislili. Džek? — upita. A,
*atim nastavi Ijutito. — Trebalo je sve da bude tako kako stao
i zamislili. Da se taj prokleti Šejn nije pojavio, onda tai Majk
O ’Hara već odavno bio koju stopu ispod zemlje. Dženifer je
trebalo da neslane bez traga i glasa, kao što smo i zamislili.
A , Doreta i ja bismo nasledile sve.
— Biće Inko kao što si rekla — zabrunaa Džek pokušava­
jući da je smiri. — Ne treba žuriti.
— Smiriću se tek onda kad nekoliko muškaraca bude sma-
12

15. ■k'k'kS E J N-kirk
knuto i poslato na onaj svet — frktala je besno. — Pre svih, to
mora biti Sejn. Ali, sada je on pridobio Doretu da mu drži
stranu i to mi se nimalo ne dopada.
— Potrebno nam je još malo vremena — odvrati onmi
no. — Ako budemo prenaglili, bojim se da nikada nećemp doći
do cilja.
— A, koliko, dugo misliš da čekaš, čoveče?
Džek se naceri kiselo.
— Moramo sačelsati da prvo Majka O ’Haru sklonimo s pu­
ta kojim smo krenuli.
— I, kad smaknete njega, ko je sledeći na redu?
— Postaraću se o tome da Majkova naslednica Dženifer
slučajno stnne na trulu dasku i bude otpraćena s ovog sveta
— reče on hladno. — A, onda ćeš ti pokazati napire koje smo
već davno spremili, u kojima je jasno napisano da M a'k
O ’Hara u slučaju smrti svu svoju imovinu ostavlja svom naj­
boljem prijatelju Samu Balardu. Jasno?
— Svi će se pitati, kud je tako iznenada nestala Dženifer
— primeti Regina. — Vlast će svakako morati da posumnja,
kako to odjednom toliko nesrećnih slučajeva.
Osmehnuo se đavolski podmuklo.
^ — Sredićemo najpre stvari sa Dženifer — reče namršte­
no. — Ona će potpisati odgovarajuće dokumente, a samim tim
i svoju smrtnu presudu.
Ona uzdahnu s olakšanjem.
— Cini mi se da tek sada shvatam šta nameravaš da ura­
diš, Džek. Znači, posle toga ti ćeš mene vratiti u Sejt Džon i
onda će svi da te slave kao spasioca otete supruge senatora. A,
onda će jednog dana Ejs Mek Donald doživeti srčani udar i
više neće biti nikakvih prepreka, zar ne?
— Zaboravila si Sejna, Regina!
— To je sitnica — odmahnu rukom ona oholo. — Ne beri
brigu. Udarićemo na velika zvona da je Šejn poginuo junački,
kao da ste se ti i on zajedno borili protiv neprijatelja, rame uz
rame.
— A, Doreta? — reče on piskavo. — Izgleda da se tvoja
sestra do ušiju zaljubila u tog visokog momka. Ja se, uostalom,
pribojavam da ona može odati mnogo toga što mi ne želimo da
Sejn sazna.
Kroz Reginu kao da je prohujala neka ledena hladnoća.
■— Mojoj dragoj slatkoj sestrici takođe može nešto da se
dogodi — odgovori ona ledenim glasom. — Ako budemo spret­
ni, za nekoliko meseci nama će pripadati sve što smo poželeli,
mnogo Džek, kao u bajci. Celi celcati predeo Rio Bonito. a i
ogromno bogatstvo i imanje Ajsa Mek Donalda. Jedina stvar
o kojoj moramo da se pobrinemo je da ja dobijem dete Vnie
će se pripisati Ejsu.
i3

16. •k-kir S E J N if - k *
Osmehnula se zagonetno, Tenesi-Džek se isceri. Razumeli
jm jedno drugo.
— Nadam se da će taj stari čovek poverovati u to — mrm­
ljao je Džek. — Uostalom, možda i on zna kolike su mu moguć­
nosti u tom pogledu? ’
— Ja ću ga lično ubediti u to — siktala je Regina. — On
mora poverovati u svaku moju reč, razumeš?
Prava pravcata veštica stvarno! Hladnokrvno je isplanirala
, smrt više ljudi. Ali, među njima je bio jedan jedini koga je od-
sveg srca mrzela. Taj đavo, Sejn koji jaše na začelju ove male
kolone i pilji u njenu sestru Doretu.
Regina se osmehnu zadovoljno. Izgleda da je njen đavolski
plah ipak nekako krenuo. Još ranije je ona o tome razgovarala
sa Tenesi-Džekom.
Mislila je da će sve ići mnogo lakše i da se neće pojaviti
nikakva prepreka. Ali, ne lezi vraže ...
Ona i Džek nisu računali da je to moguće, ali desilo se.
Taj pohlepni Majk O ’Hai-a likvidirao je Sama Balarda, da bi
on postao kralj Rio Bonita.
A, najveće iznenađenje koje ih je skoro šokiralo bilo je to
da se iznenada pojavio taj đavo Sejn koji se umešao u ovu
smrtonosnu igru.
Mnoge stvari nisu ispale onako kako su njih dvoje ispla­
nirali, ali, sada je izgleda krenulo sve onako kako su zamišljali.
Međutim, samozadovoljstvo se ponekad osveti, pogotvu ako
je neko toliko uobražen i siguran u sebe ...
III
Tog trenutka u Santa Fe sastali su se trojica najviših še­
fova Sedme tajne brigade pukovnici Everet Karington, Džordž
Stivenson i Randolf Varvik.
— Sejna progone u Sanset Sitiju zbog navodnog ubistva
šerifa Hank Milsa i rančera Sama Balarda, njegovog nekadaš­
njeg prijatelja — obavesti ih pukovnik Karington.
Nastala je tišina, a onda se ponovo čuo glas pukovnika
Karingtona.
— Prema najnovijim informacijama, mora da je Sejn po-
begao premo Navajo planinama. Sigurno je došlo do žestoke
borbe između onih koje ie predvodio Maik O ’Hara i onih ko­
je jc predvodio naš Šejn. Na obe strane bilo je mrtvih. Majk
O ’Hara je samog sebe proglasio nekrusinanim kraljem. Iza
njega stoji celokupno stanovništvo predela Kauntija. Sejna su
proglasili za beskrupuloznog ubicu. a ljudi su se zakleli da će
tog nitkova kad im padne šaka, obesiti na najbliže drvo i to
lOdmal:
— Pa, zar ništa ne možemo da uradimo i pomognemo tom
14

17. •k'k'k S e J N k'k'k
momku? — upita pukovnik V arak lupivši šakom o sto.— K a­
kvi su to propisi? Ja bih se najradije odlučio da u le predele
pošaljem, bogami, jedan <5itav eskadron konjice, a možda i više.
— Konjica je spi'ernria —-ftdobaci pukovnik Stivenson brzo,
■— Ali, oni imaju mnogo muka s Apačima. A, osini toga mali
je broj ljudi kojima je poznato zašto se Sejn uputio tamo. I. tu
tajnu svakako ne sme niko otkriti, jer time bi se saznalo za
našu Sedmu brigadu.
Ostala dvojica pukovnika su potvrdno klimnvila glavom.
—-Možda bi trebalo da još više uputimo naše ljude u taj­
ne njihovih zadataka ubuduće — predloži Kannc;ton. — Možda
bismo na taj način sprečili da nam se desi ovakav jedan pro­
pust.
Randolf Varvik energično odmahnu glavom.
— Ne, ni u kom slučaju — uzviknu. — Dosad smo imali
toliko uspeha u borbi protiv tih bandita, sam-o zato što na^i
ljudi nisu ni slutili o pozadini svih događaja. Eto,' Sejn je ied-
nostavno treba da pronađe suprugu senatora Mek Donslia i
njenu sestru koje su iznenada jednostavno nestale bez traga i
glasa, 1 da ih izbavi iz ruku nepoznatih otmifara. On ie "svu
svoju pažnju posvetio jedino tom zadatku, ali je pri tom na­
basao na trag velike zverke, na čoveka koji predstavlja veli­
ku opasnost za ceo Jugozapad. Tek kad uhvatimo Tenesi-Džeka
HaSketa, možemo mirno da spavamo.
•— To je sve taćno — potvrdno klimnu glavom Georg D.
Stivenson. ,— A. ako su tačna nainovija obaveštcnia iz Sanset
Sitija, onda je Šejn zajedno sa Tenesi-Džekom pobegao negde
gore u planine, zar ne?
— Dobra primedba “ složi se pukovnik Karington.
— Meni se čini da to nije tako loše — lirogovori Rand-lf
Varvik. — Tenesi-Džek ima poverenje u svog nekadašnles ka­
petana i on će pokušati da Seina odvuče na svoju stranu sigur­
no. Ali, koliko ja poznajem Sejna, on mora biti oprezan i si­
gurno će shvatiti kakva % to nar^?štena ’»ra.
Karington zavrte glavom.
— Sejn nema pojma o čemu se radi — odmahnuo ie ru­
kom. — O n je isađa uhvaćen u klopku i čak i ne sluti šta rr.u
sprema. Moramo mu na bilo koji način pomoći.
— A, kako to mislite? — upita Varak namrštivši se. —
Nije nam poznato gde se sada Sejn nalazi. Sve što znamo je to,
da je negde ti brdima iznad Sanset Sitija na severnoj strani i
to je sve. Ne, džentlmeni, ne preostaje nam ništa drugo nego
da sačekamo. Ja mislim đa je to jedino rešenje.
Pogledao je drugu dvojicu šefova Sedme -brigade. Obojica
sa ćutali. Uvideii su da je Randolf Varvik u pravu.
— Ostaje nam još jedino nada da će Sejn uspeti — pri­
meti Karington. — Ako on nije toliko mudar da uvidi šta taj
Tenesi*Dšek stvarno namerava da uradi, onda će Sjedinjene
13

18. •kirif S E J N-k-k-k
Države imati uskoro dosta velike teškoće. Jer, Tenesi-Džek će
pod svojom kontrolom za kratko vreme imati celu oblast od Rio
Bonita do meksikanske granice. ISTjemu će se pridružiti i pobu­
njenici iz Sonore, to je sigurno. '!^rrie će zgrabiti jedno krupno
parče kolača koji se zove Sjedinjene Države.
Stivenson i Varvik su potvrdno klimnuli glavom, znak da
se slažu s njegovim mišljenjerri. Ali, nijedan od njifci dvojice
nije rekao ni reč. Bilo je jasno, najboljem čoveku njihove Bri­
gade ne može se pružiti nikakva pomoć.
Postojala je još samo nada da će uspeti, ali, izgledi su
bili vrlo mali.
Cutke i zabrinuto gledali su negde u prazno. Ipak, vero­
vali su u tog g^'ozdenog čoveka.
IV
Sunce se probijalo svojim crvenim zracima s istoka kroa
nske pukotine stena i postepeno obasjavalo usku dolinu. Jahači
BU stali na zadnjoj uzvišici i Tenesi-Džek ispruži ruku prema
dolini kao neki general kad komanduje odlučujući juriš.
— Kariko Veli, Sejne. Moj novi zavičaj. Pre rata su ovde
kopači zlata imali svoje domove. Kažu da su zatim upali Apači
i sravnili sve sa zemljom. Muškarce šu smaknuli, a žene i de­
cu su poveli sa sobom. Otada ima mnogo dece pomešane krvi
među Apačima. Mora se priznati da su to neobično spretni lju­
di, a oogotovo ratnici.
Zapadnjak baci pogled na grupu niskih zgrada u dolini.
Bilo je tu i nekoliko vetrenjača kojima se crpla voda iz zemlje
i ta voda se preko kamenih korita odvodila u jedno veliko udu-
bljenje koje se nalazilo u sredini doline. Oko tog jezera raslo
je zeleno drveće i žbunje i to je svakako bila jedina svetla tač-
ka u ovoj sumornoj dolini.
— Sada se nalazimo usred Apačke zemlje — objasnio je
Tenesi-Džek. — Sa poglavicom Viktoriom i nekim drugim po­
glavicama postigao sam sporazum. Svi su oni sada moji prija­
telji: Delgadio, Koleto, Amarilo, Pedro Azul, Cučilio Negro, a
pre svih veliki poglavica Mangas Koloradas. Zar ne shvataš
šta to znači, Sejne?
Kao kroz neku gustu maglu. Zapadnjak je počeo da shva-
ta neke stvari. Naravno, on je čuo za skoro sve te čuvene pog­
lavice koii su se zakleli da će se krvavo osvetiti bledolikima,
ali. utoliko više su mu reči Tenesi-Džeka bile čudne i nerazum­
ljive.
— Znači li to đa smo mi samo zato bez teškoća prošli kroz
apačku zemlju? — unita Sejn radoznalo. A zatim ne sačekavši
odgovor nastavi. — Cini mi se da su mi sada neke stvari jas-
16

