SlideShare a Scribd company logo

Kupdf.com ashtonfrederick 45-lun-i-okupani-dolari

zoran

1 of 97
Download to read offline
tt□2<Z
LUN i
„ OKUPANI DOLARIBrojssol F R E D E R I K E S T O N
ZABAVIM I ROMANI • IO DINARA
Kupdf.com ashtonfrederick 45-lun-i-okupani-dolari
NOVA
s e r ija
X-1QO
5 8 0
<1879.
Frederik Ešton
LUN I OKUPANI DOLARI
ROTO BIBLIOTEKA
Odgovorni urednik
SRBOUUB BUBANI
Recenzent: 3ovan ČANADANOVIĆ
Korektura štamparije »DNEVNIK«
Tehnički urednik: VELDKO MULIĆ
Tiraž: 100.000 primeraka
Ovo izdanje oslobođeno je osnovnog i posebnih poreza na promet aktom Sekretarijata za obrazovanje,
nauku i kulturu SAPvojvodine, br. 413-111 od 3. januara 1973. godine
Izdaje i štampa »DNEVNIK« Novi Sad Bulevar 23. oktobra 31.
BROD ŽIRO RAČUNA: 65700-603-6350
»DNEVNIK« Novinsko-izdavaćko preduzeće OOUR NOVINSKO IZDAVAČKO ODELJEN3E
Glavni i odgovorni urednik DUŠAN STANODEV
FREĐERIK EŠTON
m i okupamdolari
i
— Ja sam takav, i to je jaće od
mene. Rođen sam da u svom poslu
budem prvi na svetu - smejući se
govorio je Frenk Braun, ležeći na
krevetu u sobici Klare Luvo.
t I to mi je neki posao! I kakav si
ti to, Frenk? Zar te ja ne znam i su­
više dobro? - pitala je devojka sto­
jeći blizu kreveta, s rukama na ku­
kovima i obučena u vrlo kratku ha­
ljinicu od tkanine sa zmijskim sa­
rama.
Verovatno je to bila jedna od ha­
ljina načinjenih za nastupe u varije­
teu, pa ju je devojka koristila i u
drugim prilikama. Imala je izrez
dubok do pojasa. Crna traka pridr-
žavla je ivice izreza da ne otkriju
više nego što devojka želi Nazirale
su se linije čvrstih i lepo oblikova­
nih grudi. Pojas od iste tkanine jed­
nim krajem je visio ispod ruba ha­
ljine, kao da pokazuje šta još treba
zapaziti. Bio je to par nogu dostoj­
nih divljenja. Frenk Braun je pogle­
dom milovao svoju devojku, i ona je
morala da se osmehne, ali odmah
se pomeri i stade iza naslona vi­
soke fotelje.
— Izluđuješ me, draga - uz­
dahnu Braun. - Nikad mi nije do­
sta tvoje lepote i ljubavi.
— Ne izvrdavaj, Frenk...
— Zašto ponavljaš to Frenk,
Frenk? Ranije si uvek govorila
samo «dragi moj, voljeni..
— Nešto sam te pitala... Zar mis­
liš da celog veka ostaneš varalica i
3
da jednom propadneš - upitala je
devojka, zamišljeno ga gledajući,
kao da pogađa buduće nesreće,
koje će snaći ovog momka.
- Zar nisam prodao akcije nafto­
nosnih polja? — upita on.
Prodao si, i zaradio čitavo bo­
gatstvo, ali još brže si ga potrošio i
ispoklanjao.
- Tako je radio i Robin Hud.
- Uh! Uništavaš me, Frenk! Zar
ne možeš da razgovaraš ozbiljno?
Ti si ćovek bez pravog zanimanja.
- Zar nije lepo zanimanje glav­
nog posrednika?
- Ti si bio bankar, pronalazač,
inžinjer, naučnik, oficir, bogati nas-
lednik... Šta ti nisi sve bio.
- Nisam bio ženidbeni agent, i to
treba da ostvarim. Zar nije lepo us­
rećiti usamljene ljude i žene?
- Ali si bio izvoznik iz Austrije i
Nemačke, izvozio si vazduh, kao Til
Ojlenšpigel — već ljutitio reče de­
vojka.
- Na tom poslu sam pokupio
samo desetak hiljada funti...
- Od kojih više nemaš ni peni.
- Ali pristižu pare od prodaje
francuskih dvoraca — htede da je
uteši Frenk Braun.
- Dosta čoveče! Znam da si naj­
veći varalica u Londonu, a možda i
u Evropi...
- Samo bez tog «možda», molim!
- Da, najveća varalica. Koju pre-
varu još nisi izveo?
- Tebe nisam nikad prevario —
smejući se reče Braun.
Osmeh na licu Klare Luvo se to­
pio i pretvarao se u plačni izraz
lica. Suze joj pođoše, i ona kroz plač
poče da govori:
- Ne mogu više, Frenk... Volela
sam te, i možda te još uvek volim,
ali strahovanje je učinilo svoje.
Uvek sam sanjala o drugačijem čo-
veku... A ti? Kakav si ti?
- I ja sam drugačiji, i treba da
me voliš - reče Braun dok mu se
nadmoćni osmeh na licu polako
gasio. — Izgledam običan, jer to je
najbolje. Tako čovek može da uzme
lik koji želi. Nisam ni visok, ni mali,
ni lep, ni ružan, ni suviše ugojen, ni
mršav... Čak mi je i ime obično,
neupadljivo. .. Nisam ni mlad, ni
star. Četrdeset godina su najlepše
doba...
- Mislim da ti nećeš i ne možeš
da me shvatiš. Ne želim više da te
vidim - prekide ga devojka.
- Jesi li srela nekog drugog? -
upita Braun.
Ona klimnu glavom.
- Voliš li ga zaista toliko da zbog
njega hoćeš mene da oteraš?
- Da ti nisi takav, ne bih ni po-"
mišjala o drugom, a ovako kad sam
ga srela...
- Da li te on voli kao ja?
- On me uopšte ne voli. Ne može
ni nasluti šta se sa mnom događa.
- Ko je on — Ko je on Klara? -
Upita Braun, uozbiljivši se.
- Ne, to ti neću reći - odgovori
devojka. - A sada idi, jer ja moram
u varijete. Zakasniću zbog tebe... I
ne vraćaj se više, ako si me ikad zai­
sta voleo.
Ona požuri da se obuče. Frenk
Braun ustade, obuče sako i iz džepa
izvuče ključeve od ulaznih vrata
devojčinog stančića, pa sačeka da
ona vidi kako će ih ostaviti. Lupnu
njima o ploču stočića i iskorači do
sredine sobe. Tu zauze stav mirno i
teatralno se pokloni, a onda uzdig­
nute glave i bez reci izađe. Ona
izdrža da ne pusti glas. Brzo se spre­
mila da izađe, i požuri ka varietu
»Kokpik«.
*
Već je bio mrak kad se Frenk
Braun nađe na Old Kompton Stritu.
Beše rešio da ode što dalje od So-
hoa, u kome je osećao da ga nešto
guši i sputava. Primicao se mestu
na kome je ostavio svoja kola. Bio
je već kod svog maksi ostina kad iz
automibila ispred njega dopreše
jecaji i slab glas dozivanja u pomoć.
Braun osmotri pustu ulicu i priđe
tim kolima. Za upravljačem je se-
deo samrtnički bled momak.
4

Recommended

Kupdf.com ashtonfrederick 06-lun-ocekuje-ubicu
Kupdf.com ashtonfrederick 06-lun-ocekuje-ubicuKupdf.com ashtonfrederick 06-lun-ocekuje-ubicu
Kupdf.com ashtonfrederick 06-lun-ocekuje-ubicuzoran radovic
 
263 Sablasna Noc
263   Sablasna Noc263   Sablasna Noc
263 Sablasna NocDino dino
 
Marti Misterija VC 026 - Zabranjeni grad
Marti Misterija VC 026 - Zabranjeni gradMarti Misterija VC 026 - Zabranjeni grad
Marti Misterija VC 026 - Zabranjeni gradStripovizijacom
 
Sejn 075 dzek slejd - lepotica se igra vatrom
Sejn 075   dzek slejd - lepotica se igra vatrom Sejn 075   dzek slejd - lepotica se igra vatrom
Sejn 075 dzek slejd - lepotica se igra vatrom Balkanski Posetilac
 
0097. čOvek U Crnom
0097. čOvek U Crnom0097. čOvek U Crnom
0097. čOvek U CrnomTompa *
 
327 putovanje u praistoriju
327  putovanje u praistoriju327  putovanje u praistoriju
327 putovanje u praistorijuMilenko Gavric
 
Lms 442 - kit teler - blago faraona
Lms   442 - kit teler - blago faraonaLms   442 - kit teler - blago faraona
Lms 442 - kit teler - blago faraonaStripovizijacom
 
Roto biblioteka x100 kolt western 003. povratak dzimi ruga
Roto biblioteka x100 kolt western 003. povratak dzimi rugaRoto biblioteka x100 kolt western 003. povratak dzimi ruga
Roto biblioteka x100 kolt western 003. povratak dzimi rugazoran radovic
 

More Related Content

What's hot

Kupdf.com ashtonfrederick 08-lun-protiv-pijuna
Kupdf.com ashtonfrederick 08-lun-protiv-pijunaKupdf.com ashtonfrederick 08-lun-protiv-pijuna
Kupdf.com ashtonfrederick 08-lun-protiv-pijunazoran radovic
 
Sejn 021 dzek slejd - specijalna misija
Sejn 021   dzek slejd - specijalna misijaSejn 021   dzek slejd - specijalna misija
Sejn 021 dzek slejd - specijalna misijaBalkanski Posetilac
 
Nindja 014 derek finegan - crveni pesak smrti
Nindja 014   derek finegan - crveni pesak smrtiNindja 014   derek finegan - crveni pesak smrti
Nindja 014 derek finegan - crveni pesak smrtizoran radovic
 
Eks almanah 251 (workshop folpi)(pdf cero75)
Eks almanah 251 (workshop folpi)(pdf cero75)Eks almanah 251 (workshop folpi)(pdf cero75)
Eks almanah 251 (workshop folpi)(pdf cero75)zoran radovic
 
Sejn 072 dzek slejd - potera za devojkom
Sejn 072   dzek slejd - potera za devojkom Sejn 072   dzek slejd - potera za devojkom
Sejn 072 dzek slejd - potera za devojkom Balkanski Posetilac
 
Roto biblioteka x100 kolt western 001. mister kolt
Roto biblioteka x100 kolt western 001. mister koltRoto biblioteka x100 kolt western 001. mister kolt
Roto biblioteka x100 kolt western 001. mister koltzoran radovic
 
Nindja 013 derek finegan - rokenrol za kerol grej
Nindja 013   derek finegan - rokenrol za kerol grejNindja 013   derek finegan - rokenrol za kerol grej
Nindja 013 derek finegan - rokenrol za kerol grejzoran radovic
 
Colorado 002. drvo za vesanje (drzeko&amp;folpi&amp;sinisa04)
Colorado 002. drvo za vesanje (drzeko&amp;folpi&amp;sinisa04)Colorado 002. drvo za vesanje (drzeko&amp;folpi&amp;sinisa04)
Colorado 002. drvo za vesanje (drzeko&amp;folpi&amp;sinisa04)zoran radovic
 
Sejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdom
Sejn 085   dzek slejd - potraga za velikim gazdomSejn 085   dzek slejd - potraga za velikim gazdom
Sejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdomzoran radovic
 
Sejn 084 dzek slejd - zena bez straha
Sejn 084   dzek slejd - zena bez strahaSejn 084   dzek slejd - zena bez straha
Sejn 084 dzek slejd - zena bez strahazoran radovic
 
Sejn144 dzek slejd - proklestvo srebra (panoramiks junior &amp; grcak &amp; ...
Sejn144  dzek slejd - proklestvo srebra (panoramiks junior &amp; grcak &amp; ...Sejn144  dzek slejd - proklestvo srebra (panoramiks junior &amp; grcak &amp; ...
Sejn144 dzek slejd - proklestvo srebra (panoramiks junior &amp; grcak &amp; ...zoran radovic
 
Tex LIB 070 - Obracun kod korala
Tex LIB 070 - Obracun kod koralaTex LIB 070 - Obracun kod korala
Tex LIB 070 - Obracun kod koralaStripovizijacom
 
Sejn118 dzek slejd - sejn i divlji zambo (vasojevic &amp; folpi &amp; emeri)...
Sejn118  dzek slejd - sejn i divlji zambo (vasojevic &amp; folpi &amp; emeri)...Sejn118  dzek slejd - sejn i divlji zambo (vasojevic &amp; folpi &amp; emeri)...
Sejn118 dzek slejd - sejn i divlji zambo (vasojevic &amp; folpi &amp; emeri)...zoran radovic
 
Eric_Van_Lustbader_-_Kaiso.pdf
Eric_Van_Lustbader_-_Kaiso.pdfEric_Van_Lustbader_-_Kaiso.pdf
Eric_Van_Lustbader_-_Kaiso.pdfzoran radovic
 
Colt 435. rendzerova osveta (drzeko&amp;folpi&amp;sinisa04)
Colt 435. rendzerova osveta (drzeko&amp;folpi&amp;sinisa04)Colt 435. rendzerova osveta (drzeko&amp;folpi&amp;sinisa04)
Colt 435. rendzerova osveta (drzeko&amp;folpi&amp;sinisa04)zoran radovic
 
205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...
205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...
205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...zoran radovic
 
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdfKonan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdfzoran radovic
 
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvih
Nindja 028   derek finegan - karneval mrtvihNindja 028   derek finegan - karneval mrtvih
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvihzoran radovic
 

What's hot (20)

Kupdf.com ashtonfrederick 08-lun-protiv-pijuna
Kupdf.com ashtonfrederick 08-lun-protiv-pijunaKupdf.com ashtonfrederick 08-lun-protiv-pijuna
Kupdf.com ashtonfrederick 08-lun-protiv-pijuna
 
Sejn 021 dzek slejd - specijalna misija
Sejn 021   dzek slejd - specijalna misijaSejn 021   dzek slejd - specijalna misija
Sejn 021 dzek slejd - specijalna misija
 
Nindja 014 derek finegan - crveni pesak smrti
Nindja 014   derek finegan - crveni pesak smrtiNindja 014   derek finegan - crveni pesak smrti
Nindja 014 derek finegan - crveni pesak smrti
 
Vajat erp 182
Vajat erp 182Vajat erp 182
Vajat erp 182
 
Eks almanah 251 (workshop folpi)(pdf cero75)
Eks almanah 251 (workshop folpi)(pdf cero75)Eks almanah 251 (workshop folpi)(pdf cero75)
Eks almanah 251 (workshop folpi)(pdf cero75)
 
Sejn 072 dzek slejd - potera za devojkom
Sejn 072   dzek slejd - potera za devojkom Sejn 072   dzek slejd - potera za devojkom
Sejn 072 dzek slejd - potera za devojkom
 
Roto biblioteka x100 kolt western 001. mister kolt
Roto biblioteka x100 kolt western 001. mister koltRoto biblioteka x100 kolt western 001. mister kolt
Roto biblioteka x100 kolt western 001. mister kolt
 
Nindja 013 derek finegan - rokenrol za kerol grej
Nindja 013   derek finegan - rokenrol za kerol grejNindja 013   derek finegan - rokenrol za kerol grej
Nindja 013 derek finegan - rokenrol za kerol grej
 
Colorado 002. drvo za vesanje (drzeko&amp;folpi&amp;sinisa04)
Colorado 002. drvo za vesanje (drzeko&amp;folpi&amp;sinisa04)Colorado 002. drvo za vesanje (drzeko&amp;folpi&amp;sinisa04)
Colorado 002. drvo za vesanje (drzeko&amp;folpi&amp;sinisa04)
 
Sejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdom
Sejn 085   dzek slejd - potraga za velikim gazdomSejn 085   dzek slejd - potraga za velikim gazdom
Sejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdom
 
Sejn 084 dzek slejd - zena bez straha
Sejn 084   dzek slejd - zena bez strahaSejn 084   dzek slejd - zena bez straha
Sejn 084 dzek slejd - zena bez straha
 
Sejn144 dzek slejd - proklestvo srebra (panoramiks junior &amp; grcak &amp; ...
Sejn144  dzek slejd - proklestvo srebra (panoramiks junior &amp; grcak &amp; ...Sejn144  dzek slejd - proklestvo srebra (panoramiks junior &amp; grcak &amp; ...
Sejn144 dzek slejd - proklestvo srebra (panoramiks junior &amp; grcak &amp; ...
 
Tex LIB 070 - Obracun kod korala
Tex LIB 070 - Obracun kod koralaTex LIB 070 - Obracun kod korala
Tex LIB 070 - Obracun kod korala
 
372 ukroceni tigar
372  ukroceni tigar372  ukroceni tigar
372 ukroceni tigar
 
Sejn118 dzek slejd - sejn i divlji zambo (vasojevic &amp; folpi &amp; emeri)...
Sejn118  dzek slejd - sejn i divlji zambo (vasojevic &amp; folpi &amp; emeri)...Sejn118  dzek slejd - sejn i divlji zambo (vasojevic &amp; folpi &amp; emeri)...
Sejn118 dzek slejd - sejn i divlji zambo (vasojevic &amp; folpi &amp; emeri)...
 
Eric_Van_Lustbader_-_Kaiso.pdf
Eric_Van_Lustbader_-_Kaiso.pdfEric_Van_Lustbader_-_Kaiso.pdf
Eric_Van_Lustbader_-_Kaiso.pdf
 
Colt 435. rendzerova osveta (drzeko&amp;folpi&amp;sinisa04)
Colt 435. rendzerova osveta (drzeko&amp;folpi&amp;sinisa04)Colt 435. rendzerova osveta (drzeko&amp;folpi&amp;sinisa04)
Colt 435. rendzerova osveta (drzeko&amp;folpi&amp;sinisa04)
 
205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...
205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...
205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...
 
