1. Предметни наставник: Марио Бадјук
Разред:
Први
Одељење:
Прво
Писана припрема за час из српског језика и књижевности
Наставна тема:
Хуманизам и ренесанса
Тип часа:
Обрада новог градива
из књижевности
Наставна јединица:
Анализа песама из „Канцонијера“
Франческа Петрарке
Циљ и исходи часа:
Ученик уочава стварну заснованост Петраркине
љубави према Лаури;
Ученик је упознат са структуром и тематиком
Канцонијера;
Ученик уочава доминатне мотиве и теме у
сонетима одабраним за анализу;
Ученик групише сонете по сродној тематици;
Ученик тумачи отуђеност лирског субјекта;
Ученик је способан за запажање појединости у
тексту, њихово довођење у везу и припремање за
дуже излагање;
Ученик открива стваралачке поступке, њихову
уметничку улогу и значење у тексту;
Ученик истиче пролазност и несталност физичке
лепоте, и указује на духовне вредности, поводом
Лауре;
Ученик је заинтересован за љубавну поезију
Франческа Петрарке;
Ученик прихвата љубав као врхунско осећање
које животу даје смисао и лепоту, али које нас
доводи и у стања очаја и патње.
Облик рада:
Фронтални,
индивидуални
Корелација:
Историја, Уметност (Ликовна и Музичка).
Кључни појмови:
Канцонијер, Лаура,
сонет, љубавна
занесеност, Амор,
разочараност
Наставне методе:
Монолошка, дијалошка, рад на тексту, истраживачки задаци
Наставна средства:
Табла, креда, Читанка, пано ученика
2. Структура часа
Уводни
део часа
(5–10
минута)
Припремни разговор са ученицима за обраду наставне јединице о
песмама Канцонијера Франческа Петрарке.
Преломни догађај у животу песника Франческа Петрарке био је сусрет
са Лауром у цркви Свете Кларе у Авињону, 6. Априла 1327. године. Тог
тренутка започиње песникова љубав према Лаури, која је трајала све
до његове смрти. Судбина је хтела да на исти дан када ју је први пут и
угледао, 1348. године, Лаура умре. Своју неостварену љубав према
Лаури песник ће овековечити у збирци љубавних песама – Канцонијер,
која је добила назив према италијанској речи canzoniere, што значи
песмарица. Канцонијер је испеван на народном италијанском језику,
инспирисан песниковом љубављу према госпи Лаури. Подељен је на
два дела чији су наслови: „За живота мадоне Лауре“ и „По смрти
мадоне Лауре“. Овом збирком поезије, Петрарка се, уместо
религиозних, филозофских и теолошких тема средњег века, окренуо
љубавној поезији и хуманистичком виђењу света.
Главни
део часа
(25-30
минута)
Са ученицима започињем разговор о изабраним песмама из
Канцонијера.
Образложи расположења и доживљаје лирског субјекта у одабраним
сонетима. Каква противречна стања запажаш у његовим
расположењима и гледиштима? Објасни чиме су мотивисана његова,
често супротна осећања поводом љубави коју осећа.
У сваком од изабраних сонета лирски субјекат говори о стањима душе,
мислима и расположењима изазваним својом љубављу према Лаури и
чињеницом да она није пристуна у животу лирског субјекта. Као и
иначе када су у питању романтична љубав, она у лирском субјекту
често изазива сасвим опречна осећања – занесеност, испуњеност, али
и утамниченост, отуђеност, жељу за смрћу, разочараност и сл. Ова
опречна осећања изазвана су, наравно, немогућношћу да се буде са са
вољеном женом, а у каснијим песмама и њеном прераном смрћу.
Обрати пажњу на мотиве и тематику песама. Групиши песме са
сродном тематиком. У којим сонетима су описана стања љубавног
заноса? У којима уочаваш осећања туге и разочараности?
Ученици примећују да прва три сонета одабрана сонета (3., 90., 134.)
описују стање љубавног заноса, који лирског субјекта изненада погађа
и мења његов живот у потпуности. Иако, и у тим песмама лирски
субјекат на известан начин пати, у питању је љубавна патња, која је
на тренутке слатка, а на тренутке горка. Међутим, већ у 292. сонету
примећујемо промену. Лирски субјекат истиче да се његова цитра, као
симбол његове поезије, обрће у плач, наговештавајући нам, на тај
начин, да је дошло до преокрета у његовој љубави, тј. да вољене жене
више нема. Овом сонету су, по тематици, слични и сонет 302. и 311. у
којима лирски субјекат жали због прераног губитка вољене жене.
