4. 4
Naslov originala:
EMILIO SALGARI:
GLI ULTIMI FILIBUSTIERI
Prevod i adaptacija:
JOVAN VAGENHALS
Izdaje: Izdavačko preduzeće »Svjetlost«, Sarajevo —
Za izdavača: Abdulah Jesenković
5. 5
Glava prva
STRAŠNI KRČMAR
— »Ko ... ko ... ko ...« Ma šta ovo znači? Neka me odnesu
najstrašnije bure Biskajskog mora ako pojma imam! Jeste,
čuo sam da ima papagaja koji se zovu ’Koko’, ali glavu dajem
da nijedna od tih šarenih ptica nije pisala ovo pismo. Biće
bolje da pozovem svoju ženu. No, ko zna da li će i ona uspeti
da odgonetne ovu žvrljotinu ...
Nije dugo oklevao da učini ono što je smislio, već se
izdera iz sveg glasa:
— Pakita! O, Pakita!
Žena od nekih trideset i pet godina, crnka, bademastih
očiju, koja je dotle stajala iza jedne dugačke klupe i redala
rublje na nju, obustavi svoj posao i stade pred njega.
— Što vičeš toliko? — reče ona. — Tu sam. Šta hoćeš,
Pepito?
— Čuješ li, đavo neka nosi tvog Pepita! Ja sam sada don
Boval, gaskonjski plemić, a ne neki Pepito iz ne znam kakve
tvoje Kastilje!
Čovek što je ovo govorio bio je visokog rasta, jako mršav,
nasađen na dugačke noge, a energične crte njegovog lica
odista su se rđavo slagale sa njegovim tako banalnim
zanimanjem: bio je krčmar!
On je stajao i svojim sivim očima buljio u list hartije što je
držao u ruci; najzad ga pruži svojoj ženi.
— Evo, pogledaj — reče joj. — Ukoliko budeš umela ovo
6. 6
da pročitaš. Sto mu gromova, pa gaskonjski se ovako ne piše!
— Karamba — povika krčmarica kad je bacila pogled na
pismo. — Od svega što je nadrljano na ovoj hartiji, ne
razumem ni rečce!
— Daj ga meni, pokušaću još jedared da ga pročitam —
odvrati joj don Boval. — »Ko... ko... ko...« Ma neka idu do
đavola svi papagaji ovoga sveta!
Baš u trenutku kada je ljutiti krčmar dovršavao svoju
kletvu, vrata se otvoriše i u krčmu uđe jedan ćovek, ogrnut
kabanicom sa koje je curila voda; jer, u vreme kada počinje
naša priča, na grad Panamu slivala se obilna kiša, praćena
grmljavinom i čestim munjama.
Novodošli je bio klasičan tip pustolova, no pri svemu
tome on nije više mogao biti mlad, jer su mu brada i brkovi
bili gotovo potpuno sedi.
On se uputi prema jednom malom stolu u uglu. Kada je
zbacio sa sebe ogrtač, na njemu se ukaza odelo od najfinije
tkanine, povrh toga i ukrašeno zlatom.
Snažno udarivši pesnicom o sto, on povika:
— Do đavola, zar se ovde plemićima ne služi piće?
Kako se krčmar bio potpuno zaneo u odgonetanje
neobičnog pisma, on nije ni obraćao naročitu pažnju na
ulazak nepoznate osobe u njegovu krčmu; štaviše, on upita
pomalo osornim tonom:
— Zvali ste me?
— Nesrećo krčmarska! — izdera se na njega nepoznati
gost. —Utuvi dobro ovo u svoju glavurdu: Kada jedan plemić
uđe u krčmu, gazda mora smesta da napusti svoj posao i
pohita pred uvaženog gosta da ga upita šta želi... Tako je bar
7. 7
kod nas u Evropi, a kako se to radi ovde kod vas, u Americi,
još ne znam ...
— Eh, gospodaru — uzvrati krčmar — čini mi se da vi
malo previše podižete glas u mojoj kući. Ja sam gazda ove
krčme!
— Odlično!
— Uz to sam još i gaskonjski plemić!
— A ja sam iz donje Loare!
— Francuski plemić! E, pa šio mi to ne rekoste ranije!
— Da sam znao...
— Šta želite, gospodaru?
— Bocu najboljeg španskog vina. Kseresa, alikanta ili
portoa, svejedno kojeg. Sa uživanjem pijem vino iz svake
zemlje, samo pod uslovom da je dobro.
Krčmar se okrete svojoj ženi, koja je sa smeškom pratila
ceo ovaj komični prizor.
— Jesi li najzad shvatila da Francuzi iz naše velike
Francuske znaju da piju — reče joj. — Zato ćeš učiniti veliko
zadovoljstvo mome sunarodniku i doneti mu jednu od onih
naših starih boca bordoa.
Zatim krčmar ponovo uze pismo u ruke i sav se
usredsredi da ga pročita, sričući:
— »Ko ...ko ... ko ... mene... ako... ako...«
Vrata se ponovo otvoriše.
U krčmu uđe nov gost, nepoznat, ogrnut kao i prvi
širokim ogrtačem sa koga se slivala kiša. Mogao je imati oko
četrdeset godina; brkovi su mu bili prošaram sedim
dlakama, dok mu je lice bilo bakarne boje. Bio je srednjeg
8. 8
rasta, ali veoma razvijen. Već na prvi pogled primećivalo se
da raspolaže velikom mišićnom snagom.
Kao i francuski plemić malopre, on sede za sto u uglu i
ubrzo poče svojom ogromnom pesnicom tako snažno
udarati po stolu da je izgledalo da će se svakog časa
rasprsnuti.
Na ovaj tresak krčmar podskoči.
— Grom i pakao! — povika on. — Jesu li to danas
pomahnitali navalili u moju krčmu! Mom zemljaku Francuzu
sam to još nekako i mogao da oprostim, ali ovome, bogami,
neću!
On se primače pridošlici i stade da ga meri od glave do
pete. Najzad ga upita:
— Ko ste vi?
— Jedan ožedneli čovek — odgovori nepoznati. — Brzo
mi donesite piće, jer umirem od žeđi, a uz to mi se i jako žuri.
— Neću! — besno odvrati krčmar.
— Ti, znači, želiš da ti odsečem uši?
— Sto mu gromova! — zaurla don Boval. — Pa za koga
mene ovde, u mojoj kući, smatraju? Ja sam Gaskonjac, znate
li vi to?
-— Pa šta onda?
— Pakita, smesta mi donesi moj mač! — oštro se obrati
krčmar svojoj ženi.
Krčmareva žena je i dalje stajala na svome mestu, sa
zaprepašćenjem gledajući neočekivanu scenu.
-— Izgleda da tvoja žena ne želi da vidi boju moje krvi —
reče nepoznati, ne prestajući da uporno gleda krčmara u oči.
9. 9
Kako je prvi gost, onaj francuski plemić, sa smeškom
pratio ceo prizor, koji je, evo, pretio da dobije tragičan
završetak, novodošli mu se obrati:
— Ne čini li vam se da ovaj đavolji Gaskonjac ostaje uvek
isti. Ženidba ga nije nimalo promenila.
Slušajući ove reći Boval se odjedared potpuno izmeni, jer
ga je jako iznenadio glas kojim su one bile izgovorene. On
jurnu prema novodošlom gostu i snažno ga steže u zagrljaj.
— Pa sto mu gromova! — povika krčmar. — To je Baskijac
Mendos!
— Trebalo ti je dosta vremena da me prepoznaš —
odvrati Mendos vatreno mu uzvraćajući zagrljaj.
— Eh, dragi prijatelju — reče krčmar — znaš li ti da je
prošlo već šest godina kako se nismo videli!
— Ali ti si uvek isti? Malo je trebalo pa da mi rasporiš
trbuh svojim mačem, je li tako?
— Ma mani se toga, šaljivčino! — reče Boval. — No, reci
mi, šta ti ovde radiš? Odakle dolaziš? Koji te to dobri vetar
donese danas u krčmu »Kod bika«?
— Polako, dragi Gaskonjče, polako — reče Baskijac.
Malo je oklevao, pa tek onda pokaza na plemića iz donje
Loare u drugom uglu i upita:
— A onog tamo što sladi tvoje loše vino, poznaješ li ga, a?
Don Boval je stajao neko vreme sa prstom na čelu, kao da
se trudi da prizove neko staro sećanje, pa odjedared, bacivši
se unapred sa ispruženom rukom, povika:
— Sto mu gromova! Pa to je Buterel, jedan od najčuvenijih
gusara! Pakita! Brzo donesi bocu sa najboljim vinom iz našeg
10. 10
podruma! Moj mač ostavi na miru, više mi nije potreban!
Potom priđe gusaru i obrati mu se sa najvećim
poštovanjem:
— Šta vas dovodi ovamo posle toliko godina od-
sustvovanja? Kako je grof od Ventimila? A markiz od
Montelimara? Ma otkud vi iskrsoste? San-Domingo je
daleko od Paname!
Pakita se u međuvremenu uspela iz podruma sa jednom
kotaricom.
— Draga ženo — reče Boval — imam čast da ti predstavim
gospodara Buturela, pravog francuskog plemića a u isto
vreme i Mendosovog prijatelja. Ti Mendosa takođe
poznaješ... Nego, Pakita, ti sada zatvori vrata, jer nikog više
ne primamo...
Mendos ga prekide:
— Ne zatvarajte — reče — očekujemo još jednog
prijatelja.
— Koga to?
— To još ni sami ne znamo. Jedino bismo mogli po načinu
njegovog govora pretpostaviti da je Flamanac.
— Šta hoće od vas?
— Od kako smo stigli u Panamu, taj tajanstveni čovek
neprestano se lepi uz nas; gde god krenemo, on nas prati.
Ipak, uvek je spreman da nas ponudi bocom najboljeg vina, i
to na najljubazniji način.
— Jako bih želeo da znam — reče krčmar zamenjujući
čaše — zašto vas on tako uporno prati.
— Bojim se da nije kakva uhoda — dobaci Buterel.
11. 11
— U tom slučaju — reče krčmar — on treba samo da dođe
ovamo, a da li bi izišao odavde, to bismo još videli. Baš sam
jutros dobio jednu bačvu od deset hektolitara alikantskog
vina; u nju bi mogao da se smesti svaki čovek, pa ma koliko
veliki bio.
— Šta ti to smeraš da radiš?
— Nabio bih ga u bačvu i tako bismo ga se rešili.
Istoga trenutka pojavi se neki čovek odeven u tamno, koji,
prolazeći ispred staklenih vrata krčme, pogleda unutra.
— Evo ga — reče Buterel. — Mendose, budi spreman!
Čovek uđe i podiže svoj šešir ukrašen starim perom.
— Dobro veče, gospodo — reče on sa dobro uočljivim
flamanskim akcentom. — Tražim vas još od jutros.
Najnoviji gost je mogao imati između trideset pet i
četrdeset godina. Bio je veoma mršav, plavokos, plavih očiju
i jako svetle boje kože.
— Hoćete li mi dopustiti, dospodo, da vam pravim
društvo?
Skinuvši šešir i ogrtač, on dopusti da mu se o boku vidi
mač, a za pojasom jedan od onih strahovitih bodeža koje
nazivaju »milosrđe«.
— Sedite — reče Mendos pružajući punu čašu
nepoznatom.
Ovaj je u tren oka iskapi, pa reče, pošto je prethodno
coknuo jezikom:
-— Pfifr! Nikada još nisam pio ovako dobro vino!
— Oh, samo izvolite — reče Mendos ponovo napunivši
čaše. — Pijte, gospodaru Pfifr!
12. 12
— Zašto kažete Pfifr? —upita Flamanac.
— Pa zar se vi ne zovete tako?
— Ne. Pfifr je jedna vrsta uzvika, psovke čak.
— Ali vi svakako imate i neko ime, pretpostavljam. Na
primer, ja se zovem Rodrigo od Pelotasa, a moj prijatelj
Rodrigo od Pelotana. Zato recite i vi nama vaše cenjeno ime.
— Arnold Fiferofild.
— To Fiferofild je nekako podugačko. Zar ne bi bilo
mnogo lakše i jednostavnije da se zovete, kao ono što
malopre rekoste, sasvim kratko: Pfifr?
Arnold Fiferofild odmahnu rukom.
— Šta vi radite ovde u Panami? — nastavi Mendos.
— Treba da kupim pedeset mazgi za jednog bogatog
posednika.
— Pijte, gospodaru Pfifr, samo pijte; vino je izvrsno.
— Da znate da jeste — saglasi se Flamanac i iskapi svoju
čašu.
Boval zapali veliku lampu obešenu o tavanicu; zatim, na
Mendosov znak, zatvori i vrata i navuče na njih rezu.
— Ej, krčmaru — povika Flamanac — šta to radite?
— Već je dockan pa zatvaram.
— Ali ja hoću da idem!
— Koješta! Pa tek smo počeli! Zar nije tako, don Rodrigo
od Pelotasa?
Buterel klimnu potvrdno glavom.
— Kako god hoćete! — reče uporni Flamanac, pa ustade i
uze svoj ogrtač i šešir. — Laku noć želim svima! Krčmaru,
13. 13
otvorite mi vrata!
Mendos i Buterel skočiše na noge i ubrzo se nađoše
mačevi u njihovim rukama.
Boval, sa nožem u ruci, koji mu je bila donela njegova
Pakita, stade pred vrata.
— Pfifr! — uzviknu Flamanac bacajući na sve strane
preplašene poglede. — Šta to hoćete da uradite sa mnom?
Da me ubijete?
— Ne, već nešto drugo — reče Mendos zapovednim
tonom, stavivši svoj mač na obližnji sto. — Ispraznićemo još
nekoliko boca ovog prekrasnog vina pa ćemo potom reći
jedan drugome mnoge stvari.
Flamanac je sa užasom gledao u tri bodeža, i, bez sumnje,
verovao je da već njihove vrhove oseća na svojim grudima.
— Pfifr! — uzviknu on i duboko uzdahnu. — Ovo je rđava
šala.
— Varate se, gospodaru Arnolde — odvrati mu Mendos —
ovo nije šala. Naši mačevi nisu od šećera, već su opako
oružje iz Toleda, napravljeni od čelika zamočenog u vode
Gvadalkivira.
— Dobro! Govorite onda — uzvrati Flamanac, došavši
malo k sebi.
— Dakle, prvo — reče Mendos — objasnite nam zašto nas
neprestano pratite, kao kakva ptica zloslutnica, bilo gde da
krenemo.
— Oh! — učini Flamanac. — Pa zato što ste mi vi i vaši
prijatelji jako simpatični.
— Znate li? — ironično primeti Mendos — kako se u mojoj
zemlji zovu lica koja se tako poput vas prilepe uz druge i
14. 14
neprestano ih drže na oku? Takve zovu kod nas špijunima!
