боја елемент композиције

27,915 views

Published on

0 Comments
10 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

No Downloads
Views
Total views
27,915
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
12,651
Actions
Shares
0
Downloads
255
Comments
0
Likes
10
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

боја елемент композиције

  1. 1. БОЈАЕЛЕМЕНТ КОМПОЗИЦИЈЕ ЛИДИЈА СТАНКОВИЋ
  2. 2. • Свака средина у којој човек живи, свака његова ближа и даља околина, имају своје боје – колорит.• Објекти у природи немају сопствену боју.• Боје у природи су боје светлости и последица су апсорбовања (упијања) и рефлексије (одбијања) светлосних зрака.• Уметник боје природе, онако како их види и доживљава, преноси на уметничко дело.• Боје којима он то чини су пигментне боје.
  3. 3. КАРАКТЕРИСТИКЕ БОЈЕ Боја је један од најизражајнијих елемената ликовне композиције и дизајна и има три битне карактеристике . То су:  БОЈА, назив боје, нпр. црвена, жута, плава.   ИНТЕНЗИТЕТ, који се односи на засићење и чистоћу боје.    ВАЛЕР, који се односи на количину светлости, односно белог и црног у боји.
  4. 4. Боја• Боја је назив боје која има одређену таласну дужину и место у спектру, односно кругу боја. Нпр. црвена, жута, плава боја итд.
  5. 5. Интензитет • Интензитет се односи на чистоћу неке боје. • Чиста боја је најинтензивнија. Ако се чистој боји дода сива она се деградира и смањује јој се интензитет. • Интензитет боје се привидно мења када се боја нађе у окружењу друге боје.
  6. 6. Валер • Валер је количина светлости у некој боји. • Валер имају и хроматске и ахроматске боје. • Различити валери хроматских пигментних боја се могу добити додавањем црне (тамни) или беле боје (светли валери).
  7. 7. Валерски круг
  8. 8. • Уметници – сликари често користе термине као што су посветљене и потамњене боје и тонови јако засићених чистих пигмената.• Посветљене боје се добијају додавањем белог пигмента чистом пигменту неке боје, чиме се смањује засићеност те боје.• Потамњене боје се добијају додавањем црног пигмента чистом пигменту боје, чиме се смањује засићеност и осветљеност.• Тон се добија додавањем сивог пигмента чистом пигменту.• Ови поступци производе различите засићености и осветљености чисте боје.
  9. 9. МЕШАЊЕ БОЈА• Боје се могу мешати. Мешањем боја добијају се нове боје. Мешање боја може бити: Адитивно (светлост) и Суптрактивно (пигменти) У сликарству се користи суптрактивно мешање пигментних боја чиме се одузима интензитет, односно засићење или чистоћа боја које се мешају и добијају нова својства новонасталих боја.
  10. 10. ПОДЕЛА БОЈАБоје се деле на:• ПРИМАРНЕ или ОСНОВНЕ• СЕКУНДАРНЕ или ИЗВЕДЕНЕ и• ТЕРЦИЈАРНЕ или ИНТЕРМЕДИЈАРНЕ
  11. 11. Примарне или основне боје• Примарне или основне боје су црвена, плава и жута.• Примарне боје не могу настати мешањем других боја, а њиховим мешањем настају све остале боје.
  12. 12. Секундарне боје • Секундарне боје су наранџаста, зелена и љубичаста. • Секундарне боје су изведене боје настале мешањем примарних боја. • Наранџаста = жута + црвена • Зелена = жута + плава • Љубичаста = плава + црвена
  13. 13. Терцијарне или интермедијарне боје• Мешањем примарних и секундарних боја добијају се терцијарне или интермедијарне боје: 1) Жута + наранџаста = жуто-наранџаста 2) Жута + зелена = жуто-зелена 3) Црвена + наранџаста = црвено-наранџаста 4) Црвена + љубичаста = црвено-љубичаста 5) Плава + љубичаста = плаво-љубичаста 6) Плава + зелена = плаво-зелена• На кругу боја свака терцијарна боја се налази између примарне и секундарне боје чијим мешањем је добијена.
  14. 14. КРУГ БОЈА • Круг боја приказује положај и односе примарних, секундарних и терцијарних хроматских боја и помаже у разумевању међусобних односа. • Користи се свуда где је потребно хармонизовати боје, а највише у уметности и модном дизајну и дизајну уопште.
  15. 15. КРУГ БОЈА • Овај круг боја назива се дванаестоделни јер садржи 12 боја: • 3 примарне • 3 секундарне и • 6 терцијарне
  16. 16. • Дванаестоделни круг боја се може представити и као кружни дијаграм...
  17. 17. ...или као кружно спојена трака боја сунчевог спектра, позната и као сликарски круг боја.
