Priprema

1. Татјана M. Крповић
Основна школа " Миливоје Боровић"
Мачкат
" Поље" Јован Дучић
Апстракт:
У раду је представљен један чудесан свет описне ( дескриптивне) песме , свет који
руши егоистичну слику људске самодовољности и опомиње да нисмо сами и једини
становници земље. Све што се из природе пренесе добија снагу и сјај симбола. Тако
прича о нама се понавља као прича о нашем трајању и проналажењем нас ,самих.
Природа тако израста песникове личности као свет , свет мисли и симбола.2
Кључни појмови: Лирска описна или дескриптивна песма; мотив; песничка слика
Наставна тема: " По јутру се дан познаје"
Наставна јединца: „Поље “ Јован Дучић
Тип часа: Обрада
Датум реализације: 27. мај 2016. , 2. час
Циљ часа: -
Упознавање са животом и делом Јована Дучића
-Књижевнотеоријска анализа прочитане описне(дескрипивне ) песме
Образовни задаци:
-Читање,разумевање и доживљавање песме
-Истицање сликовитости и изражајности поетског језика
-Уочавње главног мотива и песничких слика
-Истицање композиције песме
-Повезивање садржаја и мотива песме " Поље" с народним лирским песмама
пролећног и летњег циклуса
Функционални задаци:

2. -Оспособљавање ученика за читање,разумевање ,доживљавање и тумачење лирксе
песме
-Увођење ученика у тумачење мотива ,песничких слика и изражајних средстава у
лирској песми
-Вежбање и усавршавање изражајног читања
Васпитни задаци:
- Развијање љубави према поезији
- Уочавање естетских вредности у књижевном делу
- Развијање осећаја за аутентичне естетске вредности
- Јачање чулног , језичког и литрарног сензибилитета
Образовни стандарди:
CJ.1.4.2. разликује типове књижевног стваралаштва (усмена и ауторска
књижевност) ;
CJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму ;
CJ.1.4.4. препознаје врсте стиха (римовани и неримовани; осмерац и десетерац) ;
CJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту
(епитет, поређење, ономатопеја) ;
CJ.1.4.9. способан је за естетски доживљај уметничких дела* ;
CJ.3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у
тексту;
CJ.3.4.5. одређује и именује врсту стиха и строфе ;
CJ.3.4.6. тумачи различите елементе књижевноуметничког дела позивајући се на
само дело.
Облици рада: фронтални, индивидуални, рад у пару
Наставне методе: дијалошка, истраживачка, текстуална, аналитичко-синтетичка
Наставна средства: Вербална, Читанка ( стр.113), презнтација
Корелација: Биологија, Историја, Народна традиија,Верска настава, Музичка
култура, Ликовна култура12

3. Истраживачки задаци
1. Пронађите основно и пренсена значења речи " поље". У школској библиотеци
пронађи " Речник српског језика " (једнотомник), Матица српска, Нови Сад ,2007.
или Електронски речник српског језика http://www.srpskijezik.com/.
Пронађите слику Ван Гога " Поље у Авињону" .
Пажљиво послушајте одломак из концерта за гудаче " Четри годишња
доба"(Лето). Ово је дело италијанског композитора из XVIII века, Антонија
Вивалдија.
-Запажајте како је композитор музиком дочарао импресије побуђене
летом.Каква осећања у Вама буди оваква музика? Упоредите слику и композицију
са песмом.
2. Доживљено и истраживачки прочитај песму " Поље" Јована Дучића. Током
читања бележи своја запажања. У машти дочарај амбијент песме. Објасни која
су главна обележја описаног поетског простора. Каква осећања и расположења
је песма побудила у теби.
3. Замисли простор поља. Прати асоцијације које се у твојој машти стварају
под утицајем песничких слика. Установи како мотив светлости , биљног и
животињског света преобликују у садржаје који имају симболична значења .
Напомена: Истраживачки задаци су подељени неколико дана пре часа.
УВОДНИ ДЕО ЧАСА ( 5 МИНУТА)
-Сећате ли се значења речи поље?
Поље је отворено равно земљиште ,равница;
Обрађен и засејан комад земље,њива, житно.9
-Која су пренсена значења речи поље?
бојно видно

