Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.
Društvo Srbije za odnose sa javnošću 
In Centar, 11/09/2014 
„Digitalnim kkoommuunniikkaacciijjaammaa ((uussttaannoovvaa 
...
RReezziimmee 
• deo doktorskog istraživanja (teza odbranjena u martu 2014. na FDU u 
okviru DNS menadžmenta kulture i medi...
Uvod (digitalni mmaarrkkeettiinngg ii kkoommuunniikkaacciijjee)) 
• Pozorište je nemoguće proučavati izolovano od pojave p...
Odnos pojmova „ppoozzoorriiššttee““ ii „„IInntteerrnneett““ 
• Pozorište na Internetu 
• Internet komunikacije pozorišta 
...
HHiippootteezzee,, pprriissttuupp,, mmoottiivvaacciijjaa,, cciilljjeevvii 
• Publika utiče na dužinu i kvalitet „životnog ...
PPoollaazznnee ssttaattiissttiikkee
PPoollaazznnee ssttaattiissttiikkee ((IIII))
IIVV sseeggmmeennttaa iissttrraažžiivvaannjjaa 
• Polazne osnove Internet komunikacija beogradskih pozorišta – definisanje...
Razvoj društvenih mreža i digitalnih 
platformi donosi okruženje u kome: 
•ssoocciijjaallnnii eelleemmeenntt ponovo dobija...
• Ljudi uvek biraju uuzzaajjaammnnuu kkoommuunniikkaacciijjuu u odnosu 
na jednosmerni prijem informacija. 
• Suština je u...
TTeeoorriijjaa VVIIII mmiittoovvaa oo „„ hhiippeerr--ddrruuššttvveenniimm 
oorrggaanniizzaacciijjaammaa““ ((FFrraannssooaa...
WWeebb 22,,00 vvss.. ČČoovveekk 11,,00 
(engagement suština uspeha online komunikacija) 
• Digitalni onlajn alati kreiraju...
WWeebb 22,,00 vvss.. ČČoovveekk 11,,00 (…) 
• Još od Pitera Drukera… krajnji cciilljjeevvii bbiizznniissaa ssee 
nniissuu ...
WWeebb 22,,00 vvss.. ČČoovveekk 11,,00 (…) 
• Potrošači više ne pprriihhvvaattaajjuu ppaassiivvnnoo ssttaavvoovvee 
kkoomm...
Mit br. 1 - „Samo kkrreeiirraajj ii oonnii ććee ((ii ddaalljjee)) 
ppoosseeććiivvaattii““:: 
• SSaammoo oonnllaajjnn pprri...
Mit br. 2 – „Sindrom to-nniijjee--iizzmmiiššlljjeennoo--oovvddee““ 
• Drugi najčešći uzrok neuspeha na onlajn-u: rruukkoov...
MMiitt bbrr.. 33 –– „„NNeekkaa bbuuddee ttoolliikkoo mmaalloo,, ddaa nnee ppoommeerrii nnii 
iigglluu““ 
• Kompanije suviš...
Mit br. 4 – „Moja kompanija jjee ppaammeettnniijjaa oodd mmeennee““ 
• Kada se kompanija uključuje u hiper-društvene aktiv...
Mit br. 5 – „Pronalazak jedne vveelliikkee iiddeejjee ććee uuččiinniittii 
mmaaggiijjuu““ 
• KKoommppaanniijjee mmoorraajj...
Mit br. 6 – „Ovo je moj svet, korisniče; ttii ssaammoo žžiivviišš uu 
nnjjeemmuu““ 
• JJeeddaann oodd nnaajjooppaassnniijj...
Mit br. 7 – „Kompanija može ddaa kkoonnttrroolliiššee ssvvoojj bbrreenndd““ 
• Zagovornici ovog mita da „„kkoommppaanniijj...
Teorija VII mitova uu bbeeooggrraaddsskkiimm ppoozzoorriiššttiimmaa 
Ustanova 
/Mit I II III IV V VI VII 
Narodno 
pozoriš...