  18. 18. Неутралне боје• Неутралне боје се не налазе на кругу боја. Неутралне боје су црна, бела, сива и понекад браон и беж. Називају се још и ,,земљани тонови.”• Постоји неколико начина да се добију неутралне боје. Мешањем црне и беле добија се сива. Браон се добија на два начина: мешањем две комплементарне боје или Жорж Сера, Циркус мешањем све три примарне боје.
  19. 19. Примарне, секундарне и терцијарне боје резиме ПРИМАРНЕ ЧИСТЕ СЕКУНДАРНЕ СВЕТЛЕ ТАМНЕ ТЕРЦИЈАРНЕ
  20. 20. ТОПЛE И ХЛАДНЕ БОЈЕE ХЛАДНЕ БОЈЕ TOПЛE ХЛАДНЕ
  21. 21. Топле боје • Топле боје су црвена, наранџаста, жута и боје између њих. • Називају се топле јер асоцирају на сунце и ватру. • Објекти топлих боја изгледају као да су нам ближи и већи.Енди Ворхол, Везув
  22. 22. Хладне боје • Хладне боје су плава, зелена, љубичаста и боје између њих. • Називају се хладне јер асоцирају на свежину природе, воде. • Хладне боје изгледају као да се налазе у даљини.Пабло Пикасо, Трагедија
  23. 23. • Топлим (близина) и хладним бојама (даљина) постиже се колористичка перспектива.Андре Дерен, Кривина у Естаку Пол Сезан, Залив Естак
  24. 24. ХАРМОНИЈА - СЛАГАЊЕ БОЈА Аутори користе различите комбинације боја да би изразили своја интимна осећања. Те комбинације складно сложених боја, којима се постиже осећање визуелне пријатности и хармоније, називају се шеме боја. Постоји више шема које најчешће користе две, три или четири различите боје, од којих је једна главна. Најчешће се користе:• Монохроматска или једнобојна• Аналогна• Комплементарна или контрастна• Троугаона (триадна)• Раздвојена комплементарна• Двоструко комплементарна или правоугаона и• Квадратна шема боја
  25. 25. Монохроматска шема боја • Монохроматска или једнобојна шема боја je најједноставнија шема јер користи само једну од дванаест боја из круга боја и понавља је у различитим валерима или засићењима. • Ова шема је пријатна,Клод Моне, Јапански мост елегантна и једноставна, али баш због тога може бити монотона, па чак и досадна.
  26. 26. Аналогна шема боја• Аналогна шема боја обично користи три боје које се налазе једна поред друге на кругу боја, тако да је главна боја у средини, а друге две поред ње и тако је обогаћују.• Ова шема је по једноставности и хармонији слична монохроматској, али је њена предност што има више колора, живота и енергије.• Да се не би нарушила равнотежа и хармонија треба избегавати јаке боје и комбинацију топле и хладне. Ван Гог, Сунцокрети
  27. 27. Kомплементарна шема боја • Комплементарне боје су оне две боје које имају исти степен осветљености, а разликују се по бојеном квалитету. Једна другој надопуњују интензитет, изразито су, некада и агресивно, контрастне. • Ако је једна комплементарна боја у пару примарна - основна, друга је секундарна - изведена од друге две примарне боје. • Ако је једна топла друга је хладна. • Комплементарне боје се на кругу боја налазе једна насупрот другој.Анри Матис, Зелена линија (Госпођа Матис)
  28. 28. Троугаона шема боја• Троугаона шема користи три боје подједнако међусобно удаљене на кругу боју.• Могуће су 4 комбинације: 3 примарне боје; 3 секундарне боје и две комбинације од по 3 терцијарне боје.• Ова шему радо користе уметници јер омогућује јак визуелни контраст, хармонију и богатство боја. Поп Сезан, Мртва природа са воћем
  29. 29. Раздвојена комлементарна шема боја • Граде је 3 боје – главна на једној и две боје које се налазе поред њене комплементарне боје, на супротној страни круга боја, од којих је једна увек терцијарна. • Ова шема је једна од најпопуларнијих међу сликарима и дизајнерима због разноврсности и пријатне атмосфере коју креира. • Она производи довољно јак контраст, али не тако агресиван као комплементарнаВан Гог, Аутопортрет шема.
  30. 30. Двострука комплементарна или правоугаона шема• Ова шема користи четири боје, односно два пара комплементарних боја размештених у облику правоугаоника.• У овој шеми су могуће:• Три комбинације од по две примарне и две секундарне боје.• Три комбинације од по четири терцијарне боје.• Колористички је најбогатија шема, али је тежа за уравнотежење и хармонизацију. Клод Моне, Парламент у ноћи
  31. 31. Квадратна шема боја • Квадратну шему боја чине четири боје подједнако међусобно удаљене на кругу боја. • Ова шема увек садржи: 1 примарну,1 секундарну и 2 терцијарне боје. • Могуће су три различите комбинације са дванаест верзија (по једна за сваку боју). • У свакој комбинацији по две боје су комплементарне.Клод Моне, Хризантеме
