Književnost i jezik

1. ВИОЛЕТА ЈОВА НОВИЋ (Јагодина)
П ОЕЗИ ЈА ЈОВА НА ДУ Ч ИЋА У Ш К ОЛСК И М П РОГРА М И М А
Поезија Јована Дучића представља саме врхове националног, а у
неким фазама и европског песничког стваралаштва. С обзиром на књи-
жевно-естетске домете и књиж евно-историјски значај наша истражи-
вања су пок азала да поет ск о дело овог песник а ниј е адек ватно
представљено у школск им програмима оба образовна нивоа. Овак ав
однос према стваралаштву Јована Дучића у настави последица је инер-
тности проузрокованевишедеценијским неодговарајућимодносомпрема
овом песнику и његовом делу, к ако у књиж евној , тако и у широј друш-
твеној стварности. У том смислу илустративна ј е оцена М иодрага П ав-
ловићакоји каж е:„Дучићјеимаоту несрећу дајеу нашој литератури рано
био славан,и рано био оцењен, ада су, као што је иначе правило код нас,
критичари били инертни да на основу његовог позниј ег стварања ре-
видирају своје раније оцене о њему. Тако су значајне Дучићеве позније
п есм е о ст ал е у сен ц и њ ег о во г ст вар ал ач к о г пер и ода п р е п р в о г св ет ск о г
рата, као да се ту није имало шта додати. Отуд и читав период праве
зрелости песникове напросто у нашој критици није констатован или није
подвучен... К од нас к адасе пише о Дучићу још увек се мисли углавном на
његове песме из 1908. године".1Међутим, док се савремена књижевна
к р и т и к а дан ас у вел и к о т р у ди и уг л авн о м у сп ев а да н адо м е ст и у о ч ен и
пропуст у процени вредности и значај а целокупног делаЈована Дучићау
српској кЊиж евности,дах тих струјања као дајош увек нијенашао одјека
у ак т у ел н им ш к ол ск и м пр о г р ам и м а.
Наиме поезијаЈованаДучићајеу овом тренутку (школска 1996/97)
представљена у настави са четири песме. У седмом разреду основне
школе налази се песма Подне. Програмом затрећу годину гимназијеза
целовиту школску интерпретациЈу предвиђене су песме: Залазак сунца,
Сунцокрет и и Јабланови.
Оваквазаступљеност поезијеЈованаДучићау актуелним школским
програмима подлож наје критици:
Чак три од наведене четири песме припадају првој стваралачкој
фази Јована Дучића кој а се, по Милану К ашанину, развија до 1900- 1910.
године.То супесмеЗалазак сунца, ПоднеиЈабланови.Сватри остварења
припадају истомциклусупесамаСенк епо води. Изузетно вреднаделакој а
1 Миодраг Павловић, Осам иесника, Просвета, Београд1964.

2. 106 К њижевност и ј език
такође настају у овој фази, а окупљена су у циклусимаЈадрански сонет и
и Дубровачке поеме, као и неколико вредних остварења патриотске ли-
рике из циклуса Мој а от аџбина и Царск и сонет и потпуно су ван до-
машај а шк олских програма.
Поезија Јована Дучића настала у овој фази јесте изузетна, она
представља саме врхове нашег националног песништва. М еђутим, тек у
другој фази кој а почиње 1910. и свој високи.домет достиж е између 1920.
и 1930, када су настале Јут арње песме, Сунчане песме, Вечерње песме,
Песме љубави и смрт и као и Лирика, Јован Дучић се уврстио у песнике
светскевредности.Међутим,у шк олским програмимаовапоезиј ај епред-
стављена само песмом Сунцокрет и. Тако ј е нај већи, а неки к аж у прави
Дучић, углавном остао ван домашаја школских програма.