19. •k'k'k Š E J N 'k'k'k
nije, Džek. Znači ti si od samog početka znao da nam se ovde
ništa ne može dogoditi. Kako ti je pošlo za rukom da postaneš
njihov prijatelj?
Džek se isceri. Reče veselo.
— Jednom prilikom boriossani se rame uz rame sa Vikto­
riom protiv nekih belih lupeža, lovaca na skalpove. Sve smo
ih oterali do đavola i to je bio početak našeg prijateljstva. Is­
pričao sam Viktoriju da me progone Jenki vojnici i zatim
smo sklopili savez. Ja ču celu ovu zemlju čak do Meksika vra­
titi Apačima. Sta kažeš na to, amigo?
Na Zapadnjakovom licu se nije pokrenuo nijedan mišić.
Bilo mu je jasno da ovde nešto nije u redu. Ali, nije dozvolio
da Džeku saopšti bilo šta što bi odalo njegove sumnje.
— Dobra zamisao — promrmlja Zapadnjak. — Ako tako
nastaviš, ti ćeš jednog dana biti kralj Arizone, Novog Meksik»
i Sonore, Dobro si to zamislio, Džek. Svaka čast.
Tenesi-Džek si isceri.
— A, ti ćeš biti moj pomoćnik, Sejne — uzvrati on.
Irhaćeš titulu nekog viceguvernera ili tako nešto slično. K ak«
ti se to dopada, amigo?
Iza njih ostali su mimo čekali. i
On je stvarno lud, pomisli Zapadnjak.
— To bi za mene bila velika stvar, sigurno — odvrati oa«
— Da li osim Apača imaš i nekih drugih saveznika?
Džek potvrdno klimnu glavom.
— Na mojoj strani su i pobunjenici iz Sonore pod koman­
dom kapetana Ramireza. Sigurno si već £uo za njega,
Zapadnjak razvuče lice u grimasu. '
— Zovi.’ dželat, n.Vo se ne varam. Je li to taj?
Tenesi-Džek ostade hladan.
— To je tačno, Sejne — odvrati namršteno. — Taj kape­
tan dobio je i još neke druge nadimke koji ne zvuče baS lepou
Između ostalih, nazivaju ga krvavim psom ili lešinarom, ,a
Meksikanci ga zovu „brutalni”. O n je poluindijanskog porekla.
Njegov otac je bio jedan gringo desperado bandit i zvao se Vi-
lijem Hanter. Taj je obešen 1853. godine u Vakou. Pripisali su
rinu. naimanie sedamnaest ubistava. Majka R^mirezova je polu
Indijanka. Umrla je brzo posle njegovog rođenja i on je od­
rastao kod Dželvisa od kojih je jako malo naučio od onoga što
se zove dobro na ovom svetu. Kad je imao deset godina us­
vojio ga je neki vakero po imenu Damirez i po njemu ie do­
bio svoje prezime. Još kao mladić, stupio je među pobunjenike.
Najpre se borio protiv Maksimilijana, a kasnije protiv Huareza.
To je čovek pun ideala i ubiia samo iz idealizma, Uverio se da
svet ovakav kakav je ne valja, i zato smo on i ja odlučili đa
stvorimo jednu novu državu. Svakako nam a je potrebno nov'^a,
mnosq novca, Sejne. Da li si spreman da se boriš na našM
strani?

20. ★★-A- Š E J N 'k'k'k
Zapadnjak neodređeno sleže ramenima.
— Ne vidim u tome ñ'ikákvog smisla Džek — odvrati.
— A, zašto ne? — brecnu se Džek. Njegovo lice kao da su
prekrili tamni preteći oblaci. — Šta ti imaš protiv toga, šejne?
— U tom slučaju — poče Zapadnjak mirno — Meksiko i
Sjedinjene države će zajedno krenuti protiv vas, budi siguran
u to Džek.
Oči Tenesi-Džeka sevnule su kao munja.
— Ali, ja ću iza sebe imati najmanje hiljadu vojnika —
uzviknu on besno. — Sve je isplanirano do i najmanjeg deta­
lja, Sejne. Ništa na ovom svetu me više ne može zaustaviti,
razumeš li? A, sada ponavljam još jednom svoje pitanje. D a li
ćeš biti na mojoj strani, Šejne?
Zapadnjak je stajao i mirno posmatrao Tenesi-Džeka. Sve
više i više je hvatao konce te zamišljene prljave igre, ali se
trudio da se to ne primeti na njegovom licu.
— Nemam ništa protiv tebe, Džek — odvrati. — Cak bih
se rado i borio na tvojoj strani, ali ja imam još jedan privatan
posao, nalog da vratim žene. Zar si zaboravio to?
Tenesi-Džek baci mrgodan pogled prema ženama.
— Misliš na Balardove kćerke? — upita.
— Ne samo na nju. Tu je i udovica Balardova, Majk
O ’Harina kćerka, zar ne?
Džek osorno odmahnu rukom.
— Nema nikakve potrebe da se brineš o njima ovde u do­
lini, Sejne. Ovde su one van svake opasnosti.
— Ne radi se o tome — isceri se Zapadnjak. — Imam
nalog da Reginu i Doretu vratim u Sejnt Džon. Kad budem iz­
vršio taj zadatak, onda mogu s tobom da razgovaram o revo­
luciji.
Pakosne oči Tenesi-Džeka postadoSe uski prorezL
— Zvuči mi to podosta pakosno i uvredljivo, Sejne —
grmnu on. — Zar ti sumnjaš u moju dobru nameru?
Zan^dniak cigaretu iz džepa. Hladan, káo led pola­
ko izvadi komad šibice i kresnu ga o sedlo. Prema nebu kre­
nuše oblaci dima od cigarete. Posmatrao je Džeka mimo;
— Sreo sam mnogo tih revolucionara, Džek — objasni Za­
padnjak iscerivši se. — Svi su oni imali dobru volju, svi su
hteli da donesu blago.'stanje svome narodu. Ali, dosad nisam na­
išao ni na leđnoga koji je lično hteo da omasti svoj brk.
Tenepi-Džek stavi ruku na svoj revolver. Ledeni pogled
prostreli Seina. ali. on je mimo i dalje pušio, kao da nm ne
preti ni naimanja opasnost.
— Tmaš li nameru da se vređaš, Sejne?
Ruka s revolverom se preteći podigla uvis. Cev je sada
bila uperena direktno u Zaoadnjakovo srce.
— Zar si mi spasio život u Navajo dolini da bi ga sada
oduzeo. Drek — isceri se Sejn.
18

21. 'kif'k S E J N 'k'k'k
Crte na licu Tenesi-Džeka su se stalno menjale. Izgleda đa
je Zapadnjaku pretila smrtna opasnost.
— Onda sam te spasao zato što si bio jedan od mojih naj-
boliih prijatelja, Sejne — zareza' besno. — Ti si bio najbolji
kapetan, tu nema zbora. Cim sam čuo da se nalaziš u Bonitu i
da .si u opasnosti, odmah sam pohitao da ti pomognem. Tada
mi se učinilo da si ti moj najbolji drug i ratnik na koga mo­
gu đa ?e o'-:i i ve'i -;"n mu. Ali, li si me razočarao. Bar
prema onome što se dosad desilo.
Zapadnjak odlučno odmahnu glavom.
— To ti samo uobražavaš, Džek — odvrati oštro. — Mislio,
sam da me bolje poznaješ. Ako ja dobijem neki nalog, j^a ga
moram i izvršiti. A, dobro ti je poznato đa ja u ovom momen­
tu imam obavezu da supruga Ejsa Mek Donalda odvedem u
Sejnt Džon.
'LV'!" 0<"'k vrati piš+oli n fntrolu.
— Onda je .sve u redu, Sejne — složi se Džek. To sam
sasvim smetnuo s uma. Mislim da ti je ta namera, da žene
skloniš na sigurno mesto i da ih dovedeš tamo gde si obećao,
potpuno ispravna. I ja ti obećavam da će tako i biti. Ali, naj-
Bonito Kauntija. Kad njih uklonimo, sve će biti drukčije. Ve­
ruj mi da će biti tako, Sejne.
Regina Mek Donald dotera svog konja prema Sejnu i Dže-
ku koji su još uvek razgovarali.
— Meni .se čini da sam nešto i čula od vaSeg razgovora,
Sejne — reče kratke. Iz njenih očiju sevale su munje, — Me­
ni se čini da Ten-esi-Džek zbori sa.svim razumno. Najpre mora­
mo zavrnuti šiju O ’Hari, zar ne? Moraš imati poverenja u D?'e-
ka-. Sejne. Ja sam ubeđena da su njegove namere prema nama
iskrene.
’^anijd'^i'ikovp rnisli .su nekud odlutale. Nije verovao u to
što je ova Sena rek-la.
Slike iz poslednijh dana prohujale su kroz njegovu pamet.
■Borbi» u dolini Navajo.
T^znenadna noiava Tenesi-Đžeka!
■Jekstvo u, brda.
A, pogtovu to što SI! bez ikakvih smetnji prošli kroz tu
đavolski onasrrn oblast Apača.
Kako to da ie Tenesi-Džek uspeo da ga odvrati od njego­
vog f^lavnos zadatka?
Zapadnigk pomisli na svos šeia. Sta li on sada misli? Ali,
to m ’ s.e svakako ne dešava nrvi put, osmehnu se Sejn.
Cesto sam krenuo s nekim naizgled bezazlenim nalot^om.
A. skoro uvek se iza toga krila neka ogromna mečka. ‘Ovog
puta izgleda r vrlo n-nasna i prepredena.
Zapadnjak je bin siguran da ,se iza svega kriju Tenesi-
-Džek i njegova đavolska banda pobunjenika.
1»