Flamanac uze jednu punu čašu i polako je ispi, bez sumnje
da bi stvorio mogućnost da sakrije svoje ogromno
uzbuđenje.
— Špijunima? — ponovi on najzad. — Nikada se nisam
bavio tim ružnim zanatom.
— Međutim, ja bih se smeo zakleti da ste vi uhoda neke
značajne ličnosti iz Paname.
Flamanac ga je zaprepašćeno gledao.
— Recimo, zašto vi ne biste mogli biti čovek markiza od
Montelimara? — reče Mendos, oštro ga fiksirajući.
— Ja čak i ne poznajem nikakvog markiza od
Montelimara, — promuca Flamanac, koji je izgledao kao da
će se onesvestiti.
— Pa vi se sami izdajete, zar ne vidite? — povika Mendos.
— Hajde, priznajte da poznajete markiza od Montelimara!
Arnold se borio sa sobom i posle dužeg kolebanja
odgovori glavom potvrdno.
— Kada me markiz video?
— Pre tri dana.
— Dakle pošto to znaš ti si njegov poverenik a?
Flamanac ponovo klimnu glavom potvrdno.
Mendos nastavi dalje svoje ispitivanje, kad odjednom
ugleda Flamanca kako se onesvestio na stolici i opustio svoje
dugačke ruke do zemlje.
— Da li je mrtav? — upita on iznenađen.
— Ne — odgovori krčmar. — Samo, vi ste ga naterali da
15. 15
mnogo popije. Ovaj čovek neće moći da progovori ni reči bar
dvadeset i četiri sata.
— Pa lepo! Ostavimo ga da odspava posle pića i da se
otrezni, a mi, za to vreme, porazgovarajmo malo između
sebe.
Krčmar mu se radoznalo približi, sede za njegov sto i
spremi se da sluša.
— Dužni smo da ti damo izvesna objašnjenja, prijatelju
Bovale, — reče Mendos — i budi siguran da bih ja to do sada
i učinio da nije došla ova protuva.
— Priznajem, zbilja, da sam veoma radoznao zašto ste
došli posle ovolikog vremena da me ponovo potražite, mene,
svog nekadašnjeg druga iz bezbrojnih pustolovina.
Mendos uze važan izgled da bi što više podvukao značaj
onoga što će reći.
— Izgleda da u Panami još niko ne zna da je umro pre tri
meseca kacik1 Darijena — poče Mendos. — Pred smrt, kacik
je vrhovnu vlast i sve svoje basnoslovno blago zaveštao
svojoj nećaci, kćerci Crvenog Gusara. Valjda znaš da se
Crveni Gusar ranije zvao grof od Ventimila i da je bio
oženjen sestrom velikog kacika Darijena?
Sad se umeša i Buterel:
— Da, ali treba da imaš u vidu da postoji i jedan drugi grof
od Ventimila, brat nasledničin, kao i markiz i markiza od
Montelimara. A svi oni samo čekaju da se dočepaju tog
1
Kacik (prema španskom: cacique) je stari izraz u Srednjoj Americi,
Meksiku i Gvatemali koji je označavao poglavice indijanskih plemena,
kasnije je služio i kao titula predsednika indijanskih opština, kao i
gospodara pojedinih gradova ili čitavih krajeva. — Prev.
16. 16
ogromnog bogatstva i, tako, opljačkaju našu gospođicu.
Dakle, sad se stvar pojavljuje na ovaj način: Na jednoj strani
su osobe koje žele da liše naslednicu njenog zakonitog
nasleđa a na drugoj strani su gusari, koji, iz poštovanja
prema uspomeni na Crvenog Gusara, uzimaju sebi za
zadatak da učine sve kako bi trijumfovalo pravo njegove
kćeri. Jedan od gusara je otišao da je potraži, jer bi njeno
prisustvo dalo velikog podstreka poduhvatu koji se
preduzima u njenu korist.
— Šta?! Zar je senjorita ovde? Pa to je užasna
nesmotrenost! Ako markiz od Montelimara dozna da je ona
ovde, budite sigurni da je nikako neće ostaviti na slobodi.
— Oh, ne brini toliko — reče Mendos. — Već smo
preduzeli sve neophodne mere predostrožnosti. — Sakrili
smo je u krčmu koju drži jedan od Buterelovih prijatelja.
Krčmar je gledao čas Mendosa, čas Buterela.
— A šta hoćete od mene? — upita najzad.
— Ti stalno održavaš veze sa gusarima na Pacifiku?
— Pa ... tako ... Navrate neki od njih kod mene, u krčmu ...
— Odlaze li oni još uvek na ostrvo Tarogu?
— Stalno. Uprkos svim pokušajima koje Španci čine da ih
otuda oteraju.
— Ko njima komanduje?
— Još uvek Raveno od Lisana.
— Ima li ih mnogo?
— Pa, priča se da ih ima oko tri stotine.
— Ako je tako, gospodaru Buterele — reče Mendos —
treba smesta da krenemo i ponovo se vidimo sa Ravenoom
17. 17
od Lisana, jer bez podrške ovih ljudi gotovo nemamo
nikakvih izgleda na uspeh u našem poduhvatu. Španci će
ubrzo čuti za smrt velikog kacika i, pošto znaju da je bio
strašno bogat, pohitaće da prigrabe i opljačkaju njegovu
zemlju ...
No tad se desi nešto odista nepredviđeno i sva trojica
bivših gusara skočiše na noge.
Usred huke koju su činile kiša i neprestana grmljavina,
začu se snažno lupanje na vrata krčme.
18. 18
Glava druga
DUHOVI U PODRUMU
Boval, koji je bio najbliži vratima, priđe im i stade da
osluškuje šta se zbiva napolju.
— Bojim se da je to patrola — reče najzad.
— Pa zar zalazi patrola ovamo noću?
— Dolazi ponekad, gospodaru Buterele.
— Oh, u kako nezgodan čas!
— Šta je, tu je! Uzmimo našeg prijaška Pfifra i odnesimo ga
u podrum ...
Udarci se ponoviše, no ovoga puta su bili tako gromki da
su se vrata tresla kao da će iskočiti iz šarki.
— Brzo kidajte niz stepenice u podrum sa Pfifrom —
požuri ih Boval. — Nikako nemojte zaboraviti da ugasite
svetio u podrumu...
Potom se krčmar obrati svojoj ženi:
— Donesi — reče joj — kotaricu boca najstarijeg vina.
Mendos i Buterel poslušaše krčmara, jer odista nisu videli
drugi izlaz. Skleptaše za noge Flamanca, koji je i dalje bio u
besvesti i potpuno nepokretan, pa krenuše za lepom
Kastiljankom niz stepenice, u podrum, dok je Gaskonjac,
stojeći iza vrata, povikao iz sveg glasa:
— Ko je to?
— Patrola! — odvrati mu neki grub glas spolja
zapovednim tonom. — Otvarajte!
19. 19
Pakita se već bila vratila iz podruma sa kotaricom
prašnjavih boca.
Gaskonjac najzad priđe da otvori vrata.
Pojaviše se trojica ljudi: jedan oficir i dva vojnika.
— Dobro veće, gospodo — ljubazno se oglasi krčmar. —
Baš sam se spremao da krenem na spavanje.
— Vi ste sami ovde? — upita oficir, iznenađen.
— Ne, gospodaru. Razgovarao sam sa svojom ženom.
Oficir, okrenuvši mu leđa, tiho izmenja nekoliko reči sa
jednim od svojih pratilaca. Potom se obrati krčmaru, vidljivo
uznemiren:
— Danas je u ovu krčmu ušao jedan čovek, ali nije više iz
nje izišao.
— U moju krčmu?! — povika krčmar, tobože iznenađen i
ogorčen. — Onda mora da se zavukao pod neki sto i tamo
zaspao.
Oficir se najzad odluči da sedne za jedan sto i reče:
— Oh, krčmaru, dajte mi da nešto popijem, a onda ćemo
nastaviti ovaj razgovor, pošto svakako moram da saznam šta
je bilo sa tim čovekom.
Gaskonjac pokuša da se osmehne:
— Ukoliko to nije bio duh što je kod mene ušao pa se
negde sakrio bez moga znanja. No, bilo kako bilo, pijmo u
naše zdravlje. Ženo, sipaj nam od najboljeg.
— Odlično! — reče oficir. — Samo, ne zaboravite onoga
čoveka što je ušao u vašu krčmu, a nije iz nje izišao. Tog
plemića moramo svakako pronaći.
— A, to je bio plemić! Pričekajte malo: visok, mršav,
20. 20
gotovo potpuno sed. To mora da je bio onaj što je pio sa
onom dvojicom nepoznatih ljudi koji su bili ušli u krčmu
malo pre njega.
— Jedan mlađi, drugi nešto stariji, sa prosedom bradom?
— Tačno tako. Čim je kiša počela malo manje da pada, oni
su to iskoristili i otišli.
— Svi zajedno?
— Nisu se držali baš sasvim sigurno na svojim nogama.
Znate, u mojoj krčmi se pije dobro vino...
Oficir se okrete prema jednom od svojih ljudi.
— Čuješ li ti ovo, Žozefe? — reče mu.
— Da, gospodaru — odvrati ovaj. — Kiša je tako jako
padala da sam mogao i da se prevarim.
— Ispijmo još po koju čašu — navaljivao je krčmar. —
Imam jednu bocu tamo dole kojoj ima ništa manje nego
dvadeset i pet godina. A, šta kažete, da li biste želeli da je
probamo?
— Idi po tu bocu od dvadeset pet godina — reče vođa
patrole — a posle ćemo izvršiti pretres.
— Pakita, dodaj mi lampu — reče Gaskonjac. — Daj mi
takođe i moj nož, jer ovo što sam čuo da se priča kako je
nestao čovek potpuno mi je poremetilo duh.
Ubrzo on krenu da se spusti niz stepenice koje su vodile u
dubok i prostran podrum, najvećim delom ispunjen bačvama
i balonima.
Prolazeći pored klupe na koju je njegova žena bila složila
rublje, on neprimetno uze dva velika čaršava od belog
platna.
21. 21
Čim je stupio nogom u podrum, Mendos i Buterel
pohitaše prema njemu.
— Nije dobro, prijatelji — tiho im reče krčmar.
— Govori, govori!
— Onog Pfifra su pratili i patrola hoće sad da zna šta se sa
njim zbilo.
— On treba da nestane — reče Mendos. — Samo, kako?
Dvojica gusara brižno pogledaše u Gaskonjca.
— Ja sam našao rešenje — reče im ovaj. — Pretvorite se u
duhove.
— Šta, šta? — reče Buterel.
— Ma ti si lud, Bovale — dodade Mendos. — Kako ti to
zamišljaš?
— Kažem vam: Ako ne uspemo da prestrašimo ove
policajce, nećemo se izvući iz nevolje. Doneo sam vam dva
velika bela čaršava pa se uvijte u njih. Tamo ima i lanaca
kojima možete da zvekećete do mile volje. Dakle, eto,
postanite vampiri i videćete kako će se patrola brzo dati u
bekstvo.
Dvojica gusara su razmišljali i, očevidno jako zabrinuti,
oklevali.
— Ti se vraćaš gore? -— upita ga Mendos.
— Da, treba da odnesem gore dve boce najboljeg vina koje
će zavrteti mozak oficiru i njegovim ljudima. Za nekoliko
minuta počnite da lupate lancima, a za sve ostalo odgovaram
ja.
Dvojica gusara nemo prihvatiše krčmarevu zamisao.
Gaskonjac pak dokopa dve boce vina od najbolje vrste pa
22. 22
se uputi uza stepenice hitrim korakom i u krčmu uđe dašćući
kao foka.
— Pepito, dragi moj — upita ga žena, zabrinuta — šta se
to događa sa tobom?
— Oh — učini krčmar bespomoćno — ni sam ne znam. Ali
posle nestanka plavog čoveka ovde se dešavaju mnoge stvari
koje me veoma uznemiruju.
Trojica iz patrole se uzvrpoljiše, bilo je očigledno da im to
što čuju veoma neprijatno pada. No to nije nimalo čudno, jer,
ne zaboravite, naša priča se odvija u vreme kada se još
verovalo u pojave đavola, bauka i u postojanje veštica i
vampira.
No Gaskonjac nije gubio vreme, već žurno ponovo, po ko
zna koji put, napuni čaše oficiru i vojnicima.
Nije dugo prošlo a odozdo se začuše tupi udarci izmešani
sa zveketom lanaca.
Oficir i njegovi pratioci skočiše na noge, dok se Boval
sruči na prvu stolicu, dajući na sve moguće načine znake
svoje velike uplašenosti.
— Šta je to, od čega je ta buka? — upita oficir.
Krčmar izvuče iz džepa čakšira veliku maramicu i obrisa
svoje oznojeno čelo.
— Siguran sam da je to duša čoveka koga vi tražite —
promuca najzad. — Maločas sam je video u podrumu.
Oficir se obrecnu na njega:
— Ma, krčmaru, je l’ se vi to nama rugate?
— Ja se vama rugam? — odvrati Boval preplašeno. — U
redu, ako mi ne verujete, krenimo dole da se sami uverite.
23. 23
Nas smo četvorica, svi smo naoružani, ne računajući moju
ženu, koja, samo ako hoće, ume odlično da rukuje ražnjem.
Oficir iskapi još jednu čašu malage, koja je imala da mu
podigne hrabrost, zatim obrisa brkove nadlanicom, pa se
obrati svojim pratiocima najozbiljnijim glasom koji je uspeo
da smogne:
— Drugovi, mi moramo da ispunimo naš zadatak. No,
hajde, ispijte još po jednu da biste dobili više snage, pa
pođimo da vidimo šta se to dešava u podrumu krčme. Jer,
dabome, mi smo hrabri...
Gaskonjac se obrati svojoj ženi:
— Pakita, daj mi lampu — reče joj.
Potom se okrete oficiru:
— Gospodine oficiru, najlepše vas molim da stalno budete
pored mene. Ja nisam vojnik. Do sada sam jedino rukovao
bocama i čašama.
— Svi smo mi tu, mi vojnici — reče mrmljajući oficir,
kome je malaga već bila udarila u glavu — Hajdemo!
— Hajdemo! — ponoviše i njegovi vojnici, koji su isto tako
već bili pod snažnim uticajem alkohola.
Trojica policajaca, ohrabreni pićem, krenuše prema
stepenicama. Pred njima je išao krčmar Boval sa lampom, a
za njim lepa Kastiljanka, njegova žena, naoružana ogromnim
ražnjem.
Cela grupa, dakle, poče da se spušta niz stepenice; no
pred njima je bilo više od pedeset stepenika.
Jedva da su bili sišli i desetak stepenika, kad Boval
zaključi da treba da zastane i da se prekrsti. Prerušeni
vampiri dole u podrumu sasvim su dobro razumeli njegov
24. 24
postupak i počeše da stvaraju strahovitu buku, udarajući
lancima o bačve.