Обратите пажњу на описе вољене Лауре. Протумачи симболику
светлости у дочаравању Лаурине лепоте. Опиши како изгледају њена
коса, очи, одећа и какви су њени покрети. Образложи како је Лаура
3. истовремено израз недозвољене жеље, али и разлог постојања.
Објасни зашто је Аморова стрела затекла лирског јунака. Протумачи
улогу констраста у 134. сонету. Каква значења сугеришу изразити
контрасти у том сонету?
Лаура је у Петраркиним сонетима, најчешће окупана светлошћу.
Сунчеви зраци падају на њену златну косу, а светлост гори из њених
очију. Поред тога, Лаура се најчешће пореди са сунцем (сунце
васељене / би оно што видех). Лаурина коса се описује као да је од
злата што је на други начин извор светлости. А када Лаура умре,
лирски субјекат истиче да је остао без оног светла. Лирски субјекат
Лауру често пореди и са анђелом – она је анђеоског духа, смешка
анђеоског. Лаура у лирском субјекту изазива опречна осећања. Она је
истовремено и предмет љубави и жеље, која је неостварива – због чега
изазива осећања утамничености, патње, безвољности. Међутим,
губитак вољене Лауре лирски субјекат доживљава као губитак смисла
у животу и разлога свог постојања.
Лирски субјекат у 3. Сонету истиче да је био погођен Аморовом стрлом,
јер је био безбрижан, без сумњи и чио. Лирски субјекат истиче да се
није чувао од таквих љубавних осећања, па је зато био тако лако
погођен љубавном стрелом.
У 134. сонету лирски субјекат приказује љубавно стање, које је између
живота и смрти, постојања и непостојања, среће и туге. Такво љубавно
осећање је сво саткано од констраста – мира ми нема, / а нема ни
рата, (...) летим врх неба / земље ми се хвата, (...) без ока видим, без
језика вичем, / за помоћ вапим – а жељан сам гроба итд.
Уочи који стихови говоре о отуђености лирског субјекта због љубавних
јада. Образложи зашто се истиче да су лепота и љубавна осећања
непостојана и пролазна. Због чега љубавни занос и даље траје за
лирског субјекта? Уочи стихове у којима се песничко стваралаштво
доводи у везу са љубавним осећањем. Повежи то са хуманистичким
схватањима у књижевности.
Лирски субјекат се због осећања љубави које окупира читав његов
живот, осећа као туђин. Истиче да је на само остао по страни од
остатка света, већ да је и сам себи постао странац – тј. да је странац у
својој кожи. У сонету 302. лирски субјекат описује уздизање властитих
мисли у просторе на којима се након смрти налази Лаура. Она му
говори да га чека, а да оно што је он волео њен лепи вео, остао је на
земљи. Лаура говори о својој лепоти, коју метафорично назива мој
лепи вео, зато што је физичка лепота пролазна, она је привид.
Међутим, љубав лирског субјекта према Лаури је продуховљена, а не
само физичка, због тога она наставља да траје дуго након што се
живот саме Лауре окончао.
У 392. сонету, песничко стваралаштво доводи се директно у везу са
љубавним осећањем. Лирски субјекат истиче жељу да, након се услед
Лаурине смрти, и његова љубавна песма оконча, а цитра да се у плач
преобрне.
4. Завршни
део часа
(3-5
минута)
Евалуација часа:
1. Шта сам научио на овом часу?
2. Шта ми се највише допало у сонетима Петрарке?
3. Којом бих оценом оценио рад професора и ученика на часу?
Домаћи задатак:
Истраживачки рад у виду презентације (powerpoint)
Тема:
Лик идеалне-моћне жене од антике до ренесансе
ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
Франческо Петрарка
„Канцонијер“
„За живота мадоне Лауре“ и „По смрти мадоне Лауре“
Најзаступљенија књижевна врста – сонет, поред тога има канцона, секстина,
мадригала и балада.
Љубавни занос, разочараност, патња, отуђеност.
Лаура се изједначава са светлошћу – њене очи су извор светлости, она је окупана
Контрастна осећања изазвана љубавним јадима – ни живот ни смрт, ни постојање
ни непостојање, ни срећа ни јад...