4. електрично
нафтно
отворено широко слободно
плодно
кукуруза
цветна
пуста
пиринчана
златно
лала
лаванде
минско 9
Косовско поље
Попово поље
Бијело Поље
Павино Поље
Јелисејска Поља
Земун поље
Часопис за књижевност и теорију "Поља"
Пажљиво слушајте одломак из концерта за гудаче " Четри годишња доба"(Лето).
Ово је дело италијанског композитора из XVIII века, Антонија Вивалдија.
-Запажајте како је композитор музиком дочарао импресије побуђене летом. Каква
осећања у Вама буди оваква музика?11
ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА ( 30 МИНУТА)
Циљ часа: Данас ћемо се упознати са песмом Јована Дучића. Милован
Данојлић,песник, је рекао: "Дучић није песник душе, него пејзажа у којем слутимо
душу". 2

5. БИОГРАФИЈА ПЕСНИКА
Јован Дучић ( 1871-1943)
Рођен је у Хрупјели код Требиња . Био је песник, писац и дипломата. Један је од
најзначајних песника српског модернизма.
Један је од најзначајнијих српских песника XX века. Збирке песама:" Песме сунца",
" Песме љубави и смрти", " Царски сонети ", песме у прози "
Плаве легенде". Написао је књигу путописа " Градови и химере", књигу
рефлексивних записа " Благо цара Радована". Умро је у Гери, Индијана, САД.3
*Подстицајна питања за ученике.
- Доживљено и истраживачки прочитај неколико пута песму " Поље" . У машти
дочарај приказани амбијент. Објасни која су обележја пејзажа , приказног у песми.
Каква осећања и расположења је песма пробудила у теби. Наведи појединости које
их изазивају.
Очекујемо од ученика да их ова песма опије својом једноставношћу,пријатном
мелодијом и лепотом израза. Ученици су свет песме улазе под упливом јаког
мотива светлости., звукова и боја. Док се дивимо лепоти поља, размишљамо о
животу, нама и природи.
Очекујемо од ученика да замисле поље јечма . Под упливом јаког , бљештаве,
трепераве светлости ,која не утиче само на песника и његов доживљај природе,
већ и на нас. Песма нас умирује и успокојава својим ритмом и мелодијом. Обиље
светлости у нама буди мир , опуштеност и спокој. Мотив светлости нам
помаже да се попут песника окренемо себи, свом духовном свету и да доживимо
усхићење које нам песма пружа. 2
* Подстицајна питања за ученике.
- Замисли место са ког песник посматра поље. Којим правцем посматра поље?
Уочи боје и звукове. Који стилски поступак уочаваш у уводној песничкој слици. Које
асоцијације у теби буде мотив јечма, речног плићака, купине и змије? Коју природну
појаву је песник приказао? Које стилске фигуре уочаваш у песми? Шта песник види
,чује , додирује и мирише? О чему нам песник пева? Кад је настала песма? Које су
песничке слике ? Шта је идеја, а шта порука песме?
Песник поље посматра са извесне даљине јер га својим погледом захвата у
целини. Његов поглед пружа је правцем: доле-горе, низина-висина. Он нас уводи
у предметност песме , преноси на нас , "jечмена жута поља зрела,". Инвезијом (

