a

1. • Општи методички подаци:
Наставни предмет: Српски језик и књижевност
Наставна тема: Књижевност
Наставна јединица: Албатрос - Шарл Бодлер
Тип часа: обрада
• Циљеви часа:
Образовни: Препознавање карактеристике симболизма на песми. Упознавање са
економским и класним односима у друштву ранијег времена, са моралним схватањима
и егзистенцијалним проблемима појединца; однос заједнице и друштва; критика
друштва и разни облици друштвене обесправљености. Доживљавање и разумевање
уметничког текста да би на крају уследила критичка процена.
Васпитни: Развијати способност ученика за размишљање, полемисање, дебату. Јачање
истраживачког духа и оспособљавање ученика за самосталан истраживачки рад.
Указати ученицима на то да је било какав вид дискриминације погрешан, да сви људи
имају права на различита мишљења.
Практични: Развијање доживљајног (истраживачког, критичког) читања уметничког
текста. Развијање моћи запажања и самосталног закључивања. Појачавање
истраживачког духа, радозналости, критичности. Схватање симболичног значења.
• Остали методички подаци:
Наставна метода: монолошка, дијалошка, текст метода
Облици рада: индивидуални, фронтални
Наставна средства: наставни листићи, креда, табла, касетофон
1

2. Уводни део:
Песма Албатрос Шарла Бодлера обрађује се у трећем разреду средње школе на
једном школском часу. Према књижевнотеоријском контексту изучава се у оквирима
модерне, импресионизма и симболизма у европској књижевности. На претходном часу
ученици су се упознали са теоријским особеностима симболизма. За домаћи задатак
имали су да прочитају песму Албатрос Шарла Бодлера и одговоре на следећа питања:
• Када је први пут штампана песма, тј. које године? Како је дочекана у јавности?
Откријте присуство песникове личности у симболичном делу песме. Покушајте да
повежете осећања лирског субјекта са осећањима песника. Пронађите симболе у песми.
Размислите о могућим аспектима њиховог значења. Запишите које карактеристике
симболизма препознајете у песми.
Након прегледаног домаћег задатка, разговарамо о карактеристикама
симболизма. Један од ученика рекао је да су симболисти себе називали уклетим
песницима. Питам их: зашто? Шта ви подразумевате под синтагмом уклети песник? На
шта вас асоцира? Зашто се песник осећао уклетим?
После одговора на ова питања, кажем ученицима да ћемо се упознати са једном
од најлепших песама француског симболизма, песмом Албатрос Шарла Бодлера.
Најпре се упознајемо са неким биографским подацима песника. Ученици у ранијим
разредима нису обрађивали овог песника, па зато у свескама записују следеће: Шарл
Бодлер (1821 - 1867), француски песник, приповедач и преводилац. Интроверзна фигура
која је промовисала естетицизам. Његова књига Цвеће зла направила је преокрет у
дотадашњој француској литератури. Почео да пише са 14 година, а са 18 су га
другови описивали као неморалног и затвореног човека (тада почиње да стиче статус
уклетог песника). Изгубивши оца веома рано, дубоко се везује за мајку која га
разочарава поновном удајом. Увређен, понижен и одбачен своја осећања преноси на
песме. У основи његове поетске визије стоје два начела: проклетство и одбаченост.
Почећемо са локализацијом песме. Песма је из збирке Цвеће зла. Како разумете
ову синтагму? Шта је то? Да ли је то цвеће које расте на пољима зла? Или је само цвеће
- зло?
Затим прелазимо на сам наслов песме. Објашњавамо како изгледа албатрос: то је
морска птица са распоном крила од два и и по метра, брз и издржљив летач, који се
храни отпацима. Довољно је само рећи да је то птица која по највећем невремену
неустрашиво лети у сусрет ветру. Покушаћемо да замислимо како изгледа птица у лету.
2