Gaskonjac se pretvarao da ga je obuzeo paničan strah i
neprestano se krstio gledajući u nebo.
— Gospodine oficiru — reče mucajući — nećete me valjda
sad napustiti i ostaviti da se sam borim sa strašnim duhom?
— Ne, neću -— reče oficir jako pobledevši. — Samo
uzimam malo vazduha. Bogami, čini mi se da vaš podrum
nije nimalo provetravan.
— I nije, gospodine oficiru.
— Je li vaš podrum jako velik? — nastavi oficir.
Gaskonjac kao da je razmišljao.
— Pa, pravo da vam kažem, gospodine oficiru — odgovori
— nikada nisam ni stigao do njegovog dna. Kako se priča,
ovaj podrum se završava u kosturnici gradskog groblja, no ja
nikada nisam uspeo da to proverim.
Da su ovi vojnici imali da se upuste u borbu sa
Indijancima ili gusarima, oni bi to, bez sumnje, hrabro
učinili; ali pomisao na duhove i pominjanje kosturnice počeli
su u njihovim alkoholizovanim mozgovima da izazivaju
strah.
— Ako su to izistinski duhovi, nikako nećemo moći da ih
ubijemo, — reče jedan od vojnika.
— Ako se pojave — primeti oficir — videćemo šta nam
valja raditi.
Povrativši se malo, Gaskonjac odluči da nastavi silaženje
niz stepenice.
Najzad cela grupa stiže u podrum. Podrum je bio stvarno
25. 25
ogroman, dosta visok, veoma širok, a činilo se da mu u
dužinu nigde nema kraja; uz to, bio je prenatrpan
najrazličitijim stvarima i starudijama.
Prizor koji se toga trenutka ukazao pred njima bio je
stravičan: od njega se krv ledila.
Zveket lanaca bio je prestao, ali su se zato, na vrhu jedne
velike bačve, pojavila dva vampira i stala da se okreću
vitlajući oko sebe krajevima belih čaršava u koje su bili
umotani.
Trojica članova patrole zagrabiše uza stepenice što su
brže mogli, gurajući pred sobom lepu Pakitu, koja je vrištala
od straha kao da je deru.
Svi se ipak nekako srećno dokopaše krčme.
Policajci su potpuno izgubili moć govora. Srećom, na stolu
se nalazila još jedna boca božanstvene malage i oni brzo
napuniše svoje čaše. Kada su ih iskapili, malo se povratiše.
— Tvoj podrum je uklet — reče oficir, koji je jedva disao.
— Samo, jesu li to zaista bili duhovi?
— Da da, gospodaru — odgovoriše njegovi vojnici — to
su bili pravi duhovi.
— Ako je tako, dragi moj — nastavi oficir da govori
krčmaru — isteraj ti te duhove sam, kako znaš i umeš. Ja se
više ne mešam u tu stvar. Hajde, otvori nam!
— Ostanite ovde sa nama do sutra — zavapi Boval —
preklinjem vas!
— A, ne, ne — reče oficir. — Imamo mi još puno stvari da
obavimo noćas. Sutra ćemo, po danu, ponovo doći kod tebe
da nastavimo istragu ... No, hajde, otvori nam smesta vrata,
hoćemo da idemo!
26. 26
Boval se pretvarao kao da je očajan. Posle izvesnog
oklevanja, bojeći se da ne naljuti vojnike, on im otvori vrata i
izvede ih napolje u mrak.
Potom se vrati u krčmu, pošto je video kako su vojnici
pohitali da se što pre udalje od mesta sa duhovima. Njegova
žena dobro zatvori vrata i ponovo ih zamandali. Gaskonjac
se svali na jednu stolicu i udari u tako grohotan smeh da
privuče pažnju čak i dvojice vampira dole u podrumu, koji se
ubrzo pojaviše na vratima stepeništa za podrum, mašući
belim čaršavima kojima su bili ogrnuti.
— Ha. ha, pobegli su kao zečevi! — vrištao je Gaskonjac
od radosti. — Eh, prijatelji moji, kakva komedija! Ni sam ne
znam kako sam uspeo da tako dugo ostanem ozbiljan. Jedva
sam se uzdržavao.
— Čekajte — reče Mendos. — Interesuje me prvo: Hoće li
se oni vraćati ovamo?
— Hoće.
— Toga sam se najviše bojao.
— Naša pustolovina se neće tako lako okončati — reče
Gaskonjac. Markiz od Montelimara će svakako želeti da po
bilo koju cenu, sazna šta se desilo sa telom duše našeg
pobratima Pfifra. Dakle, taj Flamanac počinje da za nas
stvarno biva opasan, iako je još uvek mrtav pijan. Zato ću
vam ponovo predložiti onu moju raniju zamisao. Siđimo dole
u podrum, otvorimo najveću bačvu i ubacimo u nju našeg
dragog Pfifra. Takvom pijancu biće ovakva smrt slatka, jer će
skončati u odličnom vinu.
Mendos je razmišljao, ne znajući šta da kaže.
No Euterel se energično suprotstavi.
27. 27
— Ne, ne — reče — nikako! Ja mislim da nam taj čovek još
može biti od velike koristi, mada je, po svemu sudeći,
poverenik markiza od Montelimara.
— Nema li u tvome podrumu neko podesno skrovište, a?
— upita Mendos krčmara.
Boval je neko vreme ćutao, zatim odjednom reče:
— Našao sam ga. Pre nekoliko dana kupio sam jednu
veliku bačvu nameravajući da je napunim kseresom.
Uzmimo našeg prijatelja Pfifra i sakrijmo ga u nju.
— Hm. To može da bude opasno.
— Opasno? Zašto?
— Šta misliš, ako se patrola vrati, a baš u tome trenutku
Pfifr počne da viče iz bačve, a?
— To me ni najmanje ne brine — samouvereno odvrati
Gaskonjac. — Jer ako se Pfifr probudi pre vremena i pokuša
da iziđe iz svoga skrovišta, umesto čaše zašećerene vode
sasuću mu u grlo bocu žestoke rakije i tako ću ga ponovo
opiti. Dakle, prihvatate li moju ideju?
— Ako već nema ničeg boljeg, ostanimo, za sada, pri toj
bačvi. Tamo ćemo ga ostaviti što je moguće manje vremena,
zatim ćemo unajmiti jednu barku i poći u potragu za
Ravenoom od Lisana. Mora da se senjorita Ines od Ventimila
već jako zabrinula. Verujem da još nije legla da spava, pa
hajdemo da je obavestimo.
— Šta, zar vas ona noću prima? — reče Boval.
— Ne smemo da je posećujemo danju. Čovek nikada ne
može da bude dovoljno oprezan kada ima za protivnika
markiza od Montelimara. Pokušajmo sada da smestimo
Pfifra.
28. 28
Oni uzeše lampu i ponovo krenuše u podrum.
U zadnjem delu podruma Boval im pokaza jednu
ogromnu bačvu i uspravi je; u nju su mogla da se smeste bar
četiri čoveka.
— Eto, sami vidite — reče on — naš prijatelj Pfifr imaće
unutra vazduha koliko god bude želeo.
Pomoću čekića krčmar skide nekoliko obručeva i odvoji
poklopac. Nesrećni Flamanac je tako mirno i slatko hrkao
kao da se nalazi u svome krevetu. Mendos i Buterel uzeše
njegovo nepokretno telo i dodadoše ga Bovalu, koji ga,
nimalo pažljivo, smesti u bačvu; preko njega nabacaše neke
meke stvari, ali tako da je još uvek imao sasvim dovoljno
vazduha za disanje.
— Spreman sam da se kladim u šta hoćete — reče najzad
Gaskonjac, — da niko živi ne bi mogao posumnjati da se
Flamanac nalazi sakriven u ovoj bačvi.
— Nema šta, sjajan si ti čovek — reče Buterel krčmaru. —
Ni trenutka ne sumnjam da ću uz tvoju i Mendosovu pomoć
lako uspeti da senjoritu Ines od Ventimila odvedem u zemlju
njene majke i omogućim joj da primi ogromno nasleđe što
joj je ostavio njen ujak veliki kacik.
— Što će reći, gospodaru Buterele, da vi računate na
pomoć moga mača u ekspediciji koju pripremate?
— Tako je. Mi smo i došli zato da bismo ti predložili da
nam se pridružiš, jer ti si, kao plemić i nekadašnji gusar,
veštiji u rukovanju oružjem no bocama, suviše si dugo
upražnjavao taj krčmarski zanat.
— Moram vam priznati da sam, u stvari, već bio počeo da
se dosađujem — reče Boval. — Da, stvarno, ali šta ćemo sa
mojom ženom?
29. 29
— Ostvarićeš je da i dalje drži ovu krčmu. A kada se
budemo vratili, neće joj više biti potrebno da prodaje vino.
Imaće lepih haljina i nakita koliko god joj srce bude želelo.
Krčmar je, izgleda, bio saglasan.
— Hajdemo, gospodaru Buterele — samo kratko reče.
Njih trojica se brzo popeše gore u krčmu.
Mendos i Buterel uzeše svoje mačeve i navukoše ogrtače,
spremni da pođu.
— Kada ćemo se ponovo videti? — upita ih Boval.
— Ako nam sutra budeš potreban — odgovori Buterel —
poslaćemo ti pismo. Dogovorićemo se kako da te što pre
oslobodimo Flamanca a da te ne kompromitujemo ... Dakle
gospodaru Mendose, pohitajmo.
Dvojica pustolova brzo se udaljiše iz krčme. No oni nisu
još ni zašli za prvi ugao ulice kada se jedan čovek izvuče iz
senke obližnje kapije i neprimetno uputi za njima.
30. 30
Glava treća
TAJANSTVENI NESTANAK
Dvojica gusara išli su mirno svojim putem, ne primećujući
čoveka koji ih je pratio. Prošli su desetak manje ili više
blatnjavih ulica i sokaka pre nego što su stigli pred kućicu na
čijim je vratima ovako bila napisana firma:
GOSTIONICA
Z E L E N A R E K A
— Tu smo — reče Mendos. — Šta misliš, da li nas senjorita
Ines od Ventimila još čeka?
— Čini mi se da vidim svetlost iza jednog kapka na
prozoru — odvrati Buterel. — To znači da senjorita ili moj
verni gusar još nisu zaspali.
Toga trenutka neki nepoznat čovek uvijen u širok ogrtač
iskrsnu tako naglo iz obližnje pobočne ulice da svom snagom
nalete na Mendosa.
— Ehej, prijatelju — uzviknu Baskijac — ja nemam običaj
da dopuštam da me gura svaka skitnica koja prođe.
Nepoznati napravi tri ili četiri koraka unazad pa raskrili
svoj ogrtač, govoreći:
— Čini mi se da ste me nazvali skitnicom, ukoliko mi uši
nisu popustile?
— Da, pa onda?
31. 31
— Zeleo bih u tom slučaju, da znam, ko će biti dostojan da
ukrsti svoj mač sa mojim?
— A ko ste vi?
— Don Ramon de los Montes, sin jednog španskog granda.
— Gospodaru, ako treba da poverujem da ste vi sin jednog
španskog granda, onda nema nikakvog razloga da vi u meni
ne vidite jednog od unuka Montezume, nesrećnog
imperatora Meksika.
— Oho! — povika nepoznati, pa baci svoj ogrtač na zemlju
i izvuče mač. — Vi ne samo što me nazivate skitnicom nego
još i sumnjate u moju titulu! Pa to je suviše!
— Pih! Ti si običan bednik, koji čak ne zaslužuje ni da mu
odgovorim. Najbolje ti je: nastavi svojim putem!
Rekavši ovo, Mendos izvuče, takođe, svoj mač.
— Dosta! — izdera se nepoznati i zauze borbeni položaj.
Mendos, koji je nadaleko bio poznat kao nepobediv
mačevalac i iskusan ubojica, resi da stvar brzo okonča, pa i
sam zauze borbeni stav naspram svoga protivnika.
Mačevali su se izvesno vreme, ali bez ikakvog rezultata.
Odjedared se otvori prozor na gostionici i jedan glas se ču
kako viče iz kuće:
— Ej, ko se to bije pred mojom krčmom?
— Ovo je naš prijatelj Mendos, koji se, evo, malo zabavlja
— odgovori Buterel. — Ne brini, Vando, biće brzo gotovo.
Nego, donesi svetiljku i jednu pušku.
— Kukavice! Hoćete da me ubijete vatrenim oružjem! To
pravi vitezovi ne rade!
Rekavši ovo, nepoznati odskoči u stranu da bi zadao
32. 32
Mendosu ubistven udarac, ali se ovaj saže i baci unapred.
Neznanac jauknu, zatim ispusti mač i opruži se na zemlji;
Mendosov mač mu se bio duboko zario u rame.
— Mrtav? — upita Buterel.
— Ma ne! — odvrati Mendos. — Samo mora biti da mu je
rana jako bolna.
Istoga trenutka otvoriše se vrata gostionice i pojavi se iz
nje čovek visokog rasta i sa velikom bradom noseći u jednoj
ruci fenjer, a u drugoj pušku.
— Šta se to događa? — upita on.
Baskijac je za to vreme mirno brisao svoj mač.
— Znamo isto toliko kao i ti, Vando — odgovori mu
Buterel. — Taj probisvet je izazvao Mendosa, pa je, zato, ovaj
iskoristio priliku da mu pruži lepu lekciju iz mačevanja.
— Meni tu nešto nije jasno — reče vlasnik gostionice. —
Mora da je ovu hulju potplatio markiz da nekoga ubije.
On se približi ranjeniku koji je, izgleda, bio onesvešćen, i
upravi na njega svetlost iz svoga fenjera.
— Ah, kakva nesreća! — uzviknu on. — Pomozite mi da
unesemo ovoga čoveka u krčmu. Nemojmo ga ovako ostaviti
da umre.
Njih trojica uzeše ranjenika i unesoše ga u gostionicu.
Zaustaviše se u jednoj ovećoj prostranoj prostoriji i spustiše
ga na široku klupu.
Mendos ubrzo pocepa ranjenikov kaput i košulju da bi
pažljivo ispitao ranu.
— Ništa ozbiljno — reče najzad, pa obrisa maramicom
ranu. — No, objasni mi, Vando, onaj krik što si malopre
33. 33
ispustio. Jesi li kada već video ovoga čoveka?
Gostioničar je izgledao sav potresen.
— Zar vam je nije on doveo? — upita.
— Ma o čemu ti to govoriš
— Pa o senjoriti Ines od Ventimila!
— Oh!
— Ovaj čovek je došao i doneo senjoriti jednu cedulju,
koju je navodno, potpisano Buterel, u kojoj joj je bilo
naloženo da smesta napusti moju krčmu, jer je markiz od
Montelimara tobože već otkrio njeno skrovište ...
Kada su Mendos i Buterel čuli ove reči, obojica kao da se
skameniše.
— Ti si video cedulju? — upita najzad Buterel.