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdfKonan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
 
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvih
Nindja 028   derek finegan - karneval mrtvihNindja 028   derek finegan - karneval mrtvih
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvih
 

Similar to Kupdf.com ashtonfrederick 45-lun-i-okupani-dolari

Kupdf.com ashtonfrederick 70-lun-na-paukovoj-niti
Kupdf.com ashtonfrederick 70-lun-na-paukovoj-nitiKupdf.com ashtonfrederick 70-lun-na-paukovoj-niti
Kupdf.com ashtonfrederick 70-lun-na-paukovoj-nitizoran radovic
 
Kupdf.com ashtonfrederick 62-lun-i-suludo-stanje
Kupdf.com ashtonfrederick 62-lun-i-suludo-stanjeKupdf.com ashtonfrederick 62-lun-i-suludo-stanje
Kupdf.com ashtonfrederick 62-lun-i-suludo-stanjezoran radovic
 
Kupdf.com ashtonfrederick 61-lun-i-ambidekster
Kupdf.com ashtonfrederick 61-lun-i-ambideksterKupdf.com ashtonfrederick 61-lun-i-ambidekster
Kupdf.com ashtonfrederick 61-lun-i-ambideksterzoran radovic
 
Nindja 036 derek finegan - nebo se ogleda u krvi
Nindja 036   derek finegan - nebo se ogleda u krviNindja 036   derek finegan - nebo se ogleda u krvi
Nindja 036 derek finegan - nebo se ogleda u krvizoran radovic
 
Kupdf.com ashtonfrederick 55-lun-i-dugovecni
Kupdf.com ashtonfrederick 55-lun-i-dugovecniKupdf.com ashtonfrederick 55-lun-i-dugovecni
Kupdf.com ashtonfrederick 55-lun-i-dugovecnizoran radovic
 
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027   derek finegan - kako ubiti vampiraNindja 027   derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampirazoran radovic
 
Nindja 029 derek finegan - dijamanti iz pakla
Nindja 029   derek finegan - dijamanti iz paklaNindja 029   derek finegan - dijamanti iz pakla
Nindja 029 derek finegan - dijamanti iz paklazoran radovic
 
Boris akunin turski gambit
Boris akunin  turski gambitBoris akunin  turski gambit
Boris akunin turski gambitzoran radovic
 
Linda buckley archer - kradljivac vremena
Linda buckley archer - kradljivac vremenaLinda buckley archer - kradljivac vremena
Linda buckley archer - kradljivac vremenazoran radovic
 
Vestern bestseler 03 ispovest džesona iversa
Vestern bestseler 03   ispovest džesona iversaVestern bestseler 03   ispovest džesona iversa
Vestern bestseler 03 ispovest džesona iversazoran radovic
 
Sejn 013 dzek slejd - osveta kreolke
Sejn 013   dzek slejd - osveta kreolke Sejn 013   dzek slejd - osveta kreolke
Sejn 013 dzek slejd - osveta kreolke Balkanski Posetilac
 
Sejn013 dzekslejd-osvetakreolkedrzekofolpieme-170415132946
Sejn013 dzekslejd-osvetakreolkedrzekofolpieme-170415132946Sejn013 dzekslejd-osvetakreolkedrzekofolpieme-170415132946
Sejn013 dzekslejd-osvetakreolkedrzekofolpieme-170415132946zoran radovic
 
Svetislav Basara - Fama o biciklistima.pdf
Svetislav Basara - Fama o biciklistima.pdfSvetislav Basara - Fama o biciklistima.pdf
Svetislav Basara - Fama o biciklistima.pdfBrankoStefanovi
 
Os je nje - VB - Nin 01
Os je nje - VB - Nin 01Os je nje - VB - Nin 01
Os je nje - VB - Nin 01Stripovi Klub
 
Nindja 001 vejd barker - osveta je njegova
Nindja 001   vejd barker - osveta je njegovaNindja 001   vejd barker - osveta je njegova
Nindja 001 vejd barker - osveta je njegovazoran radovic
 

Similar to Kupdf.com ashtonfrederick 45-lun-i-okupani-dolari (20)

Kupdf.com ashtonfrederick 70-lun-na-paukovoj-niti
Kupdf.com ashtonfrederick 70-lun-na-paukovoj-nitiKupdf.com ashtonfrederick 70-lun-na-paukovoj-niti
Kupdf.com ashtonfrederick 70-lun-na-paukovoj-niti
 
Kupdf.com ashtonfrederick 62-lun-i-suludo-stanje
Kupdf.com ashtonfrederick 62-lun-i-suludo-stanjeKupdf.com ashtonfrederick 62-lun-i-suludo-stanje
Kupdf.com ashtonfrederick 62-lun-i-suludo-stanje
 
Kupdf.com ashtonfrederick 61-lun-i-ambidekster
Kupdf.com ashtonfrederick 61-lun-i-ambideksterKupdf.com ashtonfrederick 61-lun-i-ambidekster
Kupdf.com ashtonfrederick 61-lun-i-ambidekster
 
Bili smo deca kao i ti
Bili smo deca kao i tiBili smo deca kao i ti
Bili smo deca kao i ti
 
Nindja 036 derek finegan - nebo se ogleda u krvi
Nindja 036   derek finegan - nebo se ogleda u krviNindja 036   derek finegan - nebo se ogleda u krvi
Nindja 036 derek finegan - nebo se ogleda u krvi
 
Kupdf.com ashtonfrederick 55-lun-i-dugovecni
Kupdf.com ashtonfrederick 55-lun-i-dugovecniKupdf.com ashtonfrederick 55-lun-i-dugovecni
Kupdf.com ashtonfrederick 55-lun-i-dugovecni
 
27 kako ubiti vampira
27  kako ubiti vampira27  kako ubiti vampira
27 kako ubiti vampira
 
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027   derek finegan - kako ubiti vampiraNindja 027   derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
 
29 dijamanti iz pakla
29  dijamanti iz pakla29  dijamanti iz pakla
29 dijamanti iz pakla
 
Nindja 029 derek finegan - dijamanti iz pakla
Nindja 029   derek finegan - dijamanti iz paklaNindja 029   derek finegan - dijamanti iz pakla
Nindja 029 derek finegan - dijamanti iz pakla
 
Boris akunin turski gambit
Boris akunin  turski gambitBoris akunin  turski gambit
Boris akunin turski gambit
 
Linda buckley archer - kradljivac vremena
Linda buckley archer - kradljivac vremenaLinda buckley archer - kradljivac vremena
Linda buckley archer - kradljivac vremena
 
Devet zlatnih prasica
Devet              zlatnih  prasicaDevet              zlatnih  prasica
Devet zlatnih prasica
 
Vestern bestseler 03 ispovest džesona iversa
Vestern bestseler 03   ispovest džesona iversaVestern bestseler 03   ispovest džesona iversa
Vestern bestseler 03 ispovest džesona iversa
 
Sejn 013 dzek slejd - osveta kreolke
Sejn 013   dzek slejd - osveta kreolke Sejn 013   dzek slejd - osveta kreolke
Sejn 013 dzek slejd - osveta kreolke
 
Sejn013 dzekslejd-osvetakreolkedrzekofolpieme-170415132946
Sejn013 dzekslejd-osvetakreolkedrzekofolpieme-170415132946Sejn013 dzekslejd-osvetakreolkedrzekofolpieme-170415132946
Sejn013 dzekslejd-osvetakreolkedrzekofolpieme-170415132946
 
Svetislav Basara - Fama o biciklistima.pdf
Svetislav Basara - Fama o biciklistima.pdfSvetislav Basara - Fama o biciklistima.pdf
Svetislav Basara - Fama o biciklistima.pdf
 
Os je nje - VB - Nin 01
Os je nje - VB - Nin 01Os je nje - VB - Nin 01
Os je nje - VB - Nin 01
 
Nindja 001 vejd barker - osveta je njegova
Nindja 001   vejd barker - osveta je njegovaNindja 001   vejd barker - osveta je njegova
Nindja 001 vejd barker - osveta je njegova
 
1 osveta je njegova
1   osveta je njegova1   osveta je njegova
1 osveta je njegova
 

More from zoran radovic

Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdfzoran radovic
 
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdf
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdfZagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdf
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdfzoran radovic
 
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdf
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdfZagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdf
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdfzoran radovic
 
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdf
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdfCitac tmine (ALIEN SF - 18).pdf
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdfzoran radovic
 
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdf
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdfTex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdf
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdfzoran radovic
 
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdfzoran radovic
 
efb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdf
efb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdfefb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdf
efb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdfzoran radovic
 
4efac426-ad8f-4160-92f1-1bfb413ea769.pdf
4efac426-ad8f-4160-92f1-1bfb413ea769.pdf4efac426-ad8f-4160-92f1-1bfb413ea769.pdf
4efac426-ad8f-4160-92f1-1bfb413ea769.pdfzoran radovic
 
LMS_0333_-_Veliki_Blek_-_Zakon_i_pravda_(enwil__emeri)(5_MB).pdf
LMS_0333_-_Veliki_Blek_-_Zakon_i_pravda_(enwil__emeri)(5_MB).pdfLMS_0333_-_Veliki_Blek_-_Zakon_i_pravda_(enwil__emeri)(5_MB).pdf
LMS_0333_-_Veliki_Blek_-_Zakon_i_pravda_(enwil__emeri)(5_MB).pdfzoran radovic
 

More from zoran radovic (20)

Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdf
 
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdf
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdfZagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdf
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdf
 
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdf
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdfZagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdf
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdf
 
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdf
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdfCitac tmine (ALIEN SF - 18).pdf
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdf
 
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdf
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdfTex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdf
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdf
 
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf
 
efb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdf
efb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdfefb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdf
efb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdf
 
4efac426-ad8f-4160-92f1-1bfb413ea769.pdf
4efac426-ad8f-4160-92f1-1bfb413ea769.pdf4efac426-ad8f-4160-92f1-1bfb413ea769.pdf
4efac426-ad8f-4160-92f1-1bfb413ea769.pdf
 
LMS_0333_-_Veliki_Blek_-_Zakon_i_pravda_(enwil__emeri)(5_MB).pdf
LMS_0333_-_Veliki_Blek_-_Zakon_i_pravda_(enwil__emeri)(5_MB).pdfLMS_0333_-_Veliki_Blek_-_Zakon_i_pravda_(enwil__emeri)(5_MB).pdf
LMS_0333_-_Veliki_Blek_-_Zakon_i_pravda_(enwil__emeri)(5_MB).pdf
 