3. Н: Зашто се песник диви баш птици?
У: Зато што има слободу да лети где год жели. А и само сазнање да има тако
велика крила открива нам да је птица жељна још веће слободе, пространства,
бесконачности.
Н: А да ли знате који је први човек који је покушао да лети и да се приближи
птицама?
У: Не.
Н: То је био Икар. Он је себи направио крила од перја и залепио лепком, али
када се приближио Сунцу лепак се отопио и Икар је пао у море. Зашто је то урадио?
У: Да види какав је лет изнад кукавичјег гнезда…
Н: Добро, мало шале није на одмет. Он је знао какав је савршени свет горе, то
плаветнило и пут слободе и зато је покушао да лети. Шта мислите, да ли је човекова
судбина да буде заробљен доле, на земљи? Шта заправо значи бити слободан?
Стварањем проблемске ситуације у одељењу, мишљења и ставови ученика се
сукобљавају, а то је добар пут ка даљем анализирању песме.
Оперативни део:
Пре него што почнемо са анализом песме, прочитаћу им изјаву песника поводом
објављивања његове збирке Цвеће зла:
У ову књигу унео сам читаво своје срце, читаву своју веру (прерушену), читаву
своју мржњу. Тврдићу, истина, супротно; клећу се свиме што ми је свето да та књига
припада чистој уметности, да је то мајмунисање, жонглирање, и лагаћу као варошки
лакрдијаш.
Прелазим на изражајно читање песме, како би је ученици доживели и што боље
разумели. С обзиром на то да је изражајно читање у настави књижевности од великог
значаја, пожељно је припремање код куће, уз посебно обраћање пажње на акценат речи,
паузу у говору, јачину гласа, нагласак реченице… После изражајног читања ученицима
остављам минут - два да сакупе утиске и емоције, мисли и ставове (уколико их имају).
Постављам им следећа питања:
• Каква осећања је пробудила песма у вама? Опишите их. Да ли вас је нешто у
песми изненадило, дирнуло? Објасните.
3

4. Ученички одговори су различити, али једно осећање је код (скоро) свих исто:
огорченост због окрутности и свирепости морнара према недужној птици. Пошто
ученици не знају одакле песнику инспирација за ову песму, испричам им о песниковом
путовању у Индију. Тамо је видео албатроса кога морнари муче на палуби брода.
Видећи албатроса, песник је видео себе и морнаре - родитеље. Побио се са морнарем да
би одбранио јадну птицу. Ученици су почели међусобно да коментаришу и да се диве
песнику, а то им је још више привукло пажњу за песму. Одговарајући на питања
ученици су психички и емоционално спремни за даље тумачење. Ученике делим у
неколико мањих група и дам им наставне листиће са истраживачким задацима. Мислим
да ће им бити лакше да пред собом имају питања на која треба да одговоримо, него да
се сконцентришу и на слушање песме и на одговоре које треба да дају. Дајем
ученицима довољно времена да могу да одговоре на питања и почињемо са анализом
песме.
Изглед наставног листића
1. О чему је реч у првој строфи? Шта раде морнари? Зашто? Какву симболику
носе докони (морнари)? Које стилске фигуре имамо овде? Пронађимо их.
2. Шта се даље дешава у другој строфи? Супротставите две контрастне слике:
слободног, моћног и величанственог краља азура и збуњену, јадну и смешну
птицу. Које је дубље значење ових слика? Какво је душевно стање птице?
3. Како се албатрос понаша у трећој строфи? Да ли је песник до краја описао оно
што је видео у Индији? Ако јесте - зашто, ако није - зашто није?
4. Шта откривамо у последњој строфи? Како разумете стих он се с буром дружи,
муњом поји очи? Зашто му дивовска крила сметају да крочи? Зашто песник
пореди себе са птицом која је симбол слободе, у овом случају неслободе?
Један од ученика чита прву строфу, док остали слушају. Затим одговарамо на
питања са наставног листића (број 1 означава прву строфу, број 2 - другу, итд.).
Одговори ученика су следећи:
1. У првој строфи имамо опис албатроса и морнаре који их лове. Лове их
из забаве, јер им је досадно. Докони морнари су људи који су против
песника, његови непријатељи. Они су на палуби брода и немају шта да
раде, па се забављају. Имамо епитете и контраст. Контраст је у опису
албатроса: оне су силне морске птице али и тихе, немарне пратилице.
4