— Da, senjorita mi je dala da je pročitam pre nego što je
odlučila da ode od mene.
Sva trojica su se zaprepašćeno gledali.
— Čudi me da se senjorita nije uplašila neke izdaje i
podvale, — reče Mendos.
— Niko živi u Panami nije znao da se Buterel nalazi ovde.
— Tačno, to je istina ... Pozabavite se ranjenikom, jer ćemo
od njega verovatno saznati kuda je odveo senjoritu od
Ventimila. Imaš li, Vando, svetlost u svojoj radnoj sobi?
— Da, prijatelju.
— Dođi, Mendose.
Oni otvoriše jedna vrata i uđoše u malenu prostoriju, gde
se nalazio pisaći sto, za koji Buterel odmah sede.
— Mislim — reče gusar — da smo naišli na jakog
34. 34
protivnika. Ako senjorita Ines od Ventimila ne bude sa nama,
moraćemo da se odreknemo nasleđa velikog karika Darijena,
pošto nam je prisustvo kćerke Crvenog Gusara neophodno.
— To znam — uzvrati Mendos. — Plemenske vođe neće
hteti da predaju blago prvome koji naiđe. Sada je glavni
problem za nas da otmemo senjoritu od markiza od
Montelimara. Samo, pitam se kako će plemenske poglavice
znati da je žena koja će im biti predstavljena stvarno prava
naslednica velikog karika.
— Na jednom njenom ramenu istetovirani su znaci čiji
opis znaju samo nekoliko njihovih plemenskih poglavica i
tamošnji vrač. Sad nam je najpreči zadatak da zaturimo svoje
tragove od uhoda markiza od Montelimara i da što pre
stupimo u vezu sa Ravenoom od Lisana, jer bez pomoći
njegovih gusara ne bismo mogli otići u velike šume Darijena.
Vando uđe s jednom bocom.
— Kako je ranjeniku? — upita Buterel.
— On je snažan, a oštrica mača nije mu povredila nijedan
važan organ. Najdalje za desetak dana biće potpuno
oporavljen.
— Utoliko bolje, jer nam taj čovek može biti mnogo
korisniji živ nego mrtav. A sad reci mi, Vando, da li imaš
prijatelja u pristaništu?
— Gusari koji se prestali da se bave svojim zanatom tamo
nisu retki.
— Pre svega, potrebna nam je neka usamljena kućica, gde
bismo se mogli neopaženo sastajati.
— To neka bude moja briga — uzvrati Vando. — Pre nego
što nastupi podne imaćeš kućicu kakvu si poželeo. Uostalom,
35. 35
ako hoćeš, dobićeš i dobru ribarsku barku.
— Ništa više i ne tražimo. Sledeću noć provešćemo u tom
konačištu. Tamo ćemo preneti i dva naša zarobljenika.
— Kako to? — upita Mendos.
— Prepusti to meni — odgovori mu Buterel. — Uveravam
te da ćemo zadati dosta jada špijunima markiza od
Montelimara ... Je li, Vando, da li se još uvek nalazi kod tebe
onaj mladi Indijanac kao sluga?
— Još uvek, prijatelju.
— Daj mi pero i hartiju, Vando, da napišem nekoliko reči
Bovalu. Pretpostavljam da će kad bude čitao moje pismo,
razvaliti vilice od smeha.
I Buterel se baci na pisanje.
36. 36
Glava četvrta
JOŠ JEDAN NAPAD JE ODBIJEN
U trenutku kada su Mendos i Buterel odlazili iz Vandoove
gostionice Boval je zatvarao vrata svoje krčme.
»Noć je poodmakla«, pomisli on, »ne bi imalo smisla da
idem sad da uznemiravam ženu.«
Ugledavši kraj nogu jednu upola ispijenu bocu, on je u
nekoliko gutljaja iskapi, pa se, zatim, jednostavno spusti na
pod, sede i leđima nasloni na zid i ubrzo zaspa.
Njegov san bi dugo trajao da se jednog trenutka ne začu
slabo lupanje na vrata krčme.
On ustade, protrlja oči, pa otvori vrata; pred njim se
nalazio indijanski dečak od kojih dvanaestak godina.
— Šta hoćeš — upita ga.
— Uzmite, to vam šalje gospodar Buterel — odgovori
mladi Indijanac, pružajući mu komad hartije presavijen
načetvoro.
Šta li je donosila ova poruka na cedulji?
Boval je pročita:
Pošto je senjorita verovatno postala zarobljenica markiza
od Montelimara, neophodno je potrebno čoveka koji je ranjen
u Vandoovoj gostionici staviti u istu bačvu sa Pfifrom, pa ih,
tako, preneti u novo skrovište, kako bi se izbegla sva moguća
iznenađenja od strane policije.
U međuvremenu je bila ustala i Pakita, pa joj muž dade da
37. 37
pročita Buterelovo pismo.
— Nije lako preneti onoliku bačvu — promumla
Gaskonjac. — Slušaj, Pakita. Stvar se zapetljava, postaje sve
opasnija. Moraš smesta otići kod svoga brata. Reci mu da
dođe ovamo. Nas dvojica ćemo nekako izneti bačvu iz
podruma. Neka pronađe ručna kolica na kojima ćemo
preneti Pfifra i onog ranjenika iz gostionice Oh, čini mi se da
mi počinjemo da odgovaramo zbog nestanka senjorite.
Pakita reče da će odmah učiniti što joj je rekao i, stvarno,
nakon nekoliko trenutaka krenu.
Dok je čekao, u međuvremenu, Boval zažele da vidi u
kakvom se stanju nalazi njegov zarobljenik Pfifr.
Snabdevši se, dakle, jednom lampom i bocom žestoke
rakije, on siđe u podrum, ode do velike bačve, pope se na nju,
podiže poklopac i spusti se na dno, izbegavajući da nagazi
nesrećnog Flamanca, koji je hrkao. Ubrzo se nesrećnikove
usne upola otvoriše; izgledalo je kao da želi da nešto kaže.
— Gospodaru Arnolde — reče krčmar — jeste li žedni?
— Oh, da da — promuca nesrećnik. — Dajte mi da pijem.
Gaskonjac mu spretno zavuče u usta grlić boce sa rakijom.
— Samo vucite, gospodaru Arnolde — gonio ga je
Gaskonjac. — To je dobro, a, zar ne?
Flamanac ništa ne odgovori, ali kako je u njega ulazila sve
veća količina jakog alkohola, on se samo zgrči i ponovo
zahrka. Očevidno, bio je ponovo pao u najdublji san.
Četvrt sata kasnije Pakita se vrati, dovodeći svog brata,
snažnog Kastiljanca od tridesetak godina, crnog kao Arapin,
sa gustim brkovima, koji su mu davali veoma ratoboran
izgled.
38. 38
Dvojica rođaka siđoše u podrum i uz silne muke iznesoše
ogromnu bačvu pred krčmu, gde su već čekala spremljena
kolica.
Zatim, kad su bačvu natovarili, oni, zet i šurak, krenuše na
put; jedan je vukao kolica, dok ih je drugi gurao, ali su se
stalno smenjivali.
— Znaš li gde se nalazi gostionica »Zelena reka?« — upita
Gaskonjac šuraka.
— Znam.
— E pa tamo ćemo se zaustaviti.
Dvadeset minuta kasnije oni stvarno stigoše pred
gostionicu »Zelena reka.«
Kao što je Gaskonjac i predviđao, tamo zatekoše Mendosa,
Buterela i Vandoa, koji su ih čekali.
Jedva da su izmenili po koju reč ulazeći u kuću. Ubrzo
dvojica gusara iziđoše noseći jednog čoveka, koji kao da nije
više davao znake života.
— Je li to onaj što treba da pravi društvo našem Pfifru? —
upita Gaskonjac,. trudeći se istovremeno da što pre podigne
poklopac sa bačve.
— Da — kratko potvrdi Baskijac.
Oni podigoše tobožnjeg sina španskog granda pa ga
pažljivo smestiše u bačvu pored Pfifra.
Gurajući i vukući kolica naizmenično pođoše najzad na
dalek put. No kada im se već činilo da su pred ciljem, jer su
već ugledali u daljini obrise lađa ukotvljenih u pristaništu,
odjedared začuše silnu viku nekih ljudi koji su trčali za
njima.
39. 39
— Stoj! — povika krčmar i trže svoj mač.
Desetak ljudi, uvijeni u ogrtače i pokriveni kapuljačama,
primakoše se kolicima koja su nepomično stajala nasred
puta.
— Šta hoćete? — upita Mendos sa mačem u ruci.
— Da saznamo gde ste ukrali ovo divno bure — reče jedan
od maskiranih.
— Što se to vas tiče?!... Uostalom, u njemu se ne nalazi
vino, unutra su vampiri, duhovi koje smo uhvatili u jednoj
čuvenoj krčmi pa ih sada nosimo da bacimo u more.
Ove reči izazvaše grohotan smeh.
— Drugovi — reče jedan od maskiranih svojima — da se
vi možda ne bojite duhova?
— Ne! Ne! — povikaše ostali maskirani. — Nikako!
— Onda, napred, u boj protiv ovih Sataninih sinova! —
komandova jedan maskirani.
— Svalimo tu bačvu! — uzviknu drugi.
— Koju? — reče Boval.
— Pa tu što je na kolicima.
— Dosta šale! Ako nastavite, upotrebićemo oružje!
—Oho! Šta ovaj lakrdijaš još ne uobražava! Nama da preti
...
No njegova rečenica bi presečena strahovitim fijukom
mača, koji ga pljoštimice pljesnu po obrazu.
— Evo ti, na, nitkove! — besno se izdera Mendos.
Ostali maskirani baciše se svom žestinom na petoricu
prijatelja; ali su se bili namerili na jake protivnike. Usred
40. 40
borbe začuše se bolni jauci i ubrzo dvojica od nepoznatih
maskiranih pobegoše sa bojnog polja, ostavljajući za sobom,
na zemlji, svoje ogrtače i šešire.
Nije borba više dugo trajala, jer i svi ostali napadači
pobegoše.
Mendos i Buterel povukoše kolica sa bačvom najvećom
mogućom brzinom prema pristaništu, gde ih ostaviše na
sigurnom mestu, ispod trema jedne ribarske kućice.
Ovo stanište, koje je Vando bio unajmio za svoje prijatelje,
da bi mogli u njemu da borave dok se ne ukrcaju ili za slučaj
opasnosti kriju, bila je veoma skromna prizemna kućica, koja
se sastojala od svega tri prostorije.
Jedan primorac srednjih godina čekao ih je u malenoj,
tesnoj sobici. Videći ih da ulaze, on im reče:
— Dobra vam noć, gospodo vi ste ovde kao kod svoje
kuće.
Nekoliko minuta docnije Plifr i tobožnji sin španskog
granda bili su položeni u viseće postelje, razapete u susednoj
sobici.
Tobožnji sin španskog granda još je bio u dubokom snu,
dok se Flamanac očajnički koprcao u svojoj mreži, za koju su
ga bili čvrsto privezali, da ne bi pokušao da pobegne. On je
pravio takve grimase da je čak i strašni Gaskonjac urlao od
smeha.
— E pa, kume Arnolde, baš mi ličite na neku veliku ribu
uhvaćenu u mrežu — reče mu Boval oslobađajući ga veza. —
Kako je vaše uvaženo zdravlje posle tako dugog sna?
— Dajte mi da pijem — zavapi nesrećni čovek, cokćući
jezikom, koji se od onako žestokog pića bio, očigledno,
41. 41
potpuno osušio.
— Stvarno, ovde nemam ništa od onoga što vi volite —
reče krčmar. — No, čekajte trenutak. Čini mi se da ću moći
da vam dam nešto još bolje.
Ugledavši nedaleko od sebe jedan mali krčag, možda ne
veći od litra, on ga napuni vodom i pruži nesrećnom
zarobljeniku, koji ga pohlepno iskapi, ne odvajajući usne sa
njega, gotovo u jednom dahu.
— Je li sada bolje? Ma nećete valjda reći, gospodaru
Arnolde, da vam nije ništa lakše? — upita Gaskonjac.
— Oh, moja glava... tako me boli... — mucao je Flamanac.
— Vi suviše pijete, a i suviše spavate. Da, da to su vrlo, vrlo
rđave navike — reče Gaskonjac. — Da sam ja na mestu
markiza od Montelimara, nikada vam to ne bih oprostio.
— Montelimar — kao u sebi ponovi Flamanac, pa preblede
i napravi grimasu kojom htede reći da se ne slaže.
— Bovale — reče Buterel — probudi i onog drugog.
— Zašto?
— Da bismo saznali da li se poznaju.
— Onda to samo prepustite meni — odvrati Gaskonjac.
On priđe ranjeniku, pa ga poškaklja po vratu, što kod ovog
izazva uzdah.
Tobožnji sin španskog granda bio je samo malo opijen,
tek toliko da bi ostao miran u bačvi. Kako nije bio ni izdaleka
popio onoliku količinu alkohola kao Flamanac, on se posle
kraćeg zevanja probudi.
Mendos podiže ranjenika, da bi mu omogućio da vidi
Flamanca, koji je sedeo na svome ležaju u susednoj mreži.
42. 42
Dvojica zarobljenika stadoše da se gledaju, potpuno
zaprepašćeni što su se našli zajedno pod ovako neobičnim i
lošim okolnostima. Ni jedan ni drugi nije mogao da se uzdrži
da ne pusti uzvike iznenađenja.
— Arameže! — povika prvi zarobljenik.
— Stifele! — oglasi mu se drugi.
— Hajde, hajde, pozdravite se lepo — reče Buterel — jer,
čini mi se, prema onome što vidim, da ste stari poznanici.
Obojica zarobljenika procediše po nekoliko reči kroz
zube. Očigledno, nimalo nisu bili zadovoljni svojim
položajem.
— Gospodo — strogo se obrati Buterel dvojici
zarobljenika — obaveštavam vas da se sada sastaje naš ratni
savet, u kome se nalaze ljudi odlučno rešeni da bace u more
sa kamenom oko vrata svakoga od vas koji bude pokušao da
ćuti. Dakle, imate vi, don Arameže, prvi reč. Bili vi sin
španskog granda ili ne, nama je to sasvim svejedno, ali ne
zaboravite da se ovde radi o vašoj koži. Evo našeg prvog
pitanja. Šta ste uradili sa senjoritom koju ste odveli iz
gostionice »Zelena reka«, koristeći se ceduljom koju sam.
navodno, bio ja potpisao?
Upitani nije dugo oklevao.
— Kada vam budem kazao da sam je odveo markizu od
Montelimara, koji, budući da ju je odnegovao, tvrdi da ima na
nju pravo, šta ćete iz toga zaključiti?
— Da si ti najveći lupež koga sam ikada sreo!
— Kunem se!
— Znaj da ti ne verujem! Mogu da te stavim na najveće
muke Ako ne znaš na šta su sve sposobni gusari, mi smo tu
43. 43
da te o tome obavestimo.