22. ★★★ S e j n ★★★
u Zapadniakovim ušima kao udarac čekića kljucale su re-
či te opasne žene: „Ja sam ubeđena da su-njegove namete pre­
m a nama iskrene.” *
— Mislim da imaš pravo, Džek — reče Zapadnjak posle
izvesne pauze. — Najpre moramo skinuti s vrata ove žene u
Sanset Sitiju.
Tenesi-Džek se osmehnu zadovoljno.
— Tako te volim, amigo Šejne — zagrme on. — Jašemo
dole, jasno!
Pola ča.sa kasnije bili su u dolini. Na sve četiri strane sve­
ta videli su se dimni si.^nali Apača koji su se kao' kakve nežne
bele niti uzdizale prema vedrom nebu obasjanom sunčevim zra­
cima. Sunce je peklo nemilosrdno, i uskoro je svima bilo toplo
i počeše teško da dišu.
Iz malih kamenih kućica izmiliše ljudi, kao iz kakvih miš­
jih rupa. Većinom su bili bradati, neki već izlapeli, a neki do­
sta kočoperni. Svi su za pojasom nosili revolvere, a preko ¡ra­
mena visili su redenici ukršteni na grudima. Mnogi su u ru­
kama imali „vinčesterke”.
Sejn baci munjeviti pogled na zgrade. Na jednom od
prozora kao da je utiledao nagu ženu koja je začas fijuknula
kao metak. Na vratima te zgrade pojavi se čovek koji se iz­
gleda na brzinu oblačio. Košulja mu je na pojedinim delovima
visila iznad pantalona, a revolver mu je bio obešen oko vrata.
— Evo nas u mojoj tvrđavi, amigos — riknu Tenesi-Džek.
•— Ovde nam ne preti nikakva opasnost. Tu smo sigurni.
Pokretom ruke pokaza unaokolo na dinane signale koji su
se uzdizali prema nebu i nastavi.
— To su moji prijatelji, Apači, Sejne. Obaveštavaju me da
se neprijatelj približava. Ali, nije potrebno da krivimo svoje
kažiprste, Apači će ih već srediti, ne brini. Kako vidim, sprem­
ili su za zavr.ŠK'i udarac.
Zapadnjak ne reče ništa. Skliznu s konja.
Sada su svi bili zajedno.
Doreta priđe Zapadnjaku.
— Sta sad ovo treba da znači? — upita devojka tiho.
Sejn primeti kako Tenesi-Džek naginje glavu da W čuo
Sta Doreta pita, i zato odgovori glasno.
, — Najzad smo van svake opasnosti, Doreta. Za koji dan
bićemo u Sejnt Džonu. A, onda ćeš moći mimo da se ispavaš.
Tenesi-Džek im priđe.
— I ovde se možete ispavati do mile volje — zabrunda. —
Nekoliko koliba je prazno. Sta se stidite, izafcierite jednu. Ja
takođe mislim da odmorim uši za izvesno vreme. Hajde Regina,
pođi sa mnom>
To je nekako zvučalo kao naređenje, i Regina bez pogovo­
ra krenu za Džekom.

23. S £ J /V ★★★
Rotbart-Vil Klever munu Zapadnjaka u rebra. Polako da
ostali ne bi primetili.
— Idi u onu kolibu tamo 'preko levo od jame sa vodom,
Sejne — došapnu mu. Ta je najbolje opremljena. Mislim da ćm
ti se dopasti, sigurno.
Sejn se osmehnu svom starom drugu.
— Hvala ti, Vile.
Zapadnjak krenu odlučno. Doreta je koračala pored njega.
Pre nego što su ušli u tu malu građevinu, Zapadnjak se još
jednom osvrte unaokolo kratko.
Rotbart-Vil i njegov nekadašnji drugar legionar Horst
Strazburger su ba.s tog trenutka stigli do Dženifer.
Žena je stajala kao neki kip i zurila u prazno. Primetio je
kako Vil Klever kavaljerski skida svoj šešir sa glave i nešto
govori.
Ona se osmehnula i potvrdno klimnula glavom. Krenula j«
prema jednoj kamenoj kućici.
Vil i Strazburger nisu pošli za njom. Vil se brzim korakom
uputi prema svom konju i iz sedla izvuče torbu od kozje kože
sa ilaionT ’"lutra. Kaže žestoko, a zatim ponudi svog' prijatelja,
ali ovaj odbi.
Zapadnjak još primeti i to kako se Vil grohotom smeje. a
zatim krenu u malu zgradu u kojoj je bilo tako sveže i pri-
jatao.
Ležali su na krevetu od šuške kukuruza. Preko je bio pre­
bačen .šareni ,,navajo" pokrivač, a pored kreveta nalazio se kr­
čag sa hladnom vodom pomešanom sa vinom.
Bili su nagi. Zapadnjak stavi svoju ogromnu ruku na Do-
retinu nežnu kožu.
— Sta ti stvarno misliš o .svemu, dragi? — ur>lta ona tibo.
Prva uzbuđenja su već bila prošla, i sada je i.njen razum
tražio svoje mesto pod suncem.
— Ne znam — prošaputa on tiho, što je mogao tiše. —
Nemoj da govoriš kao navijena, srce. Meni se čini da ovde zi­
dovi imaiu uši, ra^umeš?
— Boiim se, Šejne.
— Pokušaj da to zaboraviš, devojčicž.
— Zar stv,^rnn nemaš ništa da mi ispričaš, Sejne? — pro­
govori devojka posle kratke pauze.
Zapadnjak je itekako imao mnogo. da. joj ispriča, ali, od­
lučio je rta ĆTiti, i to je bilo đavolski mudro.
— Sta ti je, Šejne? — unita devojka, zabrinuto.
Zapadnjak ustade i priđe jednom od majušnih otvora na
jddu. Ugledao je Rotbart-Vila kako prilazi malom jezeru. Pri-

24. 'k'k'k S E J N
metió je i to kako Strazburger stavlja svoju ruku na rame
neke žene. Bila je to Dženifer. Ubrzo su nestali iza vrata jedne
od kamenih koliba.
Rotbart-Vil se raskomoti sa svojom bocom viskija pored
jezera i prekrsti ruke ispod vrata. Sigurno neće potrajati dugo
i on ce zahrkati.
Zapadnjak se ponovo okrete prema Doreti koja je naga
ležala na krevetu.
— Đavolski ši lepa, Doreta, kažem ti iskreno — smeškao
Se Zapadnjak.
— Pa, i ja mislim da je tako — odvrati devojka veselo. —
A, šta se dešava napolju?
““ Ništa, srce!
— Men’ tu nešto nije jasno, zašto je moja sestra otišla s
tim Džekom?
Okrenula se na drugu stranu.
— I meni to nije jasno, Doréta mrmljao je Zapadnjak’.
Devojka se okrete prema njemu.
— Zašto izbegavaš pravi odgovor? — upita ona Ijutito.
Meni se čini da ti izbegavaš da kažeš istinu. A, moida nešto i
prikrivaš.
— Sta bih mogao prikrivati, Doreta?
— Zabrinut si jako, Šejne. Meni je to jasno, ali, zašto ne­
ćeš otvoreno (3a razgovaraš o tome sa mnom? Kunem ti se da
nikom ne bih odala tajnu.
Zapadnjak se smeškao.
— Zašto bih bio tako zabrinut, Doreta? — uoita Zaoad-
njak mimo, — Pa, zar nismo u ovoj dolini sasvim bezbeđni?
— Sejne. ia u to uopšte ne verujem.
— A, zašto Doreta. srce?
— Zašto — frknu ona besno — zar ne vidiš da je ovde u
ovoj doli sve trulo? Ipak, ne verujem da si toliko gluo da to
nisi primetio? Nećeš valjda da mi pričaš baike. to stvarno nije
potrebno. Sejne. Imam i ja moz.aa i umem da razmišljam.
Priljubio se uz nju i zatvorio oči. Pokušao je da više ne
razmišlja.
-Doreta se nrioila uz njega.
Dolina Je bila tiha.
Samo se čulo oreglasno hrkanje Rotbart-Vila koje je odje­
kivalo daleko unaokolo.
VI
Tenesi-Džek se okrete i tiho šapnu Regini.
— Neće Dotrajati dugo, a mi ćemo biti. na konju, draffa
— reče on oholo, — Prn-ma dimnnm sipnalima raspornao «sim
da se našoj dolini približavaju ljudi među kojima je i Majk

25. .
i r i r - k S E J N -kit-k
O ’Hara. Više ođ tridesetak ljudi, Regina. ApaČi će ih sigurno
likvidirati.
— Odlično — šaputala je ona. Zagrlila ga .je sa puno stra­
sti. — A, onda dolazi red na mene đa ispunim svoj deo naSe^
zajedničkog plana. Moram što je moguće pre da odmaglim u
b . i.i: ain ¿a te predstavim kao ćoveka
koji mi je spasao život, Džek?
On odrečno klimnu glavom.
“ To bi bilo jako opasno, draga — reče nežno. — Ne sme-
mo napraviti ni najmanju grešku. Ti ćeš bez mene otići u Sejnt
Džon, to je jasno kao dan. Tamo ćeš ispričati neku dirljivu
priču o tome kako je tvoja sestra nestala s ovog sveta.
Ona se osmehnu pakosno.
_*d. kako se Šejn borio do poslednjeg daha i pokušavao
da joj spase život — šaputala je ona. — Time će cela oriča
biti zaokrugljena i verovainija. Kad će već jednom doći kraj
tom Šejnu, kad misliš najzad da .ga smakne.?, Džek?
— Onog trenutka kad saznamo da je Majk otišao na put
bez povratka — osmehnu se on. — Ne smemo biti brzopletL
— U pravu si, Džek.
Bacila se sa puno strasti preko njega...
v n
Rotbart-Vil onako nerasanjen dohvati torbu sa viskijem,
otvori fla.šu i oroeedi nekoliko kapi između zuba.
Viski se bio ugrejao i nije mu prijao. Vili baci torbu U vo­
du malog jezera, ■
Čovek sa riđom bradom ponovo sklopi oS.i. Izgledalo je káo
da ali n^'^'^ove 'nTÍi=;li S”
O n je spadao u onu vrstu liuđi koji mnogo piju, ali ko^!
nikad ne pooiju i svoju pamet; Tek kad je u njemu malo više
viski ia, on dobije neku unutrašnju snagu.
Već dugo mu je bilo iasno da se izgleda kuva neka đa­
volski -paprena čorba. Uostalom, čuo je i deo raz,govora između
Šejn.-i i Tenesi-Džeka.
DžekoV plan se Vilu činio kao mlaćenje nrame slame. Sto
je više razmišliao o tome. utoliko više mu ie bilo ia?no đa D3ek
želi da se oboeati na rnčun Apača, i đa postane ugledan čovek
komp će se svi diviti.
To mu je bila zadnja pomisao pre ne<jo Ho je zaspao.
Trgao se kao oparen kad, je iznenada čuo glas.
— Hei, Vile! .Teši li paniao ne,što leno?
Otvorio je očne kapke i prema suncu prepozna mržSavo lice
Horsta ^^^T-nv^nrgera,
—-Svakako nisam sanjao o lepim ženama — brundao j«
Vil mrzovoljno i uspravi se.
2»