Kupdf.com ashtonfrederick 45-lun-i-okupani-dolari

  • 1. tt□2<Z LUN i „ OKUPANI DOLARIBrojssol F R E D E R I K E S T O N ZABAVIM I ROMANI • IO DINARA
  • 3. NOVA s e r ija X-1QO 5 8 0 <1879. Frederik Ešton LUN I OKUPANI DOLARI
  • 4. ROTO BIBLIOTEKA Odgovorni urednik SRBOUUB BUBANI Recenzent: 3ovan ČANADANOVIĆ Korektura štamparije »DNEVNIK« Tehnički urednik: VELDKO MULIĆ Tiraž: 100.000 primeraka Ovo izdanje oslobođeno je osnovnog i posebnih poreza na promet aktom Sekretarijata za obrazovanje, nauku i kulturu SAPvojvodine, br. 413-111 od 3. januara 1973. godine Izdaje i štampa »DNEVNIK« Novi Sad Bulevar 23. oktobra 31. BROD ŽIRO RAČUNA: 65700-603-6350 »DNEVNIK« Novinsko-izdavaćko preduzeće OOUR NOVINSKO IZDAVAČKO ODELJEN3E Glavni i odgovorni urednik DUŠAN STANODEV
  • 5. FREĐERIK EŠTON m i okupamdolari i — Ja sam takav, i to je jaće od mene. Rođen sam da u svom poslu budem prvi na svetu - smejući se govorio je Frenk Braun, ležeći na krevetu u sobici Klare Luvo. t I to mi je neki posao! I kakav si ti to, Frenk? Zar te ja ne znam i su­ više dobro? - pitala je devojka sto­ jeći blizu kreveta, s rukama na ku­ kovima i obučena u vrlo kratku ha­ ljinicu od tkanine sa zmijskim sa­ rama. Verovatno je to bila jedna od ha­ ljina načinjenih za nastupe u varije­ teu, pa ju je devojka koristila i u drugim prilikama. Imala je izrez dubok do pojasa. Crna traka pridr- žavla je ivice izreza da ne otkriju više nego što devojka želi Nazirale su se linije čvrstih i lepo oblikova­ nih grudi. Pojas od iste tkanine jed­ nim krajem je visio ispod ruba ha­ ljine, kao da pokazuje šta još treba zapaziti. Bio je to par nogu dostoj­ nih divljenja. Frenk Braun je pogle­ dom milovao svoju devojku, i ona je morala da se osmehne, ali odmah se pomeri i stade iza naslona vi­ soke fotelje. — Izluđuješ me, draga - uz­ dahnu Braun. - Nikad mi nije do­ sta tvoje lepote i ljubavi. — Ne izvrdavaj, Frenk... — Zašto ponavljaš to Frenk, Frenk? Ranije si uvek govorila samo «dragi moj, voljeni.. — Nešto sam te pitala... Zar mis­ liš da celog veka ostaneš varalica i 3
  • 6. da jednom propadneš - upitala je devojka, zamišljeno ga gledajući, kao da pogađa buduće nesreće, koje će snaći ovog momka. - Zar nisam prodao akcije nafto­ nosnih polja? — upita on. Prodao si, i zaradio čitavo bo­ gatstvo, ali još brže si ga potrošio i ispoklanjao. - Tako je radio i Robin Hud. - Uh! Uništavaš me, Frenk! Zar ne možeš da razgovaraš ozbiljno? Ti si ćovek bez pravog zanimanja. - Zar nije lepo zanimanje glav­ nog posrednika? - Ti si bio bankar, pronalazač, inžinjer, naučnik, oficir, bogati nas- lednik... Šta ti nisi sve bio. - Nisam bio ženidbeni agent, i to treba da ostvarim. Zar nije lepo us­ rećiti usamljene ljude i žene? - Ali si bio izvoznik iz Austrije i Nemačke, izvozio si vazduh, kao Til Ojlenšpigel — već ljutitio reče de­ vojka. - Na tom poslu sam pokupio samo desetak hiljada funti... - Od kojih više nemaš ni peni. - Ali pristižu pare od prodaje francuskih dvoraca — htede da je uteši Frenk Braun. - Dosta čoveče! Znam da si naj­ veći varalica u Londonu, a možda i u Evropi... - Samo bez tog «možda», molim! - Da, najveća varalica. Koju pre- varu još nisi izveo? - Tebe nisam nikad prevario — smejući se reče Braun. Osmeh na licu Klare Luvo se to­ pio i pretvarao se u plačni izraz lica. Suze joj pođoše, i ona kroz plač poče da govori: - Ne mogu više, Frenk... Volela sam te, i možda te još uvek volim, ali strahovanje je učinilo svoje. Uvek sam sanjala o drugačijem čo- veku... A ti? Kakav si ti? - I ja sam drugačiji, i treba da me voliš - reče Braun dok mu se nadmoćni osmeh na licu polako gasio. — Izgledam običan, jer to je najbolje. Tako čovek može da uzme lik koji želi. Nisam ni visok, ni mali, ni lep, ni ružan, ni suviše ugojen, ni mršav... Čak mi je i ime obično, neupadljivo. .. Nisam ni mlad, ni star. Četrdeset godina su najlepše doba... - Mislim da ti nećeš i ne možeš da me shvatiš. Ne želim više da te vidim - prekide ga devojka. - Jesi li srela nekog drugog? - upita Braun. Ona klimnu glavom. - Voliš li ga zaista toliko da zbog njega hoćeš mene da oteraš? - Da ti nisi takav, ne bih ni po-" mišjala o drugom, a ovako kad sam ga srela... - Da li te on voli kao ja? - On me uopšte ne voli. Ne može ni nasluti šta se sa mnom događa. - Ko je on — Ko je on Klara? - Upita Braun, uozbiljivši se. - Ne, to ti neću reći - odgovori devojka. - A sada idi, jer ja moram u varijete. Zakasniću zbog tebe... I ne vraćaj se više, ako si me ikad zai­ sta voleo. Ona požuri da se obuče. Frenk Braun ustade, obuče sako i iz džepa izvuče ključeve od ulaznih vrata devojčinog stančića, pa sačeka da ona vidi kako će ih ostaviti. Lupnu njima o ploču stočića i iskorači do sredine sobe. Tu zauze stav mirno i teatralno se pokloni, a onda uzdig­ nute glave i bez reci izađe. Ona izdrža da ne pusti glas. Brzo se spre­ mila da izađe, i požuri ka varietu »Kokpik«. * Već je bio mrak kad se Frenk Braun nađe na Old Kompton Stritu. Beše rešio da ode što dalje od So- hoa, u kome je osećao da ga nešto guši i sputava. Primicao se mestu na kome je ostavio svoja kola. Bio je već kod svog maksi ostina kad iz automibila ispred njega dopreše jecaji i slab glas dozivanja u pomoć. Braun osmotri pustu ulicu i priđe tim kolima. Za upravljačem je se- deo samrtnički bled momak. 4
  • 7. - Umirem... - reče, tako tiho da ga je Braun jedva čuo. - Pozvaću pomoć— reče užur­ bano Frenk Braun i htede da otrči. - Ne ... Dockan je, prijatelju... Pogledajte — jecajući! izgovori nes- rećnik i razmače skutove sakoa. Ukaza se okrvavljena i isečena košulja. Frenk Braun se zgrozio, jer su creva klizila po krilu nesretnog čoveka. - Ne pokrećite se — reče Braun shvatajući da će, iz ogromne rane na nesrećnikovom trbuhu, creva kliznuti na prljavi pod kola. - Umirem nije mi žao,... jer sam im umakao... U kolima... tu na­ zad. .. Evo ključevi... Uzmite ko­ fer. .. Oh!... Uzmite... preklinjem vas umirući... I dajte nešto mojoj... - govorio je ranjenik, a onda se zagrcnu, i svali se na sedište. Braun je uzeo ključeve iz brave na upravljaču, jer beše odlučio da ispuni samrtnikovu želju. Brzo otk­ ljuča prtljažnik i nađe dva velika kofera. Uze ih i prenese do svojih kola. Ubaci ih na zadnje sedište, i brzo se odveze. Baš tada iza ugla se pojavi neki muškarac s šeširom navučenim na čelo i priđe onim kolima. Gadljivo gurnu nesretnog čoveka i sede za upravljač. - Odmakni se od mene, jer ćeš me isprljati — reče pridošlica. - Izgledaš kao da si stvarno raspo- ren. Grozno... - Momak je naseo i odneo robu — reče »mrtvac» i namesti se na sedištu. Kola skrenuše ka Čering Krosu, i nestadoše. * Frenk Braun promeni odluku da ode dalje od Sohoa i provede veće u nekom noćnom lokalu, tražeći kakvo novo poznanstvo, jer, istini za volju, ljubav sa Klarom Luvo je već počinjala da ga umara, pa se poveze Oksford Stritom, do Hajd parka, i produži do Bruks Strita, a onda skrenu na Saseks skv,er, gde se nalazio jedan od njegova dva lon­ donska stana, za koje nije znala ni Klara Luvo. Vozeći se pokušavao je da iz misli otera sliku čoveka sa prosu­ tim crevima, ali to nije uspevao, ni prisilivši se da glasno zvižduci neku staru melodiju. Šta li se nalazi u koferima? Radoznalost pokreće maštu, a Braun je imao spsobnost da satima mašta stvarajući u mislima slike i događaje kao da se to stvarno do­ gađa. Zamišljao je razne dragoceno- sti u teškim koferima, prekide da mašta tek kad se nađe pred starom, ali dobro održavanom četvorosprat- nom zgradom na skveru. Imao je sreće, i nađe slobodno mesto za par­ kiranje, pa zgrabi kofere i zaključa kola, a onda brzo uđe, i pope se na treći sprat. Ruke su mu drhtale od uzbuđe­ nja, i od tereta koji je nosio, pa je jedva otključao vrata stana. Uvuče kofere, i u mraku ih spusti na pod u predsoblju, a onda opet zaključa vrata i namače rezu. Tek tada upali svetio i stade iznad kofera. Neko­ liko trenutaka pogađao je šta li se nalazi u koferima, i jesu li bravice otključane, a onda kleče i pomeri polužice, koje odskočiše. - Oho! - uzviknu Braun i sede zureći u kofer Bio je pun novčanica od po sto dolara. Braun otvori i drugi kofer. Opet ugleda uredno složene stoti- narke. Nije mogao ni da nasluti ko­ liko novca tu ima. Znao je jedino da je to basnoslovno bogatstvo. Stotine hiljada dolara. Milioni! - Stotinarke... Sve po sto do­ lara... Samo po sto... i sve nove, lepe stotke - šaputao je podižući pakete novca i opet ih stavljajući na isto mesto Koferi su imali i unutrašnje po­ klopce sa džepovima za sitnice, i Braun poče da zaviruje u njih. U jed­ nom nađe čvrst, zaiepljen koverat. Otvori ga, i izvuče pisaćom maši­ nom napisano pismo na čvrstom 5
  • 8. sivkastom papiru. Pomisli da će tajna zločina u Old Kompton Stritu i tajna ove gomile novca biti objaš­ njena u pismu, i premesti se u fote­ lju, iznad koje je bila lampa. Upali svetio i, smeškajući se na kofere, pune krupnih dolarskih novčanica, poče da čita: «Mister Spirose» Šaljemo novu pošiljku. Svaki pri- merak je veoma uspeo i na original ­ nom papiru. Nužno je da skrenemo pažnju na neke važne stvari: a) Pripazite na Orta, jer čudno se ponaša. Njegova porodica je ne­ stala, a to može nešto da znači, jer smo njegovu ženu i dete imali u vidu kao taoce. b) Vaši uspesi, i to što vas visoko cenimo kao organizatora, naterali su nas da vam pošaljemo veliku sumu. Znajući važnost načina rada, zahtevamo da novac koji dobijete zamenom uopšte ne trošite. Vaš deo od deset otsto je neprikosno­ ven, ali ostavite ga za uživanje kad sve bude zaboravljeno. Ne dolazi u obzir ulaganje u banke, jer Skot- land Jard ima načina da zaviruje. Novac skrivajte kao ranije. c) Koristite više vrsta rasturača, a naročito krijumčare, strance i ve­ like kupce. Banke i trezori ostaju u našoj nadležnosti. d) Troškove priznajemo kako ih navodite jer u tome ste ispravni, a nadamo se da ćete i biti uvek. Uobi­ čajena provera po sistemu posred­ nika. Novac nam ostavljajte na me- stima 3, 7, 6, 14 i 18. Koristite ih re­ dom kojim želite, i kako vam bude pogodno i bezbedno. Sve ostalo znate. Želimo sreću i uspeh! Vaši Crveni Krug na belom i Beli Krug na plavom«. Pošto pročita pismo, Braun ga ponovo prelete pogledom, pa poče i drugi put pažljivo da čita svaku re­ čenicu i da razmišlja o njenom mo­ gućem značenju. - Svašta! - zaključi glasno, kao da ga neko sluša. Pismo ga je još više zbunilo nejas­ nim delovima i šiframa, pa pomisli da bi trebalo da sve odloži, i izađe negde, da ugasi vatru uzbuđenja. Ali, kako da ostavi kofere! Tek u tom trenutku postade svestan da to nije pravi, već falsifikovani novac. Bilo bi razumljivo da ga je ta či­ njenica ražalostila. Ali, začudo, nje­ govo lice se razvuče u osmeh rado­ sti i zadovoljstva. Frenk Braun je imao pravo kad je za sebe tvrdio da je rođeni vara­ lica. Da se domogao pravog novca, možda bi izgubio volju da živi jer bi prevare postale besmislene. Ovako, lažni dolari su mu pružali neslu­ ćene mogućnosti. Prvo je odnoše­ njem novca, podvalio falsifikato- rima Menjajući lažne dolare, preva - riće naivne primaoce. Naneće štetu bankama i bogatašima, a svakog časa moći će da uživa u novoj pre­ vari. Smeškao se, maštajući o mu­ kama policije, koja će uzalud goniti njega, velikog varalicu Frenka Brauna... Ta i slična razmišljanja podsetiše ga da bi morao znati koliko lažnog novca ima u koferima. Odmah se dade na posao. Brojao je novčanice u jednom svežnju. Nađe da, u sva­ kom ima po pet stotina, što je zna­ čilo da je tu pedeset hiljada dolara. U jednom koferu izbroja pedeset svežnjeva, a odmah zatim utvrdi da ih je isto toliko i u drugom. Bilo je lako, i bez pisanja, izračunati kraj­ nji iznos. - Pet miliona! Punih pet miliona dolara! - uzviknu, a onda pokri usta rukom prigušujući osmeh. Odmah zatim poče opet da slaže novac u kofere, ali nije obavio ni trećinu posla, a naglo oseti slabost i neodoljivu želju za spavanjem. Spu­ stio se u fotelju, i odmah sklopio oči, zaspavši uz gomilu lažnog novca. * Na početku predstave u Varije­ teu »Kokpik« Klara Luvo je bila uz­ 6
  • 9. buđena, jer joj bese saopšteno da će morati da nastupi uz Indijca, mađio­ ničara Apara Čanda, jer je njegova asistentkinja izostala zbog bolesti. Ona odmah otrča i nađe visokog, tamnoputog mađioničara, koji u varijeteu bese već vrlo cenjen. On je odvede u svoju garderobu i ustupi joj jedinu fotelju a on se os­ loni na prostrani pult, na kome behu poredani rekviziti za njegov nastup. - Ljutite li se što sam zamolio da odrede vas da mi pomažete? — upita Indijac. - Naprotiv... Istina, vi me po­ malo zbunjujete - odgovori de- VOLk%ar? - Ne znam zašto, ali u vašoj bli­ zini uvek sam uzbuđena... - A ja sam mislio da smo postali prijatelji. - I više od toga - reče devojka, i porumene. Indijac uzdahnu i zbunjeno poče da reda svoje rekvizite. - Priđite, da vam pokažem redos- led i način upotrebe — reče zatim, gledajući u predmete na pultu. Ona priđe, ali kao hipnotisana, umesto pultu, priđe Aparu Čandu. Stajala je nekoliko trenutaka pred njim, a usne su joj podrhtavale. Bila je očita njena spremnost da mu se baci u naručje. Apar je privuče, i nji­ hove usne se spojiše u strastven po­ ljubac. Kad malo odmače lice od nje­ nog, Apar šapnu: - Ne smemo to sada, jer vaša tačka počinje za desetak minuta, a treba da vam pokažem u čemu se sastoji asistencija. - Zovite me Klara. - I ja želim to isto, Klara. Za tebe sam samo Apar. - Da, Apar - potvrdi devojka, i još jače se privi uz mađioničara. - A sada budimo jaki - reče Apar. - Odložićemo zagrljaje, i oba­ viti posao. - Slušam te - reče devojka i stade uz pult, popravljajući svoju plavu kosu. On joj brzo pokaza kojim redom da mu pruža određene predmete, a onda je upita može li da improvi- zuje neku vrstu igre, koja ne bi bila nametljiva, ali bi dopunjavala ono što on bude izveo. Klara krenu preko garderobe lakim koracima. To je ujedno bila igra tela, koje se nudilo divljenju gledalaca. Dodiri­ vala je i pomerala predmete na pultu, igrajući uz muziku sa magne­ tofona, koju mađioničar beše pu­ stio. - Izvrsno! Biće to moj najlepši nastup - reče Indijac. Gledala ga je kako namešta beli turban sa velikim kristalnim ukra­ som, koji je izgledao kao krupan di­ jamant iznad njegovog čela. - A kako ti sa Frenkom? — upita je on iznenada. - Ne znam kako da ga udaljim. Požalila sam ti se već - odgovori devojka. - Ja sam ga uhodio i znam gde se nalaze njegova dva stana. Od­ mah posle mog programa otići ću da ga nađem. Hipnozom, u toku du­ žeg razgovora, mogu da postignem da nikad više ne poželi da te vidi. Međutim, ti sama moraš biti si­ gurna da nećeš opet hteti da ti se vrati - objasni Apar Čand. - Sigurna sam, kunem ti se, Apa- re! — uzviknu devojka. - Onda je sve u najboljem redu — reče Čand. — Imam za tebe još jednu novost. - Kaži, dragi! - uzviknu de­ vojka, i opet se nađe u njegovom zagrljaju. - I ja putujem s vašom grupom - odgovori Apar, između dva po­ ljupca. Baš tada se začu zvono za igra­ čice i igraće, i devojka je morala da požuri ka svojoj garderobi. Brzo je navukla kostim za igru i istrčala sa ostalim devojkama. Igra je trajala svega četiri minuta, pa je trebalo da je zameni muzička tačka i na­ stup pevača, ali konferansije najavi izmenu u redosledu programa. 7