Čuvši ove reči, ranjenik preblede.
— Dakle, bilo kako bilo — nastavi Buterel — ne
pokušavajte da nas prevarite. Govorite pre nego što vam
ispečemo tabane na nogama!
— Arameže, uhvaćeni smo — bolno reče Flamanac. —
Govori, dragi prijatelju, govori!
Tobožnji sin španskog granda, uprkos bolu koji mu je, bez
sumnje, zadavala njegova rana, navuče na svoje lice veoma
drzak izraz.
— Od trenutka kada sam vam priznao da sam devojku
odveo markizu od Montelimara — reče on odlučno —
nemam ništa više da vam kažem.
— Kuda ste je odveli? — upita Buterel.
— Pa, u njegov dvorac. Stvarno.
— S kojim ciljem?
— Ah! Kako bih ja mogao znati tajne svoga gospodara? On
mi izdaje naređenja, a moje je da ih bez pogovora izvršim.
Moj prijatelj možda zna nešto više od mene.
— Doći će na njega red — uzvrati Buterel. — Objasni nam
zašto si nas izazvao i napao ispred gostionice Zelena reka?
— Dobio sam takvo naređenje.
— Zar si verovao da ćeš ti sam biti u stanju da nas na taj
način otpraviš na drugi svet?
— Da, ali sam se prevario, jer sam ja ispao taj koga vi
umalo niste poslali tamo.
Umeša se Gaskonjac.
44. 44
— Pređimo na ispitivanje gospodara Pfifra — reče. — Rio,
stavi vodu da provri — dodade obraćajući se domaćinu kuće.
— Ona će nam pomoći u slučaju da ova hulja ne bude htela
da govori istinu.
Najzad Gaskohjac poče da ispituje zarobljenika, pošto se
uverio da je Rio stavio vodu na peć.
— Dakle, gospodaru Pfifre, markiz od Montelimara je bio
obavešten o našem dolasku u Panamu?
— Da — odgovori Flamanac, potpuno prestrašen
pogledima koje je Boval bacao na njega.
— Šta ćemo sada da radimo — uze reč Mendos — kada se
senjorita od Ventimila nalazi u rukama markiza od
Montelimara?
— Ne gubimo glavu zbog takve sitnice — odvrati Buterel.
— Gospodaru Arnolde, vi svakako imate da nam saopštite
još mnogo interesantnih stvarčica, a?
Flamanac je ćutao.
— Bovale, imaš li ključale vode? — reče Buterel.
Sad Flamanca obuze mrtvačko bledilo.
— Od kakve vam koristi još mogu biti? — promuca on.
— Ti treba da znaš kada će markiz od Montelimara
krenuti u Darijen — reče Buterel.
— Čim budu prikupljene španske trupe koje treba da
okončaju nezavisnost Darijena.
— Kako će putovati?
— Jedino znam da je markiz naredio da se zakupi jedan
galion i dovede u Davidov zaliv.
— Znaš li ime toga galiona?
45. 45
— Da, »Sveti Jovan«.
— Bovale, ne zaboravi ime toga galiona.
— Zakucaću ga u svoj mozak ekserom dugačkim kao ovaj
mač — uzvrati Gaskonjac. — A sad, ostavimo ove ljude malo
na miru. Hajde, dođite, dragi prijatelji. Saznali smo od njih i
više no što smo se nadali.
I on povede dvojicu gusara u kuhinju, gde se valjani Rio
sasvim ozbiljno bavio svojim zadatkom i grejao vodu u
velikom loncu.
— Ratni savet nastavlja sednicu — reče on. — Gospodar
Buterel ima reč.
— Ja ću biti kratak — reče gusar. — Moramo bez
zakašnjenja otići u Tarogu i povezati se sa Ravenoom od
Lisana i njegovim gusarima, jer samo pomoću njih možemo
zaustaviti lađu koja bude prevozila senjoritu u Davidov zaliv.
Bez nje ne bismo ništa postigli, pa bismo se morali odreći
cele ekspedicije.
— Morali bismo naći način da obavestimo senjoritu o
svemu — primeti Mendos.
— Oh, ja to uzimam na sebe — reče Gaskonjac.
— Budite sigurni da će za nekoliko sati senjorita imati
vesti od nas, a i mi od nje. Gospodaru Buterele, spremite list
hartije, ja vam stavljam olovku na raspolaganje.
— Postaraćemo se da zakupimo neku karavelu da bismo
se priključili gusarima u Tarogi — reče Mendos. — Je li,
Vando, ti poznaješ dosta pomoraca?
— Bojim se — primeti Rio — da nećete moći da lako
napustite pristanište. Nijedna lađa ne sme da isplovi bez
specijalne propusnice ili neke visoke preporuke.
46. 46
— Sto mu gromova! — povika Gaskonjac. — Pa nisu li sa
nama i gospodar Pfifr i sin španskog granda! Oni će nam
izdejstvovati slobodan prolaz, ne označavajući čak ni cilj
našeg puta. Obećajmo im deo blaga, pa ćemo pridobiti ta dva
nitkova za naš plan. Posle ćemo se lako osloboditi te
obaveze, jer ćemo ih obojicu baciti ajkulama Pacifika. A,
prihvatate li moju ideju?
— Potpuno — reče Buterel, pa brzo napisa nekoliko reči
na listiću svoje beležnice.
— Šurjače — reče Gaskonjac — upregni se u kolica i vrati
bačvu u moju krčmu. Reći ćeš mojoj ženi da se možda
nećemo videti izvesno vreme. Sastanak večeras, dragi
prijatelji, nešto pre zalaska sunca.
Snažni Kastiljanac se upreže u svoja kolica i odnese veliku
bačvu.
Ubrzo Gaskonjac iziđe. Pošto je prešao nekoliko ulica,
obreo se na prostranom trgu okruženom veličanstvenim
palatama, među kojima se naročito isticao dvorac markiza
od Montelimara.
Boval je izvesno vreme šetkao ispred dvorca i najzad vide
kako iz njega izlazi jedna lepa mulatkinja, laka kao kakva
ptica, noseći veliku kotaricu na ruci.
On joj odlučno pristupi.
47. 47
Glava peta
NA PACIFIKU
— Kuda to ideš, mala, tim korakom? — upita Gaskonjac.
— Na pazar, gospodaru.
— Zovi me grofom, jer ja to i jesam. Iz koje si kuće?
— Ja sam u službi markiza od Montelimara.
— Aha. Vrlo dobro! Kako se zoveš?
— Karmen.
— Lepo ime — reče Gaskonjac.
Toga trenutka prolazio je sa devojkom ispred neke vrste
kabarea, gde je uvede bez mnogo cifranja i naruči bocu
likera sa slatkim kolačima.
Zatim, pošto je napunio dve čaše koje je konobar bio
stavio pred njih, reče devojci:
— Reci mi, lepotice, hoćeš li da zaradiš deset pijastera?
— Šta bi trebalo da uradim da bih zaradila sumu koju mi
obećavate?
— Da odgovoriš jednostavno i iskreno na moja pitanja.
Znaš li da je tu skoro dovedena u markižev dvorac jedna lepa
devojka?
— Da, gospodaru grofe. Ja baš nju služim.
— Znači, možeš da odlaziš k njoj sasvim slobodno?
— Da, gospodaru grofe.
— Pa lepo —reče Gaskonjac. — Znaj, dobra moja Karijien,
48. 48
da između te gospođice i mene postoji sporazum o stupanju
u brak; ali naši roditelji ne dozvoljavaju da se ostvari ova
naša veza. Hteo bih, dakle, da ti poverim jednu poruku za nju
— dodade, izvadivši pisamce što mu je bio dao Buterel. —
Ovo ćeš predati gospođici, s tim da to niko ne vidi.
— Ništa lakše — odvrati mulatkinja.
— A gospođica će tebi dati drugu hartiju, koju ćeš mi
doneti ovde malo pre sunčevog zalaska. Evo ti sada prvih
deset pijastera, a kada se budeš vratila, dobićeš još deset
drugih.
— Vi ste veoma plemeniti, gospodaru grofe.
I mulatkinja, pošto je popila još jednu čašu i pojela još
jedan kolač, ode sa svojom kotaricom na ruci.
»Sto mu gromova!« reče u sebi Gaskonjac, trljajući ruke.
»Još ima na svetu valjanih devojaka. A sada hajde da ostatak
dana provedem sa Pakitom, jer nije nimalo sigurno da ćemo
i sutra biti u Panami.«
On baci na sto jedan pijaster i iziđe ne čekajući na kusur.
Tek oko podne Boval uđe u svoju krčmu, baš u trenutku
kada su Pakita i Rio sedali za sto da ručaju.
— Zdravo i prijatno — reče on oslobađajući se svoga
ogrtača. — Draga prijateljice, pojedimo zajedno poslednji
obed.
— Šta, ti odlaziš? Kuda ideš?
— Među Indijance, da pomognem senjoriti od Ventimila
da primi nasledstvo koje joj je zaveštao veliki kacik Darijena.
Pao, dragi prijatelju, poveravam ti svoju ženu. Ostani ovde sa
njom. Jedi, pij i troši koliko ti srce bude htelo. Nadam se da
će nam kacikovo nasledstvo nadoknaditi sve troškove. No,
49. 49
dosta je bilo razgovora, pređimo na jelo!
Boval provede popodne u uređivanju podruma sa Riom.
Pred kraj dana on uze svoje pištolje i, pošto se toplo
pozdravio sa ženom i rukovao sa šurakom, iziđe iz svoje
kuće i ode u salu kabarea, gde je trebalo da ga čeka
mulatkinja.
Ona se tamo, stvarno, nalazila žvaćući kolače i zalivajući
ih dobrim vinom.
— Pa, Karmen? — reče Gaskonjac. — Pismo?
— Predala sam ga gospođici.
— A ona ti je dala ...?
— Drugo za vas — odgovori ona.
Gaskonjac uze pismo, razvi; ga, pročita, pogleda
mulatkinju, pa ga stavi u džep. Zatim dade devojci deset
novih pijastera, koje joj je bio obećao, i ode pevušeći refren
jedne popularne pesmice.
Kad je stigao u pristanište, noć je već bila pala. U kućici
nađe Mendosa i Buterela.
— Evo odgovora koji nam je poslala naša senjorita —
reče im Gaskonjac. — Vidite da sam održao reč?
Buterel hitro razvi pismo.
— Naši zarobljenici nam nisu slagali — reče on kada je
pročitao pismo senjorite Ines od Ventimila.
— Od danas za osam dana galion »Sveti Jovan« krenuće u
Davidov zaliv.
— Jedva ćemo imati mogućnosti da za to vreme prikupimo
gusare Ravenoa od Lisana — primeti Mendos.
50. 50
— Imaćemo, jer je sve spremno za ukrcavanje — odvrati
Buterel.
— Kada ćemo krenuti? —upita Boval.
— Još koliko sutra bićemo daleko od Paname. Vando i
Flamanac su danas po podne zakupili jednu malu karavelu.
Vlasniku su rekli da treba da nas preveze u Kaliforniju, no mi
ćemo moći posadu da pošaljemo kao hranu ajkulama kada
god budemo zaželeli.
— Koliko će ljudi biti u brodskoj posadi?
— Šest, računajući i kapetana.
— Eh! — reče Gaskonjac — sa četiri ili pet jačih udaraca
mačem lako ćemo ih savladati. Ko ide sa nama?
— Tvoj prijatelj Pfifr i sin španskog granda, koji napuštaju
svoga dosadašnjeg gospodara markiza od Montelimara i
pridružuju se nama.
— Da li su već na brodu?
— Da.
— Pođimo — reče Buterel, koji beše dovršio pakovanje
svojih stvari.
Posle toga putnici krenuše prema nasipu. Nedaleko od
njega ljuljao se na talasima brod od oko šest stotina tona, na
čijem su jednom delu jedra već bila razapeta.
Pet mornara podigoše sidro, dok je kapetan pričvršćivao
upaljeni zeleni fenjer na prednji vrh broda, što je značilo da
jedrenjak ima slobodan izlaz.
Veštim manevrisanjem karavela se ubrzo nađe na izlazu
iz pristaništa.
Buterel, Mendos i Gaskonjac, pošto su brzo pregledali
51. 51
srednji deo broda i dno, sastaše se na kljunu broda.
— Niste primetili ništa sumnjivo? — tiho upita Gaskonjac.
— Apsolutno ništa — isto tako tiho odvrati Buterel.
— Uostalom, budimo u svakom slučaju predostrožni. Sva
trojica ćemo naizmenično stražariti.
— A ti, Mendose, pošto si bio odličan mornar, pazi na
pravac koji će uzeti ova olupina.
— Gledam u busolu, dragi prijatelju — odvrati Baskijac —
i čim utvrdim prvo skretanje sa predviđenog kursa, baciću
krmanoša u more.
Karavela je u međuvremenu bila izišla iz tesnaca i našla
se na širokom moru.
Kapetan, pošto se prethodno dogovorio sa svojim
mornarima, upravi kljun broda prema zapadu, kako bi
izbegao brojne podvodne stene što su se nalazile u blizini
obale.
— Zasad je sve u najboljem redu — reče Mendos — ali
sutra ujutru naredićemo ovim ljudima da uzmu pravac
prema Tarogi.
— Ako odbiju?
— Zna se... Umećemo da ih nateramo.
More je bilo veoma uznemireno i talasi su snažno udarali
o karavelu. Tek pred veče bura se malo smirila. Uprkos
svemu, posada broda je bila stalno na svojim mestima i
valjano obavljala svoj posao.
Kada je svanula zora, iza njih se više nije videla američka
obala.
— Već smo izmakli daleko na okean — reče Mendos
52. 52
svojim prijateljima. —Kada bismo ovoga trenutka krenuli
pravim putem, mogli bismo za dva dana stići u Tarogu. No
veliko je pitanje da li će bradonja kapetan pristati da nas
odvede u posetu našim prijateljima gusarima.
I zaista, na znak pištaljke svoga kapetana mornari počeše
da manevrišu, s namerom da okrenu brod.
— Hej, šta to radite? — izdera se Buterel na kapetana.
— Menjam pravac naše plovidbe — odgovori bradati
kapetan. — Suviše smo otišli na pučinu, a ja nemam ni
najmanju želju da se sretnem sa nekim gusarskim brodom.
Buterel zauze preteći stav prema njemu.
— Ja vam naređujem da ponovo uzmete prvobitni pravac
— izdera se on na kapetana — i da više ne mislite na gusare.
— I kuda da plovimo?
— Želimo da doznamo da li još ima hrabrih ljudi u Tarogi.
— Taroga?!... Pa ja sam vas uzeo na svoj brod pod
ugovorom da vas odvezem u Kaliforniju.
— Šta ćete, mi smo naknadno promenili mišljenje.