26. Hteo ie da zgrabi svoju bocu sa viskijem, ali mu pade na
pamet da ie stavio u vodu da se Wadi.
Kožna torba sa bocom plivala ie na površini jezera. Vil
skoči i zgrabi je. Povukao je žestoko. •
— Gde ti je tvoja draga, Horste? Da nije nestala u vidu
lastinog repa, a? — uzviknu Vil promuklo.
— To nije moja draga, Vile. Ja sam džentlmen. To je tebi
jako dobro poznato.
— Ti si budala, Strazburgere — grmnu Vil. — Da sam ja
na tvom mestu prešao bih u frontalan napad i osvojio teren na
jurif. Ali. na žalost.. . .
Ražvijče lice u grimasu i poteže dobar gutljaj.
— Ponekad je to kao da se kuvam u kazanu — zareža
V ’l i "hv-ii t''’-r->i! nrokleta granata.
®nda. Ah, do đavola s njom! A, gde je Dženifer?
— Soava. amigo.
— A. ti? Sta ćeš ti ovde?
— Moram s tobom nešto da se dogovorim, Vile! Cini mi
se da je jako važno.
— A, šta bi moglo biti važno na ovom prokletom svetu?
Stra?’ -'"cfor fr'-ivr'rn.
— Šejn je bio jedan od tvojih najboljih prijatelja, Vile,
zar ni’? ,
Vil izađi’ 17, vode. Iz njegovih pantalona curila je voda i-sli-
vala se niz čizme.
, — Nego kako. amigo — zagrme on. — On je oduvek bio
dobp'^ druT i ia m'slim r!a ie on i sa.d'’ i’if’urno
Strazbtirgeru se učini đa je Vil poprilično pooio.
- n -t-ola fpCT prokletog
vipkiia. Vile. Hoću jednom već da progovorim koju pametnu
reč .s tobom. Vrlo ie va-ino. zar me ni«! međuvremenu
Razni'o sam neke stvari koie su nam đavolski važne.
'Vil nriđe vođi i ioš nekoliko outa nokvasi svoje lice. Pro- .
gto je neverovatno k^ko taj čovek brzo dođe k sebi.
PoF'T'^d mu je sada bio bistar.
— ?^ta si to saznao. Hor'ste?
— Razgovar.'>o »^.m sa Dženifer — mrmljao je Strazburger.
— On» «e nečeg boji?
— 7-5Što? .
— Mislim da je u pitanju Tenesi-Džek — odgovori bivši
legionfir tibn. — On izgleda planira neke užasne stvari
Vil 7him’°no sleže ramenima.
— A, kakve mi s tim imamo veze? — zabrunda.
— Svi smo mi u nitanju. Vile!
, — To mi moraš obiasniti. Hor.=ite,
Strazburger je pričao tiho, Rotbart-VU. je sve pažljivije
•luSao.

27. -k'k'k SBJN'k'k'k
— Prokletstvo — hiiknu najzad. — Tog đavolskog kiički-
nog sina bi trebalo obesiti o naibliže drvo,
Mislio je ria Tenesi-Džeka.
— Da li si siguran, Horste u sve to? — uoita Vil posle
kratke pauze. — Da to mie neka jiabuna?
Strazburger odmahnu glavom.
— StaMjain svoiu ruku u vatru za sraku reč koji sarn
izgovorio. Moi si najbolji prijatelji već dugo i moraš mi vero-
vati.
«.»ledali su ieds»n drugom pravo u oči dugo.
■Najzad, Vil kli’Tinu glavom. Prođe rukom kroz svoju riđu
bradu i namvšti se.
— Veruieni ti. llorste — mrmljao je. —^ Ja sam od- samog
početka sumnjao da možda u_svemu tome ima nečeg trulog.
Što pre treba dati na znanje Šejnu šta se sprema. On mora Sa­
znati istinu. Njegov život visi o koncu i, ostalo mu je prokleto
malo vremena. '
Horst Strazburger je ćutao zamišljeno.
— Nije baš toliko hitno — objasni. — Osim toga, mi se
živi možemo izvući iz ovih brda samo tako, ako budemo luka­
viji i od Same ]i.?ice. Počinje velika igra. Vile. Toliko outa si
za kartaškim stolom pokazao da si pokeraš hladan kao led.
.fcoij t'-ovek ¡nr'/r t=ko np.«io Evo. sada ti se oruža pri­
lika da karte razdeliš kalto treba. Ali, najpre ipak moramo sa­
čekati, Vile. Inače, loše nam se piše i mogućnosti su velike oa
ćemo svoje kože ostaviti ovde'u ovoj đavolskoj dolini. Zato, ot-
otvori četvore oči, amigo.
Vilu ie .?VF' 'asno kad je bacio POffl“d unaokolo. Na
obroncima iznad doline neSto se užurbano radilo. Približavali
su se jahači divljeg i zastrašujućeg izgleda. Belci i Indijanci za­
jedno. ,
— To su pobunjenici iz Teksasa — reče Strazburger tiho.
— A. tu su i 'Aoač.i koje Dfi'k da. 'iskorist> d? ostv^rip
svoje namere. Sve teče onako ićako sam ti rekao. Videćeš. us­
koro će između ovih brda i granice Meksika đavo početi svoiu
paklenu igru. Tenesi-Džek ie već naoštrio svoi nož. Sta 'je s to­
bom. Vile? Zar mi ni sada ne veruješ?
Vil je ćutao zami.šljeno.
— Da. Horste — prozbori najzad. — Sada ti sve verujem.
U pravu si i tako je ...
v m
Sejn se trže iznenada. Cuo je topot konjskih kopita. Bilo
ih je mnogo. Začas se .našao pored malog otvorena na zidu koji
je služio kao prozor.
Video ih je da dolaze. Do zuba naoružani beli liudi i isto
2S

28. - k - k i r S E J N k - k i r ,
tako p.ođ oružjem Apači. Pa, proceni Zapadnjak, više ođ dvesta
ljudi. Kao neka imala armija.
Zapadnjak je prepoznao neke od njih, i bele i Apače.
Belci, koje je prepoznao, nekad su pripadali brigadi ,,tek-
sas” sa kojima se Sejn borio rame uz rame. Bili su to ljudi ko­
je je vetar odneo na sve strane sveta kad se završio taj smrto-
no.sni rat.
Na čelu kolone Apača nalazio se Vitorio. Osim toga, Zapad-
r ’ ' ' .'ozna poglavice Delgada, Pedro Azula, Koleto Amarila
i E1 f-ika.
Apači su ostali po strani, dok su nekolicina nekadašnjih
T ■ hali prema zgradi u kojoj su se nalazila
Tenesi-Džek i Regina.
Jedan jahač skliznu s konja i uputi se prema vratima zgra­
de.
Vrata se brzo otvori.še i zatvoriše, isto tako brzo iza njega.
U dolini nastade tajac. Kao zatišje pred buru. Izgleda da su
svi čekali da pra.sne bomb^^
IX
Doreta bosonoga dotrča do Zapadnjaka i nasloni se na nje­
govo rame.
— Kakva su to sad ćorava posla, Sejne? — šaputala je de­
vojka. — Sta bi ovo sve trebalo da znači? Da neće Džek mož­
da krene u rat ili ne.ito tome slično?
Zanađnjak se isceri i razvuče lice u grimasu.
— Imam n-iko neprijatno nrei^osećanje — huknu. — I,
mislim da će na.s snrtć^ n‘‘'ko veliko zlo.
— Kako to misliš- ?>r-jne? — upita devojka zabrinuto.
Zar>ađni.-ik se namrfti.
— U ovom trenutku sisurno ne bih mogao da odgovorim
na nitpnje Moida malo kapnije.
Cutali su d'ii.oo, Pogledi su im bili upereni prema kamenoj
kolibi Tenesi-Džeka.
Zanadniak uze ^i'oju odeću, obuče se brzo i stavi opasač sa
revolve^-om oko struka. ^ '
— Treba i ti nešto da obuceš, Doreta — promrmlja on i
zagleda se u devojku.
— Ali. za3to? .— bunila se ona.
Oči su joj sevale. Ovako je izgledala mnogo lepša nego što
je u ptvari bila.
Zapadnjaku su oči bile pune lepóte.
— Zar si pomislio da ću nekom drugom čoveku dozvoliti
da mi oriđe, Sejne?
Odmahnuo je odrečno glavom. Smeškao se.
— Ne budi psa koji spava — brundao ie Zapadnjak. —
86

29. •k^ic S E J N 'k'k'k
N^dam se da si možda razumela Sta sam hteo đa kažem. Vidiš
srce, tamo preko kuva se nešto đavolski gadno. Cini mi.se da
imam izvanredan njuh za lako nešto,
— SiKur.no im.aš ns uma ono što sam ti malonre ispriitala o
Re:iini. zar ne"* — upita ona radoznalo. — Ne treba sve tako
ozbiljno da shvataš. Ne verujem da Regina može biti toliko
zla, Mo?da i ni.sam biia u pravu što tako govorim o njoj.
Zapadnjak baci još jedan pogled pun divljenja.
— To ćenio tek videti — primeti, — Svašta se tu može is­
piliti. A, sadf! hajde, obuci se!
Doreta poslušno krenu prema jednom teškom kovčegu i od
mnogih haljina odi-bra jednu.
Zapadnjak je posr/iatrao s divljenjem. Haljina je bila laka
i isticai - >; cc n. jkf obline njtncg leia.
— Da li ti se dopadam ovako? — upita devojka osmehnuv-
ši se.
Zapadnjak ne odgovori ništa. Njegove'misli bile su odlu­
tale kod Tenesi-Džeka. Izgleda da je tamo preko davo kuvao
neku prokletu paprenu čorbu.
Ali, šta li se to sprema?
X '
čovrek koji Ie ušao u kolibu Tenesi-Diekrs ?;vao se R ’r'-^rd
Stiriing. Zapadnjak ie prepoznao tog čoveka dok je Stirling
ulazio u kolibu i tog trenutka bilo mu je jasno da se tamo
sprema neka prljava rabota,
Rji'trd Sti>'lir=-' i'Jn i« k9r>°t3n arrniie poburiieniVfi.
od najgore vrste tih bandita. Neuhvatljiv kao jegulja i hladan
kao led. J2V'’"':'vao ip '^^-ako naređnje bez ikakve griže savesti,
makar se radilo i o zloSinti. '
Još dok je Zapadnjak stajao pored uzanog,prozora kolibe,
Stiriing
— Sve je gotovo, pukovniče! Majk O ’Hara i njegov pred­
vodnik Lorn Evans su smaknuti. Kad su njih dvojic"' oali
iz sedla i poliubili zemliu, ostali su uhvatili tutanj. Uzplud s^^m
vikao,, za njima da nema čega da se boje. Mogli su makar po-
i^’ipiti onu dvojicu mrtvih.
Tenesi-Džek kome je očigledno prijalo đa ga oslovljavaju
sa „pukovniče”, sinačajno klimnu glavorh u znak priznania.
— Da možda nisu pomislili da Si ti Sejn? — upita radoz­
nalo.
— Ne, proklinjali su Šejna, pukovniče, i meni se čini da
fte oni sada odustati od svog plana.
Svojim piskavim glasom umeša se Regina . u razgovor.
— Onda je već krajnje vreme. da najzad smaknemo tog
prokletog pasjeg sina, Sejna — prosikta besno obrativši se
27