Песма Крила из циклуса П есме љубави и смрт и искључена ј е из
шк олских програма школске 1991/92 године, или боље рећи замењена
песмом Залазак сунца. М еђутим Крила су врло рано оцењена к ао ј едно
однајвреднијих уметничких остварењаЈованаДучића.Јошје 1919.године
А ница Савић-Ребац писала: „Суштина Дучићеве инспирациј е проговара
тек песмамакао штосу Сут он, Номади, Крила.Ту говоре...двацентрална
врела његове инспирациј е: чеж ња за бескрај ем и опиј еност лепотом. Те
су песме највише пгго је Дучић до сада дао, и смем рећи без одвише
смелости,јединственеи у светској литератури, баш тимешто израж авају
нај безграничнији осећај , чеж њу за бескрајем, у границама једне чулне
пластикеизраза".2
И док је претенциозно и помало бомбастично покушавао да сао-
пшти основна начела свој е песничке поетике у песмама као што су Мој а
поезија, Песма, Сапут ници, Пут , Ст ихови3спонтано илако,попут лета
и крила,певајући песму о бескрају и лепоти,висинама и даљинама,Дучић
као дај еуправо Крилимаестетски готово савршено,саж ео суштину свој е
ж ивотне и песничке орјентациј е. Остварењем богате знаковности, он ј е
наговестио свој а егзистенциј ална и уметничка стремљења, али нам је и
помогао да наслутимо део вечите мистериј е уметничк ог чина и умет-
н и ч к о г ст в ар ал аш т в а у о п ш т е .
Зато, ук олико „разматрање погледа на свет ј едног уметник а пред-
стављанајширу полазну основу засхватање,тумачењеиразумевањедуха,
су ш т и н е и см и сл а њ ег ов ог п есни ч к ог дел а и ст в ар ал аш т в а, п а р азум е се ,
и његовепоетике"4свеобухватнаанализаовепесмеу настави омогућиће
ученицима да наслуте „поглед на свет" нашег песник а и тиме боље ра-
зумеју к ако песнички лик и поетски свет Јована Дучића, так о и сам
феномен песника и песништва уопште.
2 А ницаСавић-Ребац: О Јовану Дучићу, Нав. VI књ. Сабраних делаЈована
дучића, стр. 64.
3 Професор Иво Тартаља тврди да међу иесмама Јоваиа Дучића има чак
двадесетак дела посвећених иесми и песнику, читав циклус кој и до сада нико ниј е
посебно издвајао И ироучавао (Иво Тартаља: Дучићева песма „ Ст ихови"
,
(Зборник радова поводом педесетогодишњице смрти), СА НУ, Научни скупови,
књ. LXXXV, Одељењејезика и књижевиости,књ. 12, Београд 1996, стр. 131- 139).
4 Никола Цветковић: Поет ика писаца (К њиж евно-поет ичке ст удијеIII),
К њиж евно друштво просветних радника Србије, Београд 1994, стр. 3.

3. Поезија Јована Дучићау школСким програмима 107
И песмаЗалазак сунцаје,насвој начин,ваљан избор.У вођењем ове
песме у школске програме, ученицима се пруж а могућност да упознају
важ ан тематски круг Дучићевог стваралаштва - љубавну поезију. И ако
је савремена књижевна критика оцењује различитим оценама, песма
Залазак сунца је, у сваком слуиају, једна од „најособенијих"
Дучићевих
љубавних песама. До краја ж ивота песник ће варирати теме, мотиве,
мисли, располож ења и осећања према ж ени наговештена у овом ос-
тварењу. Отуда, паж љива и свеобухватна анализа ове песме омогућава
ученицима да лакше читају и разумеју љубавну поезију Јована Дучића у
целини. И стовремено, у току интерпретациј е песме Залазак сунца око
њених доминантних мотивамож емо путем асоциј ациј адаокупимо читав
низ највреднијих Дучићевих љубавних песамаи такоученицимапруж имо
прилику да непосредно упознају Дучићеву љубавну поезију, као и њене
к њ и ж е в н о -е ст е т с к е д о м ет е .
Песма Подне се у овом тренутку изучава у основним школама.
Међутим наша анализа је показала приличну сложеност ове песме -
поетску, емоционалну, мисаону, перцептивну кој ој ученици седмог раз-
реда нису дорасли. С обзиром нато да пева о „заносу чула нам и духа" и о
„јединству мрачном и дубоком штој е огромно ко ноћ и светлост"
у коме
„боје, мириси и звуци разговоре воде" она је ближ а ученицима средњих
шк ола к ој и су упознали Бодлерове Везе и симболистичк у поетику
уопште. Тако ученици средњих школа могу у овој песми да препознају
како Дучић користећи се синест езиј ом и аналогијом, попут Бодлера,
открива дубинске везе у природи кој има, сматрају симболисти, могу нај -
боље да се изразе суштине људи и ствари. Истовремено к ао блистав
пример импресионистичке слике света, обрадом песме Подне у средњој
школи можемо да конкретизујемо знања ученика о импресионизму као
једном од „стилских елемената" који се развијао у оквиру модерне.