— E, gospodaru — uzviknu kapetan — vi suviše
komandujete u mojoj kući! Ako želite da vas gusari ubiju,
ukrcajte se u čamac i idite do đavola. Što se mene tiče, ja više
volim da plovim bliže obali.
— Kako smo mi zakupili vaš brod a ne čamac — uzvrati
mu Buterel — ja vam i po drugi put naređujem da vratite
kljun broda put zapada, jer mi želimo da idemo tim pravcem.
Kapetan se spremao da odgovori besno Buterelu, kad se
umeša odjednom Flamanac, koji je prisustvovao celoj svađi.
— Pokorite se ovim ljudima — reče on kapetanu — takvo
53. 53
je naređenje markiza od Montelimara. Ja odgovaram za sve.
— Ah, ako je tako — pomirljivo odvrati kapetan — ići ću
kuda god zaželite. Samo. videćemo da li će markiz biti tamo
da nas zaštiti kada nas gusari budu napali.
I tako kapetan, pošto je izmenjao po nekoliko reći sa
svojim ljudima, nije više pravio nikakve zamerke.
Uostalom, nikakva opasnost nije ni pretila karaveli. Svuda
oko njih, dokle god su mogli da dopru njihovi dogledi,
površina okeana bila je pusta.
54. 54
Glava šesta
ZAVERA
Pred veče vetar se pojača i ubrza plovidbu broda.
Buterel i Gaskonjac se povukoše u kabinu pripremljenu za
njih, dok Mendos ostade da stražari, s dva pištolja za
pojasom. Pušeći svoju lulu, on se smesti na zadnji deo broda,
kako bi mogao da nadgleda busolu.
Tako prođoše dva puna sata.
Odjedared Mendos, gledajući prema kljunu broda, primeti
Flamanca, koji, navodno želeći da nasamo razgovara sa
kapetanom, iščeze kroz otvor na prednjem delu broda.
»Prijatelju Menđose«, reče on u sebi, »otvori dobro oči po
ćeš uhvatiti koku na legalu.«
On ustade pa se spusti kroz otvor na zadnjem delu lađe,
zatim otvori polako vrata koja su vodila prema dnu broda
pretrpanom buradima.
Tek što se našao tu, iznenadi ga svetlost iz jednog fenjera
koji se kretao duž brodskog dna.
On hitro odskoči i sakri se iza gomile buradi. Prepoznade
dvojicu; to su bili kapetan i Flamanac. On se nečujno povuče
u jedan mračni ugao, odakle, je, zgrčen i dobro sakriven,
mogao neprimetno da vidi sve što se događa.
Kapetan i Flamanac stigoše na sredinu prostorije, zatim
podigoše jedno bure i staviše ga na drugu burad.
— To je tu — reče kapetan, čije su reči sasvim razgovetno
dopirale do Mendosa.
55. 55
— Koliko ima baruta? — upita Flamanac.
— Pedeset livri — odgovori kapetan.
— Da li će to biti dovoljno?
— Nijedna daska neće ostati čitava. Sve će otići u
paramparčad.
— Kao i ovi lupeži?
— Nadam se — odvrati kapetan.
— Namestite fitilj — reče Flamanac, obradovan.
— Već je tamo.
— Koliko će trajati?
— Oko deset minuta.
— Znači imaćemo dovoljno vremena da stignemo do
čamca i ukrcamo se u njega.
— Svakako — reče kapetan. — Biće dovoljno samo da se
preseče konopac kojim je privezan za karavelu. Naredio sam
da se u čamac stave vesla i sve neophodne namirnice, sa
vodom.
— Onda — reče Flamanac — zapalite fitilj.
Mendos nije imao razloga da i dalje sluša razgovor dvojice
zaverenika, već se pažljivo izvuče i ode u kabinu, gde su
spavali Buterel i Gaskonjac.
On ih odmah probudi.
— Brzo pođite sa mnom i ne tražite nikakvo objašnjenje
— reče im. — Pohitajte što brže možete, ako vam je stalo do
svoje kože.
Na prednjem delu, kao i na celom brodu, uostalom,
postojali su otvori za postavljanje topova. Mendos odvede
56. 56
tamo svoja dva prijatelja pa im reče:
— Spustite se u more što brže možete. Ne oklevajte. To je
potrebno. Verujte mi.
Buterel i Gaskonjac, pod jakim utiskom onoga što im je
Mendos uzbuđenim glasom govorio, prekoračiše ivicu broda
i nađoše se u vodi, gde im se uskoro pridruži Mendos.
Ubrzo se čamac, koji je jednim konopcem osrednje dužine
bio privezan za karavelu, nađe nadohvat njihovih ruku. Sva
trojica se popeše u njega.
— Seci konopac — reče Mendos Gaskonjcu, koji to odmah
i učini.
— A sad, na vesla — komandova Mendos. — Nemojte
štedeti snagu, ako vam je život mio.
Nisu odveslali više od pedesetak metara, kad se sa palube
malog jedrenjaka začu jedan glas, koji je vikao:
— Prokletstvo! Oh, čamca više nema! Izgubljeni smo!
Na palubi nastade strašna vika, čuše se besomučne
psovke i kletve.
No, ne zadugo!
Nakon nekoliko minuta blesnu velika svetlost kroz tamu i
odjeknu strahovita eksplozija.
Karavela odlete u vazduh sa svojom nesrećnom posadom,
a sa njom Pfifr i tobožnji sin španskog granda.
Nekoliko trenutaka je iznad mesta eksplozije lebdeo
oblak ružičastog dima, ali ga noćni vetar ubrzo rastera.
— Pitam se šta se to desilo — reče Gaskonjac kad su se
trojica u čamcu malo povratila od uzbuđenja.
— Eh, šta! — reče Mendos. — Karavela je odletela u
57. 57
vazduh. Nedostajalo je samo nekoliko minuta pa da i mi
odemo sa njom do đavola.
— Je li se zapalila?
— Nije. Zapalilo ju je pedeset livri baruta, koji je bio
pripremljen da nas odnese u vazduh. Čudnom srećom, ja
sam to na vreme saznao. Čamac koji je imao da posluži
našim neprijateljima odlično je pomogao nama. Kapetan
broda i Pfifr, verovatno u sporazumu sa posadom, bili su
resili da nas na ovaj način ubiju.
Buterel i Gaskonjac su za zaprepašćenjem slušali
Mendosovo objašnjenje.
— Prijatelji — reče najzad Buterel — vratimo se tamo,
možda ćemo naći nekoga u moru da ga uzmemo u čamac.
Uzevši vesla, uputiše se prema mestu gde je potonula
karavela, ali ne primetiše nijedno živo biće na površini
okeana.
— Svi su nestali! — reče Gaskonjac. — No, bilo kako bilo,
nama sada preostaje da se nekako dokopamo Taroge, ako
nam to ikako pođe za rukom.
— A zašto ne bi? — upita Mendos. — Čamac je solidan, sve
namirnice i voda su tu, a nemamo se zašto bojati naših
prijatelja gusara. Zato pohitajmo na pučinu!
Gaskonjac se smesti na klupu u sredini čamca, a Mendos
na prednju.
Buterel sede za krmu i naredi:
— Hajdemo!
Veslači snažno zagrabiše i pod njihovim potiskom čamac
polete prema zapadu. Prva tri-četiri sata kretao se veoma
brzo.
58. 58
Odjedared ih zaustavi neki žestok udarac. Čamac se naže
s desne strane na levu i gotovo ivicom zahvati vodu.
— Jesmo li se nasukali? — upita Buterel skočivši na noge.
— Nasukali na šta? — reče Mendos. — Ovde nema
nikakvih podvodnih stena.
Jedan novi udarac natera Gaskonjca da izgubi ravnotežu.
— Sto mu gromova! — povika on besno, uhvativši se za
klupu. — Jesu li to đavoli iz dubina Pacifika naumili da se sa
nama poigraju?
Mendos se naže nad vodu i posmatraše izvesno vreme
njeno kretanje; kada je ugledao neko svetlucanje u njoj, reče:
— Oh, čini mi se da smo zapali u veliko jato riba koje
zovemo čekićarima.
— Onda je stvar ozbiljna — primeti Buterel.
— Ozbiljnija no što i možete zamisliti. Ove čudovišne ribe
tako snažno udaraju repovima da im naša šalupa neće moći
da odoli.
Treći udarac je bio najstrašniji, on gotovo izvmu čamac.
— Povadimo, prijatelji, mačeve — reče Mendos — i
započnimo borbu, ukoliko ne želite da postanemo zalogaj
ovim strahovitim gladnicama.
Čekićari, izgleda, nisu bili ni najmanje raspoloženi da
primaju udarce, pa su se stalno držali pod vodom. Njihovo se
prisustvo samo primećivalo po sjajnim brazdama koje su
ostajale tamo gde su se kretali oko čamca, oko koga su
neprestano kružili.
— Kakva neobična borba! — povika ogorčeni Boval, koji je
nebrojeno puta udario u vodu, ali jedino što je time postigao:
59. 59
isprskao je dobro svoje prijatelje.
Jednog trenutka on reče:
— Aha! Evo najvećeg! Približuje se!
Digavši obema rukama mač, on udari tako snažno kao da
je želeo da probije stenu.
Ovoga puta oštrica mača ne udari u prazno. Strahovito
pogođena, ogromna životinja ustremi se na čamac, upinjući
se da ga prevrne.
— Grom i pakao! — povika Boval, pa novim, još snažnijim
udarcem pogodi čekićaru u njušku. Životinja gotovo ćelom
svojom dužinom iskoči iz vode, ponovo zaroni i iščeze u
dubinama okeana. Ali, zato, nekoliko novih čudovišta dođoše
i besno navališe na čamac.
Mendos i Buterel stadoše svom snagom da udaraju
mačevima po njima, žestoko ih ranjavajući. Čekićari, bez
sumnje malo zamoreni i zaplašeni ovako jakim otporom,
odlučiše da se za izvesno vreme udalje od čamca.
Tad Buterel i Baskijac napregnuše sve snage da bi se
veslanjem što pre udaljili od jata opakih napadača.
U prvih mah im se učinilo da će u tome uspeti; uskoro,
međutim, videše životinje opet oko čamca.
Mendos ih nabroja bar desetak krupnijih, koje su se u
neredu komešale.
S vremena na vreme čekićari su se zaustavljali, upola
izbacujući tela iz vode i pokazujući svoja ogromna usta
naoružana jakim oštrim zubima.
Jedan čekićar pokuša da svojim kao čelik snažnim zubima
dograbi ivicu čamca; u tome nije imao sreće, jer mu gusar
udarcem mača odseče jezik, te on odskoči i potonu sav
60. 60
obliven svojom krvlju.
Ni drugi, koji je svojom velikom glavom žestoko udarao o
čamac nije bolje prošao. Imao je nesreću da se nameri na
Gaskonjca; dva udarca mačem i čudovište, lišeno svoje
dvostruke gubice, potonu u morske dubine.
To nije uplašilo preostale životinje. Naprotiv. Sve
preostale, sa još većom snagom kidisaše na čamac da ga
prevrnu.
Čak i ove ljude, koji su dotle prkosili smrti u bezbrojnim
bitkama, poče da hvata neopisivi strah, jer ih je užasavala
pomisao da će, neizbežno, morati da završe život u ovim
strašnim čeljustima.
Borili su se, tako, još jedno četvrt časa, bez ikakve nade.
Iznenada, potpuno neočekivano, odjeknu pucanj.
Mogli su da vide kako se jedan čekićar nekoliko trenutaka
bacaka, nesumnjivo pogođen, a zatim pliva po površini, sa
trbuhom u vazduhu i sav okružen krvlju.
Ne dugo posle toga grunuše još dva pucnja; dva nova
čekićara prođoše isto kao i onaj prethodni.
Buterel brzo razgleda svuda oko sebe.
Jedan veliki brzi čamac, koji kao da je izronio iz mora,
nalazio se na izvesnom rastojanju od njih; njegova posada
sastojala se od desetak ljudi, koji su nosili velike šešire sa
palmovim lišćem.
Buterel povika:
— Gusari!
— Sto mu gromova! — reče Gaskonjac. — Stigli su na
vreme!
61. 61
Pet minuta docnije trojica pustolova, spaseni užasne
smrti, napustiše svoj čamac, koji se više gotovo i nije
održavao na površini, popeše se u brzi čamac gusara i
padoše u zagrljaj svoga prijatelja Ravenoa od Lisana.
62. 62
Glava sedma
ZAROBLJAVANJE GALIONA
Doček što je Raveno od Lisana priredio svojim
prijateljima Buterelu, Mendosu i Gaskonjcu bio je odista
veoma srdačan i bratski.
Pošto ih je popeo u svoj čamac i svojski izgrlio, on reče:
— Srce mi je uvek govorilo da ću vas, ipak, jednog dana
opet naći, pa ma u kom kraju sveta. Žalim što hrabri grof od
Ventimila nije sa vama; jako bih se radovao da ga opet vidim.
— Dragimoj —uzvrati Buterel — odista, grof od Ventimila
nije se nama, ali zbog njegove kćerke mi dolazimo ovamo.
— Šta? Govoriš o nećaci velikog kacika Darijena?
— Avaj!Ona nije sa nama; jer da je sa nama, mi ti,
verovatno, nebismo ni dolazili u posetu.
— Izjasni se bolje, Buterele.
— Kada si nas susreo, mi smo upravo polazili ovamo da
zatražimo pomoć pacifičkih gusara, kako bismo mogli da
oslobodimo senjoritu Ines od Ventimila, koju markiz od
Montelimara drži zarobljenu u svome dvorcu u Panami.
— Iz svega što si mi rekao, razumem da treba osloboditi
senjoritu Ines? Samo, kako?
— Za pet ili šest dana — odgovori Buterel — jedan galion
će poći iz Paname da preveze senjoritu u Davidov zaliv.
— Pa onda?
— Treba napasti brod i oteti devojku.
63. 63
— Je li to sve?
— Nije. Reci, ako bismo ponudili tvojim ljudima nekoliko
hiljada pijastera od blaga iz nasledstva velikog kacika, da li
bi pristali da nam pomognu u našem poduhvatu?
— Siguran sam da bi požurili da prihvate.
— Znači, možemo računati i na njih i na tebe?
— Da, jer će priča o basnoslovnom bogatstvu velikog
kacika potpuno zaneti moje ljude.
Zatim, okrenuvši se svojim ljudima, on reče:
— Dignite jedro, drugovi, požurimo da se vratimo na naše
ostrvo.
Čamac, u odličnom stanju, naoružan topom na prednjem
delu, brzo je plovio vodama okeana, koji je, ovog dana, zaista
bio tih.
Dva sata kasnije ukaza se na vidiku Taroga, usko ostrvo,
izduženo i gotovo neplodno, koje se nalazilo na putu kojim
su lađe iz Meksika i Kalifornije išle u Panamu.
Povratak brzog gusarskog čamca sa Buterelom, Medosom
i Bovalom, čija su imena bila veoma poznata među
francuskim gusarima, veoma su radosno pozdravili
Ravenovi drugovi na ostrvu.