  • 10. Mađioničar je nastupao odmah. Zadihana i rumena od igre, Klara Luvo požuri u garderobu, promeni kostim i otrča mađioničaru. - Na pozornicu izlazimo zajedno - reče Cand. - Ranije to nije tako išlo - pri- meti devojka. - Želim da iziđemo zajedno - smireno reče Ćand, i Klara pođe bez otpora. Umetnički direktor varijetea po­ kuša da ih zaustavi, i da upita kakve su to izmene u programu, ali Apar Čand ga spreči odlučnim po­ kretom ruke, i požuri na pozornicu. Zavesa se otvarala, U gledalištu svima zastade dah, i nekoliko trenutaka bila je grobna tišina, a onda se razlegoše aplauzi i odobravanje. - Šta se dogodilo? - upita Klara Luvo. ^ - Oni te vide u drugačijem svetlu, nego što ti vidiš sebe - odgo­ vori tiho mađioničar. I zaista, gledalište je lepu devojku videlo okruženu blistavom svet- lošću, kakva još nije bila viđena na pozornicama. Dve ptice vatrenih boja letele su oko njih, i, s vremena na vreme ostajale u vazduhu, iznad njihovih ramena. - Gospođe i pospodo, večeras ste, ovih nekoliko minuta, naši go­ sti. Osećajte se prijatno, i, u znak našeg prijateljstva, popijmo po čašu pića. Svako ima u ruci svoje omiljeno piće - govorio je Apar Čand. Glasovi iznenađenja zabrujaše dvoranom. Svaki posetilac držao je u ruci čašu pića koje je najviše vo- leo. Oni koji nisu pili alkohol imali su limunadu, a neki samo čistu vodu, jer samo nju su želeli. Istina, takvih je bilo malo. Svi su nepoverljivo prinosili nosu svoje čaše. Prvo bi pomirisali, a onda oprezno probali piće. - Samo ispijte, i budite sigurni da je odlično! - doviknu Čand. Svi osetiše potrebu da ga poslu­ šaju, i ispiše. - Čaše bacite ovamo, na nas dvoje. Ko nas pogodi dobija polju­ bac Klare Luvo. Istina, ja ne želim da to ikome uspe - dodade mađio­ ničar. Prava kiša čašica, čaša i krigli krenu prema pozornici, ali svaki stakleni predmet se na jednoj liniji pretvarao u iskre, stvarajući neo­ bičnu svetleću zavesu. Iza nje su se videli visoki Indijac i skladna lepo- tica Klara Luvo. — To je podvala! Nije fer! Ja bih je pogodio! - vikao je mladi čovek koji je sedeo za stolom u drugom redu. Stolovi su bili tako razmešteni da svaki gost dobro vidi pozornicu, zbog čega je krug ispred pozornice bio čist. To je bilo pogodno i zbog plesa nakon izvođenja programa. Svi gledaoci se okrenuše, da vide čoveka koji negoduje. - Izađite na slobodan prostor i ponovite što ste rekli, jer nije se do­ bro ćulo - pozva ga Apar Čand. Muškarac posluša, i stade na pro­ stor za igru. - Ja bih pogodio, ali vi ste, ne­ kim trikom, to onemogućili. Znam da bih pogodio, i smeo bih da polju­ bim gospođicu —ponovi gledalac. — Zar bi to bilo lepo da čovek s džepovima punim žaba priđe jed­ noj dami? — upita mađioničar. Posetilac varijetea posegnu ru­ kom u džep, ali je naglo povuče. Iz džepa mu počeše da isaču male ze­ lene žabe, koje odskakutaše prema pozornici, i, jedna za drugom, nesta- doše iza zavesa — Opet podvala! - viknu zbu­ njeni muškarac, još uvek držeći ruke dalje od svojih džepova. - Nema podvale. Vi imate de­ vojku za stolom - reče Čand. - Zar nije za vašim stolom jedna divna dama? Svi se okrenuše prema tom stolu, i ugledaše lepoticu iz snova, koja je širila ruke prema onom muškarcu. On je oprezno prilazio svom stolu. — Samo hrabro! — doviknu mu Čand. 8
  • 11. - I hoću! - odgovori uzbuđeni čovek. Svi gledaoci su videli lepoticu, koja je čekala u zagrljaj mladog čo- veka, ali ona nestade baš kad je on prihvati u naručje. Međutim on ju je i dalje video. Bura smeha pratila je njegove pokrete grljenja i ljublje­ nja vazduha. - Ne tako naglo! - doviknu Indi- jac, i čarolije nestade. Muškarac se spusti u stolicu, obeshrabreno se smeškajući i bri­ šući maramicom oznojeno čelo. - Prijateljstvo i dobro raspolože­ nje su uspostavljeni, a sada neko­ liko naših veština - reče mađioni­ čar, i raskrili skute svetlozelenog ogrtača. - Priđi, Klara! Ona mu priđe, i on je zakloni ogr­ tačem. Trenutak kasnije Ćand opet raširi skute, i pokaza da je devojka nestala. Kao da se i sam iznenađuje, osvrtao se naokolo, pa konačno po­ gleda i iznad sebe. - O, čarobnice, opet ši se pretvor­ ila u golubicu. Dođi! - pozva držeći ispružene ruke, s dlanovima sprem­ nim da nešto prihvate. Kao sneg bela golubica sleti mu na dlanove, i on je prinese licu. Ti­ šina u dvorani bila je takva da bi se čuo i najmanji šum da nije svirala indijska muzika, i stvarala tajanst­ venu atmosferu. Čand spusti golu­ bicu na grudi, i sakri je plaštom. Kad ga je opet otvorio, ispod zelene svile stajala je Klara Luvo. Prvo se začuše uzvici iznenađe­ nja, a onda se prolomi orkan aplauza i odobravanja. Oduševljeni mađioničar lako podiže devojku i baci je uvis. Ona se polako spusti na pod, a on je opet baci. Izgledalo je kao da je bestelesna, i da se pro­ tivi svim zakonima prirode, uključu­ jući i zemljinu težu. Na pozornici se videlo neobjaš­ njivo čudo. Indijac je iz raznih pred­ meta vadio divne bele zečeve; ispod njegovog plašta izletala su jata šare­ nih ptica, koje su nadletale gledali­ šte i vraćale se mađioničaru, a de­ vojka je igrala stalno obasjana svet- lom koje se menjalo u skladu s nje­ nom igrom. Neko vreme Indijac se odmarao, ležeći na zamišljenom naslonjaču. Lebdeo je u vazduhu, a šoljica s kafom, koja se pušila, sama je došla na zamišljeni sto. Ci­ gareta je došla odozgo, i polako se namestila među njegove prste. Pla- mičak nepoznatog porekla je doplo­ vio i stajao pred Candom dok je on pripaljivao cigaretu. Plavičasti di­ movi su se dizali nad njim, ali pri tom su pravili divne, pravilne šare. - Neverovatno! Fantastično! - čuli su se uzvici iz gledališta. Mađioničar izvede i zadnju tačku. Poče brzo da raste, sve dok se ne pretvori u pravog diva. Klara Luvo sede na njegov dlan, i on ju je pokazivao svima. Iznenada ona skoči na tlo, a Čand se smanji na prirodnu veličinu, i njih dvoje se pokloniše gledaocima, a onda napu- stiše pozornicu. Gledaoci su dahtali od uzbuđenja koje ih je zahvatilo za vreme mađio- ničarevog programa. * Kad se Frenk Braun probudio i otvorio oči, trže se od iznenađenja. U fotelji naspram njega sedeo je vi­ sok Indijac i gledao ga svojim tam- nomodrim očima. - Šta?! Otkud vi ovde? - upitao je Braun. - Došao sam da razgovaramo, i zatekao vas pred gomilom falsifiko- vanih dolara. Pročitao sam pismo, i želim da čujem objašnjene - reče Apar Ćand. - Nema objašnjenja.. Ni ja to ne shvatam.. Jeste li pozvali policiju? — zbunjeno je mucao Braun. - Nikoga nisam zvao. Policiju ćete vi pozvati - odgovori mađioni­ čar. - Zašto? Nagodićemo se oko novca.. - To je lažan i opasan novac. - Za mene nije opasan. - Ja o vama znam dosta, Braune. Ne poričem da ste mi simpatični, 9
  • 12. iako ne odobravam vaše prevare. Pokloni i dobročinstva sirotinji su kap u moru koja ništa ne menja. - Jeste li došli samo zato da mi pridikujete o moralu? - prekide ga Braun. - Ne, došao sam zbog Klare Luvo - odgovori Čand. - Ne razumem vas. - Bazumećete. Ta devojka je do­ bra, i ne sme biti žrtva vaše nastra­ nosti. Vezana s varalicom koja jed­ nom mora dospeti u zatvor, ona gubi mogućnost da postane srećna i nađe bolji životni put. - To je istina. - Obećajte da je nećete više vi­ đati. - Ostaviću je na miru. Ja je vo­ lim, ali time je upropaštavam. I bez vas sam to odlučio, večeras, kad sam napustio njen stan —odgovori Braun ozbiljno i nastavi da priča šta mu se dalje desilo. - Mislim da ste naseli smišljenoj igri - reče na sve to Apar Čand. - Kakvoj igri?! Onaj čovek je umro. Creva su mu.. - Stvar je nameštena. Creva su, verovatno, bila prava, ali ne nje­ gova, nego od neke životinje, kao i krv na njegovoj košulji i odelu - objasni Čand. - Ne verujem! - uzviknu Braun. - Sve je bilo tako očito. Već i po tome što mi je nesrećnik dao ova dva kofera.. - Baš po tome zaključujem da je to nameštena igra. Neko vas zna kao varalicu, pa vam je predao lažne dolare. Pratiće vas dok ih ne pretvorite u čist, zdrav novac, pa će vam ga onda uzeti. Pri tome može da ode i vaša »mudra« glava — reče mađioničar. - Ne, to nije tako! - odbijao je Braun. - Tu je pet miliona dolara. Ostavite me da ja £ njima činim šta znam, a ja ću vam dati funti u vrednosti jednog miliona dolara. Prihvatite. .. - Ne! - odgovori odlučno mađio­ ničar. - Ako želim da ostavite Klaru Luvo, ne želim da stradate. Kad ja odem, vi ćete pozvati Skot- land Jard i ispričaćete istinu o svemu. Kažite i to da ste se kolebali. Vi ćete to učiniti, Braune.. Dok je on govorio, Frenk Braun je nekoliko puta odrićno odmah­ nuo glavom, a onda poče potvrdno da klima. Prihvatao je sugestije nametnute ogromnom hipnotič- kom snagom. - O meni ni reć! Ne želim da me spomenete policiji - nastavio je Indijac. Braun je prihvatao sve bez ot­ pora. Kad Apar Čand napusti Braunov stan, ovaj priđe telefonu i pozva Skotland Jard. Rekoše mu da je in­ spektor Majki Dikson dežurni, i dadoše mu vezu. - U mom stanu imam pet mi­ liona falsifikovanih dolara. Dođite da vam ih predam, i da objasnim kako sam ih dobio - reče Braun i kaza svoje ime i adresu. Sledećih pola sata zurio je u go­ milu novčanica i maštao o tome šta je sve mogao da učini s tim lažnim blagom. Zvono na ulazu ga trže iz misli, i on iziđe u hodnik. Malo kas­ nije oko stola sa dolarima stajali su inspektor Majki Dikson, dva unifor- misana policajca i Frenk Braun. II - Zar da mi nemamo ništa o tom Indijcu! Svi listovi su zabeležili čuda u Varijeteu »Kokpik«! - vikao je glavni urednik stojeći pred gru­ pom svojih reportera. - Zar i ti, sine Arture! Zar i ti da propustiš takvu senzacionalnu ličnost? - Nisam ništa propustio — mirno odgovori reporter Markinč. - Pošto su svi listovi pisali o tom Indijcu, abiit ad plures, odnosno: pridružimo se većini! Sutra ću pre­ dati članak o Aparu Candu. - A zašto bu6 ti? - upita jedan proćelavi reporter, - 1m ito ne već danas? 10
  • 13. - Zato što ti nisi u stanju da to učiniš - odgovori mu Markinč. - A zašto nisam u stanuu? - ro- gušio se reporter, spreman na svađu. - Bizikovao bi suviše mnogo, jer taj bi mogao da te pretvori u mačku, a možda mu ne bi uspelo da ti posle opet vrati ljudski lik, pa bi ostao da večno maučeš po krovo­ vima - objasni Markinč. U reporterskoj sobi odjeknu smeh. - Dosta je šale! Na posao, mom­ ci! - viknu glavni urednik. - Ostaje li da Markinč piše o mađioničaru? - upita ćelavi repor­ ter. - Da, neka to učini Artur — odgovori glavni urednik. - Njemu to i priliči, jer je srodan mađioničarima i opsenarima svih vrsta - zlobno se šalio ćelavi. Opet se zaori smeh. Glavni ured­ nik dade znak Markinču da ostane dok ostali iziđu, a onda ga pozva u svoj biro. Reče mu da sedne u fote­ lju i da kaže šta bi popio. - Stičem neke tuđe navike — reče Markinč. — Zavoleo sam crriu kafu »forte« , ili tursku, a to ga nema, sem kod moje Meri. - I ja krišom pijem crnu kafu iz italijanskog automata. Moja sekre­ tarica ga ima. Dobićemo »espreso« kafu — odgovori glavni urednik i preko interfona naruči dve čašice džina i dve crne kafe. Reporter je razmišljao šta li to od njega želi glavni urednik. Ovako je postupao samo kad bi ga slao na vrlo opasan ili vrlo težak posao. Dok kafe nisu stigle, glavni urednik je pitao Markinča čime se trenutno bavi i kakvi su mu planovi, a tek uz čašicu džina i miris kafe poče da priča: - Već dugo ćutimo o nečem vrlo krupnom i opasnom. Policija, pa i samo ministarstvo, mole da i dalje zatvaramo oči. Međutim, sinoć se dogodilo nešto o čemu više ne mo­ žemo da ćutimo. Otkriveno je pet miliona dolara... - Falsifikovanih - prekide ga Markinč pitanjem. - Otkuda znaš? - I bez ovog razgovora, ja se spremam da pišem o sve češćem otkrivanju falsifikovanog novca. Izvesno je da su falsifikati sve bolji, često ih je skoro nemoguće otkriti dok ne stignu u velike banke sa sku­ pim uređajirpa za identifikaciju - reče Markinč. - Ne shvatam kako uvek namiri- šeš najveću senzaciju - dodade glavni urednik. - S obzirom na to da već razmišljam o tome... - Ne samo da razmišljam nego sam i izučio sve što se zna do sad o otkrivenim falsifikatima, uključu­ jući i najveći takav poduhvat, koji su izveli Hitlerovi falsifikatori - prekide ga Markinč. - Brz si, Arture - reče glavni urednik, tako da nije bilo jasno da li ga na taj način hvali, ili ga opomi­ nje što ga prekida. - Dakle saslu­ šaj me do kraja. Saznao sam da je policiji uspelo da zapleni pet mi­ liona falsifikovanih dolara, ali o okolnostima ništa. - Zna li se makar tko vodi istragu? - Umešan je inspektor Majki Dikson, jer je bio dežurni, ali ne znam da li mu je poverena dalja istraga. - On je moj poznanik, a moglo bi se reći i prijatelj - reče Markinč, smeškajući se, setivši se tužnog lika inspektora Diksona. - Je li to onaj što uzalud lovi Luna, kralja ponoći? - upita glavni urednik. Markinč samo klimnu glavom. Obojica su se smejali. Zaključiše da reporter uzgred vidi i šta je sa tim velikim mađioničarem u »Kok- piku«, ali da mu dugoročni zadatak bude poplava lažnog novca. - Pozvaću Diksona, da zajedno vidimo mađioničara - zaključi Markinč odlazeći. 11
  • 14. Izgledalo je da inspektor Majki Dikson jedva gleda. Istina, bio je umoran posle noćnog dežurstva u Skotland Jardu i trke do Hajd parka, zbog pet miliona falsifikova- nih dolara, ali mu se na licu javljao osmeh. Zanet mislima, micao je us­ nama kao da sa nekim razgovara, i spuštao ruku na pokrivač, kao da nešto nabraja. Njegovo razmišlja­ nje prekide ulazak njegove rano osedele, ali još uvek privlačne žene Helen. Ona tiho proviri, a on brzo zatvori oči. - Uzalud je, Majki! Videla sam da si budan i da razgovaraš sam sa sobom. Već je jedanaest sati, i vreme je da ustaneš. Ili misliš da ću ti doneti čaj u krevet, pa da mi opet pokvasiš čaršave... - Ustajem, ustajem! - doviknu inspektor, i maši se za telefonsku slušalicu. - Veza je u holu. Prebaciću je, ako treba - reče Helen. - Voleo bih da telefoniram, jer ne bih išao u biro ako ne moram. - Milo mi je što ćeš makar da­ nas ostati kod kuće. - Žalim, Helen draga... Ne bih išao u biro, ili na jedno drugo me- sto... Neću da govorim o svojim po­ licijskim poslovima, jer obično ih najmanje shvataju žene baš inspek­ tora i drugih iz naše službe - reče Dikson, i lice mu dobi izraz kao pred kijanje. Helen Dikson požuri, i prekopča telefonsku vezu k spavaćoj sobi, a onda ode u kuhinju. Inspektor pruži ruku ka telefonu, i trže je kao da ga je nešto uplašilo, jer telefon zazvoni baš u tom trenutku. On uz­ dahnu, i opet pruži ruku. Uze sluša­ licu i javi se sa: »Da molim«. - Ovde novinar Artur Markinč - čuo se veseli glas. - Jesi li Majki ti to? - A ko bi drugi bio u mom kre­ vetu? - upita inspektor? - Ne znam - šalio se Markinč. - Mogla je da bude i gospođa He­ len. y - Sta će ona u mom krevetu? - pokuša da se i inspektor našali. - Nadam se da te nisam probu­ dio. - Nisi me probudio, ali si me na- terao da se pokrenem. Sinoć sam bio dežurni... - A kakav plan imaš za večeras? - Što se to tebe tiče, mladiću? - Željan sam društva. - Zar smo mi društvo? - Jesmo prijatelji. - Nisam siguran. Ti si više prija­ telj Sikertu. - Zar ga još uvek goniš? - Ni to te se ne tiče! Lepo kaži šta želiš, jer me sigurno nisi zvao bez neke zadnje namere. - Nije zadnja - smejući se reče reporter. - Jednostavno, smatram da ima razloga da se vidimo, jer bilo bi to od obostrane koristi. - Misliš za sebe i svoj list. To je »obostrano« ? - Ne, dragi Majki, ne! Kad kažem obostrana korist, to znači dobro ne samo za mene nego i za tebe. Ovoga puta više za tebe, jer sazna- ćeš nešto važno o onih pet miliona falsifikova... - Ćut! — prekide ga inspektor Dikson. - To je državna tajna, pro­ kleti, zloguki čitaču tajnih misli! Ni reč više o tome. A naći ću način da na odgovarajućem mestu propevaš kao slavuj. - Saslušaj me, Majk. Pozivam tebe i Helen da večeras posetimo varijete »Kokpik«. Tamo je neki izvrstan Indijac, o kome želim da pišem. To je moj deo koristi. A tvoj bi bio što bih ti ja rekao ponešto o fal... ovaj, nekim tebi vrlo zanimlji­ vim novostima - izloži Markinč. - Opet nešto smeraš... Ako se pokaže da me opet zamlaćuješ, onda se drži. Neće ti pomoći ni sam Lun, kralj ponoći! Zbilja, viđaš li tog momka? - Nestao je kao da nikad nije postojao - odgovori reporter Ar­ tur Markinč. - Međutim, ne odbi­ jam da razgovaramo i o njemu. 12