И ако ј е целокупно Дучићево песништво у суштини мисаоно, песма
Подне, с обзиром на развијену дескрипцију, пре може да репрезентује
Дучићеву описну поезију него песмаЈабланови.У песмиЈаблановиДучић
већ првим стиховима уносећи упитност и зачуђеност скреће пажњу са
сл и к е н а м и сао и р асп о л о ж ењ е:
Зашто ноћас тако шумеј абланови,
так о страсно, чудно? Зашто тако шуме?
Отуда песма Јабланови више пруж а пример како Дучић користи
мотиве из природе као симболе својих идеја, мисли и располож ења, па у
књижевно-теоријском смислу представља пре мисаону него дескриптив-
ну поезију Јована Дучића. Тако у средњошколским програмима нема
песама о природи кој е, по књиж евно-естетск им мерилима, чине нај вред-
нији тематски круг Дучићевог стваралаштва. И не само Дучићевог ства-
ралаштва,јер је „Дучић у односу према природи моћнији и богатији и од
Илићаи одРакићаи одП андуровића,и можданајпунији инајвећи песник
природеу нашој књижевности".5
У очену празнину, поред песме Подне кој а добро представља Ду-
чићеву поезију природе насталу до 1908. године, треба попунити и пес-
5 Зоран Гавриловић:ЈованДучић, ОдВојиславадоДиса,стр. 65.

4. 108 К њиж евност и ј език
мама из циклуса Сунчане песме које нас упознају са позним, зрелим и
мож да нај бољим Дучићем.То је циклус у коме се ређају „ј една задругом
песме најк омплетнијих уметничких тренутака наше поезиј е... и ј едино
релевантно питање којенам сеј ављачитајући их поновојесте,зашто овај
Дучић к од нас ниј е довољно хваљен и антологизиран, зашто к од овог
изразитог песника природе нису најбоље песме биле траж ене међу пес-
мамао природи?"6Уколико прихватимокњижевно-естетски критеријум
као најрелевантнији у избору делакојаулазеу школскепрограме, ондаје
недопустиво да ове песме остану потпуно ван школских програма оба
образовна нивоа. Зато средњошколски програм мора да буде обогаћен
песмама овог циклуса и то оним песмама са изразитијом симболичком
концепциј ом као што су: Бор, Мрави, Сунце, Вет ар, Свит ање...У колико
омогућимо ученицима да описне песме из две стваралачк е фазе Јована
Дучића проучавају упоредо (нпр. Подне- Сунце) они ће бити у прилици
да компаративним истраживањем непосредно уочавају како је Дучић од
доброг ученикаи великог песник апарнасосимболистичкепесничкешко-
ле израстао у самосвој ног и оригиналног ствараоца европских уметнич-
ких домета. У сваком случај у читање и дож ивљавање лепоте Сунчаних
песама „нанајредовнији начин накоји песмемогу бити лепе"7
је сигурно
велики к орак у неговању естетск ог укуса младе читалачк е публик е.
К оментар којим је пропраћена поезија Јована Дучића у читанкама
за трећи разред гимназија и стручних школа8 преузет је из изузетно
садрж ајне и вредне студије Милана К ашанина - Јован Дучић (Усам-
љеник).М еђутим овај одломак коментарише одлике и уметничк едомете
само поезије настајале између 1900- 1908. године. А ко знамо даје Дуч.ић
стварао до самог крај а живота (1943) и даје најбоља дела дао у својим
зрелим годинама,лако долазимо до закључкадасу читаветри најпродук-
тивниједеценијеДучићевог стваралаштванесамо готово изостављенеиз
школских програма, већ су прећутане и у пропратном коментару. Зато,
ук олик о недовољно обавештеном и често недовољно студиозном читаоцу
какав је ђак средње школе, након интерпретације песама као закључак
саопштимо да „значај Дучићевих песама написаних између 1900. и 1908.
ниј е толико естетички колико историј ски" и да „ако то ниј е велика по-
езиј а, то ј е велики стил" излаж емо се опасности да га наведемо на читав
н и з п о г р еш н и х з ак љ уч ак а:
Даје Дучић стварао само између 1900- 1908. године
Дај е он велики стилиста, али не и велики песник
Да значај његовог дела ниј е толико естетички колик о историј ски
М еђутим, уколик о уз избор песама и коментар везан за ствара-
лаштво до 1908. године, додамо одговарајући коментар који би пратио
обогаћени избор песама из позније стваралачке фазе Јована Дучића,
отклонили бисмо могуће забуне и дали потпуну и адек ватну слику о
6 Миодраг Павловић: Поезија Јована Дучића, одломак, Лектира за трећи
разред гимназијаи средњих стручних школа,Стручна књига, Београд 1994,стр.69.