6. променом редоследа речи) , песник у нама изазива усхићење, радост . Природа се
трансформише у боје, звуке ,додире и мирисе. 2
Поље за песника место борбе. Та поља увек рађају "жито" спремно за нове
бојеве, живот и смрт. Поље није само ратничко, бојно поље,већ ,и плодно , житно
поље. То су поља која нас повезују и мире. Поља која су хлеб и причест за наше
душе. 2
Јечам је симбол плодности и гладијаторске снаге. Пошто је житарица, симбол
је рађања .плодности и благостања. 4
Песмом доминира жута боја. Жута боја је најсјајнија и најтоплија боја.
Ратници победници су били одевени у жута одела. Ова боја симболизује
младост, снагу и божанску вечност. 4
За песника представљају ратнике, раднике, сељаке, малдост која је преживела
голготу Првог светског рата. Свесно дала животе за отаџбину. Њихови подвизи
се не заборављају , за њима остаје светлост, сећање, легенда и мит.
Симболику ових мотива повезаћемо са локализацојом песме . Локализацију песме
записујемо на табли.
Локализација песме: Песма “Поље”део је поетске збирке “Сунчане песме”. Први пут
је објављена ратне 1918. године, у листу “Забавник”, који је иѕлаѕио на острву Крф, у
Грчкој. Овај лист су, далеко од својих кућа и отаџбине, радо читали српски војници. 2
Записујемо на табли.
Визелне слике:јечмена жута поља, речни
плићак, купину, змију, мраве на прашњавом
путу, цврчка, јато скакаваца, јастреба који
полеће са тополе...
Акустичне слике: цврчање цврчка, крик
јастреба...
Олфактивне: Мирис прашине, купине...
Тактилне: врелу купину, прашину...
-Колико има песничких слика у песми?

7. I " Јечмена жута поља зрела"
II " Купина сја сунчана,врела"
III " Железну жицу цврчак суче"
IV " С топла јастреб млади" 6
-Шта је тема ове песме?
Песников доживљај природе
Идеја песме је да нас песник подстакне да
размишљамо о природи и о нашим
осећањима.
Порука: " Јер ствари имају онакав изглед
какав им дадне наша душа" Јован Дучић 2
Поток буди асоцијације на завичај,нежност и топлину.
Поток је симбол живота, постојања.
Живот тече и пролази , али се и непрекидно обнавља, баш као и река , баш
као и вода која мења своја агрегатна стања, своја обличја, али је неуништаива и
свеприсутна.
Купина је симбол љубави, завођења. 4
У хришћанству имамо " несагориву купину".
По библијском сведочењу, Мојсије је једном приликом напасао стадо свог таста на
планини Хорив (Божја гора) на Синају. Наједном, из грма купине му се јавио анђео у
пламену. Купина је буктала, али није сагоревала. Мојсије је је узвикнуо: „...Идем да
видим ту утвару велику, зашто не сагорева купина...” Пришао је несагоривом грму, кад
му се Господ обратио речима: „...Изуј обућу своју с ногу својих, јер је место где стојиш
света земља...” Том приликом Господ му је обећао да ће му помоћи да ослободи свој
народ (јеврејски) из мисирског ропства. (Исх 3:2)
330. године царица Катарина, мајка цара Константина, је на том месту подигла је
капелу посвећену Богородици. Касније, у 6. веку,Цар Јустинијан и царица Теодора уз
ову капелу саградили су цркву, тробродну базилику од црвеног камена са Синаја,

8. посвећенуПреображењу Господњем. Из олтара храма и данас расте огромни жбун
„несагориве купине”. Жбун је јединствен на свету, ходочасници га свакодневно
обилазе, кришом откидају гранчице, носе кући и покушавају да га пресаде. Монаси
тврде да то још ником није успело, а да су научници који су испитивали жбун
потврдили његову исконску старост.
Љубав је веома значајна у поезији Јована Дучића: према жени, отаџбини и Богу.
За њега је она покретач живота, свега што постоји.
Змија је симбол плодности, снаге, здравља и мудрости, али зла,лукавости. Симбол
демонског, женског и земаљског.
У хришћанству, змија представља слаткоречиву,опасну и лукаву заводницу која је на
грех намамила Адама и Еву.
За песника представља рат, а њено пресвлачње симболизује промену која ће
доћи.
За разлику од других животиња змије расту током читавог живота. Због тога,
повремено долази до одбацивања рожног прекривача (назива се свлак, кожица у народу
позната и као змијска кошуљица) и његова замена новим слојевима који настају на
рачун герминативног слоја (stratum germinativum). Сама појава се назива пресвлачење.
Младе змије, због интензивнијег раста пресвлаче се чешће него старије. Такође, змије
које живе у заробљеништву се чешће пресвлаче од оних у природи. До њега може и
доћи услед оштећења коже изазваног паразитима (гриње на пр.), механичким
оштећењима или неком траумом (дуго гладовање и др.) 4
Промена кошуљице је природна појава код змија .
Пре самог пресвлачења змије смањују активност (кретање, узимање хране), очи им
постају мутне, а кожа промени боју. Затим, њушком тару о неки чврст предмет да
би направиле подеротину и тарући се и даље у једном комаду скидају читав рожни
прекривач (као што се скида чарапа). Изузетак су звечарке код којих се на крају репа
налази звечка изграђена од рожних прстенова. Звечка се приликом пресвачења не
одбацује цела већ се сваким пресвлачењем додаје по један нови рожни прстен.
Тумачења да се старост змија звечарки може установити на рачун боја прстенова
звечке (слично као што број годова стабла означава његову старост) су потпуно
погрешна зато што се змије најчешће пресвалче више пута у току једне године. Младе
змијe могу да се преслаче на свака два месеца. 4
* Који је књижевни род, а која књижевна врста?Које мотиве уочаваш у другој
строфи и трећој строфи? Уочи стилске фигуре. Каква осећања буди у теби "