Pozorišna publika vvss.. IInntteerrnneett jjaavvnnoosstt 
ZAPROKUL 
•Polnu strukturu čini 64.4 % žena i 35.6 % muškaraca. ...
Prisutnost ppoozzoorriiššttaa nnaa IInntteerrnneettuu 
Ustanova 
/Kanal www FB TW YT 4sq Tmb. Gog+ Flck. 
Narodno 
pozoriš...
ZZaakklljjuuččaakk 
• Internet postaje dominantan način informisanja o repertoaru i radu 
pozorišta (28.1%). 
• Analiza di...
ŠŠttaa ddaalljjee?? 
• Motivacija postojećih kadrova i ljudskih resursa; 
• Angažovanje novih (mlađih) kadrova; 
• Investi...
MMeeđđuunnaarrooddnnaa pprraakkssaa ((……))
Kako ddiiggiittaall ffuunnkkcciioonniiššee uu pprraakkssii
ZZaa kkrraajj…… iillii ppooččeettaakk!! 
Kada ljudi unutar kompanije započnu 
hiper-društvene aktivnosti, uvek treba da 
p...
QQ//AA:: 
dduussaann..ssttoojjaakkoovviicc@@yyaahhoooo..ccoo 
mm
Upcoming SlideShare
Loading in …5
×

Digitalnim komunikacijama (ustanova kulture), sa manje novca, do više (pozorišne) publike - Dušan Stojaković

680 views

Published on

Predavanje Dušana Stojakovića u okviru DSOJ programa "PReobrazuj se".

Published in: Marketing
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

Digitalnim komunikacijama (ustanova kulture), sa manje novca, do više (pozorišne) publike - Dušan Stojaković

  1. 1. Društvo Srbije za odnose sa javnošću In Centar, 11/09/2014 „Digitalnim kkoommuunniikkaacciijjaammaa ((uussttaannoovvaa kkuullttuurree)),, ssaa mmaannjjee nnoovvccaa,, ddoo vviiššee ((ppoozzoorriiššnnee)) ppuubblliikkee“ dr Dušan Stojaković
  2. 2. RReezziimmee • deo doktorskog istraživanja (teza odbranjena u martu 2014. na FDU u okviru DNS menadžmenta kulture i medija); • kako ustanove kulture mogu, na primerima 5 reprezentativnih beogradskih pozorišta, da putem digitalnih kanala komunikacije, društvenih mreža i Interneta uopšte: • unaprede komunikaciju sa publikom, očuvaju postojeću, animiraju novu, • a da budžetska izdvajanja, inače više nego nedovoljna, preusmere u nove produkcije (ROI i ostvarivanja profita...) • ključni deo - procena nastupa na Internetu kkrroozz tteeoorriijjuu VVIIII mmiittoovvaa oo „„ hhiippeerr--ddrruuššttvveenniimm oorrggaanniizzaacciijjaammaa““ (autora Fransoa Gosioka); kroz ovu teoriju mogu da se posmatraju svi na web-u; • poenta je kome se obraćamo i koga želimo za publiku, te na koji način to realizujemo putem komunikacija…
  3. 3. Uvod (digitalni mmaarrkkeettiinngg ii kkoommuunniikkaacciijjee)) • Pozorište je nemoguće proučavati izolovano od pojave polikulturnih društava ali i industrija kulture koja kao dela globalnih društvenih promena. • U digitalnoj eri, kompanije, kao i pozorišne institucije, moraju tretirati komunikacije kao način ponašanja na tržištu, a ne samo u okviru svoje usko specijalizovane delatnosti. • Razvoj Interneta, internet komunikacija i digitalnih medija, kao nikada ranije, razmrežava globalnu javnost do nivoa pojedinca. • Pojedinci postaju vlasnici (digitalnih) medija. • Internet omogućava momentalnu razmenu informacija, u trenutku dešavanja, bez geografskih i prostornih ograničenja (24/7, 365, non-stop… ). • Pohvala i kritika nigde nisu dostupniji nego upravo na Internetu…
  4. 4. Odnos pojmova „ppoozzoorriiššttee““ ii „„IInntteerrnneett““ • Pozorište na Internetu • Internet komunikacije pozorišta • Internet pozorište • Pozorišne ustanove, kao i institucije kulture, ali i pojedinci (umetnički stvaraoci), prezentuju svoju delatnost kroz pojedinačne i/ili integrisane digitalne komunikacije, kao i miks , kombinujući online i offline. • Terminološka problematika - savremeni jezik digitalnih komunikacija je potpuno drugačiji u odnosu na naučni jezik.