7 Миодраг Павловић: Ист о, стр. 69.
8 Љ. Н иколић, Б. М илић: Чит анка са књиж евнот еориј ским појмовима за
т рећиразредсредњешколе,Заводзауџбеникеинаставнасредства,Београд1994.

5. Поезија Јована Дучићау школским програмима 10 9
стваралачким дометима и значају књиж евног дела Јована Дучића у ис-
торији српске књижевности. Он би могао да гласи:
„Стихови Дучићеви у другој фази нису сликарске дескрипциј е, ни
меланхолична располож ења, ни ведре приче, као што су то нај чешће,
бивали у првој . Његов свет је сада више унутрашњи него спољашњи,
песничке теме не ефемерне, већ непролазне, поетски утисак не ефектан,
већ сублиман. Песмељубави и смрт и иЛирику треба читати полагано и
сапуном концентрацијом.У њимајесвакареч,у сваком стиху,не потреб-
на него незаменљива. М еђу стиховима у циклусима Сунчане песме и
Вечерњепесмеједвајемогућно правитиизбор.А коимасавршенихпесама
онесу
".9
Дучић „у својим касниј им песмама превазилази оквире симболис-
тичкешколе,превазилази њенеконвенцијеи ограде,и стајеу редпесника
који и у европској књиж евности представљају једну другу генерацију и
друго раздобље.Реч јео песницимакоји су пресвегавеликестваралачке
индивидуалности, према томе не сачињавају никакву групу или покрет,
али им је заједничко то што су прошли кроз искуство симболистичке
школе и што су неким примесама симболистичке поетике дали најбољу
могућу примену, често бољу него што су то учинили симболистички
песници у ужем смислу
".10
И на крају не мож емо а да се не запитамо да ли је право решење
поезиј у Јована Дучића, „нај мисаониј ег песника после Његоша"
, „кнеза
српских песника"
, „превратник а српског песничког језика"
, „највећег и нај -
бољег представникасрпског симболизма" иједног однајвећихпредставника
српског песништва уохшгге, по броју заступљених песама у школским
програмима, изједначити са осталим предст авницима српске модерне. У
великом броју антологиј а наше књижевности, и далеко након Богдана
Поповића, уочићемо да по броју песама овај песник готово редовно пред-
њачи. Милован Данојлић у свом приказу поезије Јована Дучића закључује:
„Сваки се озбиљан песник , у најбољем случају,може надати самоједном:да
ће му, пола века после смрти, пет или шест песама моћно зрачити и
читаоциманешто казивати.У Дучићаје,данас, бар двадесетак прворазред-
них,итридесетак одличних песама.Тојеврломного".11Овучињеницутреба
у важ ит и и пр ил ик ом саст ављ ањ а ш к ол ск их пр огр ам а.
Зато, величину, значај, вредност, тематско-мотивско, ж анровско,
ј езичко и израж ајно богатство овепоезијеу настави можемо дадочарамо
само адекватнијим и богатијим избором из песничког опуса Јована Ду-
чића. Сматрамо да би љубавну, родољубиву, дескриптивну и мисаону
поезију овог песник а добро репрезентовале песме Залазак сунца, Подне,
Химна победника и Крила. Предрасуду о Јовану Дучићу као песнику
искључиво углачаног дванаестерца сузбијаћемо у настави обрадом пе-
сама Сунцеи Mpaeu из циклуса Сунчанепесмекоје су писанеу деветерцу,
9 Милан К ашанин: Јован Дучић (Усамљеник), Нав. VI књ. Сабраних дела
ЈованаДучића, стр. 301, 302.
10Миодраг Павловић: Јован Дучић, Нав. VI књ. Сабраних дела Јована
Ду чића, стр. 71.
11Милован Данојлић: Записи оДучићу, Нав. VI кн>. Сабраних дела Јована
Дучића, стр. 371.