9. крик" јастреба? Какав доживљај у теби покреће? Шта опомиње тајанствени крик
који ремети мир?
Књижевни род: Лирика
Књижевна врста: Описна ( дескриптивна ) песма
Песма у којој је песник описао природу, насликао пределе, природне појаве,
облике,покрете , звуке, боје и живи свет назива се описна песма.10
Пут је симбол живота и напретка. 4
За песника нема сигурних , ни утабаних стаза. Пут је " прашњав" јер указује на
мукотрпан пут српских ратника .
Путеви представљају нашу стварност, заједничке циљеве ,стремљења,идела
,заједничке судбине народа у свим епохама и догађајима. 2
Мрав је симбол марљивости и штедљивости. 4
За песника су то ратници. Они су "црна чета" због трагедије које су
преживели, голготе народа .Ова ј мотив је у контрасту са мотиом светлости (
главни мотив), мотивом јечма, потока, купине ,змије.
" Свесна жртва је најплеменитија и највећа људска жртва" Јован Дучић 2
Цврчак је симбол весеља и песме. 4
Цврчак посредно може представљати уметнике, " железна жица цврчак суче" ,
та жица је заправо песма која бодри и храбри војнике пред одсутни бој. Песник
је био очаран уметношћу .
Скакавац је симбол нестабилности. 4
Све животне препреке треба да превазиђеш., прескочиш. У животу је важно
да се боримо и никад да не поклекнемо пред препрекама.
Прича о тополи, која је као свето дрво била посвећена Персефони, богињи природе, те
пролећном буђењу растиња.
Код песника, она означава буђење народа и његове победе. Ново доба. С топле
јастреб " млади" баца у " сунчев сјај и злато" крик.
Песник жуди за бесрајем,слободом и љубављу.
Јастреб је симбол слободе, висине и неустрашивости. 4 Јастреб може
представљати и песника . Његову тежњу за слободом.

10. Дучић,кроз симбол птице у лету, сугерира сву лепоту , снагу, вештину и
сигурност уметника док борави у просторима који припадају само њима. 2
Сунце је симбол живота, топлине, дана, светлости, ауторитета и као симбол
небеског пространства. 7
Песник слика песму са обиљем светлости.
Апсолутним тријумфом светла над тамом , Дучић глорификује живот,
рађање,стваралаштво , вечност и бесмртност. Из свега произилази нежност,
благост, доброћудност и оптимизам. Оптимизам проистиче из поништења
нестанка, ишчезнућа. 2
"Крик" болни јаук и жеђ. Представљају песникову чежњу за слободом и
љубављу.
Ту је и песникова стваралачка жеђ , он жуди да се уметности преда свим
својим бићем. 2
Епитет: јечмена жута (поља), (речни ) се плићак , ( купина) сунчана, врела, црна
(чета), железна (жица),најдужу, (јастреб) млади, сунчев(сјај), свој(крик),
вечите(глади).
Епитети у песми су доказ импресионистичког карактера слике, слике која је
дата као доживљај одређеног тренутка у природи.
Персонификација: кошуљу свлачи,мрава вуче...
Песник често персонификујући природу и појаве у њој, песник јој придаје људска
својства, врши антроморфизацију и хуманизацију описаног постора. Тиме је
граница између природе и човека смањена.
Ономатопеју: цврчак, крик....
Метафора: свој крик вечите глади
Контаст: Светло: тамно
јечмена жута поља : мрави
биљни: животињски свет
тишина,мир: крик
У песми имамо употребу презента: зрачи,сја, свлачи, вуче, суче и баци.