  5. 5. HHiippootteezzee,, pprriissttuupp,, mmoottiivvaacciijjaa,, cciilljjeevvii • Publika utiče na dužinu i kvalitet „životnog ciklusa“ pozorišnog dela; • Takođe, pozorište utiče na kvalitet i obim animirane publike, kroz marketing i komunikacije. • Danas, inovativnije komuniciranje je veći potencijal u targetiranju, animiranju i angažovanju publike. • Intenzivna upotreba interneta, razvoj ciljanih komunikacija i društvene mreže, uslovili su dekomponovanje do nivoa personalizacije gde jedinka postaje ciljna grupa za sebe. • SSrrppsskkoo ppoozzoorriiššttee jjee ii kkvvaalliittaattiivvnnoo ii ppoo oobbiimmuu,, ttee ppoo kkrriitteerriijjuummiimmaa kkrreeaattiivvnnoossttii ii iinnoovvaattiivvnnoossttii,, nneeddoovvoolljjnnoo pprriissuuttnnoo ii zzaassttuupplljjeennoo nnaa IInntteerrnneettuu..
  6. 6. PPoollaazznnee ssttaattiissttiikkee
  7. 7. PPoollaazznnee ssttaattiissttiikkee ((IIII))
  8. 8. IIVV sseeggmmeennttaa iissttrraažžiivvaannjjaa • Polazne osnove Internet komunikacija beogradskih pozorišta – definisanje pojmova i stavljanje u interaktivni kontekst, posmatrano kroz prizmu aktuelnih društvenih i kulturoloških odnosa; • Analiza društvenih mreža, kao fenomena, te digitalnih komunikacija uopšte, sa posebnim fokusom na Facebook, kao najpristupačniji oblik virtuelnog komuniciranja u Srbiji; • Case study – 5 odabranih pozorišta: • Različita uređivačka politika, vlasnička struktura i repertoar, • Pojedinačan prikaz svakog od odabranih pozorišta, • Komparativni prikaz • Smernice za unapređenje Internet komunikacija beogradskih pozorišta, a na bazi zaključaka koji su proistekli iz istraživanja
  9. 9. Razvoj društvenih mreža i digitalnih platformi donosi okruženje u kome: •ssoocciijjaallnnii eelleemmeenntt ponovo dobija na sve većem značaju, a •kkoommppaanniijjaammaa ii bbrreennddoovviimmaa mmoožžee ddaa ssee vvrraattii kkaaoo bbuummeerraanngg, ukoliko pogrešno vode strategiju digitalnih komunikacija.
  10. 10. • Ljudi uvek biraju uuzzaajjaammnnuu kkoommuunniikkaacciijjuu u odnosu na jednosmerni prijem informacija. • Suština je u ddiisskkuussiijjii ii rraazzmmeennii pprreeppoorruukkaa//ssttaavvoovvaa sa ljudima sličnih afiniteta, potreba i senzibiliteta. • Zato je za kompanije jako bitno da shvate nneeoopphhooddnnoosstt uuzzaajjaammnnoossttii, odnosno reciprociteta, u svemu što rade: od interno/eksternih komunikacija do razvoja novih proizvoda i podrške kupcima.