6. 1 10 К њижевност и ј език
као и песмамаизциклусаВечерњепесме: Сунцокрет и и Песма,испеваним
у деветерцу и осмерцу. Овакав избор пруж ио би и књижевно-историјски
пресек Дучићевог песничког стваралаштва(песмеЗалазак сунца иПодне
пруж ају пример високих уметничких дометасрпског симболизмаидобро
репрезентују Дучићеву поезију насгајалу до 1908. године. Песмом Крила
Дучић чини узлет каврховимаевропског песништвакојеосвајапесмамакао
што су Mpaeu, Сунце, Сунцокрет и и Песма. И стовремено око ових песама
којебисмоу наставицеловито обрадили,окупљањем потематско-мотивској
сличности и других значајних остварењаДучићевепоезије,ученици би били
у прилици да непосредно упознају највредније циклусе овог песништва: у
основној школиЈадранскесонет е (Село),у средњој Сенкепо води (Залазак
сунца, Подне), Вечерњепесме (Сунцокрет и, Песма), Сунчанепесме (Mpaeu,
Сунце) Песме љубави и смрт и (Крила) и избор из родољубиве поезије из
циклуса Моја от аџбина (Химна победника).
Захваљујући високим уметничким дометима и онај део поезије Јо-
вана Дучића кој и не улази као обавезан у школске програме мож е бити
стваралачк и и функционално повезан са одређеним наставним садрж а-
јима и коришћен за остваривање различитих наставних циљева. Н пр. у
нашој књиж евности ретку и изузетну наративну поезију из циклусаДуб-
ровачкепоемемож емо искористити у настави историј е књиж евности као
литерарну илустрацију епохе хуманизма и ренесансе. Читањем и ана-
лизомодређеног бројаовихдуховитихидопадљивихлирскихминијатура
(нпр.Дуоровачкимаоригал,Дубровачки поклисар,Дуоровачки епит аф,
Дубровачки сенатшр...) можемо на нов и нестереотипан начин да ожи-
вимо и у настави дочарамо дух и атмосферу, типичне лик ове, систем
вредности, начин ж ивотаи забављања,привредни,политичк и и к ултурни
ж ивот ренесансног Дубровник а.
И паж љивим избором песамаиз циклусаЦарски сонет и мож емо да
оживимо и илуструјемо дух средњовековне Србије на часовима посве-
ћеним проучавању српск е средњовековне к њиж евности. К њиж евно-ес-
тетски вредне, атематск о-мотивск и илустративне су нпр. песме Жит иј е,
Запис, Радовишт е, Владичица.
П есма Х имна победника покреће читав низ свевремених тема, али
и дилема, које свој ом универзалношћу далеко превазилазе актуелни тре-
нутак к ој им је песма инспирисана. Смисао и значење пат риот изма,
отшџбине, пој ам свеснежрт ве, идеала, победникаи победе, пут до славе,
њено лице и наличј е само су неке од тема к оје зачиње ова песма. Зато
Химна победника, поред тога што добро репрезентује родољубиво пес-
ништво ЈованаДучића,може дапослужи и као мотивациони подстицај за
чит ањ е, слу ш ањ е и дож и вљавањ е к ак о п оет ск их , т ак о и п р озних дел а са
родољубивом тематик ом уопште.
Поезија ЈованаДучићау основној школи
Дучић је, пре свега, мисаони песник, песник симбола, метафора,
алузија и вишесмислених наговештаја. „Вео тајанствене магле" који
обавиј а готово свак о његово песничко остварење траж и инвентивног,
искусног и образованог читаоцатако даовај поезијиуглавномнису дорас-

7. ПоезијаЈованаДучићау школским програмима 1 1 1
ли ученици основних школа. Ч ак и елементарне песничке слике, нпр. у
песми П одне, по нашем мишљењу, Превазилазе њихове перцептивне
моћи. Да се уместо усхићења и задовољства, к од ученик а овог узраста не
биј авио отпор,к ао премасвему чему нисмо дорасли,студиозно и опсеж но
упознавање са Дучићевом поезијом треба препустити средњој школи.
М еђутим, са ваљано одмереним захтевима при школској обради
правамаларемек деладескриптивнелирикеиз Сунчаних песамапостаће
приступачнаи овомузрасту.И ак о овепесметек окупљенеу циклуси так о
прочитане добијају пуни сј ај Сунчаних песама и њихово издвајање и
пој единачно читање не нуди ништа мање задовољства.