  • 15. Dakle, večeras pred varijeteom »Kokpik« . Naravno, karte nabav­ ljam i plaćam ja, kako je i red. - Pa, učini bar nešto »kako je red«! Prihvatam, jer tako ću imati dve koristi. - Koja je druga? - Izvešću Helen, pa ću najmanje mesec dana moći da joj to podme­ ćem pod nos kad pokuša da se žali kako je žena jednog inspektora osu­ đena na samovanje i monotoniju, dok on ide iz avanture u avanturu. Dakle, do viđenja kod »Kokpika« - zaključi inspektor i spusti slušalicu. * - Imamo i mi svoje čarolije. Pa, neka, biće vam još milije — pevu- šila je Klara Luvo spremajući svoju sobicu, jer je očekivala posetu, kojoj se radovala. Tog popodneva trebalo je da joj dođe Apar Čand, jer je želeo da po­ razgovaraju o novom programu. Ona je predložila da to bude u nje­ nom stanu. Rekla je da je stan više nego skroman, pa čak bedan, ali slavni mađioničar može da ga pret­ vori u blistavi dvorac! Čand je prih­ vatio, tvrdeći da ni sam nije odra­ stao u palati, niti je i sada ima. Čekajući ga Klara je popravljala izgled sobice, pa je bila zadovoljna utiskom koji stvaraju red, čistoća i tri vaze svežeg cveća. Nađe se pred ogledalom, i pripreti svome liku: - Da vi nemate kakve zadnje namere, gospođice Klara? To što radite sada, i što ste promenili čar- šave na krevetu vrlo je sumnjivo! Posle toga pogleda na sat, i uz­ dahnu. Još dva sata je ostajalo do dolaska Apara Čanda. Da nekako prekrati vreme, isprobavala je koja joj odeća najbolje pristaje u stanu. Na golo telo obuče svilenu haljinicu i sede tako da se vidi u ogledalu. Svila joj skliznu s desnog ramena, i otkri lepotu njenih grudi, ali ogle­ dalo pokaza da svila klizi i sa nje­ nih bedara, otkrivajući više nego bi se ona usudila da pruži pogledu go­ sta koji prvi put dolazi. - Suviše smelo, čak i razvratno! - uzviknu, podižući svoj negovani kažiprst. Posle toga obuče plavu haljinu od tankog somota, sa zlatnim vezom na grudima i po donjem rubu. Stavi zlatnu ogrlicu i prepravi frizuru. - Romantično, ali suviše strogo - zaključi, i skide haljinu. Obuče zatim vunenu bluzicu i kratku suknju i potsmehnu se svom liku u ogledalu: - Suviše providan izazov, devoj- ko! Opet se nađe bez odeće, pa isproba kupaći kostim, i s odobra­ vanjem klimnu, ali glasno reče: - Ko je to video da se gost doče­ kuje u kupaćem kostimu?! Obuče čipkani deo odeće koji je mogao da bude haljina, ako se ispred njega navuče naročiti veš, izazovna spavaćica, ako se ostavi tako na golom telu, ili da odigra ulogu veša sa prikladnom haljinom. Ipak, nije bila zadovoljna i ponovo se svuče. Pomalo zamorena presvla­ čenjem, izvali se na krevet, prekri­ ven skupim pokrivačem od pravog krzna, opšivenog ružičastom svi­ lom. To je bio najdragoceniji pred­ met koji je imala, a bio je poklon od jednog obožavaoca. Ona pusti da je tamno smeđe krzno miluje po telu, i ugleda svoj lik u ogledalu. - Najlepša si bez ičega na sebi! - zaključi, i ustade da razmišlja o sebi o životu. Tek desetak minuta pre dolaska gosta ustade, brzo obuče najbolji veš koji je imala, crne pantalone i belu svilenu bluzu produženom kragnom, čiji su se krajevi pretva­ rali u trake, vezane na grudima. Namirisa prste i prođe njima ispod kose, na vratu i oko slepoočnica. - Baš si rafinirana - reče sa­ moj sebi, i odmah zatim se trenutak ukoči, jer je čula zvono na vratima. Oseti laku jezu, iako je u stanu bilo vrlo toplo, jer su bile nastupile 13
  • 16. vrućine, mada je bio tek kraj juna. Nije mogla da sakrije uzbuđenja, i ruke su joj drhtale dok je otvarala. Indijac uđe s ogromnim buketom ruža. - Kod nas u Indiji govor cveća je drugačiji nego u Evropi - reče Apar Čand, i uze devojku pod ruku. Bio je obučen u lako, veoma ele­ gantno letnje odelo, sive boje. Bela košulja i bronzana boja kože, briž­ ljivo očešljana tamno smeđa kosa, na slepoočnicama rano posre­ brena, visoko i snažno, ali vitko telo, tamno modre oči i sigurni po­ kreti učinili su da devojku obuzme nekakav neobjašnjiv osećaj slatke strepnje, želje i straha. Malo je nedo­ stajalo pa da Klara Luvo izgubi svaku sigurnost. - Lepo je kod tebe, Klara - reče mađioničar. — Smem li da pogle­ dam i drugu sobu, i da saznam gde držiš piće, jer možda ću morati da ga poslužim. On u tom trenutku uze njenu nežnu i negovanu ruku, pa je pri­ nese usnama, i nežno je poljubi Kla- rina zbunjenost i nesigurnost nesta- doše kao čarolijom odnete. Ona oseti da bi poslušala sve što on kaže, jer bi bila sigurna da je to naj­ bolje. Dok mu je pokazivala stančić, pri­ čala je o svojim pripremama, o neodlučnosti kako da ga dočeka. Nije skrila ni to da je razmišljala kako da postigne najbolji izgled. - Znam u kom si trenutku bila najlepša - reče Čand tiho. Ona porumene. Dolazeći, Apard Čand je sebe uveravao da je pravi razlog posete devojci sasvim praktičpe prirode. Već i sama potreba da utvrdi raz­ log dolaska otkrivala je spontanu želju da bude sa Klarom. A sada, gle­ dajući je rumenu i ustreptalu, oseti snagu trenutka, i priđe joj bliže. Kao u snu, bez razmišljanja i odluči­ vanja, bez ijedne reći, sporim i než- tnim pokretima, njih dvoje se nađoše u zagrljaju. Nije bilo strast­ 14 venih trzaja, žudnih poljubaca ni stiskanja. Nekakvim mekim pokre­ tima, lebdeći u oblaku uživanja, bes- telesno laki, osetljivi i na nepri- metni pokret jedno od njih dvoje, kao da su osećali svaku želju koja je u njima nicala i rascvetavala se kao cvet iz pupoljka na ubrzanom filmskom prikazu. Nađoše se zagr­ ljeni na mekom krznenom pokri­ vaču. * Sedeći kasnije u fotelji naspram Indijca, devojka je razmišljala nisu li ona tri sata u njegovom zagrljaju bili samo još jedna njegova čarob- njačka veština. - Koliko ti je godina, Apare? - upita ona. - Trideset - odgovori Čand - Imaš li?... Jesi li oženjen? Imaš li porodicu? - pitala je osetivši da se zbunila, zbog želje da što pre sazna koliko je samo njen. - Nemam nikoga svog na ovom svetu, ako je reč o krvnom srodstvu. I prijatelja imam vrlo malo... I ni­ sam oženjen - odgovori on, a senka tuge mu pređe licem, ali je brzo odagna osmeh. - Pričaj mi o sebi - reče ona, sada mnogo slobodnije. - Ostavićemo to za drugi put - reče on milujući joj ruku. - Sada treba da se dogovorimo o večeraš­ njem programu. Imamo novog part nera u programu. - Zar je potreban još neko? Da. li se vratila tvoja asistentkinja? - upita devojka. ne skrivajući nezado­ voljstvo. - Ne, ona se više neće vraćati, jer se udaje. Dobila je poklon od va­ rijetea, čemu smo i nas dvoje dopri- neli - odgovori Čand. - Naš bu­ dući partner je Džems Taker, pes- nik koji nije umeo da živi od pes- ništva. Vrlo je duhovit ćovek, i di­ van prijatelj, ali nesrećan. - Mislim da je to zadnje pravi razlog što ga uzimaš pod svoje okri­ lje - reče devojka.
  • 17. - On je dobar čovek - ponovi Čand kao da pita zar to nije sasvim dovoljan razlog. - I ti si dobar čovek - osmehnu mu se^Kl&ra Luvo. On joj uzvrati toplim pogledom, i poče da govori o programu. Pokaza joj fotografije pozornice i potreb­ nih predmeta. Strpljivo je objašnja­ vao šta ona treba da radi u kom tre­ nutku, i tražio je da ona ponovi plan. Bio je zadovoljan što ona ima dar da zapamti sve čim joj se jed­ nom kaže. Tražio je da izvede neke pokrete, i bio je oduševljen njenim sposobnostima. - Ti nisi samo lepa - reče joj na kraju. - Kaži do kraja - tražila je Klara Luvo, i čežnjivo ga gledala. - Još si i pametna. - Nisi sve rekao. - Imaš duha, osećaš život, i umeš da voliš. - I šta još? On joj pripreti prstom, zagrli je, šapnu joj da moraju u varijete, a započeli su razgovor koji odvodi u drugom pravcu. Ona je toga trenutka želela da nikada ne prestane zagrljaj tog čo- veka - Srećna sam s tobom, Čande, a znam te tek tako kratko vreme - šapnu ona. Imali su snage da se počnu spre­ mati, i zajedno požuriše napolje * Reporter Artur Markinč i inspek­ tor Skotland Jarda Majki Dikson imali su sto uz sam krug za igru, pred pozornicom. Dva mosta, koji su vezivali pozornicu s dvoranom, uokviravala su spušteni prostor za orkestar, na kome su muzičari bili zaklonjeni od pogleda publike, kad je to bilo potrebno. Spušteni pod za orkestar mogao je da se podigne i izravna sa dvoranom. - Sva mesta su rasprodata - reče Markinč. - Mnogi rado gledaju dobar vari- jetetski program - reče gospođa Dikson. - Artur misli da je gužva zbog Indijca - reče inspektor. - Do njegovog dolaska varijete je jedva životario, pa se trupa spre­ mala da pokuša s druge strane okeana - potvrdi reporter. Program još ne beše počeo kad inspektor Dikson dobi izraz lica kao da će početi da kija. Gledao je preko desnog ramena prema tre­ ćem redu stolova, oko kojih su kel- neri žurili da posluže piće pre nego što počne program: - Šta gledaš, Majki? - upitala je Helen Dikson svog muža. - Vidim među posetiocima čo- veka koji ne bi trebalo da bude ovde, ili bi i moji ljudi morali biti u blizini - odgovori inspektor. Novinarska radoznalost pokrenu reportera, i on odluči da blefira? - To je onaj s falsifikovanim do­ larima, zar ne? - upita kao da od­ govor prirodno mora biti samo potvrdan. Inspektor ga pogleda razrogače- nim očima. - Kako ti to?... Otkud znaš?!... Pa to je da čovek iskoči iz sopst- vene kože! - isprekidano, i gušeći se od ljutnje i iznenađenja, odvrati inspektor. - Možda bi i mogao da iskočiš, ali kako da je opet navučeš —šalila se njegova žena. - Helen, molim te! - upozori je Majki Dikson. - Pusti me da ovog... rekao bih neku ružnu reč da niste vas dve ovde... - Zaboga, Majki, kako možeš tako s divnim mladim prijateljem, i još u prisustvu njegove dražesne mlade žene? - uzvrati Helen. - Iskočiću iz... - Samo ne iz kože, dragi, jer to ne ide — opet se šalila Helen. Dikson odmahnu rukom, u znak da ne vredi razgovarati sa ženom o nekim stvarima, a naročito ne u ovakvoj prilici, pa se naze ka Mar- kinču. 15
  • 18. — Govori, mladiću, otkud znaš za falsifikovani novac! Kunem se da ćeš vrlo rđavo proći ako... - šapu- tao je, osvrćući se, da vidi može li ko da čuje strašnu tajnu, i spreman da začepi usta reporteru ako počne da govori glasno. — Čitanje misli... Prosto čitam da si trenutno zabrinut što onaj čo- vek nije pod nadzorom tvojih ljudi — odgovori reporter. — Naravno, falsifikatori možda jedva čekaju priliku da ga zgrabe, a takav svedok je ipak dragocen - reče inspektor. Već je bio toliko uzbuđen da nije razmišljao o mogućnosti da ga mladi prijatelj blefira. — Zar brineš o tom varalici? - upita Markinč, želeći da time iza­ zove inspektora da mu kaže nešto više o nepoznatom čoveku. — Zar i ti znaš Frenka Brauna? — začuđeno reče Dikson. — Ko ne bi znao tog sitnog... - zausti reporter. — On sitan? Ne, mladiću! Najve­ ći! Najveći među mudracima i ve- štacima prevare. Uz to je Braun sklon i podvalama radi šale i zado­ voljstva - pričao je inspektor Majki Dikson. Tek sada i reporter shvati da je reč o čoveku o kome su kružile ane­ gdote Londonom. Pričalo se da je umesto ministra spoljnih poslova dočekao neku princezu, vodio je na prijem kod kraljice, i pokrenuo de­ setak gozbi i prijema u njenu čast. Ponovio je skoro sve prevare pariš­ kog »Fantoma«, Urbana de Blan- sara, ali s tom razlikom što je bio bolji, i što nikada nije uhvaćen u prevarama. Jedno vreme je, s dva prijatelja, varao na kartama. No, na vreme je raspustio grupu, i svoje pomagače tako uplašio da su ne­ stali ne samo iz Londona nego i iz Evrope. Pojavljivao se u ulogama, i uniformi, generala i admirala, i po- sećivao kasarne i ratne brodove, gde je bio gošćen i okružen poniz- nošću. Kao ambasador, čas jedne, a čas druge zemlje, izvršio je desetak prevara, od kojih su mnoge zataš­ kane zbog međunarodnih obaveza vlade. Nadmašio je Loua Stenlija, poznatog i kao Džulijan Šepard, kralj varalica. Pričalo se da je Stenli izjavio da ne vredi biti vara­ lica kad postoji jedan Frenk Braun. A taj Stenli umalo da jednom Ame­ rikancu proda ogrđmnu, i u svetu slavnu londonsku dvoranu Albert Hol. - Je li istina da je Braun prodao stari ratni brod, kao što je to u Ita­ liji učinio Anđelo Nidoli? - upita Markinč. - Veruje se da je to bio on, u uni­ tarni admirala, ali niko nije mogao da mu to dokaže. Imao je dobro pri­ premljen alibi - odgovori Dikscm bezvoljno. Bio je uznemiren, i stalno se osvr­ tao, ali muzički znak za početak varijetskog programa i podizanje prednje zavese privuče za trenutak njegovu pažnju. Svetla u dvorani se pogasiše i ostadoše samo ona što sa skrivenih mesta daju tek toliko svetla da gledaoci mogu da uzmu piće u trenucima uzbuđenja. Najavljivač programa odmah poče da govori kako gledaoce oče­ kuje prijatno iznenađenje, jer slavni mađioničar Apar Čand veče­ ras pokazuje nove, neviđene ve- štine. Zatim najavi igračice, koje će »stvoriti raspoloženje i oduševlje­ nje, koje je tako potrebno svakom čoveku«. Igračice, njih četrnaest, nisu bile slabije od onih u pariškom »Foli Beržeu«, ili »Mulen Ružu«. Bile su, istina, manje razgolićene, ali zato ljupkije. - Sad znam zašto je Braun ovde - šapnu Dikson reporteru. - Tu igra njegova devojka, Francuskinja Klara Luvo. To je srednja od ove tri najbliže. - Veoma je lepa - šapnu Mar­ kinč. - Čula sam te - munu ga Meri. 16
  • 19. - I ne usuđuj se da je odrediš za žrtvu svojih reporterskih vratolo­ mija. - Nemam ni sličnu želju - šapnu Artur Markinč srnejući se i neprimetno poljubi ženu. - Hoću da pišem samo o Indijcu i zato ću pokušati da prodrem do njega posle njegove tačke. - Ali, ne svraćaj kod igračica! - šalila se Meri Markinč. Uskoro najaviše »najvećeg živog mađioničara Čanda«. On na pozor­ nicu iziđe prvi, za njim Klara Luvo, na kraju kratko ošišani Džems Ta- ker, koji svojim začuđenim izrazom lica izazva smeh. - Smejte se meni, a ne njima, jer to je opasno - reče Taker ozbilj­ nim glasom, ali njegova grimasa izazva još više smeha. - Pa, tebi se i smejemo - dovi- knu neko iz gledališta. Nije se znalo kome je frenetični aplauz bio namenjen. Da li tom po- setiocu odgovaraju na šalu novog člana Čandove grupe, ili pozdrav­ ljaju samog mađioničara. Još se gla­ sovi odobravanja i pljeskanje ne behu stišali, a inspektor Dikson poče da kija, i da se uzbuđeno po­ kreće. Između dva kijanja uzviknu: - Pa to je on... Na časnu reč, on! - Koga si, čoveče, sad ugledao? - upita Helen, i pokuša rukom da smiri svog muža. - On je, ženo. Do đavola, sam Donald Sikert!... Razumeš li ti šta to znači - odgovori inspektor Dik­ son, osvrćući se da vidi kako bi izi­ šao. Artur Markinč beše čuo svaku reč, pa i sam bolje zagleda tamno­ putog Indijca s velikim belim turba­ nom na glavi. Bio je iznenađen isti­ nom. Da bio je to Donald Sikert, slavni avanturista Lun, kralj po­ noći. Markinč se čudio što taj čo- vek, koji je bio zanet naučnim ra­ dom i pronalazaštvom nastupa u običnom varijeteu, kao mađioničar. Markinč se seti Lunove zmije, koja možda i ne postoji ali koja se pojav­ ljuje iz njegovog rukava. Seti se žabe i miša u svom džepu, i neho­ tično opipa odeću. - Majki, nećeš valjda da praviš neprilike?! — reče tiho novinar, vi- deći da inspektor ustaje i pokušava e. edite tamo, i molimo malo mira! - viknu neko iz senke iza njih. Dikson se spusti na stolicu. - Možda je to slučajna sličnost - reče Helen Dikson. - Pored toga, i sam si pričao da se ne zna pravi Lunov izgled. - Vidim... osećam da je to on - šapnu uzbuđeni Dikson, i kihnu. Držao je maramicu na licu, i suz­ nih očiju zurio u mađioničara. - Smiri se... opusti se, dragi - reče Helen Dikson, i pažljivo po- meri stolicu bliže ka svom mužu. Uze ga pod ruku i ostade tako pri­ ljubljena uz svog muža, kao da se plaši da on ne pobegne. Mađioničar je držao u ruci tanki štap od crnog, lakiranog drveta, sa srebrnom drškom u obliku zmijske glave. Mahao je njime čekajući da žamor prestane. Štap se savi, pret­ vori se u živu zmiju i savi se oko nje­ gove ruke, a onda nestade na njego­ vim grudima. Malo kasnije zmija mu izađe iz levog rukava i pogleda prema publici. Njene hladne oči blesnuše pod svetlom, dok je pala­ cala jezikom i pokazivala dva svoja zuba. A onda se zmija opet pretvori u štap. Čuše se uzvici olakšanja. - Šta si ono rekao da ja treba da uradim? - upita Džems Taker. - Nisam ja ništa rekao. Ti si predložio da ispričaš neku šalu - odgovori Lun. - O, jeste... Ali, eto suvo grlo, pa i sve ovo... Kad bih makar mogao da dobijem jednu čašicu — tužno je govorio Taker. Njegove oči su zasvetlele od po­ misli na piće. - Viski? - upita mađioničar. - Bilo šta - odgovori Taker s nadom. 17