  32. 32. Хармонија - шеме боја резиме КОМПЛЕМЕНТАРНА TРОУГАОНА АНАЛОГНА ШЕМА ШЕМА ШЕМА ДВОСТРУКА РАЗДВОЈЕНА КОМПЛЕМЕНТАРНА КВАДРАТНАКОМПЛЕМЕНТАРНА (ПРАВОУГАОНА) ШЕМА ШЕМА ШЕМА
  33. 33. СВЕ О БОЈИ резиме АНАЛОГНА КОМПЛЕМЕНТАРНА ШЕМА ШЕМА КРУГ БОЈА РАЗДВОЈЕНА ТРОУГАОНА КОМПЛЕМЕНТАРНА ШЕМА ШЕМАПРИМАРНЕ ЧИСТЕ TOПЛE ХЛАДНЕ СВЕТЛЕ ДВОСТРУКАСЕКУНДАРНЕ КОМПЛЕМЕНТАРНА КВАДРАТНА (ПРАВОУГАОНА) ШЕМА ШЕМА МОНОХРОМАТСКА ТАМНЕ ШЕМАТЕРЦИЈАРНЕ
  34. 34. КОНТРАСТ БОЈА Систематизацију контрастних својстава боја дао је Јохан Итен, према којој разликујемо седам контраста боја:• Контраст боје према боји• Контраст светло-тамно• Контраст топло – хладно• Комплементарни контраст• Симултани (истовремени) контраст• Контраст квалитета и• Контраст квантитета
  35. 35. Контраст боје према боји• Ово је најједноставнији колористички контраст – узимају се и упоређују само чисте боје.• Највећа разлика је између примарних боја. То је контраст боје према боји првог реда.• Нешто мањи је контраст између секундарних (контраст другог реда) , а најмањи између терцијарних боја (контраст трећег реда).
  36. 36. Контраст светло - тамно• Најизраженији контраст имају црна и бела и њиховим додавањем се може изразити светлосна супротност у оквиру једне боје (валери).• Боје и саме имају сопствену количину светла.• Најсветлија је жута, затим наранџаста, црвена, зелена, плава и на крају љубичаста као најтамнија. Ван Гог, Звездана ноћ
  37. 37. Контраст топло - хладно• Боје код људи изазивају одређене менталне и емоционалне реакције, па и осећаје топлоте и хладноће и зато се деле на топле и хладне.• Топле боје су: црвена, црвено- наранџаста, наранџаста, жуто- наранџаста и жута. Хуан Миро,• Хладне боје су: љубичаста, Особе на црвеној земљи плаво-љубичаста, плаво-зелена и зелена.• Додавањем топле боје хладној можемо је учинити мање хладном и обрнуто.
  38. 38. Комплементарни контрастКомплементарни контраст седобија стављањем у однос једнепримарне са једном секундарномбојом добијеном од друге двепримарне боје.Мешањем пигменатакомплементарних боја онепоништавају једна другу и дајунеутралну сиво-црну, а ако сеставе једна поред другемеђусобно се појачавају.
  39. 39. • Све боје из хроматске скале имају само по једну комплементарну боју и налазе се на супротним странама круга боја.• Боје у комплементарном Ван Гог, Кафанска тераса ноћу... контрасту истовремено су и у топло-хладном и у светло-тамном контрасту. Koмплементаран контраст жуте и љубичасте боје је и најинтензивнији хроматски светло – тамно контраст. Ван Гог, Ноћни кафе
  40. 40. Симултани (истовремени) контраст• Под симултаним или истовременим контрастом подразумева се појава при којој наше око виђеној боји самостално и симултано ствара виђење њене комплементарне боје, иако она објективно није присутна.• Ова појава помаже код комплементарног слагања боја у сликарству и модном дизајну.
  41. 41. Контраст квалитетаКвалитет боје означава њенучистоћу, засићеност, интензитет.Пигментна боја је квалитетнија штоје мање сиве или, у случајуакварела, што је мање воде у њој.Контраст квалитета је контрастизмеђу чистих, интензивних, јаркихбоја и нечистих, односно замућенихбоја.Интензитет боје се смањуједодавањем беле, црне и сиве боје имешањем са одговарајућомкомплементарном бојом.
  42. 42. Контраст квантитета• Контраст квантитета односи се на однос величина две или више обојених површина.• Гете је утврдио да је жута боја три пута интензивнија (јача) од љубичасте, наранџаста два пута од плаве, а да су црвена и зелена једнаке јачине. То значи и да обојене површине треба да буду у овим односима.• Променом квалитета мењају се и односи. Интензивније и засићеније боје теже су од мање засићених.
  43. 43. ХАРМОНИЈЕ БОЈА познатих сликараПол Гоген Ван Гог
  44. 44. Клод Моне Анри Матис
  45. 45. Карактеристике и значење боја Боја Утисак Утисак Психолошка Асоцијација и удаљености топлоте стимулација симболикаПлава Велика Хладно Умирујућа Небо, вода, верностЗелена Велика Врло хладно Врло умирујућа Природа, здравље, мир, вечитостЦрвена Блиска Топло Врло Ватра, љубав, стимулативна радостНаранџаста Врло блиска Врло топло Стимулативна Топлота, егзотика, плодностЖута Блиска Врло топло Стимулативна Сунце, памет, оптимизам, љубомораЉубичаста Блиска Хладно Депримирајућа Отменост, спиритуалност

×