Так о ће сазнајном и менталном узрасту ученика виших разреда
основних школа постати приступачне неке песме овог циклуса: Поље,
Суша, Оморина, Шума, Буква, Мрак. Нпр. корисна и ефектна била би
анализа песме Буква и то методом заузимања стај них тачак а и углова
посматрања сакојих је одређену предметност лирски субјекат сагледао и
прик азао.Овој еправи узрасни ниво накомек одученикатребапочети са
развијањем навикедапомоћу чулнемаштезаузимају одговарајућестајне
тачке и углове посматрањасамог лирског субјекта. Наовај начин они ће
лакше прихватити „духовна гледишта којима је дескрипција прожета и
пропраћена, а тако ће им и симболичка смерања слика постати прис-
тупачниј а" .
Сматрамо дај е сазнајним моћима ученика основних школа ближ а
песма Село из Јадранск их сонет а него песма Подне. И она припада
дескриптивној поезији, а по својој лепоти и уметничким дометима је
антологијска. Сам Богдан Поповић је говорио: „У Јадранским сонет има
имају тако два стиха која ми се до сад ниј е досадило наводити: никад ниј е
збијенијенилепшенегоу њима,унеколикоречинацрт анаинасликанаи
једна блистава сценарија из природе":
Виторог се месец заплео у грању
Старих кестенова. Ноћ светла и плава.
И остали стихови ове песме кроз „пространу и нестварну пластик у
тишине"
, „цртају и слик ају
"
„импресиван, скоро ванвременски предео
крунисан симболикомнесуштаственог часовника":14
Ж иве и пластичне слик е блиске су искуствима и моћима запаж ања
ученика основних школа. Својим импресионистичким моћима, песма
Село к ао визуелно-поетск а чаролиј а, превасходно представља изазов за
машту, сан, самопројектовање... Међутим, тумачењем елементарних
слика и кроз њих емитованих осећања, ученици ће бити у прилици да
трагају и за узроцима узнемирености, неспокоја, неизвесности, зебње,
страха, који као доживљаји провејавају песмом. У очаваће како певајући
о рибарском сеоцету песник користи и речник и асоциј ативни опсег људи
12Милија Николић: Мешодика насилаве срискохрвашског језика и
књиж евност и, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 1988. стр.259.
13Подвукао Б. П.
14Владета Кошутић, Парнасовци и симболист и у Срба, Посебна издања
СА Н У, књ. 398, Одељење литературе и језик а, књ. 16.

8. 112 К њиж евност иј език
са мора. М есец се заплео у грању, мрешк ољи се и отима к ао риба у
рибарској мреж и, заплео се као што се често заплету саме рибарске
м р еж е ...
Тумачењем поетских мотива ученици he бити у прилици да се сус-
ретиу са читавим низом стилских израж ајних средстава, да откривају
њихову поетску функцију, да их препознају и именују. Тако лепотом и
богатством песничког језика ово дело пруж а обиље примера за обраду
илиобнављањекњижевно-теоријскихпојмованпр.стилскихфигура(епи-
тет,персонификациј а,поређење, ономатопеја,метафора, симбол) или за
уочавање одлика песничког језика (експресивност, ритмичност, слико-
витост, пуноћа и преображај значења) као и за упознавање особености
сонета к ао песничке форме.
v * * *
Познато једачитанкеуглавном доноседела предвиђена обавезним
шк олским програмом што, закључили смо,ј ош увек није довољно да се
упозна и дож иви не само поезиј а Јована Дучића, већ и осталих велик их
песник а. Зато би, уз постој еће читанк е, за наставу к њиж евности било
сврсисходно и корисно штампати и књигу која би садрж алашири избор
иЗ поетског стваралаштва песника предпиђених школским програмом.
Преглед поетског стваралаштва у књижевно-историјском следу омогу-
ћио би ученицима непосредно упознавање и доживљавање најбољих и
нај већих српских песник а и њихових дела. У очену празнину данас на
известан начин попуњавају књигеЛекширезагимназију и средњестручне
школе Љиљане Николић и Босиљке Милић15које пружају ученицима
могућности да се шире упознају са поетским, али и прозним ства-
ралаштвом писаца заступљених у школским програмима. Међутим,
штампањем посебне књигесавремене српске поезије,песници би добили
вишепроСтора,књиж евно-историјскиследпесничког стваралаштваби се
учинио прегледнијим, а лепоту и вредност ове поезије ученици би могли
да дож ивљавају и процењују непосредно.
15Љиљана Николић, Босиљка Милић;Лекшира за шрећи разред гимназија
и средњих ст ручних школа, Стручна књига, Београд 1994.