  • 20. Apar Čand privuče rukom iz du­ bine pozornice bocu mleka, koja je sama u vazduhu pravila pokrete, kao da neko žuri s njom u ruci. - Ne mleko! To nisam okusio već dvadeset godina - branio se Taker, pružajući obe ruke u odbranu od boce, koja se zaustavi pred njim. - Pa kaži šta želiš - reče Indi- iac - Znaš ti, ali kazaću... Viski, makar i bez leda i sode — odgovori Džems Taker. - Imaš ga pred sobom, na sto- čiću - reče mađioničar. Taker oduševljeno pogleda mesto gde je trebalo da bude stočić. I vi­ deo ga je mada tamo stvarno ni­ čega nije bilo. Gledaoci takođe nisu ništa videli, ali Taker je pravio po­ krete kao da sipa sebi piće, dodaje sodu i stavlja led. Otpi iz čaše, i, za­ dovoljno držeći ruku, kao da čuva da mu se ne prospe ostatak drago- cene tečnosti, poče da priča: - Onaj ko želi da svoje misli utopi u piću, u velikoj je zabludi. I misli umeju da plivaju. Zato ja poča­ stim viskijem i svoje misli... Dok je govorio, iza njega su plo­ vili oblačići, usred kojih su se videli prizori ljudi žena i ptica. Ljudi i žene su počinjali da štucaju od pića i da se pijano teturaju, a ptice su padale i, ležeći na leđima, batrgale nožicama. Posle je Džems Taker pričao da treba požuriti u prirodu i »jesti na travi, dok trava ne počne da jede nas«. Tu Preverovu misao mađioni­ čar je »ilustrovao« slikom veselog piknika na kome ogromne travke nameštaju prostirku umesto jela, pripremaju ljude, koji zbunjeno gle­ daju šta se događa. Dok je Taker pričao šalu o lekaru koji je pacijentkinji rekao da mu se njen izgled ne sviđa, na šta je ona rekla da ni lekar nije baš neki lepo- tan, publika je videla smešnog le- kara i smešan lik devojke koju on pregleda. Sve to Taker nije video, pa se čudio takvom uzbuđenju pu­ blike i odjeku svojih reći. Posle veselog dela programa s Takerom, nastupali su samo Klara Luvo i Apar Ćand. Ono što su pose- tioci varijetea videli te večeri preva- zilazilo je svako očekivanje. Indijac i lepa Francuskinja polili su se ne­ kom tečnošću, i Čand je kresnuo upalj,ač. Tečnost je planula. Čuli su se krici iz gledališta. Žene su pokri­ vale oči, da ne vide žive buktinje na pozornici. Uniformisani vatrogasci s aparatima za gašenje požara sta­ jali su iza mađioničara, na sceni. Kad je plamen dogoreo, devojka je legla u dugi kovčeg, i Čand ju je pre- testerisao. Iz gledališta su sada doprli krici, a dve žene su pale u nesvest kad je električna kružna testera zasekla sanduk. Do tog tre­ nutka Indijac je izveo ono što su iz­ vodili Torini, Horas Goldin, David Bamberg i njegov sin Ričard, i neki drugi slavni iluzionisti i fakiri. Ali, tačka se produžavala. Čand je ot­ vorio sanduk i pokazao dve sma­ njene devojke, likom istovetne sa »presečenom žrtvom«. Pozvao ih je da stanu izvan sanduka, i naredio im da izrastu. Sada su dve devojke, jedna za drugom, ulazile u sanduk. Električna testera ih je presecala i četiri istovetne lepotice smešile su se, stojeći iza sanduka, koje je ma­ đioničar presekao, i na pozornicu je iskočilo osam devojaka. Preseca- nje je završeno kad ih je bilo šesna­ est. Tada su ostaci presečenih san­ duka odneti, a lepotice su igrale istočnjački ples, izvanredno vešto. Da se ne bi mislilo da to igra samo jedna i da je umnožena vešto post­ avljenim ogledalima, igrale su pov­ remeno svaka drugačije. Posle svega Čand im je podelio tanke konope, koje su one pokre­ tima ruke »naterale« da pođu u vis, nestajući na »nebu« pozornice. Svih šesnaest igračica držale su krajeve konopca u rukama, a onda su se uspuzale iz njih i nestale. Odmah zatim spustila se na pozornicu samo Klara Luvo. Gledalište je odahnulo. 18
  • 21. - On zna zašto živi! Od jedne može da napravi šesnaest - dovi­ knuo je neko od posetilaca. - A zamisli da ušesnaestostruči tvoju taštu - odgovorio je neki drugi od posetilaca. Smeh se zaorio gledalištem. Tada je Čand sam izveo nekoliko tačaka, od kojih se kosa dizala na glavi. Pro­ badao se sabljom, puštao da na njega padne ogroman betonski blok, i da se razbije. Gledaoci su do­ lazili da opipaju ostatke betona, probajući njihovu težinu. Bili su pravi. Betonski blok je bio dvo­ struko teži od onog koji je dočeki­ vao slavni fakir Ivon ivo. - Sve je to hipnoza! Nemoguće je da u svemu tome ima šta stvarno! Varalica! — galamio je jedan pri­ piti posetilac iz drugog reda sto­ lova. Čand ga dva puta opomenu da bude strpljiv i da ne smeta ostalim gledaocima, ali pijanac je opet vi­ kao. - Dođite odmah ovamo! - pozva ga ijutitim glasom Apar Čand Posetilac se osvrtao, kao da oče­ kuje neki napad, a onda ode preko levog mosta na pozornicu. . - Zinite, i isplazite jezik! - na­ redi mu Čand. Jadnik je gledao unezvereno od straha, ali posluša. Čand uze nož, i, iznenadnim pokretom odseče čitav jezik žrtve, kojoj zatim dade u ruke poslužavnik. - Prošetajte, i pokažite ga gledao­ cima! - naredi Cand. Gledalište je bilo sleđeno. Neko­ liko žena i muškaraca behu se ones- vestili prosuvši piće sa stola. Čovek sa svojim odsečenim jezikom na poslužavniku išao je oko stolova, pokušavajući da pokaife svoj odse- čeni jezik, ali svi su ga gonili dalje, i skrivali oči. Poneko je želeo da do­ bro vidi odsečeni jezik, i kome je to uspelo zakleo bi se da je to bila strašna stvarnost. Jadnik je čvrsto stezao okrvavljene usne. Oterali su ga na pozornicu, i mađioničar mu je vratio jezik. Oteturao se za svoj sto, i više nije prozborio ni reč. - A sada da se malo razveselimo - reče Čand, i na pozornicu po­ novo stiže pesnik Džems Taker. On je u izvesnim stihovima, pri­ čao o onom što će mađioničar izve­ sti, i o tome ko je prvi izvodio. Na pozornicu iznesoše veliku sta­ klenu i prozirnu bocu. Čand je ot- čepi, i iz nje poče prvo da izlazi ruži­ časti dim, koji se ubrzo pretvori u duha, s cilinđerom na glavi, koji na­ javi »male trikove svog gospodara« i opet se uvuče u bocu. Čand uze špil karata i izvede s njim ono što još nikad nije bilo viđeno. Udario bi zvrčku špilu karata i one bi se razíe­ tele na sve strane, i, odbijajući se od predmeta, vratile se opet u lepo uređen špil. Na želje gledalaca, koji bi brzo tražili neku određenu kartu, čand bi munjevito listao špil i izba­ civao baš tražene karte. Na kraju je zatražio da mu dobrovoljci daju po jednu novčanicu od funte, pa im je vratio novčanicu od deset funti. - Sada ste malo bogatiji, ali bo­ gatstvo nije večno, a najčešće je su­ više kratkog veka - rekao je os- mehnuvši se onim svojim čudnim osmehom koji ga je činio ne samo privlačnim nego i vrlo dragim čove- kom. Gledaoci su razgledali novčanice, stavljali ih u novčanike ili u dže­ pove, pa ih opet gledali. Bile su to još uvek desetice. - Prave su... Dobar način re­ klame - reče neko. Čand je izvodio igru levitacije, odnosno lebdenja uprkos sile teže. Prvo je postavio svoj štap u vodora­ van položaj, na visini od pet stopa od poda, izmakao se, i ostavio ga da tako lebdi. Zatim je uzeo bakarnu loptu, prečnika dvadeset inča, po­ krio je maramom od bele svile, i držao je na pet stopa visine. Kad je skinuo maramu, lopta je ostala da lebdi. Svaki ljubitelj iluzionizma znao je da tu tačku izvodi jedino iz- vesni Elio de Grandi, koji nastupa 19
  • 22. pod imenom mađioničara Aleksan- dera, i da ju je sredinom prošlog veka izvodio Bartolomeo Bosko. Redale su se »male veštine«, od kojih je zastajao dah. Zatim Čand opet uključi Džemsa Takera, prema kome je slao velike mehure sapu­ nice u kojima su se lepo videle čaše s viskijem. Piče se pokretalo, a Ta- ker je morao vrlo pažljivo da se trudi da mu mehur »sedne« na dlan. Onda bi mu ostala i čaša pića. Ako je bio nespretan, mehur bi prsnuo, i čaša bi nestala. Uzgred je Cand dodirom »čarobnog* štapa menjao odeću na Klari Luvo. Ćas je bila u kratkoj haljinici, čas u platne­ nim pantalonama, već u sledećem trenutku kretala se u krinolini iz srednjeg veka. Menjao se nakit na njoj, bila bi svaki put drugačije očeš­ ljana, u skladu sa odećom. - Može li jednom i bez odeće! - upitao je jedan veseli mladić. - Ako ona dozvoli - odgovori Čand. - Ako svi u gledalištu dignu ruke u znak da to žele - odgovorila je Klara Luvo. U ruci joj se nađe ružičasta ma­ rama, još pre nego što se sve ruke posetilaca digoše. Odmah zatim ona je bila sasvim bez odeće, i le- pota njenog tela izazva glasove div­ ljenja. Ali, odmah se devojka pokri maramom, koja je omogućavala da se i dalje naziru konture njenog tela. Ćand je sledećim dodirom štapa obuče u suknjicu i triko bale­ rine, i ukrasi je crnim perjem, za igru Crnog labuda. Ona završi igru između Čanda i Takera. Oni je prihvatiše, i držali su je podignutu dok su se klanjali pu­ blici. Kad oni odoše, najavljivač po­ kuša da umiri publiku, koja je tra­ žila da mađioničar nastavi. Ko­ načno ih je privoleo da razmisle o tome da i on treba da se odmori. Gosti varijetea počeše da razgo­ varaju, piju i igraju uz muziku, na­ dajući se da će tokom večeri opet videti neobičnog mađioničara i do- živeti još neko'uzbuđenje. III Apar Čand i Džems Taker otpra- tiše Klaru Luvo do ženske garde­ robe, pa požuriše u sobu određenu samo za slavnog mađioničara. Čand se spusti u fotelju, slomljen od umora. Način na koji je on izvodio svoje veštine zahtevao je ogromnu energiju i koncentraciju. - Ne mogu da se pomirim s tim da sam popio onoliko odličnog vis­ kija, a u glavi mi je sasvim čisto - reče Taker. - Što ti to smeta? — osmehnu se Čand. - Ali, ja volim alkohol... - Pa, zar nisi večeras dosta pio? - Jesam, ali... Čudno je to, i pro­ sto me plaši. Osećam se kao čovek koji je bio žedan vode, pa se toliko napio da više ne može ni da je okusi. Tako ja sada osećam da sam se napio viskija, i ne želim ga više. - Pa, šta te plaši? - Ne znam... Valjda to što bi bilo strašno da više ne želim viski niti koje drugo piće... A da ti to svojom magijom ne pokušavaš da od mene stvoriš antialkoholičara? - go­ vorio je Taker. - Umoran sam, Džemse. Oko vis­ kija sredićemo sve drugom prili­ kom — reče mađioničar i sklopi oči. Ali, jedva da je imao minut mira, a vrata se otvoriše, i varijetetski momak najavi posetu izvesnog go­ spodina Adamsa i gospođe Beket. - Ne mogu da primim nikoga - reče Apar Cand. - Kažite da sam vrlo umoran i da ću ih primiti su­ tra kad god žele. - Ali gospodine Čande, ja sam primio napojnicu od deset funti. Kako da ih sada oteram? - is­ kreno reče momak. - Onda neka uđu, ali samo na pet minuta - prihvati Čand »jake« argumente varijetetskog momka, koji se oduševljeno zahvali. 20
  • 23. Kad on otvori vrata, i Džems Ta- ker iziđe, mahnuvši Čandu u znak pozdrava. - Čućemo še sutra - reče stav­ ljajući na glavu šareni kačket. - Ja ću pozvati tebe - klimnu Čand glavom. Vrata se zatvoriše i međioničar sklopi oči, i ostade tako dok se opet ne otvoriše. Uđoše muškarac i žena u večernjoj skupoj odeći. On 'se predstavi kao Patrik Adams, i onda dami predstavi Čanda. Čandu kaza da se ona zove Sandra Benet. - Naš momak je to ime izgo­ vorio drugačije - osmehnu joj se Indijac. - Čemu da zahvalim za sreću što sam vas upoznao, go­ spođo Benet? I vas, gospodine Adamse?... - Oduševili ste nas večeras - odgovori žena. - I želimo da postanemo vaši pri­ jatelji, a imaćemo i vrlo zanimljive poslovne predloge - dodade Patrik Adams. On u istom trenutku izvadi svoju posetnicu i stavi je pred mađioni­ čara. - Bila bih nesrećna ako odbijete - reče Sandra Benet. Ona i Adams su još uvek stajali. Čand ih ponudi da sednu, ali njih dvoje pokazaše razumevanje za nje­ govu potrebu da se odmori, i go­ spođa Benet pokaza i dugu, dobro izvajanu nogu, kojom iskorači u stranu, tako da joj se razrez duge crne haljine otvori od kuka do ci­ pele. Lako otvorenih usta, sanjalač- kim pogledom pratila je mađioni­ čara, ne skrivajući da time mnogo obećava. A bila je lepa, i zračila je izazovnom tajanstvenošću. - Javiću se - reče Indijac stav­ ljajući posetnicu u džep. - Sigurno? - upita žena s mole­ ćivim osmehom na licu. - Već sutra - odgovori mađioni­ čar. - Dajem reč! Kad njih dvoje iziđoše, opet uđe onaj momak. - Više nikoga ne mogu da pri­ mim. Već se svlačim - reče Čand, i zaista poče da skida ogrtač od svetlo-zelene svile. - Ovaj mi nije dao ništa, ali kaže da ćete ga sigurno primiti - reče momak, i pred Čanda stavi poset­ nicu. On je uze i pročita.- »Moram te videti! Artur Markinć, reporter«. - Moram... Pusti ga unutra - zaključi Čand i priđe vratima. Kad reporter uđe, mađioničar okrenu ključ u bravi i povede gosta ka stočiću i fotelji. - Izvolite, gospodine Markinču - reče Čand, stojeći pomalo hla­ dan i bez osmeha. - Uzalud je, Donalde. Poznao sam te odmah, ali, prepoznao te je i inspektor Dikson, koga Meri i go­ spođa Helen jedva zadržavaju da ne napravi kakvu glupost — reče reporter i pruži ruku. Čand se osmehnu i prihvati ruku svog prijatelja. - Mislio sam da je dovoljno što sam stvarno promenio boju kože, upotrebom niacinamida, i obukao indijsko odelo - reče tobožnji Apar Čand. - Nisam očekivao da u liku već slavnog mađioničara nađem još slavnijeg naučnika Donalda Si- kerta - reče reporter. - Možda ti je teško da razumeš. Hteo sam da omogućim sebi putova­ nje svetom. Polako bih preuzeo celu varijetetsku trupu. Ona se već spre­ mala na ugovoreno gostovanje u Sjedinjenim Državama, pa sam joj se zato pridružio - reče Sikert. odnosno Lun, kralj ponoći. - Nije li toj želji za putovanjima doprinelo i prisustvo one devojke koja nastupa s tobom? — zadirki­ vao ga je prijatelj. - Upoznao sam je tek pošto sam im se priključio - odgovori Sikert. - Lepa je... Da li je i zanimljiva? - Ne znam. - Kako to? 21
  • 24. - Nismo još stigli da jedno dru­ gom ispričamo o sebi. - A šta ste radili? — šalio se Markinč. - Ostavimo to s obzirom na Dik- sona - reče Lun smejući se. — Verujem da neće učiniti ništa ružno protiv tebe, a naročito ne ve­ čeras, jer,zabrinut je zbog nekog svog »pacijenta«, izvesnog Brauna - odgovori reporter. - Je li to varalica Frenk Braun? - upita Lun, i čelo mu se nabra. - Zar ga i ti znaš?! - iznenadi se Markinč. Lun mu brzo ispriča o vezi Klare Luvo sa tim čovekom, i o njenoj želji da ga se zauvek oslobodi. Markinč bez ustezanja ispriča sve što je čuo od svog glavnog urednika o falsifi- kovanim dolarima, i o tome da je naslutio da sa svim tim ima neke veze i Frenk Braun. Na kraju se dogovoriše da će Lun promeniti izgled i da će pratiti Dik- sona. - Verujem da će te inspektor zamoliti da otpratiš njegovu ženu i Meri, a on će požuriti za Braunom. Biću mu za petama - zaključi Lun. - Dakle, upadaš u novu igru - zavrte Markinč glavom. - Pošto sam onemogućen da da­ lje budem mađioničar, moram vi- deti šta radi čovek koji me je otkrio, i tako oterao iz varijetea - odgo­ vori Lun. Markinč i Lun se zatim dogovor­ iše da se nađu sledeće večeri. Re­ porter obeća da će od inspektora nekako iznuditi reč da neće javno odati istinu o mađioničaru Aparu Čandu. Odmah zatim požuriše svaki na svoju stranu. ★ Inspektor Majki Dikson nije dugo izdržao da ostane miran. Kad je pri- metio da Frenk Braun odlazi prema vratima koja su vodila ka hodniku, iza leve strane pozornice, inspektor reče da će se odmah vra­ titi, i ostavi Helen i Meri. Njegova žena je uzalud protestovala i zahte- vala da on sačeka makar da se Mar­ kinč vrati. Varijetetski redar kod onih boč­ nih vrata bez reći propusti Brauna, jer ga je već znao s obzirom da je ovaj često odlazio iza pozornice, s odobrenjem glavnog menadžera varijetea. Kad i Dikson naiđe, redar ga zaustavi, ali ustuknu kad mu ovaj skriveno pokaza kartu inspek­ tora Skotland Jarda. - Oprostite, gospodine... - Ne izgovarajte ništa više, i za­ boravite da ste me ikad videli, ako nećete neprijatnosti kakve mi um- emo da priredimo neposlušnom momku - tiho mu reče Dikson, i osmehnu se, kao da su vodili prija­ teljski razgovor. Jedva je zadržao kijanje dok se nije našao u hodniku. Na kraju hod­ nika ugleda Brauna, koji skrenu desno. Dikson potrča, i prigušeno kihnu. Stiže da vidi kako Braun ne­ staje u uskom prolazu. Tamo je bilo proširenje iz koga su vodila troja vrata. Dikson je znao da je Frenk Braun morao ući kroz jedna od njih, pa je prilazio i osluškivao. Kod srednjih vrata čuo je iznutra muški glas i saže se da proveri može li is­ koristiti prorez ključaonice da za­ viri unutra, ili makar da bolje čuje. U tom trenutku nešto mu u glavi eksplodira, i oseti još samo da mu se čelo sudari sa tvrdim drvetom ploče na vratima. * Frenk Braun je pred garderobom igračica susreo Klaru Luvo. Ona se brzo obukla i žurila je prema muš­ kim garderobama. Braun je već nekoliko puta sa njom bio u sobi glavnog menadžera, koji u ovakvim trenucima nije tu jer sa kontrolnog otvora posmatra posetioce i proce- njuje njihovo raspoloženje posle programa. - Mislila sam da te neću više vi- deti - nezadovoljno reče devojka. 22