  11. 11. TTeeoorriijjaa VVIIII mmiittoovvaa oo „„ hhiippeerr--ddrruuššttvveenniimm oorrggaanniizzaacciijjaammaa““ ((FFrraannssooaa GGoossiiookk)) • Efektno filtrira sve oblike onlajn komunikacije pojedinog fenomena proveravajući prisustvo jedne ili više grešaka u digitalnim komunikacijama, klasifikujući ih u sedam mitova: • mit br. 1- Samo kreiraj i oni će (i dalje) posećivati – Onlajn prisustvo, bez zajednice; • mit br. 2 - Sindrom to-nije-izmišljeno-ovde – Površno kopiranje trendova; • mit br. 3 - Neka bude toliko malo, da ne pomeri ni iglu – Nedoslednost; • mit br. 4 - Moja kompanija je pametnija od mene – Izostanak dijaloga; • mit br. 5 - Pronalazak jedne velike ideje će učiniti magiju – Kampanjski pristup; • mit br. 6 - Ovo je moj svet, korisniče, ti samo živiš u njemu – Subjektivnost; • mit br. 7- Kompanija može da kontroliše svoj brend – Korporativni centrizam… • Proglašena najboljom teorijom u oblasti društvenih mreža 2011. godine - „The Bees Awards“ (nastala u okviru „Annual Tribalization of Business Study“) • Razbijanje mitova je suština teorije, koja je bazirana na veb-u 2.0, čime se sprečava neuspeh kompanija u onlajn komunikacijama.
  12. 12. WWeebb 22,,00 vvss.. ČČoovveekk 11,,00 (engagement suština uspeha online komunikacija) • Digitalni onlajn alati kreiraju ii zzaahhtteevvaajjuu ppllaattffoorrmmee aakkttiivvnnoogg uuččeeššććaa ppootteenncciijjaallnniihh kkoorriissnniikkaa, što polako ali sigurno menja i interne i eksterne aktivnosti kompanija. • Komunikacije se više ne ograničavaju na tradicionalne mehanizme upravljanja i hijerarhiju. • Ljudi danas pronalaze način da komuniciraju i podrže jedni druge i izvan ustrojenih konvencionalnih linija izveštavanja i zvaničnih struktura.
  13. 13. WWeebb 22,,00 vvss.. ČČoovveekk 11,,00 (…) • Još od Pitera Drukera… krajnji cciilljjeevvii bbiizznniissaa ssee nniissuu pprroommeenniillii: i dalje je ssuuššttiinnaa uu kkrreeiirraannjjuu kkuuppaaccaa, tj. potrošača. • Ali, sve što je na putu između, odnosno ppuutt kkoojjiimm ttrreebbaa iiććii, to je ono što se promenilo od pojave društvenih mreža!
  14. 14. WWeebb 22,,00 vvss.. ČČoovveekk 11,,00 (…) • Potrošači više ne pprriihhvvaattaajjuu ppaassiivvnnoo ssttaavvoovvee kkoommppaanniijjaa o sopstvenom poslovanju, proizvodima ili uslugama. • Razlog je ppoossttoojjaannjjee ppaarrttiicciippaattiivvnnee ppllaattffoorrmmee, koju predstavljaju društvene mreže – gde se ljudi umrežavaju i razmenjuju stavove i mišljenja, reciprocitetno. • Stoga ne iznenađuje činjenica da se 22//33 ooddlluukkaa oo kkuuppoovviinnii pprrooiizzvvooddaa iillii kkoorriiššććeennjjaa uusslluuggee zzaassnniivvaajjuu nnaa iinnffoorrmmaacciijjaammaa kkoojjee nniissuu ppootteekkllee oodd kkoommppaanniijjee kkoojjaa jjee pprrooddaavvaacc iillii pprrooiizzvvoođđaačč.