11. * Одредите у псми врсту строфе, риме? Који стихови су заступљени у песми?
Песма има три строфе по четри стиха( катрени).
Рима је укрштена.
Код укрштене риме се римују први и трећи, односно други и четврти стих, по шеми
(a, b, a, b.)
Женска рима , подударују се два слога(врела-зрела, млади-глади).
У песми се смењују римовани деветерац (стих од 9 слогова) и седмерац ( стих од 7
слогова).
Смењивањем стихова различите дужине песник ствара ритам благости,
спорости и усхићења.
ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА( 10 МИНУТА)
* Док читаш обредну спасовску песму" Свети Спасо", какво ти је поље прати како
народни певач пева о богаству и лепоти природе на Спасовдан.10
"Свети Спасо,какво ти је поље?
"Моје поље од свем понајбоље:
Све шеница у клас укласала,
Све ливаде у цвет уцветале,
Све р жови у земљу полегли,
Све јечмови коњу до клена"10
Спасовска народна песма
Вук С. Караџић " Живот и обичаји народа српског"
" До прије неко двадесет година био је у Будви обичај, да сваке године на Спасов дан
рано у јутру изиђе мноштво женскиња и мушкиња на брдо, које се зове Спас. Сви, који
су тамо излазили, били су обучени у стајаће хаљине, а осим тога момци и дјевојке с
вијенцима на глави од различнога цвијећа. Наврх тога брда имају зидине од цркве, за
коју се приповиједа да се звала „Свети Спас,“ по чему се и брдо сад тако зове; пред
овијем зидинама било је управо за овај дан начињено (по обичају онијех крајева) велико
гумно, које се и данас премда је већ разваљено, зове: Вилино гумно. Како би Будљани на

12. брдо изишли, одмах би се младеж на гумну ухватила у коло, па би мушкарци, који су
сви један до другога похватани, запјевали:
„Добро јутро, б'јеле виле!
И нама га дајте!"
Пошто би ово женскиње отпјевале, онда би сви пјевали ову прву пјесму, а кад би њу
испјевали и у говору се мало одморили, онда би другу, а тако по том и трећу. Послије
овога пјевања почастили би се чиме, што са собом донесу, па би се онда младеж
проиграла и прошалила, а потом би се вратили свако својој кући. ..."
" Вазнесење Господње – Спасовдан, велики је и значајан празник, један од главних у
Срба, који су некада славили и муслимани и католици.
Спасовдан пада увек у четвртак и то шести по Васкрсу. Црква га празнује као
Вазнесење Господње, један од 12 великих празника и осам Христових празника. Према
народном предању, “тог дана се спасио Бог од рђавих људи и (вазнео се) отишао на
небо”, а остала је и прича да је Бог “побегао на небо од злих и неваљалих људи”.18
Од давнина је Спасовдан, као дубоко укорењена светковина у народу, пролећни празник
сточара и земљоделаца. Сматра се веома срећним варовним даном када све ваља
започињати и зато се зове још Спасовље.
Спасовдан је и слава града Београда. У многим местима Спасовдан је и заветина –
празник целог насеља. Пре зоре, на Спасовдан Крстоноше походе записе – освештана
стабла, најчешће храстове или неке воћке, махом дивље крушке. Носећи барјаке и
крст, народ стиже под стабло записа, китећи га венцима цвећа и дарујући разним
ђаконијама.
Те литије се приређују ради напретка усева (летине), кише и бољег берићета.
Крстоноше иду у круг око записа, молећи се и певајући, док поп чинодејствује, а раније
је понегде био обичај да свештеник у проврћено стабло ставља запис да “чува село од
црва”.
Таквих освештаних дубова има у многим крајевима, понајвише у Шумадији и
Васојевићима. Сматрају се светим стаблима, која је грехота дирати, а камоли сећи.
Записано је да је једном домаћину крај Тополе, који је одсекао запис на својој њиви у
намери да га исече за капију, гром ударио у двориште где је лежао посечени запис, баш
када је женио сина и – растерао сватове."19
-У овој песми народни певач слави богаство природе које су нашим прецима
значиле живот и опстанак.