30. Džeku. Iz njenih očiju kao munje sevale su varnice mržnje. —
ii,/i uoti ? uok taj čovek bude među živima, ia neću moći da
spavam mimo.
Nastade kratak tajac.
— Pukovniče! — procedi Regina.
— Još nije došlo vreme za to, Regina — zabrunda Džek.
■— Taj ćovek još uvek mi je potreban.
Regina besno mahnu f^lavom.
— A, šta nameravaš s njim?
Džek se iskezi.
— Nameravam da ga uzmem kao svog ortaka — zabrunda.
Prilegao je svoj opasač sa revolverom i izašao napolje.
Okrenu se prema Rieardu Stirlingu,
—-Postaraj se da mi čuvaš, leđa, Ričards,
Uputio se prema kolibi u kojoj se nalazio Zapadnjak.
X I
Sejn mimo kroči preko praga kad je Tenesi-Džek prišao.
Doreta se ljupko pribila pored njega,
Tenesi-Džek je lagano prineo svoju ruku revolveru, pote-
gao ' a i unravio prett-ci cev u Zavi.^dnjakovt' grudi.
Sejn je ostao miran. Bilo mu je jasno da su mnoge cevi
uperene u njega.
— Sta ti je? Džek? — viknu Zapadnjak. — Odjednom kao
da sam se našao pred nekim vojnim sudom, ili tome slično.
Šta, bi OVO sve trebala da ti znači? Kskva ti je ovu armija
oko tebe, zaboga?
— Došlo je do nekih promena, đavolski opasnih, Sejne —
riknu Tenesi-Džek, — Došao sam da raščLstim neke stvari s to­
bom, i to vrlo važne!
— A, ja sam pomislio dolaziš da me otpratiš .svečano u ve-
čita lovištn. — nsm=>hnu se Zapadnjak kiselo. — A, otkad je
uveden taj običaj da se stvari raščišćavaju s uperenim revolve­
rom u .ffrudi onoga s kim se rsEgovara, Džek? To je izflleda,
neka nova vrsta igre. Kaži mi, zašto želiš da me uplašiš?
— Možda ću te i ubiti, Šejne — odvrati Džek mirno. — A,
nije nemoguće da postignemo sporazum. Sve zavisi od tebe,
stari 'Tioj druže, je li ti jasno šta hoću da kažem?
Zapadnjaku pade misao na pamet da pljune na ovu hulju,
»li se savlada.
— Slušam te, Džek — reče.
— Majk O ’Hara nije više među živima — vikao je Tene­
si-Džek. A, i nje,govog predvodnika Lom a Evansa moji ljudi
su poslali u pakao. Nekoliko ljudi iz potere su ranjeni. Prema
tome, s te ?trane više nemaš čega đa se bojiš.
S8

31. Zapadnjak je pokušao đa se ne primeti đa li ga je ovi
vest iznenadila ili ne. -
— Pa, ko onda to-želi mene da smakne, Džek? — upita
Zapadniak namrgođeno. _ '
— Možda sam to ja — zabrunda Džek oštro. — Ali, sve
to zavisi od tebe lično, Šejne, Imaš ponudu od mene da se bo->
’’iš na mojoj strani. Da li si spreman na to?
Zapadnjak ga je gledao uporno.
— Imam nameru da ovde na jugoistoku osnujem carstvo,
razumeš li me? — vikao je Džek, — Sklopio sam savez s Apa-
čiroa, a već sada imam pod mojom komandom više ođ stotinu
ljudi nekadašnje armije pobunjenika. Stalno nam pristižu novi
borci. I, ja želim da ti postaneš moj ortak.
Zapadnjak je polako u svojoj svesti pqvezivao neviđliive
niti te đavolski opasne igre. Njegov pogled kliznuo je pored
Tenesi-Džeka i zaustavio se na Regini koja se kiselo cerekala,
već unapred sigurna u svoju pobedu. Na njenom licu sijao je
osmeh sreće i trijumfa. Da li je to bilo zato što Zapadnjak nioj
nije poklonio nimalo pažnje? A, možda je to i neka nakosna
žena koja želi da se domogne nečega, ali, Šejnu nije bilo jasno
šta se krije iza te njene đsvol'Jki pakosne naravi.
— Treba da ti je jasno, Sejne da si mi ootreban — nastavi
Džek namrštp’^'^. '— Moraš da biraš. Ili ćeš umreti, ili ćeš ži-
veti, jasno i glasno.. .
Zai-iadnjak ie još uvek neookretno buHio u cev revnlvpra
Tenesi-Džeka. Oroz tog topa bio je nategnut, i bio je Dotre^an
jedan jedini lagani pritisak Džekovog kažiprsta pa da Sejn ka­
že zbogom ovom svetu.
— Dakle, biraj, Sejne — zagrme Džek pakosno, — Rekao
sam ti koje dve mogućnosti postoje. Ili ćeš krenuti sa nama, ili
ćemo te smaknuti, je U ti jasno? Ako se odlučiš da nređeš na
moju stranu, bićeš moj prijatelj i ortak. PostaćeS naiveći čo^’ek
posle mene u ovoj velikoj oblasti. Razmisli dobro, Sejne. Ti si
Jedan neuki početnik u ovoi igri kpo i ia Triofi- nii'='
nemaš šta da izgubi.5. Zakon te Poni kao ubicu i ako te bilo ?de
ščepaju bićeš podignut na najbliže drvo s omčom oko vrata.
Nema tebi povratka, Šejne. Ti si tamo svoie olr>e%’ao i sada mo­
žeš da misliš samo na put pred sobom. Pridniži se meni, i ia
sam siguran da se nećeš pokajati. Zar ne znaš da se u ovoj do­
lini okuoili nnc^i TeV<5n''-'^'^^i’'''''’ii''i. ir, ; r-f>io'i''ii'ria
ratna sna.fra udruženih Apača, Eno. oogledai na sve štrsne
unaokolo. Tu su Viktorio i ostale velike poglavice, Qni sa svo-
iirn ratnicima čpkaju nn znak za ve^'^-i nnho'l. .a1.-0 da
ih održimo na okupu, onda smo mi uskoro gospodari cele jugo­
zapadne oblasti.
Zapadnjak je stajao na vrelom letnjem suncu. Svi su na­
pregnuto čekali Sta će on odgovoriti,
— Budi pametan, Džek — odvrati on mimo, — To Sto ti
29

32. •k-kic S E J N ★★★
nameravaš, nikad neće ugledati svetio dana. A, šta onda ako
Država pokrene Armiju? Bili bi zgnječeni, i svi bi se našli ne-
gde gore u paklu zajfedno. sasvim sigurno. Meni se čini da ov­
de ne pomaže neka velika hrabrost. Sila boga ne moli.
Doreta se nasloni na Šejna. Kroz laku haljinu osetio je Za­
padnjak toplinu njenog tela.
— Pristani na njegov predlog, pa šta! —- šaputala mu je
ona u uvo. — Sve ostalo znači propast. Cini mi se da je Džek
u pravu, za tebe postoji samo put napred, nazad nema po­
vratka.
Zapadnjak pogleda prema Rotbart-Vilu i njegovom pobra­
timu Štrazburgeru.
Obojica su ledene poglede bili uperili prema Šejnu. ali.
Zapadnjak ipak primeti kako je u Vik)vom oku sevnula neka
varnica. ■ >
Zapadnjak klimnu potvrdno gls^vOm.
Ovog trenutka, Sejn kao da je izdao samog sebe. Zar će
me ovi ljudi smatrati prokletom izdajicom?
Mnogi od njih bili su mu nekad prijatelji. Tada u ratu bili
su takoreći jedno telo i jedna duša i prošli su kroz crni pakao.
Sada je sve bilo drukčije.
Sejn više nije pripadao ovim jahačima. Već odavno se bio
oprostio od desperadosa, ali, sad ie hteo ne hteo mora da pri­
hvati igru i odigra tu đavolski opasnu ulogu.
Bio je priteran ti tesnac, a nije mu preostao nikakav dnir
¡si izbor nego da zaurla sa vukovima. A, ako mu se bude pru­
žila prilika Zapadnjak će morati sve njih da preda u ruke
pravde.
— Slažem se, Džek — progovori Sejn. — Napola si me
ubeđio. Ali, ja te još jednom opominjem da će to biti prokleto
gorak put pred nama. Zar nema nekog drugog izlaza, nego da
se tako bezglavo uhvatiš u koštac sa celim Sjedinjenim Država­
ma? Nije li. možda, bolje da se zadovoljiš sa onim što već
imaš? Postigao si mnogo. Sam Balard i Majk O'Hara nisu više
među živima. Dva njihova ogromna ranca pripadaju sada Re­
gini. Doreti i Dženifer, Dobićeš celo basnoslovno bogatstvo se-
natorovo kad budete smaknuli tog starog čoveka. Uskoro bismo
imalo toliko mnogo novca da možemo kupiti reo ovaj kraj čak
do granice Meksika. Onda ćemo biti velike gazde. Meni se či­
ni da ne treba vući đavola za rep i počinjati jedan tako veliki
rat.
Tenesi-Džek se osmehnu i vrati svoj „kolt” natrag u fut­
rolu.
— Rekao si pravti reč, amigo — zagrme on, — Već odavno
TJokiišavam da te navedem da shvatiš neke stvari. Naravno da
ja ne nameravam da stupim u otvoren rat protiv Sjedinjenih
Država. Ima za to vremena. A. možda jedan takav rat nikada
30

33. neće ni zakucati na naša vrata. Ali, ja ču biti toliko moćan, da
me oni u Vašingtonu ne mogu tako lako zaobilaziti.
Regina gurnu lagano svog budućeg supruga laktom u rebra.
— Najzad je tu prilika da razgovaramo o tome kako će se
stvari dalje odvijati — primeti ona i đavolski se osmehnu. —•
Sejn je znači spreman da se bori na našoi strani. Ja moram
š^to;nre đa budr-m vr-j/'-i;-! mom supru"" Ssjnt Džonu. Ali,
šta ja njemu đa kažem kad se budem vratila?
— To je sasvim jednostavno — umiri je Džek. — Sejn se
izvesno vreme neće pojavljivati nigde. Ostaće ovde u dolini sa
Doretom. Vil i Strazburger odvešće te do Sanset Sitija i otpu-
tovaće s-tobom n Semt Džon oošti'nskf'-m i--<-"ijcn T-i f-a'
suprugu ispričati đa su ti ova dvojica hrabrih ratnika spasli ži­
vot, i on će njima isplatiti nagradu koju je obećao Sejnu.
— A, kad bude pitao za Sejna?
Džek se isceri.
— Kaži! mu da ie Sejn poginuo u borbi sa p<>terom — mrm­
ljao je. — Naši ljudi će se pobrinuti da se svuda raširi vest o
tome da Sejna više nema među živima. Takve glasine se brzo
šire i za nekoliko nedelja niko živi više neće spominjati da ie
on ikad postojao na kvigli zemaljskoj. ‘
— Ejs nikad ne naseda tako lako — reče žena promuklo.
Njen pogled bio je leden. I, najokoreliii mti'karac morao bi
da zadrhti ođ hladnoće i usred leta ođ njenih očiju.
— Sigurno će postaviti neka vrlo neprijatn.?. pitanja — na­
stavila ie Regina ubrzo.
—' Ti si pametna žena — brundao je Džek. — Mogu đa se
kladim u svoj skaln đa će ti pasti na pamet bar nekoliko lepih
priča u tom trenutku.
Regina ga pogleda oštro.
— Pitaće i za Doretu. Treba li i za nju da kažem da je
više nema među živima?
— Sto se mene tiče, možeš? — isceri se Diek iDakosno.
Za vreme ovog razgovora. Zapadniak oseti kako nie<?ovo
srce kuca sve brže. Neka mučnina krenula ie iz njegove utrobe
i penifila se prema grUi.
Može li sp verovati ovoi đavolski prepredenoi ženi. pitao
se Zapadnjak. Pa bilo šta da kaže.
U svakom slučaju, jedno je bilo jasno kao dan. Tenesi-
-Džek tera kola niza stranu i urm^ta se n poCT"i>''nn iVrn -.•n
je već unapred izgubio, sigurno. On je sve učesnike u toi iftri
smatrao kao figure u .šahu koje prema s''oioi volji može da ifu-
ra čas ovamo, čas onamo, kako mu se prohte.
Jednog danfi. Džek će sigurno narediti da se Zapadnjak
smakne. Jer. ne treba neka jako velika pamet da bi se shvati­
lo, Tenesi-Džek u Sejnu vidi svog velikog rivala.
A, tako će biti 5 sa svima ostalima koii su mu sada desna
31