Kada im je Raveno izneo plan o poduhvatu, predlažući im
da i oni učestvuju u njemu, njegovi gusari oduševljeno
pristadoše.
Odlučiše, dakle, da napuste ostrvo i odu na kontinent.
Tokom dana vršili su pripreme za veliku ekspediciju, koja
je, preko planina zemljouza, mogla potrajati i više meseci.
Sutradan, pri prvim zracima zore, napustiše Tarogu u
64. 64
petnaest gusarskih barki, od kojih je svaka bila naoružana po
jednim topom. Oni se uputiše na kontinent da bi preprečili
put galionu koji je imao da prenese senjoritu Ines.
Nijedno jedro se nije videlo nigde na horizontu. Jedino bi
se tu i tamo pojavilo neko jato morskih ptica.
Noć ih je zatekla na širokom moru.
Sigurni da ih neće uznemiravati Španci, koji nisu plovili
ovim vodama, gusari se smestiše po klupama i ubrzo
zaspaše, blago ljuškani talasanjem jako mirnog okeana.
Sutradan, pri zalasku sunca, oni uploviše u Davidov zaliv.
Nisu imali razloga da upotrebe svoje oružje, jer im niko nije
pružio nikakav otpor. Zauzeli su malo ribarsko selo bez
borbe, ali ipak su onemogućili sve njegove stanovnike da ga
napuštaju, kako bi ih sprečili da odu i obaveste španske
vojnike.
Puna tri dana vrebali su dolazak galiona.
Već je Buterel počeo da se boji da je prevaren kad se
četvrte večeri pojavi u daljini jedno jedro.
Bilo je oko osam sati uveče kada su se ukrcali u svoje
barke; bili su puni oduševljenja, jer su verovali da je lađa
koja ovamo dolazi baš ona koju očekuju.
Mrak koji se spustio bio je pogodan za napad.
Okean je izgledao kao mastilo.
Raveno od Lisana i Buterel, stojeći u prednjem delu barke,
osmatrali su dogledom ne bi li saznali koje je vrste
primećeni brod.
— Galion ili fregata, u svakom slučaju, ono je veliki brod
— reče Raveno.
65. 65
— Hoćemo li ga zauzeti? — upita Buterel.
— Ne sumnjam u svoje ljude — uzvrati Raveno. — Izdao
sam im naređenje koje će osigurati uspeh poduhvata. Rekao
sam im: kada budu pod galionom, moraju sekirama uništiti
sve njegove čamce. Tako će se svi oni na brodu naći samo
pred izborom između dve mogućnosti: ili da potraže spas na
samom brodu, ili da se udave ...
— Aha, evo broda — reče Buterel.
— Ide na nas — primeti Raveno.
Mora da su njegovi ljudi primetili isto što i on, jer
formiraše od barki dugačak lanac, potpuno spremni da na
prvi znak zatvore obruč oko broda.
Uskoro se pojavi jedna velika senka, koja se sporo kretala.
Bio je to španski galion i plovio je prema Davidovom zalivu.
Sa broda se nije čuo nikakav zvuk, sem šuma vode koju je
sekao njegov visoki kljun.
Gusarske barke, koje su bešumno manevrisale, opkoliše
brod i gusari iz njih brzo baciše kuke na njega, ne privukavši
pažnju stražara.
Ču se kratka komanda:
— Razbijajte čamce! — povika Raveno.
Posle tih reči odjeknu zlokobna lupnjava. To su gusari
sekirama razvaljivali čamce obešene o bokove broda.
Sad su sa broda dopirali uzvici:
-— Na oružje! Na oružje!
No oni su prilično zakasnili u preduzimanju mera za
odbranu od gusarskog napada.
Gusari iz svojih barki počeše da pužu uz brod. Na ramenu
66. 66
su imali pušku, a u zubima kratak mač. Oni brzo preplaviše
palubu.
Odjeknuše prvi pucnji pušaka.
Ljudi sa broda hrabro prihvatiše bezizglednu borbu.
Potisnuti, oni potrčaše prema krmi, gde su se nalazila dva
topa, koje uperiše na most svoga broda, sa željom da ga
unište.
Raveno smesta shvati opasnost koja im od toga preti, pa
pohita na ovu tačku sa tridesetak svojih drugova.
Oba brodska mosta bila su zauzeta posle teške borbe.
Ljudi sa broda tada shvatiše da ne mogu više da pružaju
otpor, pa položiše oružje.
Komandant galiona, oficir, stariji čovek, kome je sablja
bila prelomljena u borbi, priđe Ravenou od Lisana i reče:
— Mi smo izgubili bitku. Naredite, ako hoćete, da nas
pobačaju u more.
— Komandante — dostojanstveno mu odvrati gusarski
vođa — ne može se uvek biti pobednik. Divio sam se vašoj
hrabrosti. Ostavljam vam vaše oružje i vaš brod.
— Zašto ste nas, onda, uopšte napadali? — upita stari
oficir, zaprepašćen.
— Na vašem brodu se nalazi jedna gospođica, je li tako?
— Ko vam je to rekao?
— Znamo da vam je nju poverio markiz od Montelimara.
— Ukratko, šta vi hoćete?
— Da nam smesta predate gospođicu koju vam je poverio
markiz od Montelimara.
67. 67
Kako je Raveno od Lisana ovo rekao zapovedničkim
tonom, koji nije dopuštao protivljenje, komandant broda
shvati da nema smisla da pravi ikakve smetnje.Na njegov
znak jedan oficir siđe u unutrašnjost broda i ubrzo se vrati,
vodeći pod ruku mladu i lepu devojku, visoku, vitku, crnih
očiju, jako tamne kose, čija je koža bila bronzane boje, slična
onoj koju daje odsjaj zlata.
Ona pođe napred i priđe pravo Buterelu.
— Ja sam vas očekivala — reče mu.
— Ali možda ne ovako rano — odvrati on, galantno
poljubivši senjoritinu ruku.
— Ah — reče ona — vi gusari dejstvujete brzinom munje i
groma ... A gde je Mendos?
— Ovde sam, senjorita — reče Baskijac.
— A evo i mene, takođe — umeša se Boval. — Zar vi,
senjorita, stvarno više ne poznajete svoje prijatelje?
— O, pa to je slavni Gaskonjac! — reče kćerka Crvenog
Gusara sa osmejkom koji pokaza dvostruki niz njenih finih
belih zuba, sjajnih kao biser.
— Koji su uvek spremni da umru za one koji nose ime od
Ventimila, senjorita — nastavi Boval svoju prethodnu
rečenicu.
— Na jedra, prijatelji! — povika sledećeg trenutka Raveno
od Lisana. — Četvorica na krmu, a stotina boraca u skladište
da čuvaju zarobljenike. Bez ustručavanja bacite u more
svakog ko bi pokušao da se pobuni.
Nekoliko trenutaka kasnije galion je nastavio da plovi
prema Davidovom zalivu.
68. 68
Glava osma
NA KONTINENTU
Najzad su prispeli na kontinent, no nisu se dugo odmarali;
odmah krenuše na dug put koji ih je čekao.
Išli su preko planina i kroz ogromne guste šume. Kako su
saznali da se odred od pet ili šest hiljada Španaca sprema da
ih napadne, putovali su tiho i oprezno, trudeći se da ničim ne
otkriju svoj prolazak. Tako su, bez incidenata, stigli najzad u
podnožje velike planine.
Nisu imali nivodiča ni mapu. Jedino su znali da se iza ovih
visija, u dubokoj dolini, nalazi varoš Nova Segovija.
Sigurni da ćeuspeti u svome poduhvatu, mada su patili od
gladi i umora, odlučiše da se uporno drže Kordiljera.
Posle tri dana strahovito mučnog hoda njihova kolona
stiže na vrh planine. Odozgo ugledaše u dolini ispod sebe
mnoštvo konja, već osedlanih i sa uzengijama.
Zabrinuti, poslaše nekoliko izvidnika da ispitaju teren
kroz koji je trebalo da nastave put.
Kada su se vratili, izviđači im rekoše da je tesnac kroz koji
bi trebalo da odred prođe zaprečen sa tri šanca, da je veliki
deo zemljišta unaokolo prekriven šumom, kao i da ima
svuda baruština čije je dno pokriveno živim peskom.
Gusari se okupiše na savetovanje. Posle dužeg
raspravljanja zaključiše da je najbolje da iznenade Špance
lukavstvom.
Već su bili počeli da se pripremaju za izvršenje svoje
69. 69
zamisli, kada ih jedan crnac, begunac od Španaca, obavesti
da ih prati španski odred od tri stotine vojnika, sa namerom
da ih napadne s leđa.
Dugo su razmišljali šta da rade.
Koliko su mogli, utvrdiše svoj logor stablima posečenim u
obližnjoj šumi i ostaviše tu dvadeset i četvoricu svojih ljudi
da ga brane.
Pošto su ovako preduzeli neophodne mere
predostrožnosti, glavnina njihovog odreda, sa više od dve
stotine boraca, ode iz logora usred noći, da bi pokušala da
napravi prolaz sebi u dolinu i iznenada napadne na Novu
Segoviju.
Pri izlasku sunca ovaj se odred našao na jednoj tačci gde
su rovovi bili tako vešto iskopani da su onemogućavali
frontalan napad.
Blagodareći samo gustoj jutarnjoj magli, uspeli su da se
tako blizu primaknu rovovima da su mogli da čuju Špance u
njima kako govore svoje jutarnje molitve.
Tamo je bilo oko pet stotina španskih vojnika, pod
vodstvom jednog postarijeg oficira. Oni su dugo mogli da se
bore sa gusarima za pobedu, čak možda da je i postignu.
Međutim, kada vojnici videše kako se odjedared pojavljuju iz
magle, silazeći niz planinu, zloglasni gusari, čiji broj nisu
znali, oni se razbežaše na sve strane, ne pruživši nikakav
otpor.
Ipak, onaj deo vojnika što se nalazio u samim rovovima
nije imao vremena da pobegne, već bi primoran da prihvati
borbu. I oni su je vodili s mnogo hrabrosti. Na padini planine
odigra se nemilosrdna bitka, koja se ubrzo pretvori u
strahovit pokolj Španaca, od kojih je samo mali broj uspeo
70. 70
da se spase bekstvom u dubine guste šume.
Čudno, gotovo neverovatno, u celoj bici gusari su imali
samo jednog mrtvog i četvoricu ranjenih.
Odred od tri stotine Španaca, koji je imao zadatak da goni
i uništi zaštitnicu gusara, odluči da izvrši prepad na gusarski
logor.
Smislili su veoma lukav plan. Poslaše u gusarski logor
jednog od svojih vojnika koji je ranije bio drug gusara da im
kaže da se akcija gusarske glavnine u dolini završila krajnje
nepovoljno, te da posadi logora ne preostaje ništa drugo do
da se preda.
No gusari ne dopustiše da ih ova priča obmane.
Kada su čuli da Španci zahtevaju predaju od njih, oni
odlučno odgovoriše:
— Čak i ako prihvatimo da je tačno da ste uspeli da unište
našu glavninu, mi koji smo ostali ovde, dovoljno smo hrabri
da se suprotstavimo svima vama.
Istoga trenutka, uostalom, oni čuše i prepoznaše u daljini
radosne i pobedničke poklike svojih drugova.
Dok je španski glasnik obaveštavao svoga komandanta o
odgovoru koji je dobio u gusarskom logoru, gusari
obrazovaše kolonu koja ubrzo stiže u dolinu pucajući iz svih
svojih oružja, ne bi li načinila što jači utisak na onih tri
stotine Španaca koji su imali zadatak da ih unište.
U podne se dva gusarska odreda ponovo sjediniše kod
utvrđenih rovova, koji su imali da služe za odbranu od njih, a
koji su sada, evo, odlično poslužili baš tim istim gusarima.
Oduševljenje koje je nastupilo kod gusara zbog velike i
neočekivane pobede nije dugo trajalo. Jer, iako su
71. 71
zagospodarili rovovima i prodrli kroz klanac, koji je služio
kao neka vrata za ulaz u dolinu, nisu se mogli pohvaliti da su
prokrčili sebi put dalje.
Njihova vatrenost bila je ubrzo ohlađena pismima
nađenim kod starog oficira; iz njih se videlo da se u Novoj
Segoviji nalazi velika jedinica španske vojske, sa oko šest
hiljada vojnika, pod zapovedništvom markiza od
Montelimara.
Raveno i Buterel, koji su rukovodili gusarskim
operacijama, morali su da priznaju ozbiljnost situacije.
— Dragi prijatelju — reče Raveno od Lisana. — Evo,
ostvarili smo veličanstvenu pobedu gotovo bez ikakvih
gubitaka. Zadobili smo bezbrojne mrtve protivnike, njihov
prtljag i uniforme. No šta sad da radimo? Kada se markiz od
Montelimara ne bi nalazio u Novoj Segoviji, naredio bih da
smesta jurišamo na grad, iskoristivši strah, koji je,
verovatno, izazvao kod vojske naš iznenadni uspeh.
Toga trenutka, iza dvojice gusarskih vođa, začu se jedan
glas koji je govorio:
— Da li vas baš mnogo brine taj markiz od Montelimara?
Raveno i Buterel se hitro okretoše i ugledaše pred sobom
Gaskonjca i Baskijca kako razgledaju divno ukrašene oklope
skinute sa mrtvih španskih vojnika.
— Šta ste hteli da kažete? — upita ih Raveno.
— To pitajte moga druga — reče Gaskonjac. — Mendos
ima reč.
Baskijac pogleda dvojicu svojih starešina pa odgovori
najmirnijim tonom:
— Jednostavno bismo hteli da odemo da uzmemo markiza
72. 72
od Montelimara i donesemo vam ga ovamo.
— Vi ste ludi — odvrati Raveno.
— Ne tražimo vam ni čoveka ni pušku više — reče
Mendos. — Biće nam dovoljna samo dva španska odela
skinuta sa mrtvih vojnika, mislim dva oklopa sa dva
odgovarajuća šlema. Zar nije tako, Bovale?
— Potpuno tako — uzvrati ovaj.
Raveno upita pogledom Buterela.
— Pusti ih — reče Buterel — ja znam za šta su sve oni
sposobni.
— Ali ako ih Španci uhvate i obese? — nastavi uporno
Raveno. — Nikako ne bih želeo da izgubim dvojicu boraca
njihove vrednosti.
Dok su se Raveno i Buterel dogovarali, Gaskonjac i
Baskijac su svlačili dvojicu mrtvih španskih oficira, čije
uniforme odmah obukoše, birajući one koje su odgovarale
njihovoj visini i krupnoći.
— Gospodaru Raveno — reče Boval — nadam se da ću
uskoro moći da vas upoznam sa markizom od Montelimara,
koji zaslužuje da se sa njim bolje upoznamo, jer je to odista
divan čovek. Ako odlučite da zauzmete grad, obiđite sve
krčme pa ćete nas u jednoj od njih zasigurno naći.