13. * Упореди како је опевана природа у народној обредној песми, а како у Дучићевој
песми.Објасни разлике које уочаваш. Образложи како се у народној лирској песми
износе осећања . Непосредно или посредно?
У народној лирској песми осећања су изнета на посредан начин и представљају
одраз колективног доживљаја природе, међуљудских односа, традиције, живота
уопште.10
У ауторској поезији, чији је творац уметник, појединац, на непосредан начин ,
најчешће кроз уплив такозваног лирског ја или лирског субјекта, изричу се и
образлажу разноврсна осећања која обузимају песника. Ауторска песма износи
шири круг емоција и размишљања о животу ,свету,људима, природи , времену... са
собом богаство језичкостилских изражајних средстава. 10
Домаћи задатак: Смисли и напиши причу о животињама у којој ће ликови бити: чврчак,
змија и јастреб. Зашто је змија скинула кошуљицу?Зашто цврчак упорно пева?Шта је
јастреб изрекао својим криком?6
Изглед табле
"Поље “Јован Дучић( 1871-1943)
Биографија песника
Књижевни род: лирика
Књижевна врста: описна ( десриптивна) песма
-Три строфе
-Катрени
-Укрштена рима
-Епитети
-Метафора
-Презент
Литература:
Литратура:
1 . Милија Николић: "Методика наставе српскохрватског језика и књижевности",
ЗУНС,Београд,1986.
2.Виолета Јовановић, "Поезија Јована Дучића у настави",ЗУНС,Београд,1998.
3.Зорица Несторовић, З.Грушановић, Читанка "Мост"5.ИК"Klett",Београд,2012.
4.Википедија
5. http://oso.rs/Predmet.aspx?predmet=srpski5

14. 6.Читанка за пети разред| Симеон Маринковић, Славица Марковић,"Креативни
центар" ,Београд,2007.
7. Др Оливера Радуловић, "Књижевни појмовник" за ученике виших разреда основне
школе,ИК "Едука", Београд,2012.
8. "Анализа сонета "Село" Јована Дучића као илустрација Рифатеровог механизма
експанзије" , Зборник Матице српске за књижевност и језик, књ.52,св.1.Нови
Сад,2004.
9.Речник српског језика(једнотомник), Матица српска, Нови Сад,2007.
10. Љ.Бајић, З.Мркаљ; " Читанка " за 5.разред основне школе, Завод за уџбенике,
Београд,2007.
11.М.Павловић, "Припремање наставника и ученика за тумачење књижевних дела".
Завод за уџбенике, Београд, 2008.
12. Е-припреме ИК "Klett", Београд, шк.2015/2016.
13.http://riznicasrpska.net/knjizevnost/index.php?PHPSESSID=g0j3jve25ere540nq00lls3gt1&
topic=66.0
14.http://www.rastko.org.rs/isk/isk_21_c.html
15.http://www.srpskijezik.com/.
16.Јован Дучић, Изабрана дела, Народна књига, Београд, 1964.
17.https://www.youtube.com/watch?v=VC3qO2V1AXY
18.http://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=644&m=
2#page/1/mode/2up
19.http://www.dobrevesti.rs/%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0
%B5%D0%B4%D0%B0%D1%9A%D0%B0/item/2531-narodni-obi%C4%8Daji-vezani-za-
vaznesenje-gospodnje-spasovdan
20.Презнтација у програму sway https://sway.com/QObLp9roJ8DPR5wX