  15. 15. Mit br. 1 - „Samo kkrreeiirraajj ii oonnii ććee ((ii ddaalljjee)) ppoosseeććiivvaattii““:: • SSaammoo oonnllaajjnn pprriissuussttvvoo nnee zznnaaččii aauuttoommaattsskkii ii kkrreeiirraannjjee zzaajjeeddnniiccee kkoojjaa ććee uussmmeerriittii ssvvoojjuu ppaažžnnju. Internet je preplavljen zajednicama i blogovima bez skorašnje aktivnosti/novih komentara mesecima unazad (tzv. virtuelni „gradovi duhova”). Posle izvesnog vremena, ovakvi sadržaji ne opravdavaju ciljeve kompanija i često bivaju uklonjeni sa onlajn kanala. • Kompanije misle da ako samo kreiraju onlajn zajednice ili sadržaje za svoje ciljne grupe, da će ljudi automatski okupirati forume, bogove… OOnnoo ššttoo iimm zzaapprraavvoo ffaallii ssuu kkvvaalliitteettnnii ssaaddrržžaajjii - upravo oni motivišu onlajn zajednice da se razvijaju i da traju… • „Samo kreiraj i oni će (i dalje) posećivati“ vizija ne garantuje ni 1 posetioca na web-u. • KKoommppaanniijjee mmoorraajjuu sshhvvaattiittii ššttaa ooddggoovvaarraa nnjjiihhoovvoomm „„pplleemmeennuu““ ii ssaagglleeddaattii ššttaa oonnoo rraaddii, te podesiti komunikaciju upravo prema tom ukusu. Takođe, treba dopustiti posetiocima i konzumentima onlajn sadržaja da postaju deo zajednice, menjaju je i na kraju preuzimaju zarad postizanja što većeg uspeha.
  16. 16. Mit br. 2 – „Sindrom to-nniijjee--iizzmmiiššlljjeennoo--oovvddee““ • Drugi najčešći uzrok neuspeha na onlajn-u: rruukkoovvooddiiooccii kkoommppaanniijjaa pprrvvoo ččuujjuu ili pročitaju o neviđenim uspesima koje su postigli drugi putem društvenih mreža i sl; stiču utisak da njihova kompanija zaostaje za trendovima ili konkurencijom, te ppooddssttiiččuu ssaarraaddnniikkee ddaa iinniicciirraajjuu sslliiččnnee pprroojjeekkttee. Ali, nikada ne posvete vreme ili dovoljno ne istraže ekosistem u kome žele da komuniciraju, kako bi bili sigurni šta njihovo ciljano pleme želi ili da li već negde komunicira na sličan način. • Ako plemena već imaju svoje mesto na vebu, pokušaj njihovog preusmeravanja (bez obzira koliko bio dobar), jednako je menjanju navika kupaca koji već koriste konkurentski proizvod. To je teorijski moguće, ali retko uspešno ili dugotrajno. Tako, pokušaj tendencioznog preusmeravanja onlajn javnosti na upravo kreiran sajt obično je neuspešno. • Evidentan je ttrreenndd rraassttaa uuttiiccaajjaa oonnllaajjnn zzaajjeeddnniiccaa, te je dosta kompanija razmatralo sklapanje partnerstva sa postojećim zajednicama (oko 25%), srodnim onlajn prodavcima (oko 13%) ili fanovima (oko 20%). Ipak, njih manje od 50% je nešto i preduzelo na tom planu.
  17. 17. MMiitt bbrr.. 33 –– „„NNeekkaa bbuuddee ttoolliikkoo mmaalloo,, ddaa nnee ppoommeerrii nnii iigglluu““ • Kompanije suviše često pribegavaju praksi da kkoorriissttee tteessttnnee iillii ppiilloott pprrooggrraammee,, pprree mmaassoovvnnoogg llaannssiirraannjjaa,, ččiimmee nnaannoossee šštteettuu hhiippeerr-- ddrruuššttvveennoomm eeffeekkttuu. Drugi razlog zbog koga kompanije greše u postavljanju hiper-društvenih projekata u adekvatne srazmere jeste činjenica da ih već hronično nneeddoovvoolljjnnoo ffiinnaannssiirraajjuu,, ppoosseebbnnoo iizz ddoommeennaa lljjuuddsskkiihh rreessuurrssaa. • Ukoliko se kompanije oslanjaju na desetine hiljada ili miliona kupaca ili potrošača, u trci za postizanje zacrtanog profita, potrebno je da i hiper-društvene inicijative adekvatno korespondiraju sa datim obimom ciljnih grupa. OOvvoo jjee ppoosseebbnnoo vvaažžnnoo kkaaddaa jjee ssvvrrhhaa hhiippeerr-- ddrruuššttvveennee aakkttiivvnnoossttii ddaa ppoojjaaččaa eeffeekkaatt lliiččnnee pprreeppoorruukkee kkoorriissnniikkaa ddoo nniivvooaa kkoojjii ććee rreezzuullttiirraattii mmeerrlljjiivviimm uunnaapprreeđđeennjjeemm pprrooddaajjee. U tom procesu je uvek potrebno više ljudi, nego što se to kompanijama isprva čini.