34. S E J N'k'k-k
ruka. Polako ali sigurno potiskivaće ih u pozadinu i pobrinuti
se da oni sve više i više padaju u zaborav.
Tenesi-Džek je bio daleko od ostvarenja svojih sumanutih
planova. Na njegovom putu bez milosti, ostaće mnoge žrtve.
Zapadnjak je bio besan na samog sebe zato što tako dugo
nije otkrio prave namere Tenesi-Džeka. '
Bio je ljut i na onog koji mu je dao nalog iz Sedme bri­
gade.
Sada mu je sve puklo pred očima. Cela istina. Zapadnjak
zamišljeno odmahnu glavom.
Znači tako? Oni u Sedmoj brigadi su već ođ samog počet­
ka znali, ko je u stvari pravi otmičar Regine i Dórete? Mora
da su znali i to da je Sejn bio prijatelj i rančeru koji je u m e­
đuvremenu smaknut.
Zato su ga izabrali za taj đavolski opasan posao. Sigurno
im je bilo jasno da će na taj način najbrže doći u kontakt sa
Tenesi-Džekom.
Tako se i dogodilo, ali, ne na onaj način kako su oni u svo­
jim glavama zamišljali.
Njima je bilo jako malo pozriato, ipak, šta se sve zaplelo
TI ovni đavci<5ki Vo"'!»'Hkovanoi iff'^i.
Jedini čovek koji je u ovom trenutku znao pravu istinu
bio io Za^-'-’-niak. Ali, +o mu ne može i'Ofi.stlti.
Tenesi-Džeku verovatno neće biti potreban dugo. I, zna se
§ta dolazi posle toga. /
Odjednom, kroz Zapadnjako^oi glavu kao munja blesnu le­
đna neobična misao. Taj stari lisac ipak izgleda ima neku na­
meru Šta to može biti?
Na sve strane proširiće se vest da je Sejn nestao s ovog
sveta. Verovatno namerava da smakne za to vreme još neke
ljude koji su prepreka na njegovom putu.
A, onda, jednog lepog dana, Tenesi-Džek će pred noge lju­
di u S-^nset Sifiiu trepnuti v^'^anog Šeina. I. biće slavi-'-^n kao
heroj. Ta p^-okleta protuva. Znači njegova namera je bila tako
prozirna, a Sein se nije odmah setio odakle vetar duva.
Zapadnisk se' ovde u dolini nalazio kao u nekom zatvoru.
Nijp mogao da načini nijedan jedini korak, a da ga nisu pratili.
Sta se tu još može preduzeti? Da luni glavom o zid? Ne,
nikako. Postojao ie još jedan iedini put da se spase iz ove be-
dne situaciie. Da pobegne. Inače, neće nroći ni nekoliko dana,
a senator M °k Donald će već biti mrtav čovek.
Džek ,«e okrete .prema Dženifer.
— Po'ilaću nekoliko svojih momska da te vrate na ranč.
Kao kćerka Majka O ’T-Tare i udovica Sama Balarda, ti ćeš. bar
privremeno, nreuzeti oba ranča na Rio Bonitu, Sve će biti tako
kako pmo i^olanirali. ,lasno?
Dženifer se isprsi ponosno. Njene oči sevale su kao munje,
— Sta smo mi to isplanirali? — krikmi besno. — ,Ta se
S2

35. -k'k'k-SE J N-kif'k
toga ne sećam, mister Džek. — Vi ne treba da gajite ni na'j-
manju nadu. Ne računajte na to da ću vam ja pomoći da ostva­
rite svoje proklete planove.
On se iskezi cinično.
— Ali, molim te sedi — mrmljao je mrgodno — od tebe
sam očekivao makar jedno malo „hvala”. Uostalom, zar nisam
ja bio taj koji je tebi i tvojim prijateljima spasao život. D a
možda to nisi smetnula s uma, ledi?
iz nje ja jo.-: Uv'vjk i/,:)ijao ncici divlji bes i tvrdoglavost. Ja­
sno je dala na znanje svima da ona ne želi da se pokori ni u
kom slučaju ovom crnokosom čoveku rošavog lica, niti da mu
u bilo černu popiis J.
— Ja to nisam zaboravila i nikad i neću zaboraviti — ciknu
ona na nje-Tn. — Ali, ja iakođe neću zaboriiviti i ne mogu mis­
ter Džek, da ste vi to učinili iz sasvim određenih razloga. Vi
ste jedan običan puzavac u vučjoj koži, Tenesi-Džek. Uporno
nastavljate svoj put i želite da dođete do plena bezobzirno. Vi
nemate ni trunke savesti. mister!
Zavitlala je to „mister” s puno poniženja u njegovo isce-
reno lice besno. Bila je slična mački koja je saterana u tesnac
iz koga nema izlaza, i kojoj ništa drugo nije preostalo nego li
borba do poslednjeg daha.
Tenesi-Džek je, međutim, ostao potpuno miran. Kao da je
ta žena ispred njega brbljala nešto što će uskoro odneti vetar.
— Sta ti o svemu ovome misliš, amigo? — upita on na-
mrštivši se. — Zar ne misliš i ti da je ovoj ženi po imenu Dže­
nifer potrebna naša pomoć? Ne čini li se tebi đa je ona u ovom
trenutku jako rastrojena i isprepadana? Imaš li snage da se
malo pobrineš o njoj, Šejne?
Zapadnjak se odvoji od Dórete i polako priđe mestu gde je
stajala Dženifer. Polulndi.ianka je en,:r ;ično ispružila
prema njemu. Iz očiju joj je sevala vatra. Bila je spremna da
se brani do zadnjeg, daha, ako treba.
— Ne smeš me pipnuti, Sejne — kriknu ona besno.
Zapadnjak je stajao ispred nje. Pokušao je da je smiri
svojim po!?lP'iom. nli, nie;Tovi napori nisu-urodili plodom. Žeiia
je još uvek stajala ispred njega spremnai za borbu.
Dženifer je upravo htela da se okrene i pobegne, kad je
Zapadnjak jednim munjevitim pokretom uhvatio za ramena 1
privukao je sebi.
— Smiri se već jednom, Dženifer — viknu on grubo, ali u
njegovom glasu bilo je i nežnosti istovremno.
Dženifer se zbunila.
— Nema nikakvog smisla da se ovde u ovakvoj prilici
izigravaš neku pobesnelu divlju mačku — nastavi Zapadnjak
tiho.
Ona je najpre kriknula besno i htela je da se istrgne iz
3 Seiin » 33

36. S E J N ★★★
gvozdenog Sejnovog zagrljaja, ali, zatim iznenada klonu i sru­
či se umorno u Zapadnjakovo naručje.
Jecala je.
— Ne mogu više, Sejne — dahtala je ona. — Uopšte mi
nije poznato kuda će me odneti vetrovi. Smatrala sam da si
ti jedan od mojih najboljih prijatelja, a sada, ostavljaš me na
cedilu, odbacuješ kao kakvu izbledelu krpu. Čemu sve to i za­
što, Sejne?
Poslednje reči odavale su strah, i niz njeno lice potekle su
suze kao nabujali proletnji potok.
Zaoadniak je mirno sačei"'o da se ona smiri. Učinilo mu se
da ]e taj trenutak i došao. Međutim, njegove ruke su klizile
preko njenih ramena blago.
Osetio je da mora reći nešto što u stvari nije odgovaralo
istini. Reče tiho.
— Džek nam želi samo dobro, zaista. Moraš mu verovati
i slušati ono Sto on naredi. Čuj me, Dženifer. Jednog dana sve
će biti dobro, imaj poverenja u ono što ti kažem.
Dženifer se polako smirivala.
Iznad njenih ramena Zapadnjak je pogledao u tamne oči
Teneiii-Džeka koie su podmuklo vrebale šta se ovde događa.
Kralj desperadosa potvrdno klimnu glavom i osmehnu se.
Bio je zadovoljan.
— Iznenađuješ me, i sve više i više mi se dopadaš, Seine
— isceri se on nametljivo. — Ostaje još samo jedna jedina
stvar, da li ti mogu •"•erovati?
— Odgovor je sasvim jednostavan — odvrati Zapadnjak
hladnokrvno. — Ako mi ne veruješ, onda potegni pištolj i smak­
ni me.
Ten^si-Džp’k odmahnu ruko^m ravnodušno.
— Ja sam čovek koji se drži svoje reči, Sejne — grmnu
on. — Da sam hteo da te smaknem, odavno bi ti ležao šest
stopa ispod zemlje i spavao večnim, snom. To ti ja tvrdim
Sejne!
— Svaka čast — odvrati Zapadnjak napravivši grimasu na
licu — Verujem ti. Džek.
Zapadnjak je neprimetno jače pritisnuo svoje prste na ra­
mena žene koja se naslonila na njega. Kad bi samo rr.ogla da
shvati šta on u ovom trenutku misli i želi, možda bi postupila
onako kako njemu odgovara.
Kao da je razumela ono što je on hteo, Dženifer je pre­
stala da drhti, i ukočenost njenog tela nestade kao rukom od­
nesena.
Je li moguće da je razumela ono što je Zapadnjak hteo da
joj saopSti. Izgleda jeste!
— Još jednom ti kažem, Dženifer, da moraš imati pova­
renja u Džeka — reče Sejn tiho, ali ipak toliko glasno da to
34