— Ne pravite ludosti — primeti Buterel.
— Nismo ni imali nameru da to činimo.
To je bilo sve što su još imali jedni drugima da kažu. Pa se
Gaskonjac i Baskijac uputiše da i izvrše ono što su bili
naumili.
73.
74. 74
Glava deveta
U NOVOJ SEGOVIJI
Boval i Mendos zaobiđoše gomilu leševa i zađoše u šumu
koja se prostirala padinom strme planine. Posle dužeg hoda
primakoše se svome cilju.
Nije dugo prošlo i ugledaše gomile španskih vojnika koje
su se, pošto su izbegle gusarski pokolj, u neredu povlačile i
hitale u grad, pod sigurnu zaštitu glavnine svoje vojske. U
gradu su zvona sa dve crkve zvonila na sav glas, pozivajući
stanovništvo na oružje i opreznost.
Boval i Mendos pohitaše svojim putem, jer su želeli da u
grad uđu sa gomilama begunaca španske vojske; žurili su da
stignu do gradskih kapija pre nego što mostovi pred njima
budu podignuti.
— Jesi li dobro pripremio ulogu koju treba da odigramo?
— upita Mendos.
— Da — reče Boval. — Svakako upamti to da nas šalje
guverner Tuzinjale. Ako potez uspe, markiz će upasti u
klopku. A što se tebe lično tiče, potrudi se da se što više
uzdržavaš, povuci se u sebe, a prepusti meni da ja delam.
Markiz bi mogao da te prepozna, čak i pod tim španskim
odelom, mada ima osnove da sumnjam da te se posle šest
godina uopšte i seća.
Boval i Mendos ubrzaše hod što su više mogli, tako da
pred kapiju stigoše jako zadihani. Tu su begunce sačekivali
oficiri iz mesnog garnizona, među kojima se nalazio i jedan
stari major.
75. 75
Španski oficiri se veoma začudiše kad ugledaše Bovala i
Mendosa, koje još nikada dotle nisu videli u svojim
redovima.
— Odakle dolazite, gospodo? — upita ih major. — Vi
niste pod kamandom markiza od Montelimara?
— Ne, gospodaru — odgovori Gaskonjac. — Naš
zapovednik je guverner Tuzinjale.
— Aha, to vas, znači, on šalje?
— Da — reče Gaskonjac. — Donosimo veoma hitnu i
važnu poruku za markiza od Montelimara.
Stari major, obraćajući se sada jednom svome poručniku,
reče:
— Ramirezu, brzo odvedite ove hrabre oficire njegovoj
ekselenciji.
Dvojica pustolova, pošavši za poručnikom, potrudiše se
da dobiju što ozbiljniji izgled.
Posle kraćeg hoda stigoše na jedno otvoreno mesto, sa
svih strana branjeno dubokim opkopom u kome su se
nalazili topovi. Tu je bio markiz od Montelimara, sa više
svojih oficira. Mada postariji još uvek je imao izgled pravog
ratnika.
Kada je video Bovala i Mendosa, koji su se zaustavili na
nekoliko koraka od njega, on se grubo izdera:
— Ko ste vi?
— Glasnici guvernera Tuzinjale — odgovorio jeBoval,
pošto se prethodno duboko poklonio.
— Tako, vi dolazite iz Tuzinjale?
— Da, ekselencijo.
76. 76
— Sami?
— Našu pratnju su pobili gusari Pacifika u toku bitke koju
su vodile vaše hrabre jedinice.
— Da li biste znali da mi kažete ko je komandovao
banditima?
— Čuli smo da su gusari u toku borbe često uzvikivali ime
Ravenoa od Lisana — odvrati Gaskonjac.
— Trebalo je da nam guverner pošalje svoju konjicu u
pomoć — reče markiz od Montelimara. — Očekujemo je već
dve sedmice, uzalud. Zašto to nije učinio?
Gaskonjac bolno uzdahnu i odmahnu rukom:
— Naprotiv — reče — on nas šalje da zatražimo pomoć od
vas, i to što je moguće pre.
— Je li on u opasnosti? — iznenadi se markiz.
— Pobunila su se sva indijanska plemena u okolini,
uništavaju sve plantaže i farme na koje naiđu, a njihove
vlasnike odmah kolju ako ih uhvate.
Markiz mrzovoljno sleže ramenima.
— On pravi preveliku buku za tako sitnu stvar — reče. —
Rado bih se sa njim menjao: Neka on meni pošalje te
Indijance, a ja ću njemu dati u zamenu ove đavole sa kojima
sam se uhvatio ukoštac, a koje, izgleda, nikakva ljudska
snaga ne može da zadrži.
Izvesno vreme je ćutao razmišljajući.
— Sada ne mogu da donesem nikakvu odluku — najzad
reče. — Večeras vas čekam u mojoj kući. Idite, junaci.
Gaskonjac i Baskijac, presrećni što nisu pobudili nikakvu
sumnju, pokloniše se duboko i, okrenuvši se nalevo krug,
77. 77
siđoše u grad.
Posle kraće šetnje gradskim ulicama osetiše glad i umor.
— Pobratime — reče Mendos — hajde da se negde malo
potkrepimo i ispraznimo koju bocu.
Gaskonjac odjedared zastade, očiju upravljenih u jedan
stari natpis na drvenoj tabli.
— Pogledaj ... gledaj... Da li ja to sanjam?
Mendos ga zaprepašćeno pogleda.
— Šta ti je — reče mu.
— Čitaj, Mendose, čitaj ono — odvrati mu pokazujući
prstom na tablu.
Baskijac pročita krupna slova:
KRČMA KOD BIKA.
— Sto mu gromova! — povika Gaskonjac. — Pa ta je hulja
ukrala ime moje krčme! Odseći ću mu uši.
Mendos ga je, smejući se, umirivao:
— Znaš valjda, dragi moj prijatelju, da su Španci
zaljubljeni u bikove. Dakle, nema ničeg čudnog u tome što
ova krčma ima isti naziv kao tvoja.
— To je tačno — priznade vatreni Gaskonjac. — Ponekad,
vidiš, umem da ispadnem budala. No, ne misliš li da je bolje
da uđemo unutra da pomilujemo grlić neke boce nego da
zlostavljamo krčmara? — dodade odobrovoljeno.
Zatim, snažnim udarcem noge on bučno otvori vrata i
78. 78
upade u omanju prostoriju zadimljenih zidova. Čuvši tresak,
krčmar skoči sa klupe na kojoj je dotle sedeo.
Bio je to čovek četrdesetih godina, jako mišićav, sa nosom
povijenim kao kljun papagaja i gustim brkovima.
— Hiljadu mu gromova! — povika on besno. — Moja
krčma nije štenara u koju može svako da ulazi kako se njemu
prohte.
Gaskonjac ga je trenutak gledao, zatim svojom ogromnom
pesnicom tako snažno udari po svome šlemu da je zazvonio.
— Grom i pakao! — povika. — Pa to je Gusak!
— Boval! — uzviknu krčmar. — Još jedared mu hiljadu
gromova! Šta radiš ti ovde kad sam te video pre tri godine
kao krčmara u Panami?
— Ej, Mendose — reče Boval — stegni ruku mome
sunarodniku Gusaku; i znaj da je to ruka jednog od
najstrašnijih gusara koji je ikada plovio pod nebom Amerike!
— Francuski gusari? — Teče krčmar upitnim, pogledom.
— Tišina, za trenutak — reče Gaskonjac. — Mnogo bolje
ćeš uraditi da nam doneseš neko dobro piće ako ga još
uopšte ima u tvome podrumu.
— Za stare prijatelje uvek mora da ga ima — odvrati
krčmar i ode u susednu prostoriju.
— Gde si ga upoznao? — upita Mendos Bovala kada su
ostali sami.
— U Panami, gde je tada prodavao nešto, mislim banane.
Znaš, Amerika nije nimalo pogodno tle za Gaskonjce, pa
stoga ...
— Stani, dosta si govorio o svome zavičaju i svojim
79. 79
zemljacima, — odvrati Mendos. — Nismo zato došli ovamo,
nego da se dočepamo markiza.
U tome trenutku Gusak se vrati sa kotaricom punom boca
božanstvenog izgleda.
— Poslednje — reče — on. — Hrabro ih ispraznite, jer
sam ih čuvao za prijatelje, a oni su, evo, došli.
Posle toga Gusak otčepi nekoliko boca i napuni čaše
govoreći:
— Za našu Gaskonju!
Boval iskapi tri ili četiri velike čaše, napunjene do vrha, pa
izbrisa brkove, cokćući jezikom Zatim upita:
— Znam, pobratime, da ti imaš kod sebe neku veliku
praznu bačvu? Treba nam jedna tako velika da možemo u
nju komotno da strpamo čoveka.
— Hiljadu mu gromova! — uzviknu Gusak, uplašen. — Pa
šta vi to nameravate da radite u ovome gradu?
— Da ulovimo i odnesemo jednog čoveka koji se zove
markiz od Montelimara —savršeno mimo odgovori Boval. —
Ti znaš da za gusare ne postoji izraz nemoguće.
— Dakle, stupio si u njihove redove?
— Umorio sam se od prodaje pića, a i bilo mi je teško da
gledam kako mi mač rđa od neupotrebe — reče Boval — pa
sam napustio boce da bih malo razdrmao tabane.
— Ako je tako — odvrati Gusak — ritnuću i ja nogom
svoje bačve i stupiti u vaše redove, ako me hoćete.
— Što se bačvi tiče — ponovi mu Boval — rekao sam ti da
nam je potrebna jedna jako velika i prazna.
— Da u nju stavite markiza od Montelimara? — reče
80. 80
krčmar.
— Navikli smo da naši zarobljenici tako putuju. Zar ne,
Mendose?
Baskijac, koji je upravo ispijao jednu uvršnu čašu, ko zna
koju po redu, potvrdi pokretom leve ruke, ne prekidajući se
u onome što je radio.
-— Pijmo — reče Boval. — I već odsad smatraj, Gusače da
si uvršćen među gusare Ravenoa od Lisana i Buterela.
81. 81
Glava deseta
U POSETI KOD MARKIZA OD MONTELIMARA
Kada je došlo veče, dvojica pustolova, Boval i Mendos,
predstaviše se kopljanicima koji su čuvali stražu oko
masivnog markiževog dvorca; rekoše da su oficiri koji su
toga jutra stigli iz Tuzinjale.
Stražari ih lepo primiše, jer im je markiz već bio dao
odgovarajuća naređenja; odvedoše ih u prostranu raskošnu
dvoranu, usred koje se nalazio veliki sto prekriven bogatim
zelenim zastiračem.
Za stolom su već sedeli dvojica ljudi: na jednom kraju
markiz, a na drugom njegov sekretar. Markiz, videći
tobožnje oficire kako ulaze, povika:
— Aha, tu ste! Imate li kakve isprave kojima ćete mi
potvrditi da ste stvarno izaslanici guvernera Tuzinjale?
Boval odmah odgovori:
— Sada više nikakve, ekselencijo, jer čim smo videli da će
nas gusari napasti, smesta smo uništili sve hartije koje smo
imali kod sebe. To nam je, uostalom, bio naredio i sam
guverner, jer nikako nije želeo da se glas o tako velikoj
pobuni Indijanaca raširi, pošto bi to ološ sa Pacifika rado
iskoristio.
— Dobro ste uradili — reče najzad markiz. — Dakle,
kažete da stvari u Tuzinjali loše stoje? Koliko ljudi traži od
mene guverner?
— Hiljadu, ekselencijo.
82. 82
— Taj je čovek lud! — povika markiz. — Pa čim bi tih
hiljadu mojih ljudi pomolili nos iz grada, gusari što nas
opsedaju odmah bi ih uništili. Tako bih ja ostao bez vojske, a
guverner Tuzinjale ne bi dobio nijednog branioca! Završite,
Perago, raport o poslednjoj bici! Poverićemo ga ovoj dvojici
srčanih ljudi.
— Oprostite, ekselencijo, zašto hoćete da nam predate taj
raport? — upita Boval.
— Da biste ga u moje ime predali guverneru Tuzinjale,
kako bih mu objasnio da ne mogu ni na koji način da mu
pomognem.
Gusari su oklevali, ne znajući, u nedoumici, šta da rade.
— Idite, dragi prijatelji — reče markiz od Montelimara —
i odnesite moj odgovor vašem starešini.
— A gusari, ekselencijo? — reče Boval.
— Dvojica uvek mogu da se srećno provuku. Pođite!
— Bila bi to velika nepromišljenost s naše strane — reče
Gaskonjac.
— Ali ne, ne, ne! — razdraženo je povikao markiz.
Zatim, pošto je obišao sto i stao licem u lice pred
Mendosa, koji se stalno držao mudro iza Gaskonjca, i strogo
ga odmerio od glave do pete, reče:
— Šta je, jeste li vi nemi?
Gaskonjac, koji nikada nije gubio prisebnost i
hladnokrvnost, odmah se poštara da spase situaciju-
— Oprostite, ekselencijo — reče — što moj drug malo
govori. Puščani metak mu je prošao kroz jezik u jednoj bici u
Andaluziji, ne sećam se više kada ni u kojoj, pa stoga više voli
83. 83
da ćuti nego da loše izgovara reči koje bi hteo da iskaže.
— Je li on Španac? — upita markiz.
— Jeste, ekselencijo.
Markiz je još jedared pažljivo osmotrio Mendosa, koji
poblede.
— Zaista mi se čini — reče markiz — da sam negde već
video ovu glavu, ali pod sasvim drugim okolnostima i na
drugačijem mestu. Pre jedno šest godina sreo sam na
panamskom nasipu čoveka koji jako liči na vašeg prijatelja,
ali koga od toga dana nikada više nisam video. Hm, čudno.
—Sumnjate li vi u nas, ekselencijo?
— Bar u vašeg druga i, priznajem, imam jaku želju da
naredim da vas uhapse.
— E pa polako, gospodaru od Montelimara — uzvrati
Boval vadeći svoj mač iz korica, dok Baskijac stade sa
isukanim mačem ispred vrata, — još mi nismo izgubili igru i
nećete vi narediti da nas uhapse!
— Ko ste vi? — upita markiz od Montelimara, dok je
njegov sekretar zaustavio pokret ruke sa perom u vazduhu,
gledajući sa strahom dvojicu lažnih oficira.
— Pošto već sumnjate u nas — odvrati Boval — reći ću
vam otvoreno da mi, u stvari, nismo nikakvi španski vojnici.
Ekselencijo, vi imate izvanredan njuh da prepoznate
francuske gusare!
Markiz napravi pokret kojim je hteo da potrgne svoj mač,
ali mu ovaj nije visio o bedru.
— Perago — reče markiz svome preplašenom sekretaru
— pozovite smesta kopljanike i naredite im da odvedu ovaj