  18. 18. Mit br. 4 – „Moja kompanija jjee ppaammeettnniijjaa oodd mmeennee““ • Kada se kompanija uključuje u hiper-društvene aktivnosti, ona poziva zaposlene, partnere, kupce i potencijalne ciljne grupe da investiraju jedan deo svog društvenog kapitala. Ono što bi oni očekivali za uzvrat jeste čovek ili grupa ljudi, koja će im posvetiti određenu pažnju kroz dijalog, a ne bezličnu korporaciju. • Hiper-društvene organizacije ne prave čitavu filozofiju oko korporativnih odgovora u društvenom okruženju, već shvataju da ljudi žele komunikaciju sa ljudima. ZZaattoo ppooddssttiiččuu iinnddiivviidduuaallnnoo uu nnjjiihhoovvoo iimmee,, nnaa rraaččuunn ddeeppeerrssoonnaalliizzoovvaannoogg kkoolleekkttiivvnnoogg aannggaažžoovvaannjjaa. One ne delaju po pretpostavci da je kompanija mudrija od pojedinaca koji čine tu kompaniju. Kompanije mogu uspeti samo ako su spremne da se povezuju sa drugima, redovno prate tokove komunikacija društveni mreža, uz adekvatne načine da uključe ljude u svoju 2.0 komunikaciju. • KKoommppaanniijjee ttaakkoođđee mmoorraajjuu ddaa iizzbbeeggnnuu uuoobbiiččaajjeennuu zzaammkkuu ddaa sslleeppoo pprraattee ššttaa ssee oo nnjjiimmaa ggoovvoorrii nnaa ddrruuššttvveenniimm mmrreežžaammaa ii ddaa ppoottoomm ffiilloozzooffiirraajjuu oo ffoorrmmaallnniimm ooddggoovvoorriimmaa koje treba kreirati, uz adekvatne dokaze. Dok god su informacije plasirane kroz korektnu i fer razmenu, ljudi će trud nagraditi svojom lojalnošću.
  19. 19. Mit br. 5 – „Pronalazak jedne vveelliikkee iiddeejjee ććee uuččiinniittii mmaaggiijjuu““ • KKoommppaanniijjee mmoorraajjuu oodduussttaattii oodd pprreettppoossttaavvkkee ddaa ććee jjeeddaann pprrooggrraamm iissppuunniittii ssvvee nnjjiihhoovvee ppoottrreebbee. Zapravo, potreban je čitav balans inicijativa koje će unaprediti moć ličnih preporuka korisnika (eng. word-of-mouth), kritike proizvoda, razvoj boljih proizvoda i učiniti odnos sa kupcima lepšim iskustvom. • Kompanije moraju razmotriti kako da učine hiper-društvenim sve što rade, uključujući njihove proizvode i usluge. HHiippeerr--ddrruuššttvveennoosstt mmoorraa ddaa oobbuuhhvvaattii ssvvee ppllaattffoorrmmee kkoojjee ssuu bblliisskkee kkuuppcciimmaa ii ppootteenncciijjaallnniimm kkoorriissnniicciimmaa – uključujući platforme za igru i zabavu, mobilne platforme, automobilske platforme, kao i platforme za vežbanje i održavanje dobrog zdravlja organizma. Kompanije koje tragaju za izolovanom hiper-društvenom genijalnom aplikacijom, najčešće ostaju razočarane.