37. •k-k-k S E J N 'k'k'k
čuje i Tenesi-Džek. — Njegove namere prema tebi su dobre, i
on ti želi sve najbolje, sigurno.
Dok je Zapadnjak govorio, Tenesi-Džek se smeškao zado­
voljno.
— Ćula si, Dženifer — promrlja on. — Svi mi došli smo
do jedne određene kritične tačke, a povratka nazad nema.
Valjda je sama sudbina odredila da bude tako. Sada nam pred­
stoji jedino to da izdržimo do kraja. Ništa nas neće skrenuti s
puta koji smo izabrali. I, ja ti se kunem da ono što se dogodilo,
nije se desilo lako što sam ja to želeo. Ne, nikako. Nisam imao
nameru da naredim da se tvoj otac likvidira, ■niti sam to 1a
učinio. Ali, to što se desilo, to je sada već prošlost, i tu se
ništa ne može učiniti. Meni je stvarno žao što se sve tako odi­
gralo.
Tenesi-Džek im priđe bliže.
Uhvatio je Dženifer za rame i privukao je sebi.
Ona se nije branila.
— Meni, meni je takođe žao, Džek — jecala je ona.
Cak i tako iskusno uvo Zapadnjakovo nije moglo da ras-
pozna da li je to rekla iskreno ili ne.
Sejnu je bila jasna samo jedna jedina stvar.
Od ovog trenutka, svaki učesnik u toj prokletoj igri, mo-
raće da se uzda u .se i svoje kljuse.
XII
f
Dženifer Balard, kćerka Majka O ’Hare jahala je sa Tene-?
si-Džekom i nekoliko drugih ljudi Tsrema gradu Sanset Siti.
Bilo je već nodne i na ulici je bilo mirno. Ispred kuće sed­
lara, mala povorka je stala.
— Htela bih da vidim svoga oca — reče Dženifer kroz su­
ze kad se ispred niskih vrata pojavi bradati Mek Intoš i učtivo
skide šešir sa glave.
— Izjavljujem vam saučešće, misis Dženifer — reče on
smrknuto. — To ^+o .ste vi po.slednnh dana dož^-eli .ip';!''
prava tragedija. Najpre je vaš suprug otišao na put bez no-
vratka, a zatim ste zauvek izgubili i oca. To mora biti straho­
viti udarac za jednu tako mladu ženu kao što ste vL
Zamišlieno je odmahnuo rukom.
— Hajde, sjašite i ulazite unutra! — reče mahrtuvši rukom.
— Moja supruga će se postarati o vama, jer izgleda da ste đa­
volski umorni.
Dženifer siđe s konja. Umorila se bila od to?» dugog luba­
nja i ostalih napora. Boleo je svaki najmanji mišić njenog te­
la.
— Cekačemo vas onamo preko puta u salunu, mis DSeni-
35

38. ★★★ S E J N ★★★
fer — reče Tenesi-Džek i uhvati uzde konja na kome je ona
jahala.
Ne sačekavši odgovor, muškarci su odjahali dalje.
Lice Abea Mek Intoša se smrači.
— Kakvi su ovo ljudi, Dženifer? — upita on mračno. —
Cini mi se da ima mnogo toga o čemu ćete nam pričati. Si­
gurno je bilo đavolski opasno, zar ne?
Ona je pokušala da se osmehne, ali, nije uspela.
— Vi ste stari prijatelji mog oca — odvrati Dženifer. —
Da, ima mnogo štošta da se ispriča, mister Mek Intoše. Ali, šta
se desilo s nji mi, da li ću moći da ga vidim poslednii put?
M ek Intoš odrečno klimnu glavom. Bio je tužan i suze su
m u navirale na oči.
— Već smo ga sahranili — odgovori. — Pored Sama Ba­
larda, jer, njih dvojica su bili prijatelji.
Ušli su u kuću. U kuhinji je punačka Emili Mek Intoš do­
čekala Dženifer raširenih ruku i zagrlila je srdačno.
— Zaboga, dete kako to izgledaš? — upita ona zabrinuto.
— Kao da dolaziš direktno iz neke baruština’ . Pripremićii
toplu vodu i korito za kupanje. A, onda ću u robnoj kući na­
baviti haljine za tebe. .Ali, pre toi^a moraš nešto dobro da po­
jedeš. Sedi devojčice. Vidim da ti je potreban mir, zar ne?
Dženifer nemo klimnu glavom.
— Ali, najpre mi reci makar ono najvažnije — nastavila
je Emili žustro. — Sta se sve dogodilo? Sta se desilo do đavola
s tim prokletim Sejnom’ D a li Je on sad^ mrtav čovek?
Hi, možda je on bio taj koji te Je oslobodio? Sta je do kraja
bilo sa Reginom i Doretom? Da li Je tačno to što kruži unao­
kolo da je njih dve Sejn oteo i odveo ih u nepoznatom pravcu?
A , ti dete moje, mora da si doživela užasne stvari! To je.. .
, Punačka žena je odjednom odmahnula glavom i brzo se
udaljila iz kuhinje. Uskoro se vratila sa posudom punom vode.
Upravo je ponovo htela nešto da kaže, kad je Abe M ek In-
toS prekide.
— Daj joj već Jednom vremena da predahne — Emili —
reče on mirno, ali u njegovom glasu naslućivala se određena
strogost koju je Emili dobro poznavala. — Njoj je potrebno da
se pribere i smiri, najzad, Emili!
Njegova žena Je počela da čeprka oko kamina zbunjeno.
Htela je da zapali vatru.
— U pravu si, stari moj druže — prozbori tiho. — Zao mi
je, ali eto, opet sara tom mom jeziku dozvolila i suviše sloTio-
iđe i on se oteo. Moja stara boljka, Abe.
O n se osmehnu blago.
— Hajde, znam da si to radila iz najbolje namere — mrm­
ljao je on otegnuto.
Okrenuo se prema Dženifer.
36

39. 'kir'k S E J N ★★★
— Ako vi želite da pričate, onda dobro, slažem se, počni­
te — reče blago. — Ali, bolje da najpre dođete k sebi.
Dženifer je zbunjeno vrtela glavom. Potrajalo je to duže.
A, zatim se čuo njen šapat.
— Sta vi možete znati! Ništa! Teško je i poverovati da
li se tako nešto stvarno moglo dogoditi.. . *
Zavlada mrtva tišina posle ovih njenih reči.
Abe Mek Intoš=i njegova supruga zbunjeno su buljili je­
dno u drugo. Bradati Abe stavi flašu viskija i čašice na sto.
— Dženifer. draga moja — prozbori on osmehnuvši se. —
Vi treba najpre da potegnete jedan.dobar gutljaj. Hajde, hva­
tajte čašu! I, ne zaboravite, moraćete je odjednom isk.T’’ 'ti.
Bila je to neka ojiEromna čaša, bar dvaput veća od onih ko­
je je viđala u saluniifla.
Dženifer je gucnula poslušno. Kad je poprilično otpila, na
njenom licu pojavi se izpa? odlučno.'sti.
Viski je učinio svoje. Osetila je snagu, a i njeni živci su se
olabavili.
— Šta vi stvarno znate? — ponovila je svoju prethodnu
misao.
Njen glas je zvučao mirnije.
— Sta znate. . . ■ j
Prekinula je i zbunjeno buljila ispred sebe.
Slike prošlih dana smenjivale su jedna drugu.
Najpre je navodno Šejn smaknuo nienos sunru<Tq Sama
Balarda. Zatim je nekoliko dana kasnije šerif Hank Mils upu­
can iz đavolski lukavo postavljene zasede. I to ubistvo pripi­
sano je Sejnu.
A, zatim je na videlo izbila prava istina, čula je to svojim
ušima od ljudi kojih sada više nema među živima. U to što su
joj ispričali Dženifer ni jednog jedinog trenutka nije posum­
njala.
Njih više nema među.živima i nemaju priliku da potvrde
Ono što su rekli. A, Sejn je u ćelom kraju proglašen za bes­
krupuloznog lukavog ubicu koji je već stotinu puta zaslužio
omču oko vrata, sigurno.
Ljudi u ovom kraju verovali su u te bajke o Sejnu. a nje­
m u se nikad neće ni pružiti prilika da dokaže suprotno.
Dženifer ie sada znala i celu celcatu istinu o onome što se
odigralo. Jasno je kao dan da je za sve pravi krivac Tenesi-
-Džek Hasket. Ali, jedino joj nije bilo jasno s kakvom name-
rom je taj crnokosi nitkov učinio sve to?-
Nije još bilo poznato ono najvažnije, da je taj hladnokrvni
ubica Tenesi-Džek sklopio zaveru sa vladajućim Mek Donal-
dom. Prokleto gadna zavera koja je trebalo da odnese mnoge
ljudske živote na put bez povratka.
Dženifer nije ni u snu mogla da sanja o strašnim planovi­
ma Džeka koji je već odredio ko će sve biti smaknut.
37

40. 'k'k'k Š E J N 'kifir
Prvi na listi, bili su Šejn i Dženifer, a zatim Doreta B a ­
lará i na kraju Ejs Mek Donald, taj đavolski bogat čovek koga
će naslediti Regina. Da u tom grmu je ležao zec.
— Sejn nije ubica! — uzviknu Dženifer odjednom trg-
nuvši se iz svojih tmurnih sećanja. — On nije ubio ni mog su­
pruga, niti pak šerifa. A, na njegovoj savesti nije ni smrt moga
oca. Kunem vam se da je to tačno.
Emili Mek intos je zaoezaknuto zurila u svog supruga. líte­
la je nešto da kaže, ali, zagrcnula se, i njena usta su se po­
novo zatvorila kao da ih je neka nevidljiva sila pritisnula ne­
kakvom džinovskom snagom.
Abe Mek Intoš preteći podiže prst prema njoj. Zatim se
okrete prema mladoj Dženifer.
— Jesi li ti sasvim sigurna u to? ■— promrmlja. — D a li
je tvoja glava bistra kad ovako nešto kažeš? Ima li tu nekih
dokaza, Dženifer?
Potvrdno je klimnula 'glavom.
— Sejn poseduje testament šerifa Hanka Milsa — odgovo­
ri Dženifer lagano, ali vrlo odlučno. — Mora da je taj stari
lisac slutio šta mu se sprema. Ostavio je ceduljicu na kojoj je
bilo ispisano njegovim rukopisom, da ako mu se nešto desi,
njegov naslednik će biti Sejn. Naravno, Sejn nije dobio zvezdu,
ali, on ima ii svoj'm rukama dokument koji je ostavio smaknuti
šerif Hank Mils. Sta vi sada možete da kažete. Mek Intoše, da
li je to dovoljan dokaz?
Krupni koščati čovek je zamišljeno gladio svoju bradu.
Ipak, kao da je tu đavo umešao svoje prste, nije sve jasno.
— Pitam se zašto Sejn, do đavola, nije dojahao u grad i
razjasnio sve to? — mrmrljao je sebi kroz bradu. — Daleko je
poznato da je sudija Kilpatrik jedan jako pametan i otresit
čovek. Taj bi sigurno pomogao da se otkrije prava istina i do-
neo pravednu presudu. Zašto Sejn obilazi grad kao mačak oko
vrele kaše? Sta vi mislite o tome, Dženifer?
Ona je slegla ramenima bespomoćno.
— Sigurno on ima svoje razloge — odvrati ona. Jasno,
kao da je izbegavala da odgovori iskreno.
Mek Intoš je već i ranije bio primetio da Dženifer ne ig­
ra otvorenim kartama i da nije spremna da kaže što se u nje­
noj glavi krije.
— Kakve bi to razloge mogao imati? — upita bradonja. —
Zar ti ne nameravaš da tu celu priču izneseš na svetio dana?
On^ odrečno odmahnu svojom lepom glavicom. Pomislila
je na podmukle planove Tenesi-jDžeka.
Ne, u ovcm trenutku, ni za živu glavu nije smela reći sve
ono što zna. Moraće da ćuti kao zalivena. Njen razum i oseća-
nja došapnuli su joj da bi to bila smrtna greška, ako bi ovog
trenutka kazala da je ceo ovaj kraj jedno pobunjeničke gnezdo.
Morala je da stisne petlju i ćuti. Sačuvati mir i hladnokrv-

