O sportskoj psihologiji i motivaciji u sportu

1. Sportska
psihologija
Pritisak, koncentracija,
trema, motivacija,
samopouzdanje.
Autor: Marko Radišić, učenik II/7
Mentor: prof. Simonida Vukobrat
XV beogradska gimnazija
mart 2013.

2. Koncentracija
Koncentracija je jedan od glavnih faktora
koji utiče na uspeh sportiste. Međutim,
iako su i treneri i sportisti svesni njenog
značaja, nekada nesvesno pogrešno
usmere svoju koncentraciju tokom
treninga i utakmice što često loše utiče na
rezultate. Strah, nedostatak
samopouzdanja ili čak potpuna blokada,
sve su to rezultati loše usmerene
koncentracije.

3. Kada je sportista potpuno
koncentrisan, njegove misli i
sama performansa postanu
jedno. On postane u
potpunosti svestan svega što
ga okružuje, ali taj mentalni
stav ne uključuje i distrakcije
tj. stvari i događaje koji bi ga u
tom trenutku mogli omesti.
Dobro usmerena
koncentracija podrazumeva
fokusiranje samo na korake
koji su potrebni za ostvarenje
željenog cilja, isključujući sve
ostalo što se događa u
sportisti kao i oko njega.

4. Trema
Trema ili napetost (anksioznost) kod
sportista se javlja u velikom broju situacija,
ali različitog intenziteta. Ono što je bitno
znati je da je za maksimalan uspeh u
sportu, potrebna optimalna doza
napetosti, koja je za svakog pojedinca
specifična. Takva doza uzbuđenja često
se naziva „pozitivnom tremom“.

5. Pritisak
Osećaj „pritiska“ je česta pojava u svakodnevnom životu.
Sportisti nisu izuzeti od osećaja pritiska, posebno kad je nešto odlučujuće,
kad se nešto ne sme propustiti, kad je „zadnji sekund“, kad je utakmica
karijere itd.
Razlog javljanja pritiska je strah od neuspeha, koji se javlja zbog gore
navedenih situacija.
Važno je znati da taj strah ne mora biti realan. On je posledica naše
interpretacije, odnosno tumačenja utakmice ili takmicenja kao „ključnog,
važnog, odlučujućeg“.
Problem sa strahom je taj, što imamo potrebu da ga izbegavamo jer se tada
napetost smiri. Time nismo propitali njegovu realnost i opravdanost.
Izbegavanjem propitivanja realnosti i opravdanosti straha, u stvari smo ga
povećali, jer je u našoj glavi on i dalje realan. Onda on najjači postane kada
treba da budemo najbolji i dovede do toga da se „zakočimo“. Kada se
zakočimo, ne možemo pokazati ono što inače znamo jer ometa naše
automatsko izvođenje, ono što s lakoćom možemo na treningu, kad pritiska
nema.

6. Motivacija
Motivacija je kombinacija pogona u nama da
postignemo naše ciljeve i spoljašnjih
faktora koji ga pogađaju. Imajući ovo u
vidu, motivacija ima sledece dve forme:
unutrašnja i spoljašnja motivacija.

7. Unutrašnja
To je motivacija koja dolazi izunutra. Želja
za dobrim performansama i dobrim
rezultatima.
Spoljašnja
Spoljašnja motivacija dolazi iz izvora van
sportiste.To su stvari koje postiču sportiste da
dobro izvode, mogu biti: -opipljive, -neopipljive.
-Motivacioni govor služi da poveća spoljašnju i unutrašnju motivaciju sportiste.

8. Hulova teorija
Ovo pokazuje linearnu
vezu između
performansi i
uzbuđenja.To znači
na niskom nivou
uzbuđenja,
performans je nizak i
performans se
pobojlšava sa rastom
uzbuđenja.

9. Samopouzdanje
Pitanje samopouzdanja ili vere u sebe
kao sportista je vrlo zanimljiv i jako bitan
fenomen u sportu. Lako se izgubi, a
teško izgradi. Cilj psihološke pripreme
je naučiti sportistu da na adekvatan način
prihvata rezultate u sportu. Podstiče ga u razvoju
osećaja kontrole nad svojim ponašanjem,
preuzimanju odgovornosti kako za uspeh,
tako i za neuspeh.
Kada sportista ima osećaj kontrole i preuzme
odgovornost za uspeh javlja se osećaj ponosa.
Kada ima osećaj kontrole nad neuspehom i
preuzme odgovornost za njega, nakon tuge
javlja se nada da će otklanjanjem uzroka
(menjanjem vlastitog ponašanja), neuspeh
pretvoriti u uspjeh.

10. Samopouzdanje
Pitanje samopouzdanja ili vere u sebe
kao sportista je vrlo zanimljiv i jako bitan
fenomen u sportu. Lako se izgubi, a
teško izgradi. Cilj psihološke pripreme
je naučiti sportistu da na adekvatan način
prihvata rezultate u sportu. Podstiče ga u razvoju
osećaja kontrole nad svojim ponašanjem,
preuzimanju odgovornosti kako za uspeh,
tako i za neuspeh.
Kada sportista ima osećaj kontrole i preuzme
odgovornost za uspeh javlja se osećaj ponosa.
Kada ima osećaj kontrole nad neuspehom i
preuzme odgovornost za njega, nakon tuge
javlja se nada da će otklanjanjem uzroka
(menjanjem vlastitog ponašanja), neuspeh
pretvoriti u uspjeh.