  20. 20. Mit br. 6 – „Ovo je moj svet, korisniče; ttii ssaammoo žžiivviišš uu nnjjeemmuu““ • JJeeddaann oodd nnaajjooppaassnniijjiihh ii nnaajjččeeššććiihh mmiittoovvaa. • Kuuppccii ssaaddaa mmoogguu ddaa vvrrššee ddiijjaalloogg ssaa kkoommppaanniijjaammaa ii bbrreennddoovviimmaa nnaa nnaaččiinn nnaa kkoojjii ssuu oodduuvveekk žžeelleellii, ali im nije bilo omogućeno. Kompanije koje svoju hiper-društvenost razvijaju sa ciljem prostog ostvarivanja profita, uz sputavanje kupaca da međusobno komuniciraju ili da je koriste samo kao alternativnu marketinšku platformu, ili nemaju suštinsku poruku koju komuniciraju ili je poruka koju šalju pogrešna. Strast sa kojom kupci tragaju za krstaškim ratovima protiv velikih kompanija ili brendova, gotovo svakodnevno se ovakvim kompanijama vraća kao bumerang, uz veoma negativne efekte na onlajn reputaciju. • Puno kompanija počinje svoje hiper-društvene aktivacije ispravnim motivima i dobrim pristupom čoveku koji je u centru pažnje, ali često skrenu sa puta pitanjem „Šta tu ima za našu kompaniju?“ umesto „Šta tu ima za ljude koji treba da požele da komuniciraju sa nama?“ • Sada, u doba hiper-socijalne ekonomije, autentičnost, korektnost i transparentnost jesu prednosti koje kupci najviše cene i gde čovek-kupac mora biti u centru pažnje u svemu što kompanije rade.
  21. 21. Mit br. 7 – „Kompanija može ddaa kkoonnttrroolliiššee ssvvoojj bbrreenndd““ • Zagovornici ovog mita da „„kkoommppaanniijjaa mmoožžee ddaa kkoonnttrroolliiššee ssvvoojj bbrreenndd““,, treba da shvate da je brend zapravo apstraktna korporativna tvorevina, koja najčešće ima različitu percepciju kod javnosti izvan kompanije, u odnosu na internu korporativnu javnost. • Fasciniranost kontrolisanjem obično prevazilazi sam brend. Ona zalazi u domene participativne kontolisanosti, kroz diskusije i druge vidove hiper-društvenog ponašanja. Na kraju, takav stav dovodi kompanije do neuspeha u situacijama, kada, na primer, na prigovore ili klevete nastoje da na pogrešan način usmere pažnju onlajn javnosti, smatrajući da će tako umanjiti uticaj digitalnog javnog mnjenja u vezi sa temom.
  22. 22. Teorija VII mitova uu bbeeooggrraaddsskkiimm ppoozzoorriiššttiimmaa Ustanova /Mit I II III IV V VI VII Narodno pozorište XX X Atelje 212 XX X Pozorište na Terazijama X Zvezdara teatar XX XX X Madlenianum XX X mit br. 1- Samo kreiraj i oni će (i dalje) posećivati – Onlajn prisustvo, bez zajednice; mit br. 2 - Sindrom to-nije-izmišljeno-ovde – Površno kopiranje trendova; mit br. 3 - Neka bude toliko malo, da ne pomeri ni iglu – Nedoslednost; mit br. 4 - Moja kompanija je pametnija od mene – Izostanak dijaloga; mit br. 5 - Pronalazak jedne velike ideje će učiniti magiju – Kampanjski pristup; mit br. 6 - Ovo je moj svet, korisniče, ti samo živiš u njemu – Subjektivnost; mit br. 7- Kompanija može da kontroliše svoj brend – Korporativni centrizam…
  23. 23. Pozorišna publika vvss.. IInntteerrnneett jjaavvnnoosstt ZAPROKUL •Polnu strukturu čini 64.4 % žena i 35.6 % muškaraca. •U starosnoj strukturi najviše je osoba od 19 do 30 godina (38.2 %), zatim od 31 do 45 godina (27.1 %), pa od 46 do 55 godina (21.8 %). •Najmanje je iz grupa do 18 godina (8.5 %) i iz grupe preko 65 godina (4.4 %). ADRIA TALK •Srbija je sa ukupnim brojem otvorenih FB naloga 17. država u Evropi. Broj korisnika u Srbiji se povećao za preko 40%. •FB više koriste muškarci (56%) od žena (44%). •Najveći broj korisnika je starosti izmenu 18 i 34 godina (čak 61 %), ali najveći rast korisnika je primećen u starosnoj grupi preko 65 godina, što je pomalo iznenađujuća činjenica. •Ove podatke treba uzeti sa rezervom, jer su brojke dobijene na osnovu podataka koje su korisnici ostavili na svojim profilima.