41. Š E J N ★★★
no pustiti Tenesi-Džeka da se ljulja na talasima slave, siguran
u to da će njegov plan uspeti.
Nemoj me više ispitivati, Mek Intoše — odvrati Dženi­
fer tiho. — Nemam nameru da odgovorim na sva pitanja, jer,
to bi moglo wodneti joiš mnoge ljudske živote u nepovrat.
Stari Abe zapali svoju „hiktori” lulu i dunu nekoliko sna­
žnih dimova.
— H m — zabrunda on kroz oblake dima koji su ga oba­
vili — čini se da si u pravu potpuno, Dženifer. Nije dobro kad
se suviše zna, to je stara istina.
Emili Mek Intoš je radila nešto oko šporeta. Iz kuhinje je
dopirao primamljivi miris pečenog mesa.
— Kakve su vam dalje namere, Dženifer? — raspitivao se
Mek Intoš. — Kažite nam makar to, zašto ste se pojavili ovde
s tim ljudima?
— Preuzeču ranč, Abe — izjavi naglo.
Mek Intoš razrogači oči. Kao da nije verovao u svoje ro­
đene uši.
— Ali, tamo su sve same ruševine — zabrunda. — Ostao
je samo jedan deo glavne zgrade. — Vama će biti đavolski ne­
ugodno, sigurno.
Ona potvrdno klimnu glavom.
— Već sam čula o tome — promrmlja tiho Dženifer. —
Ali, za nekoliko meseci sve će biti ponovo izgrađeno, kao što je
nekad bilo, verujte mi.
— A, ti ljudi će vam pomoći, zar ne?
— Oni su mi to obećali i izvršiće.
— Ti ljudi se meni nimalo ne dopadaju, Dženifer. Pročitao
sam to iz njihovih očiju. To su vukovi, krvožedne zveri. Budite
sigurni u to sasvim.
— Znam ja to, Abe.
Mek Intoš ponovo utonu u svoje misli. Nastade tišina ko­
ju niko nije hteo da prekine. Njegova supruga dónela je jelo
za Dženifer. Mlada žena jela je ne podigavši nijednom pogled.
Njene misli bile su nekud daleko. Šejn? Cuia je svojim rođe­
nim ušima kako je obećao banditima da će sarađivati s njima.
Ali, Dženifer nikako nije mogla da poveruje u to. Setila se
Zapadnjakovih reči i nekog prizvuka odbijanja u njegovom gla­
su. Da li je moguće da je taj visoki čovek stvarno pristao na
saradnju sa Tenesi-Džekom, tim okorelim banditom? Ne, bila
je sigurna da je to Sejn prihvatio samo zato što je bio priteran
u tesnac, i nije video drugi izlaz.
U samom početku bilo je dogovoreno da u ovaj grad s
njom stigne i Regina, a odavde bi, naravno u pratnji većeg bro­
ja momaka, krenula u Sejnt Džon. Ali, onda je Tenesi-Džek
izmislio nešto drugo. Nije hteo da je ispušta iz vida, i Regina
nije stigla ovamo.
Dženifer je još uveK pokušavala <ia odgonetne tu tajnu
39

42. ★★★ Š E J N 'k'k'k
koja se kao rv neprobojan zid isprečila pred njom. Za­
što se to sve ¡;o dogodilo? Zašto su njen otac i njen sup­
rug Sam Bakednom postali smrtni neprijatelji?
— Dakle, je to poznato — promrmlja Abe Mek In­
toš. — Ali, vojite da sve te prljave rabote iznesete na
svetio dana, t . Znate da su svi ti nitkovi banditi, a ova­
mo Ft-’ s niirnbnli prsd kno sa n‘>iboljim prijatelnmR.
Dženifer ^ i poslednji zalogaj. Ubrisala je usne sal­
vetom koju jebila stavila pored tanjira.
Podigla jd prema Mek Intošu.
— Jeste li novog šerifa? — raspita se.
— Izbor ,5ras — odvrati Mek Intoš namršteno. —
Sudija Kilpatipitao mnoge ljude raznog kova, ali, samo
jedan se izjasi preuzme tu opasnu dužnost, i to iz nužde,
privremeno.
Emili staAbe Mek Intoša i stavi mu ruke na ramena
zabrinuto. U noćima video je strah.
— Nemoj hvatiti, Abe! — uzviknu ona držeći se za
srce. — Ne, ni
Dženifer i iznrnađena. Nikad ioj ni na krai pameti
nije palo da adati čovek može biti tako hrabar da se
upusti u jednu avanturu, zaista.
— Ja sano svoju reč, Emili — odvrati on tiho, ali
odlučno. — Na se ja ničega, zato sam se i prihvatio. M a­
da, priznajem: đavolski opasan posao i svašta se može
desiti.
Emili je 1 usta da nešto kaže, ali, Dženifer je bila
brža.
— Nemojte tivatiti tog posla, Abe — uzviknu ona na-
mrštivši se. — moglo da znači vašu smrt, razumete li! Ti
lupeži nemajui. To je sve sam revolveraš. Za sobom ima­
ju mnOge Ijudvesti.
Abe Mek sonovo napuni svoju lulu i osmehnu se.
— Protiv sam se već borio — zabrundao je on na-
kaSliavPi se. - mj se da ovof; ’'■uta ne može hiti goreg
pakla. Jedino možete pomoći, Dženifer, to je da mi ka­
žete gde moguđem Sejna? Tu biste m.i učinili veliku us­
lugu.
Dženifer ; iznenada. Za trenutak je oklevala, a za­
tim ga pogledivo u oči. Počela je da priča.
Mek Intoažljivo slušao. I, kad je Dženifer završila
svoju dugačku on uze oružje.
XIII
Zapađnjaiogao slobodno da se kreće u nekadašnjoj
iiolini kopača ali, njemu je bilo jasno da ljudi Tene­
si-Džeka prati njegov korak. Znao je da iz nekog skri-
4C

43. ★★★ S e j n ★★★
venog ugla vreba otkočena puška čija je cev bila uperena pre­
ma njemu.
Propali su svi njegovi pokušaji da dođe do Rotbart-Vila i
njegovog prijatelja Štrazburgera. Sve ie bilo jasno i bistro, kao
suza, ovi ljudi ovde u dolini povezani su nekom nevidljivom
niti i svakog trenutka znaju šta treba učiniti ukoliko đavo
umeša svoje prste.
Zapadnjak je sedeo na pragu kamene kućice sa Doretom.
Ona se priljubila uz njega, a Sejn je nežno prebacio svoju ruku
preko ramena devojke. Osećao je da ona drhti i da jedva uspe-
va da se savlada.
— Hoćemo li ikad moći da se izvučemo iz ove proklete
doline, Sejne? — šaputala je ona Zapadnjaku na uvo. — Da li
postoji bilo kakva nada za spas?
— Ne znam, Doreta.
— To ti né verujem, Sejne.
— Moramo sačekati, Doreta, srce.
— Čekati, Sejne? Sta to mi čekamo? Da s neba počnu da
nam padaju pečene ševe u tanjir?
Zapadnjak se osmehnu. '
— Čekamo da nas sreća kao nekim maljem udari po glavi,
Doreta. To je taj grm u kome leži zec, draga.
Nije mu bilo do smeha, ali ipak, uspeo je da se nasmeši.
Njegovo lice naizgled je bilo vedro, mada mu je u duši bilo
tako mračno, kao da se nalazi u nekoj jazbini okružen lešina-
rima iznad koje se nadnelo vedro plavo nebo.
Indijance nije primetio nigde. kao da su u zemlju propali.
Ali. Zapadnjak je znao da su oni nepde tu, blizu. Nadohvat ru­
ke. Bio je siguran da su se rasporedili oko ove đavolske doli­
ne, i da su spremni, na najmanji mig tog bandita Tenesi-Džeka,
da krenu u juriš.
Tenesi-Džek im je obećao brda i doline. Sklopio je savez s
njima, i oni su slepo verovali u to. Ni na kraj pameti im nije
palo da će taj nitkov jednog dana da ih ostavi na cedilu.
Zapadnjak je od sveg srca želeo da dođe do poglavice Vik-
torija. Njega Sejn zna iz ranijih dana i bio je siguran da bi taj
mudri čovek prešao na njegovu stranu, kao i ostale manje po­
glavice Indi.ianaoa. Da. tu kriin ri‘=Vq šansp i Zp-nadn’.'a.k ie
na to mislio kad je rekao Doreti, čekamo našu sreću, draga.
Kolibi se približavala Regina. Senatorova supruga imala je
na sebi neku vrlu tesnu haljinu ispod koie to se neodoliivo
ocrtavale obline njenog zaista lepog tela. Milina za oči izglad-
nelog muškarca. Ali, njeno lice odavalo je, i pored svoje mra­
morne lepóte, da se u njenom srcu nalazi led. Svaki nien pokret
bio je đavolski proračunat.
Stala je ispred Dórete i Zapadnjaka.
Pakosno je odmerila svojim očima, iz kojih su sevale mu-
ni<=. ono dvoje koji sede na pragu.
41

44. ★★★ Š E J N 'k'k'k
— Uskoro ćete biti među onima u paklu, smaknućemo vas
i otpratiti zauvek sa ovog sveta, razumete? — Glas joj je bio
osoran i grub. Sa njenog lica zračilo je saniopouzdanje i si­
gurnost da će sve biti tako kako je ona zamislila.
— Već o^’-og časa krećem na put u Sejnt Džon — nastavila
je posle kratke pavize — da zagrlim svog voljenog supruga. A,
nekoliko dana kasnije, on će saznati istinu, gorku za njega. To
će se desiti onog trenutka kad krene gore na onaj svet.
Zapadnjak odrečno zavrte glavom i uperi svoj pogled pre­
ma Regini.
— A, čemu sve to, Regina? — upita on blago. — D a bu­
dem iskren, ja to uopšte ne mogu da shvatim. Ne razumem za­
što si krenula tim putem, koji vodi u pakao?
Regina Mek Donald se namršti i ruku ispruži prema svojoj
mlađoj sestri.
— Ona je kriva za to! — ciknu besno.
Doreta prekrsti ruke na svojim grudima.
•— Regina, zaboga — jecala je devojka — kako tako nešto
možeš da kažeš? Šta se to dešava s tobom?
Reginino lice bilo Je hladno i kao da se ni jedna jedina
crta na njemu nije pornerila. Samo su se jasno ocrtavali ogor­
čenje i -mržnja. A, mogla se naslutiti i neka nesigurnost pome-
šaha sa očajanjem.
— Ja sam bila prva kćerka! — siktala je ona kao otrov­
nica. Kao kakav vulkan iz nje su izbijala osećanja koja su se
godin=rna taložila u njenom srcu.
Nije uopšte mogla da se savlada. Tako se ispililo i ono gla­
vno.
— Ti si uvek bila na prvom mestu, Doreta. Svi su te više
voleli i mazili nego mene. U životu si uvek imala više sreće
nego ja. Ali, to ćeš mi sada skupo, jako skupo platiti. Gena je
jako velika, uverićeš se.
Doreta je ioš uvek uzbuđeno držala ruke prekrštene na
grudima, drhtala je.
Nije mogla da veruje u ono što je izašlo iz usta njene sta­
rije sestre.
— D a li ti stvarno želiš da mene nestane s ovog sveta, Re­
gina? — upita devojka podigavši pogled.
Reginino lice se smrači. Njene oči se opasno suziše. Pogleda
oholo Doretu.
— Ne — odvrati hladno. — Neću te smaknuti, Doreta, ali
ćeš odsada morati da igraš kako ti ja sviram. Nećeš moći da
mrdneš. Bićeš ti prava pravcata moja robinja, razumeš!
Šejn oseti kako Doretina ramena drhte ispod njegovih og­
romnih ruku. Zapadnjak još više privuče sebi i istovremeno od-
meri Reginu ledenim pogledom. Smeškao se.
•— A, šta će biti sa mnom, Regina? — upita.
42