  • 25. - Samo još ovog puta, molim te, Klara - reče Frenk Braun i odvuče je prema so&i. Ona je bila zbunjena, i nije pru­ žala otpor. Braun zatvori vrata i poče brzo da govori o tome kako mora da napusti London, jer mu preti smrt, a nema novca. Molio ju je da mu pozajmi, i zaklinjao se da će joj vratiti svaki peni, i to sa tro­ strukim kamatama. - Sutra mogu da ti... - počela je devojka baš u trenutku kad je čelo inspektora Diksona udarilo u vrata, koja se širom otvoriše. Tri gruba momka, s pištoljima u rukama, gurnuše onesvešćenog in­ spektora unutra, i narediše da Braun i devojka podignu ruke. - Bićete mrtvi ako ne budete pos­ lušni! - upozori ih jedan od napa­ dača. - Uzmite ovog momka za noge, a jedan od nas će ga uzeti za ruke, i iznesite ga kroz pomoćni iz­ laz. - Brzo! viknu drugi gangster, i zari cev pištolja u Braunov stomak, tako da ovaj oseti bol u želucu. Njih dvoje poslušaše i ponesoše onesvešćenog čovek'a. - Ovo je inspektor Skotland Jarda... - šapnu Braun igračici. Napadač iza njega udari ga no­ gom i naredi mu da ćuti. Tako se nađoše u uskom prolazu, gde se sus- retoše sa varijetetskim momkom, koji biše otpratio reportera Mar- kinča. Jedan od napadača ga okrenu k zidu i udari ga drškom pištolja po glavi. Momak se sruši, a ovaj ga odvuče u sobu glavnog me­ nadžera. Kad se nađoše kod pomoćnog iz­ laza, onesvešćenog inspektora prih- vatiše ruke dvojice muškaraca koji su tu čekali, a napadači za njima povedoše Klaru Luvo i Frenka Brauna prema kamionetu s furgo­ nom. Gurnuše ih u furgon i vezaše im ruke i usta, pa zabraviše vrata. Tek tada njih dvoje napipaše ones­ vešćenog ispektora Diksona. Da je to on utvrdili su kad na jednom mestu kroz krovni otvor za ventila­ ciju furgona ulična svetiljka baci malo svetla. Oboje su mislili da li je taj čovek mrtav, ali zbog poveza preko usta nisu mogli ništa da izgovore. Vož­ nja im je izgledala duga, i jedva su se branili od udaranja o bokove fur­ gona, jer su pri skretanju kamio­ neta klizili po uglačanom limenom podu. * Lun je uzalud tražio Klaru Luvo, i već htede da odustane, kad naiđe na momka koji je dolazio iz sobe glavnog menadžera, teturajući i pi­ pajući povređenu glavu. Bio je upla­ šen, videći da mu je ruka okrvav­ ljena od rane u kosi. Tobožnji Indi- jac ga zaustavi i upita ga šta mu se dogodilo. Varijetetski momak ispriča da je video kako nepoznati ljudi, gospođica Luvo i gospodin Braun nose nekog mrtvog ili ones­ vešćenog čoveka. - Onda su me udarili po glavi, pa sam se tek sada osvestio, i idem da javim policiji - završi mladić. Lun se osvrnu, požuri prema po­ moćnom izlazu, i istrča na ulicu ko­ jom su artisti napuštali varijete. Pred vratima ne nađe nikoga, a jed- nosmernom ulicom su retko prola­ zila kola. On se vrati u hodnik, i, kako je već bio u običnom odelu, prođe u dvoranu, da nađe Mar- kinča. Uzgred nalepi brkove i u usta gurnu podmetače pod obraze. Markinča nađe kako zajedno sa dve žene nestrpljivo gleda u pravcu vrata kroz koja je nestao inspektor Dikson. Lun beše promenio izgled, pa je sad, s dugim, obešenim brcima, ličio na nekog preplanulog Meksikanca. - Molim vas, gospodine Mar- kinču, samo trenutak, da vam nešto kažem - reče reporteru izmenje- nim glasom i odvede ga malo dalje od stola. Šapnu mu ko je, i ispriča šta se događa. 23
  • 26. - T a j koga su nosili mora da je Dikson - šapnu Markinč. - Ne mogu neposredno da istra­ žujem - reče Lun. Onaj momak oti­ šao je da zove policiju. - Onda otprati Meri i gospođu Dikson, a ja ću da vidim šta se do­ gađa. Predstaviću te kao prijatelja iz... iz Španije. Zoveš se Hernon de Ensina - reče brzo Markinč. Lun pristade tek kad mu Mar­ kinč reče da će odmah zvati telefo­ nom svoj stan, gde treba svi da odu. Na sebe uze da obavesti inspekto- rovu ženu. Kad je to učinio, ona od­ lučno reče da ostaje tu, i da hoće da zove policiju. Kad se našla u holu, prva grupa policajaca je već žurila pored nje. Ona ih zaustavi i kaza ko je, pa sa njima od§ da traži muža. Markinč zamoli Luna da otprati Meri, jer mu time omogućava da slobodno radi. Lun prihvati, ali na­ pomenu da će posle morati brzo da ode u stan svoje nove asistentkinje. Dok je išao sa Meri Markinč ka iz­ lazu, sudari se sa jednim muškar­ cem koji je žurio, osvrćući se nekud desno, pa je tako naleteo na Luna. - Treba gledati kuda se ide - upozori ga Lun. Umesto da zatraži izvinjenje, mladi, vitki i lepuškasti muškarac, veoma nalik na francuskog glumca Alena Delona, opsova, i preteći po­ gleda Luna. - Zapamtiću te, mladiću - reče mu Lun mirno« - Idi bestraga, budalo! - odgo­ vori mladić. U tom trenutku Lun ga povuče za ruku, tako da se mladić nađe na podu i odlete po njemu, rušeći pose- tioce, koji su se svaljivali na njega. Na tom putu obrisa mermernim pločama obloženi pod hola. Za to vreme Lun je brzo odmakao. Meri ga je sledila, i nađe se uz njega-kad je uspeo da nađe taksi. - Udesili ste tog nevaspitanog momka - reče Meri Markinč kad se njih dvoje nađoše u taksiju. - To je ne samo nevaspitan nego i opasan momak - reče Lun. - Zar ga znate? — upita Meri Markinč. - Da - potvrdi tobožnji Hernon de Ensina. - Zove se Hektor Ig. Smatraju ga Francuzom, a on je Korzikanac. Bavi se sumnjivim pos­ lovima, a kao paravan ima biro za zapošljavanje. - Vi već dobro poznajete London - reče Meri. - Da, prilično dobro — kratko odgovori Lun. Ona još nekoliko puta pokuša da razgovara, ali tobožnji Spanac je odgovarao suviše kratko. Kad sti­ goše u stan, on se postavi uz telefon. Kao na neki plen, baci se na sluša­ licu i sasluša prve reći onog ko je pozvao. Bio je to Artur Markinč. - Znaš li šta o Klari Luvo? - upita Lun neoprezno. - Još ništa, sem ono što i ti znaš. Varijetetski momak ju je video kako nosi čoveka, koji po opisu od­ govara inspektoru Diksonu - odgo­ vori teporter. - Onda je i ona oteta — reče Lun. , . - Voleo bih da i policija to zak­ ljuči - reče Markinč. Ja garantujem za nju. Ne bih je uzeo za asistentkinju da je nisam procenio - odgovori Lun, i osvrnu se, zbog smeha koji je čuo iza sebe. To je bila Meri Markinč, koja je čula svaku njegovu reč. Pošto je završio razgovor, Lun spusti sluša­ licu. - Zaista se uspešno maskiraš - reče ona. - Sad mi je jasno što je tobožnji Španac tako nerazgo- voran. - Oprosti, Meri - osmehnu se Lun. - Imam razloga da se skri­ vam. - Ali, ne od mene i Artura - reče ona. - Od vas zaista ne, ali niste uvek sami - složi se Lun, i odmah zatim iziđe, pozdravivši se sa Meri Mar­ kinč. * Te noći dva puta je svraćao u stan Klare Luvo, i dva puta se vra­ 24
  • 27. ćao u Varijete »Kokpik«. Svaki put je drugačije izgledao, jer se plašio da je još neko upućen u to da je slavni mađioničar Apar Čand u stvari Lun, kralj ponoći. Sve je bilo uzalud. Klara je ne­ stala, a nije bilo traga ni inspektoru Diksonu ni varalici Braunu. Lun je uzalud bio u Braunovom stanu. Umoran i zabrinut ode u svoj stan. Odatle pozva Markinča, koji beše stigao kući. Ni reporter nije znao da kaže ništa novo. Neizves- nost je bila i dalje potpuna. * Kad je došao k svesti, inspektor Dikson je bio u mraku, i nečim steš- njen. Opipa i kucnu oko sebe. Oceni da se nalazi u nekom limenom san­ duku, ali mukli odjeci ga navedoše da zaključi da je to drveni sanduk obložen limom. Ruke su mu bile slo­ bodne, i on iznad glave nađe jake čelične šipke na uskom otvoru. - Ima li koga? - pitao je glasno. - Ko zove? - čuo se odziv. - Ja, inspektor Majki Dikson. A ko ste vi? - To biste hteli da znate?! - reče isti glas smejući se. Diksonu je taj glas bio poznat, i nekoliko minuta se mučio da se seti kome pripada. Sećao se kako je pratio Brauna, i dospeo do onih vrata.. - A, Frenk Braun! - uzviknu tada. t — Pogodili ste, inspektore - odazva se Braun. - Jesi li me ti dovukao ovamo i strpao u ovaj kovčeg? - Nisam. - Ali, možeš da me oslobodiš. - Ne mogu. - Zašto? - I ja sam u nekakvom mrtvač­ kom sanduku — odgovori Frenk Braun. - I ja sam u sanduku - čuo se ženski glas. - Ko ste vi? - pitao je Dikson. - Vrlo radoznao čovek — šalio se Braun. Naprežući se da viče, kako bi je čuli, Klara Luvo kaza ko je, i ispriča šta se dogodilo. To učini i Frenk Braun. - Za sve si ti kriv, Frenk. Rekao sam ti da ti preti opasnost, i da ost­ aneš pod zaštitom mojih ljudi — reče inspektor. - Oslobodite me odavde! Da li me neko čuje? — vikala je devojka, i time podseti muškarce da možda neko sluša njihov razgovor. Dikson tek tada upozori na to, ali bilo je kasno. Upali se svetio u nis­ koj podrumskoj prostoriji. Neko podiže sanduke, jedan po jedan, i stavi ih uz zid, pa ih, na gornjem delu, kukom, kroz jaku alku, pričvr­ sti da ne padnu. Dikson, Braun i devojka nisu mogli da vide jedno druge, ali su videli sivi i prljavi be­ tonski zid pred sobom. Za trenutak videše leđa dvojice muškaraca, koji im zatim nestadoše iz vidnog polja, a u njega, pod svetio gole sijalice, uđe neobično, strašno biće. Bilo je to čudovište stasom i li­ kom slično čoveku. Lice mu je bilo pokriveno dugim, prosedim dla­ kama, sve do očiju. Malo su se izdva­ jale obrve, nad zakrvavljenim očima, gušća mu je bila kosa na glavi, i primetna je bila linija opu­ štenih brkova. Devojka kriknu, i klonu u san­ duku. - Uplašili ste je, čudovište! - lju- tito reče Dikson. - A tebe? - upita promuklim glasom u dlaku zarasli čovek, pruža­ jući ruku s dugim noktima, i dla­ kavu. - Neobičan si, ali te se ne plašim - reče Dikson. - Plašićeš se, ti policijsko njuška­ lo! Stajaćeš tu satima, ali danima nećeš izdržati - reče nakaza. - Kako se zovete? Kako da vas oslovljavamo? - upita inspektor, osećajući da ga, ipak, podilazi jeza. 25
  • 28. - Policajac, navikao da mi post­ avlja pitanja - podsmehnu se na­ kazi čovek. — Ja sam Gor. - Zašto neću izdržati danima. Gore? - upita inspektor. - Videćeš - odgovori nakazni Gor, i priđe sanduku u kojem beše devojka. Utvrdio je da se onesvestila, i spu­ sti sanduk. Odnekud donese sud s vodom i poprska joj lice, kroz re­ šetke, a onda iziđe. Čulo se kako za njim kloparaju metalna vrata i za­ suni. Dikson i Braun ubrzo osetiše umor. Pokušavali su da se spuste, ali im uski sanduk nije dozvoljavao da sednu. Klizeći niz glatki lim, za­ padali su u tesnac, zbog čega , su ih boleli svi mišići. Ubrzo počeše da ih bole i zglobovi. Tim mukama pridru- žiše se i druge, ali uzalud su zvali. Tek nakon više sati opet se čuo zveket na vratima. Uđe dlakavi Gor, i upita ih jesu li spremni za razgovor. - Ne možemo više ovako. Znate već zašto. Potrebno je da nam omo­ gućite. . - poče Braun. - Ništa dok se ne ispovedite. Bu­ dete li izrekli makar jednu laž, ost- aviću vas još šest sati tako. Sad počni ti, Braune — reče Gor. - Šta želite da znate? — upita Braun, ne skrivajući strah. - Pričaj o onom što se desilo od trenutka kad si odneo kofere sa novcem. - Bili su to lažni dolari - reče Braun. - To nije važno - reče Gor. — Pričaj šta je dalje bilo. Braun je bio neodlučan, ali posle pretnje oslepljivanjem, tačno ispriča sve što je znao. - Dakle, Indijac je kriv za tvoju propast - reče Gor. - Naprotiv, mađioničar ga je spa- sao od zatvora, jer možda je novac stvarno pao Braunu u ruke samo zato da ga on promeni, pa da mu posle bude otet - upade inspektor Dikson. - Tačno, inspektore! - uzviknu Gor. - Sad ćeš ti da pričaš sve što znaš o falsifikovanju novca, od­ nosno o onome što zna Skotland Jard. - To ne bih rekao, i kad bih znao! - reče inspektor. - Ne verujem da ćeš moći da izdržiš - nakazno se osmehnu dla­ kavi Gor, i pri tome pokaza žute, okrnjene zube. - A zašto te to interesuje, čupavi! - upita Dikson i snažno kihne kroz šipke na uskom otvoru san­ duka. - Treba da znam, njuškalo — odgovori nakaza i, smejući se, čud­ nim sablasnim smehom, krenu da izađe. - Čekajte - vikao je Braun. — Inspektor treba da govori. On to mora! Ja više ne mogu ovako. Muka mi je... - Uzalud kukaš! - doviknu mu inspektor. Gor se iskezi, i s glavom između dovratka i privučenih vrata zak­ ljuči: - Ja i želim da ne poslušate ono što se zahteva, jer onda pripadate meni. Za mene ste poslastica, i umem dugo da vas održavam u ži­ votu. Otkinem but, zašijem ranu, i ostajete sveži do sledećeg odseca- nja... Već mi raste apetit! Odmah.zatim on zatvori vrata, ali sablasni smeh još je dopirao kroz metalna vrata. Klara Luvo se bila osvestila, i opet shvatila gde se nalazi, ali kad je čula reci čudovi­ šta, koje je očito govorilo o ljudož- derskom apetitu, opet se onesve­ stila. - Inspektore! - dozivao je Frenk Braun. - Slušajte me, inspek­ tore! Morate popustiti. Recite im nešto, makar i laži, ali tako da po- veruju. Moramo naći načina da ih prevarimo, i da se spasemo. - Moja je dužnost da časno um­ rem, ako padnem u ruke zločin­ cima. To se dogodilo, i ja neću da popustim pred strahom od smrti odgovori Dikson. 26
  • 29. - Glupost! Tragična glupost! — vikao je Frenk Braun. On je nastavljao da ubeđuje in­ spektora Diksona da kaže sve što otmičari žele da znaju, jer onaj lju­ dožder će opet doći. - Ne verujem da je pravi... To je maska. Hoće da nas uplaše tako da klonemo od straha - opirao se in­ spektor, ostajući pri svojoj rešeno- sti da ne otkriva tajne Skotland Jarda. IV I Dan je Donaldu Sikertu izgledao dug, i mučno je podnosio samoću, na koju se inače brzo navikavao. Više puta zvao je telefonom svog prijatelja reportera Artura Mar- kinča, da‘sazna novosti. Javio se i pesniku Džemsu Takeru, pa je to bilo još jedno razočarenje, jer Ta- ker je već bio pripit, ili čak pijan. Nekoliko puta, u nadi da ipak nije istinita priča o otmici, pozivao je broj u stanu Klare Luvo, ali nije bilo odgovora. Kad je pozvao varijete, menadžer mu je javio da ga policija traži radi ispitivanja. Sve to stva­ ralo je osećaj teskobe i nemoći. Razmišljao je o sebi i svojoj proš­ losti. Bese odlučio da učini sve kako bi se zaboravila činjenica da je nje­ govo pravo prezime Rajt, koje je hteo da uzme kasnije, i da zasnuje novi život, na pravoj osnovi,iako je roditelje izgubio tako tragično, Već poznato ime Donald Sikert bilo je ne samo cenjeno u naučnim krugo­ vima nego i omiljeno među ljudima svih zanimanja i uzrasta. Jedino su policija i mračne snage podzemlja, iako iz suprotnih razgloga imali planove da se obračunaju sa neobič­ nim čovekom. * Predveče on opet pozva Artura Markinča, i ovaj mu predloži da se sastanu. - Ima dosta da ti ispričam - nastavi reporter. — Međutim, mo­ lim te da mi odmah odgovoriš na nekoliko pitanja. — Pitaj — jedno­ stavno reče Lun. - Jesi li nastupao u varijeteu «Kokpik* stvarno samo zato da kao član trupe možeš da otputuješ iz Engleske? — upita reporter. - Ne samo zbog putovanja — odgovori Lun. - Neko vreme ispiti­ vao sam svoje mogućnosti u mađio- ničarskim veštinama, i otkrio sam mnogo šta, što se ne može objasniti na lak način. Mađioničarstvo je u sprezi sa hipnozom, nučnim zna­ njima i tehnikom dalo neslućene rezultate. Nisam odoleo želji da vi­ dim kako to izgleda pred punom dvoranom. - Shvatio sam ono što sam hteo. Jesi li u hipnozi moćan kao i u ma- đioničarskim veštinama? - Za mene je to deo celine. - Smem li da pitam još nešto, iz puke lične i prijateljske radoznalo­ sti - Kao jedan od malog broja mo­ jih ličnih prijatelja, dobićeš iskren odgovor. - Jesi li poznavao Klaru Luvo i pre odlaska u varijete? - Nisam. Tamo sam je sreo, i zak­ ljučio sam da je kao ljudsko biće mnogo bolja nego što se to misli o igračicama, i uopšte o ženama nje­ nog i sličnih zanimanja. - Da li je voliš? - Draga mi je... Ljubav... Nisam siguran šta je u mojim osećanjima prava ljubav prema ženi. Ne verujem da su privlačnost, strast, želja i uživanje u zagraljajima pot­ pun znak ljubavi. - Ti o ljubavi misliš vrlo ozbiljno i duboko - reče Markinč, i to pro- prati smehom. - Mislim da ću znati kad zaista budem snažno voleo neku ženu. Možda je to Klara... Konačno, tu­ žan sam i usamljen zbog nje, a i da mi nije draga, zabrinut sam zbog neizvesnosti oko njene sudbine. - Ima osnova za brige. Zato i že­ lim da se vidimo. Ovaj razgovor bio mi je potreban da bolje objasnim ono što sam pisao. Nastavićemo kad se sastanemo —zaključi repor­ ter. 27