  24. 24. Prisutnost ppoozzoorriiššttaa nnaa IInntteerrnneettuu Ustanova /Kanal www FB TW YT 4sq Tmb. Gog+ Flck. Narodno pozorište da (+/-) da da da da ne ne ne Atelje 212 da da(+) da(-) da(+) da ne ne ne Pozorište na Terazijama da(+) da da da da ne ne ne Zvezdara teatar da(-) da(-) da(-) da(+) da(-) ne ne ne Madlenianum da(+) da(-) da(+) da(+) da ne ne ne
  25. 25. ZZaakklljjuuččaakk • Internet postaje dominantan način informisanja o repertoaru i radu pozorišta (28.1%). • Analiza digitalnih i onlajn komunikacija beogradskih pozorišta potvrđuju nedovoljno razvijen nivo komunikacija (i marketinga), kako po obimu, tako i po strateškom i kvalitativnom plasmanu sadržaja koji mogu zanimati postojeću i potencijalnu publiku, uz komunikološke nedoslednosti i nekonzistentnosti. • Internet komunikacije predstavljaju veliki potencijal za unapređenje promocije i rejtinga srpskih pozorišnih institucija, • uz istovremeno ostvarivanje budžetskih ušteda, kao i većeg profita, • koji je moguće dalje ulagati u novu produkciju ili povećanje kvaliteta postojeće produkcije… • ZZbboogg oollaakkššaannee FFeejjssbbuukk kkoommuunniikkaacciijjee ((ii ppuutteemm ddrruuššttvveenniihh mmrreežžaa,, uuooppššttee)),, ppoozzoorriiššttaa uu SSrrbbiijjii iimmaajjuu ooggrroommaann ppootteenncciijjaall ddaa pprroommoovviiššuu rreeppeerrttooaarr,, aanniimmiirraajjuu ppuubblliikkuu ii pprriimmeennjjuujjuu nnaajjeeffiikkaassnniijjuu ii nnaajjssvvrrssiisshhooddnniijjuu aalltteerrnnaattiivvnnuu rreeaallnnoosstt ppoommooććuu vviirrttuueellnnee ssttvvaarrnnoossttii..
  26. 26. ŠŠttaa ddaalljjee?? • Motivacija postojećih kadrova i ljudskih resursa; • Angažovanje novih (mlađih) kadrova; • Investiciono infrastrukturno ulaganje, koje će obezbediti uslove za ostvarivanje ušteda i smanjivanja troškova u daljem radu, te marketinškim i digitalnim komunikacijama; • Praćenje svetskih trendova (selektivno i kvalitativno); • Praćenje „konkurencije“; • Studentska praksa i volontiranje…
  27. 27. MMeeđđuunnaarrooddnnaa pprraakkssaa ((……))
  28. 28. Kako ddiiggiittaall ffuunnkkcciioonniiššee uu pprraakkssii
  29. 29. ZZaa kkrraajj…… iillii ppooččeettaakk!! Kada ljudi unutar kompanije započnu hiper-društvene aktivnosti, uvek treba da provere da li su i sami zapravo hiper-društveno aktivni, tj. da li su deo takve digitalne onlajn zajednice, što samim tim i svedoči o njihovom poznavanju relacija i ukusa publike.
  30. 30. QQ//AA:: dduussaann..ssttoojjaakkoovviicc@@yyaahhoooo..ccoo mm

×