5. Прелазимо на другу строфу коју чита други ученик. Очекивани одговори:
2. Овде је албатрос ухваћен и стављен на даскама од крова. Он је моћан и
велики, са прелепим белим крилима, његово царство је небо,
бесконачно пространство. Али на земљи, тј. на броду он изгледа
смешно, његова крила су као весла. Опет имамо контраст. Птица је
збуњена, не зна шта се дешава и зашто је муче. Овде је можда описан
песник: док пише и ствара оно што осећа, он је албатрос у лету, а чим
изађе у јавност и стварни свет, он је албатрос на палуби.
Читање треће строфе. Она је слична другој строфи, с тим што је овде лирска
ситуација богатија. Ученици описују како се албатрос понаша:
3. Албатрос овде, иако му дувају дим у кљун, изгледа прекрасно. Његова
велика крила долазе до изражаја и поред свег мучења. Он се бори са
њима, покушава да се извуче. Морнари га понижавају, ругају му се и
имитирају његов величанствен лет, тј. скок. Песник није описао све
што је видео. Зато што није могао да нађе одговарајуће риме…
(Шаљиви одговори су увек присутни). Није описао ослепљивање
албатроса, јер је био сувише згрожен тим срамотним чином.
Једна ученица је напоменула да постоји цртани филм о овој песми, да се кроз
маглу сећа сцене када морнар дува дувански дим албатросу у кљун. Неколико ученика
је то потврдило…
Четврта и уједно последња строфа. Ученици већ знају да је реч о песнику, тј. да
је албатрос само маска песника, па су међусобно делили мишљења и давали различите
одговоре:
4. Коначно сазнајемо да је овде реч о самом песнику! Целе три строфе
говоре о птици, а одједном песник? То што се с буром дружи значи да
се сукобљава са својим мислима, идејама и ставовима за који му други
приговарају. Па он је Тор! Није, муње су идеје које песнику долазе на
трен, као што муња блесне тако и песнику сину идеје и нестану.
Дивовска крила песникова представљају његово надахнуће и
инспирације које иду испред времена, испред својих савременика. Али
пошто нико од њих није разумео песника, она му сметају да слободно
лети, пише. Песник је спутан да ствара! Његова родбина и околина
осуђују га за трошење пара, уживање у животу, опијање, узимања
хашиша. Па то се и данас осуђује, али се и даље ради после толико
времена.
5

6. Н: Шта нам на крају поручује Бодлерова песма? Шта нам говори о
прошлим, садашњим, па можда и будућим временима?
У: Да су људи различити. Сто људи - сто ћуди.
У: Да је било каква различитост од средине негативно схватана.
У: Да, као на пример, што су припадници LGBT популације схватани, тј.
несхватани.
Н: Добро, тако је, али то полемисање оставићемо за неки други пут.
Говори нам о томе да се мора поштовати традиција и друштвена средина. Али да
и они морају имати разумевања за оне који су различити.
Завршни део:
На крају можемо закључити да је Бодлер пркосио средини својим
понашањем и начином живота и тиме још више појачавао конфликт. Ученици
слушају на касетофону песму коју рецитује неко од (наших) познатих глумаца.
Можда Раде Шербеџија или Иван Босиљчић. Видећемо да ли се завршна
рецепција песме разликује од почетног доживљавања. Ученицима не дајем
ништа за домаћи задатак у вези са овом наставном јединицом, јер се песма
обрађује на једном часу. Само ће се спремити за наредни час.
Изглед табле
Албатрос - Шарл Бодлер
Збирка песама - Цвеће зла, 1857.
Уклети песник
Песник = албатрос
Албатрос у лету = песник стваралац; албатрос на палуби =
песник као грађанско лице
6

7. Н: Шта нам на крају поручује Бодлерова песма? Шта нам говори о
прошлим, садашњим, па можда и будућим временима?
У: Да су људи различити. Сто људи - сто ћуди.
У: Да је било каква различитост од средине негативно схватана.
У: Да, као на пример, што су припадници LGBT популације схватани, тј.
несхватани.
Н: Добро, тако је, али то полемисање оставићемо за неки други пут.
Говори нам о томе да се мора поштовати традиција и друштвена средина. Али да
и они морају имати разумевања за оне који су различити.
Завршни део:
На крају можемо закључити да је Бодлер пркосио средини својим
понашањем и начином живота и тиме још више појачавао конфликт. Ученици
слушају на касетофону песму коју рецитује неко од (наших) познатих глумаца.
Можда Раде Шербеџија или Иван Босиљчић. Видећемо да ли се завршна
рецепција песме разликује од почетног доживљавања. Ученицима не дајем
ништа за домаћи задатак у вези са овом наставном јединицом, јер се песма
обрађује на једном часу. Само ће се спремити за наредни час.
Изглед табле
Албатрос - Шарл Бодлер
Збирка песама - Цвеће зла, 1857.
Уклети песник
Песник = албатрос
Албатрос у лету = песник стваралац; албатрос на палуби =
песник као грађанско лице
6