  • 30. - Pripazi da te neko ne prati, jer policija... - Znam da će mozdá pokušati da uz mene stignu do tebe, ali neće im to uspeti. Ipak, ti i sam pripazi - prekide ga Markinč, shvatajući šta Sikret želi da kaže. * Mladi ljudi i nehotično odluče da se nađu na nekom zanimljivoiii mestu, jer posvesno spajaju korisno sa ugodnim. Tako je i za Luna i Mar- kinča jedno od mesta na kome su se nalazili bilo dvorana za igru «Kafe d Pari» u Koventri Stritu. Bilo je dovoljno reći šifru, i obojica su znali šta se misli. Za «Kafe d Pari» šifra beše «Devetka». Lokal se otvarao u petnaest ča­ sova, a zatvaran je pola sata pre pola noći. U takvim lokalima naj­ češće se susreću oni koji rade noću, jer pre podne spavaju, pa im za za­ bave ostaju samo poslepodnevni časovi. Lun i reporter nađoše mira i udoban kutak i udobno se sme- stiše. Poslužiše se trikom, da uz pomoć dobre napojnice preko kel- nera isključe najbliži zvučnik, pa im muzika za igru nije smetala da razgovaraju. - Šta ima novo? Šta si saznao u policiji? Pričaj brzo o svemu što znaš da me zanima - nestrpljivo reče Lun. - Sve što znam, ili skoro sve, ob- javiće i večernja izdanja novina. Suština je u tome da je inspektor Dikson bio uključen i u istragu oko falsifikovanog novca. Ličnost broj dva je Frenk Braun... - Koji je imao u rukama pet mi- liona falsifikovanih dolara, i koji je to prijavio policiji — prekide ga Lun. - Sta ti o tome znaš? - upita Markinč. Lun mu dovoljno jasno, ali brzo, iznese sve činjenice oko Brauna i falsifikovanog novca. - Sada je jasno zašto je Dikson požurio za Braunom prema garde- -robama i biroima varijetea - reče Markinč. - Međutim nije jasno za­ što policija optužuje tebe. - Mene?! Kakve su to optužbe? — trže se Lun. - Neki listovi su spremili članke u kojima objavljuju policijske sum­ nje da je mađioničar Apar Čand, koji je nestao odmah posle otmice inspektora Diksona, devojke i Frenka Brauna, umešan i u otmicu i u rasturanju falsifikovanih dolara — izloži Markinč. - To je prljava igra! - Zašto kažeš «igra» ? - Optužuju mađioničara da bi ga naterali da im dođe u šake. - To bi bilo tačno kad bi oni znali koj je bio Apar Čand. - Možda si u pravu... Ipak, Dik­ son zna, sam si mi to rekao. - Ali, on je nestao. Sasvim je si­ gurno da su otmičari članovi bande falsifikatora, ili u njenoj službi. Brauna su uhapsili da ga kazne što im je upropastio pet miliona falsifi­ kovanih dolara, a Diksona zato što se našao u blizini. - A Klaru? Zašto su odveli Klaru? - Valjda znaju da je bila... - zau­ zeta zausti Markinč, ali ućuta. - Reci do kraja. Znam da si mis­ lio da je bila Braunova devojka. Ali, ipak zašto bi je odveli? - reče Lun. - Da ga ucenjuju. - Čime? - Klarom... Njenim životom. - On je više ne voli. - Oni to ne znaju. U svakom slu­ čaju, nerazumljivo je to što su je odveli - reče Markinč. Neko vreme su ćutali a onda Lun upita: - Šta mogu da postignem hvata­ njem Frenka Brauna. - Postoje mnoge pretpostavke. Mogu da mu daju nove količine do­ lara, i da ga nateraju da ih proturi i zameni za prave. Već u tom slučaju otmica Klare Luvo dobija objašnje­ nje - odgovori Markinč. 28
  • 31. - Neobično je, ali znam da je i to moguće. Falsifikatori misle da će Braun biti poslušan, da bi spasao Klaru - reče Lun. - Zakleo bih se da će Braun shva­ titi prilike, i pokušaće da ostvari još jednu veliku prevaru. Opljač- kaće falsifikatore i nestati s njiho­ vim novcem, i ne obazirući se na Klaru, koju više ne voli — glasno je razmišljao Markinč. - Dakle, da se Klara spase, treba naći falsifikatore i naterati ih da je oslobode — zaključivao je Lun. — Ali kako da se nađe put do njih. Nema nikakvog traga. - Policija ima neki trag. Moj glavni urednik kaže da Skotland Jard zna da se u nekoliko evrops­ kih luka proturaju lažni dolari. Međutim, ne možemo da saznamo koji ih brod prenosi - reče Mar­ kinč. - Zna li se ko vodi istragu oko broda? - upita Lun. - Ni to ne znam, ali mogu da ot­ krijem - odgovori Markinč, i tiho poče da izlaže svoj plan o tome. * Stajanje u skučenom prostoru drvenog sanduka uspravljenog uz podrumski zid, postajalo je sve nes- nosnije. Glad i žeđ još više su osla­ bili snagu umornih zarobljenika. Dikson je trpeo bez reći, ali je s vre­ mena na vreme iznenada kihao. Mučilo ga je poniženje, više nego neugodni položaj. Međutim, Frenk Braun je dozivao otmičare, razgova­ rao sa Klarom, i pokušavao da pri­ voli inspektora na poslušnost. Braun je cvileo od bola u nožnim mišićima. - Već je počinjao da ječi od pat­ nji k,ad se vrata otvoriše. - Jeste li se predomislili? - upita mlad čovek s maskom na licu. - Ja sam spreman na sve što želi­ te! - uzviknu Braun. Inspektor Dikson je ćutao. - A vi, inspektore? - upita mas­ kirani. Dikson ga je procenjivao, i već je u njegovom govoru naslutio strani naglasak. Maskirani očito nije bio rođeni Englez, a još manje Londo­ nac. - Neće vam uspeti da me nate- rate da vam poslužim - reče Dik­ son. - Kad popuste, takvi kao što ste vi najčešće pričaju - reče maski­ rani. - Ćak i ako nam ne uspe da vas slomijemo, pa umrete u ovoj jaz­ bini, mi ćemo se zaklanjati iza va­ šeg leša, ako nas otkriju. Pretićemo da ćemo vas ubiti ako ne prihvate naše uslove. U svakom slučaju, do­ bro je što ste u našim rukama. - Gospodine inspektore, ne bu­ dite ludi! - doviknu Braun. - Oni su sada jači, i stradaćemo bez po­ trebe. - Braune, vama je »bez potrebe« sve što je pošteno - reče inspektor. U tom trenutku uđoše dva momka, naoružani mašinskim puš­ kama, sa natučenim šeširima iznad očiju i s maramama preko nosa. - Odvedite momka iz ovog san­ duka i devojku iz onog položenog - reče mladi zločinac s crnom, do­ bro izrađenom maskom za lice. Kad zločinci svezaše Klaru i Brauna i povedoše ih iz podrumske ćelije, on pođe za njima, i inspektor Dikson ostade sam. Sada mu se či­ nilo da je položaj u kome se nalazio postao još nesnosniji. Dok je mogao da se pred Braunom iskazuje kao čvrst, odlučan čovek, takav je i bio. Sada, ovako sam, klonu i telom i duhom. * Devojku i Brauna odvedoše do vrata na drugom kraju dugog zas- vođenog hodnika, pa ih uvedoše u sličnu ćeliju. Čim ih gurnuše kroz vrata, devojka prestravljeno vrisnu, a Braun se sledi od tog vriska i onog što je video. Ćovek monstruoznog izgleda se- deo je uz stari električni šporet i pazio ono što se kuva na njemu. 29
  • 32. Kroz paru iz crnog lonca virila je ljudska ruka. - Nosi svoj lonac odavde, Gore! — naredi mu maskirani. - Odv­ ratno mi je tvoje uživanje u ždera­ nju... Neću ni da izgovorim! Monstrum, pognut, požuri ka špo- retu, i uzgred opipa bedro vezane devojke, a zatim pleća Frenka Brauna. Uze lonac i ponese ga baš kad je devojka počela da povraća. Isto tako je pozlilo i Frenku Braunu. - Smirite se! Imate šansu da ne padnete Goru u šake - reče maski­ rani. Njih dvoje su se unezvereno osvr­ tali, vezanim rukama pritiskujući stomake i stežući zube i usne. Maskirani im pokaza paravan od grubih dasaka, u uglu, i reče: - Tamo imate vode, i što treba. Zločinci s mašinskim puškama ih odvezaše i povukoše se ka vratima, pazeći na njih. Kad se nađoše u zaklonu para­ vana, Klara tiho, ali odlučno reče: - Okreni se ka zidu. - Viđao sam te golu i kad nisi morala da se svučeš - reče Braun. - Okreni se! — već ljutito reče devojka. On posluša, ali je i dalje govorio. Pitao ju je zna li ko su ovi ljudi, i šta hoće. Ona, naravno, nije znala ništa važno ni korisno. - Dakle, Indijac je upropastio i mene i tebe - reče Braun dok je devojka stajala okrenuta ka zidu, a on se umivao i spremao. - Šta Indijac ima s tim? Ti si prihvatio taj demonski novac... - Mene je nagovorio da pozo­ vem policiju, a tebe... - Ućuti, Frenk! - prekide ga de­ vojka. U tom momentu maskirani ih pozva da se vrate. Gangsteri ih opet vezaše, i gurnuše na grubo izra­ đenu i nekakvim krvavim i mas­ nim mrljama uprljanu klupu. Hva­ tala ih je jeza od pomisli šta se sve događa u ovoj ćeliji, s obzirom na grozni lonac u rukama onog ljudož­ dera. - Gospodine Braune, vi ste na- neli štetu mojim šefovima i meni - poče maskirani. - Uništili ste pet miliona dolara koje^smo vam pover- ili. - Poverili?! - začuđeno izusti Braun. - Nekoliko sličnih postupaka je urodilo uspehom.Ovo je jedini pri- mer da varalica velikog kalibra po­ zove policiju i kad misli da niko ne zna tajnu dolara koji su mu podmet­ nuti — skoro veselim glasom go­ vorio je mladi gangster. - Za sve je kriv mađioničar. On me je nagovorio kao da me je hipno- tisao. - Naći ćemo i njega. Njegove ve- štine poslužiće mu da rasturi dosta lažnih dolara - reče maskirani smejući se. ~ Video sam kako nov­ čanice od jedne funte pretvara u krupnije. To nam treba. - Mogu li da učinim nešto da me poštedite? - upita Braun. - Možeš. - Samo kažite, i biće izvršeno. - Vratićeš nam onih pet miliona, ali u ispravnim novčanicama. - E, to ne mogu - skršeno odgo­ vori Braun. - Ovde se nalazim baš zato što nemam ni peni. Otišao sam u varijete da od Klare pozajmim novac, kako bih mogao da otputu­ jem, i da se sakrijem od vas. - Moraćeš da ih zaradiš. Ovoga puta primaćeš po nekoliko novča­ nica. Kad ih zameniš, dobićeš druge — reče maskirani. - To je mučan i spor posao - reče Frenk Braun. - Onda nađi bolji način da vra­ tiš dug od pet miliona zdravih do­ lara - s ljutnjom u glasu odgovori maskirani. Braun beše primetio da maski­ rani ponekad upotrebljava uglađen način razgovora i oslovljava ga pre­ zimenom, a da je sada prešao na stil govora nadmoćnog sa poniže­ nim i nemoćnim. 30
  • 33. - Imao sam u vidu nekoliko veli­ kih prevara, kojima bih završio svoje planove i povukao se, da u nekom lepom kraju ugodno dalje živim. Ovako... - sleže ramenima Braun, ne završavajući misao. - Ovako, da bi uopšte živeo, mo- raćeš da vratiš tih pet miliona. Dok to ne učiniš, devojka ostaje kao ta­ lac - dopuni ga maskirani gang­ ster. - Ali, ja... - Braun zausti da kaže kako više ne voli devojku, i da mu ona ne znači ništa, ali brzo pro- meni plan, i nastavi: - Ja se plašim za nju. Bez nje moj život ne vredi ni peni! Obećajte da joj se neće dogo­ diti ništa neprijatno... - Biće talac, a to ima svoje znače­ nje - prekide ga gangster, u čijem glasu je varalica osetio ton zado­ voljstva zbog uspešnog ucenjivanja. - Učiniću i nemoguće, samo mi dajte priliku - zaključi Frenk Braun, misleći da je važno jedino da se nađe na slobodi, daleko od čudovišta Gora. Odmah zatim maskirani naredi svojim ljudima da lancima i lisiči­ nama vežu Brauna i devojku, i da ih zaključaju, jer on se vraća do in­ spektora. * Inspektor Dikson oseti olakšanje kad metalni zvuk brave na vratima ćelije privuče njegovu pažnju. Odahnu kad se ona otvoriše, i kad se pojavi mladi maskirani zločinac. - Sada smo sami, inspektore - reče ovaj. - Niko neće znati šta ste mi ispričali. - Ne mogu da izdržim ovako pri- tešnjen... Guši me smrad... Umirem od gladi i žeđi... Ja sam star i bolestan čovek - ispreki­ dano se žalio Dikson. - Onda govorite, pa ću vas odve­ sti tamo gde su Braun i devojka. Oni su se okupali i sada ih hrane. Imaju sobu sa kupatilom i toaletom. Istina, ostaju još neko vreme zatvor­ eni, ali ni to neće dugo da traje - mirno je govorio maskirani. - De­ sila se samo mala neprijatnost, i ja žalim zbog devojke. Naišli su u tre­ nutku kad je Gor kuvao... Grozno, iz lonca je virila nečija ruka. Zahte- vao je da vas što pre prepustimo njemu... - Kakvi ste vi ljudi kad držite to čudovište?! - upade Dikson, kao da nije u nemogućem položaju. - Potreban nam je - odgovori maskirani. — To je čovek koga je priroda strašno obeležila atavistič­ kim izgledom i atavističkim uku­ som u izboru hrane. On je, inače, vrlo pametan i lukav. Još niko nije uspeo da se odupre, a da nije bio pojeden. - Zar u dvadesetom veku da postoji ljudožder koga štite i kori­ ste tobože civilizovani ljudi?! - preneraženo reče Dikson. - Efikasan je - osmehnu se mas­ kirani. — Zamislite da se vi i dalje opirete da ispričate što znate. On dođe i, s veštinom najboljeg hi- rurga, odseče vam ruku ili nogu. Kuva je pred vama, i u slast je jede dok vi gledate... - Dosta! Mislim da će mi izići creva, jer u stomaku nemam ništa drugo. Mučiti ljude tako strašno, pretiti im ljudožderom, zaista je vrhunac zločina. - To je glupo brbljanje! Zar vi, i uopšte policajci širom sveta, ne od­ vodite ljude u gasne komore, pod giljotinu, na vešala, i u užasne zat­ vore? I mi imamo pravo da se šti­ timo. .. - Ko ste vi? Zločinci, koji moraju biti uništeni! -opet se ote inspek­ toru. - Prekinimo ovakav razgovor. Ja sam došao da vam dam zadnju šansu da se spasete. Ako ne budete govorili, predaću vas ljudožderu. Njemu ćete sve reći, ali njegovo je pravo da se prvo osladi dobrim komadom vašeg tela - pripreti maskirani, i poče da zakopčava sako, kao da se sprema da ode. 31
  • 34. - Govoriću... - klonu inspektor. - Sve? - Da. - I o onom o čemu vas ne bu­ demo pitali? - O svemu... Ako hoćete i o Lunu kralju ponoći. - Sta znate o njemu? - Je li vam to važno? - Proveravam vašu spremnost da govorite istinu i sve što znate. Govorite, na primer, o Lunu! - na­ redi maskirani. Tek kad ugleda kako zločinac proverava ispravnost veze preko zvučnika skrivenog uz prašnjavu sijalicu na tavanici, i kad začu pita­ nje maskiranog da li se sve dobro čuje, Dikson zaključi da je u ru­ kama moćne gangsterske bande, koja se služi svim trikovima. Ipak, bolovi i mučnina u telu behu suviše veliki, i on poče da priča. * Cele noći Donald Sikert je morao da radi u svojoj radionici da bi na­ pravio nekoliko minijaturnih odaši­ ljača i prijemnik kojim može da prisluškuje čak i sa nekoliko sto­ tina jardi daljine. On je već mese- cima imao gotove nacrte minijatur­ nih primopredajnika, mikropredaj- nika veličine zrna graška, i čitavog sistema tajnih radio-veza i prisluš­ kivanja. U svetu su u toj oblasti bili postignuti skoro neverovatni uspesi, ali Lunove mogućnosti su bile mnogo veće. Međutim, sada je bio u vremenskoj stisci i zato je morao da izradi samo tri mikroot- premnika, koji će poslužiti da se otkriju tajne koje zna policija. Tek u devet časova, sledećeg ju­ tra, on Markinču predade mikroot- premnike, opremljene skoro nevid­ ljivim kukicama i naročitim lep- kom, koje je mogao da ostavi u bi­ rou nekog inspektora, ili da mu ga vešto prikači na odeću. Lun je tra­ žio i jedno i drugo. Odmah zatim reporter ode prema Skotland Jardu. Dobro maskiran, Lun i sam priđe zgradi policije, i iznajmi sobu u malom hotelu blizu nje. Postavi minijaturni primopredajnik, koji je izgledao kao običan džepni tranzi- storski prijemnik. Odmah zatim Lun je čuo kako Markinč, koji je i sam iza revera imao mikrootprem- nik, traži da ga primi inspektor koji zamenjuje nestalog Diksona. - Pitaćemo višeg inspektora Gil- forda, jer on je šef svima koji rade sa D ik s o n o mr e č e dežurni. - Veoma mi je milo što je to Gil- fordova nadležnost. Molim vas da najavite reportera Markinča, ali ne po novinarskim poslovima, nego zbog važnog razgovora o varijeteu »Kokpik« - reče Markinč. Malo kasnije Markinč se nađe pred višim inspektorom Gilfordom. - Mark, potreban mi je duži raz­ govor - reče reporter. Viši inspektor Mark Gilford je bio snažan pedesetogodišnjak s naočarima crnih i debelih okvira. Kosa mu je bila kestenjasta i sta- njena, ali uredno očešljana, a bledo- zelene oči mu nisu bile nimalo priv­ lačne. Sabesedniku je uvek izgle­ dalo da ga one sumnjičavo i neprija­ teljski gledaju. - Nikakav duži razgovor, gospo­ dine piskaralo - reče Gilford svo­ jim krupnim glasom. - Ja imam važnijeg posla nego da trpim »opi- pavanja« kakva su tebi potrebna! - Zar nismo već nekoliko puta utvrdili da je mnogo bolje da bu­ demo u slozi, i da imamo razumeva- nja jedan za drugog? - reče repor­ ter, udobno se nameštajući na ko­ žom obloženu, ali od upotrebe umaš­ ćenu fotelju. - Dobro, šta sad hoćeš? - Prvo bih hteo da čujem o mom prijatelju inspektoru Diksonu. Za­ jedno smo bili u varijeteu. - Nestao je, i ništa ne znamo. Imaš li još šta da kažeš sem onog što si izjavio odmah posle otmice u varijeteu? - Razmišljao sam... 32