Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Трагом песме

1,018 views

Published on

Унутарпредметна и међупредментна корелација у настави српског језика у иностранству

Published in: Education
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

Трагом песме

  1. 1. ТРАГОМ ПЕСМЕ Унутарпредметна и међупредметна корелација у настави српског језика у иностранству Ненад Милосављевић
  2. 2. На истом часу најчешће се налазе ученици различитог…  Узраста (од 6 и по до 17 година)  Разреда (од I до VIII)  Предзнања  Нивоа владања српским језиком (укључујући и неговорнике)  Нивоа умора, различитих радних навика, потреба, понашања, различите мотивације за рад и односа према националном идентитету
  3. 3. Час је лакше реализовати уз  Интегративну наставу (ученици истовремено проучавају различите наставне предмете)  Пројектну наставу (сваки ученик доприноси тимском раду на одређеној теми у складу са својим могућностима и задужењем које је добио)  Индивидуализовани облик рада (ИОП, али без пратеће администрације и папирологије)  Партнерски облик рада (рад у пару, ученик-помагач, ученик-преводилац)  Очигледну наставу (коришћење звучних и визуелних материјала, настава „на лицу места“…)  Корелацију (повезивање садржаја из различитих наставних области)
  4. 4. Зашто је песма погодна као предложак за рад:  На краћој текстуалној форми ученици имају већу фокусираност  Богаћење културног, духовног, емотивног, етичког и креативног света детета  У различитим облицима, стихови, риме и песме су свуда око нас (националне химне, књижевност, фолклор, дечје игре, популарне песме стопљене с музиком)  Могућност индивидуалних интерпретација и различитих доживљаја  Развијање читалачких навика
  5. 5. Примери песама за обраду на часу Песме Србија Иностранство Лето на висоравни, Стеван Раичковић V разред Средњи узраст ученика Шљива, Милован Данојлић VI разред Средњи узраст ученика Манасија, Васко Попа Симонида, Милан Ракић Даворје на Пољу Косову (одломак), Ј. Стерија Поповић VII разред Старији узраст ученика
  6. 6. Кораци у приступу песми на часу Мотивациони разговор са најавом песме и предмета разговора Представљање песника 1. Читање песме Први утисци Објашњење непознатих речи и израза (путем нагађања од стране ученика) 2. Интерпретација песме Естетска анализа песме Језичко- стилска анализа песме 3. Унутарпредметна корелација Међупредметна корелација Међушколска корелација Ваннаставна корелација 4.
  7. 7. Стеван Раичковић Лето на висоравни На висоравни, где је сјало Од сунца све ко огледало, Чини се сад да неће стати Киша и сунце опет сјати. Ал преста... Тек са лишћа смокве Цеде се капи. Дрхте локве. И већ од сунца блесну кришом: Корњачин оклоп опран кишом. Милован Данојлић Шљива Шљива се буди крајем априла, Развија широка, пребела крила, На крају села, уврх голети, Она се спрема да полети, Ал заспи. Пробуди се тек у јуну, И осети: крошњу, тешку и пуну. Клонуле, повијене, гране се муче. Криве се стабла, ко во сред вуче. У јулу, плод се на земљу сруши, И шљиви ко да лакне на души. Одскочи крошња увис, ко да је Побегла из загушљиве неке одаје. Тако преспава јесен и зиму Тиха, загледана у даљину.
  8. 8. Лето на висоравни, С. Раичковић Интерпретација и анализа песме  Из колико песничких слика се састоји ова песма?  Које појединости чине коју песничку слику?  Како изгледа прелаз из једне песничке слике у наредну?  Колико пута се теби/вама учинило да се неке појаве никада неће окончати, па им ипак угледамо крај? Наведи неке примере! Шта на основу тога можемо закључити?  У каквој су вези сунце, киша, бара, лишће и корњача? Како их песник повезује у целину?  Којим стилским средствима песник приказује те детаље?  Који детаљ је теби најинтересантнији?  Уочавају ли се лако ти детаљи? Зашто нам често промичу? Ко нам скреће пажњу на њих? Лето на висоравни На висоравни, где је сјало Од сунца све ко огледало, Чини се сад да неће стати Киша и сунце опет сјати. Ал преста... Тек са лишћа смокве Цеде се капи. Дрхте локве. И већ од сунца блесну кришом: Корњачин оклоп опран кишом.
  9. 9. Шљива, М. Данојлић Интерпретација и анализа песме  Које се етапе у животу стабла шљиве помињу у песми?  Где још уочавамо такву цикличност? Где се у тој цикличности налази привидан крај?  На кога/шта подсећа стабло шљиве у којој строфи?  На основу којих појединости то можемо закључити?  Којим стилским средствима то песник постиже?  Који, какав, колико дуг и тежак процес воћка пролази да би нам дала леп и укусан плод, који поједемо за минут?  Дешава ли се нешто слично у свету људи? Колико времена и труда је потребно песнику да напише песму (коју прочитамо за минут), или сликару на наслика лепу слику, музичару да укомпонује занимљиву мелодију, редитељу да направи филм, глумцима да припреме представу…? Шљива Шљива се буди крајем априла, Развија широка, пребела крила, На крају села, уврх голети, Она се спрема да полети, Ал заспи. Пробуди се тек у јуну, И осети: крошњу, тешку и пуну. Клонуле, повијене, гране се муче. Криве се стабла, ко во сред вуче. У јулу, плод се на земљу сруши, И шљиви ко да лакне на души. Одскочи крошња увис, ко да је Побегла из загушљиве неке одаје. Тако преспава јесен и зиму Тиха, загледана у даљину.
  10. 10. Унутарпредметна корелација  Која глаголска времена се уочавају у песми/песмама (перфекат, футур I, аорист, презент)? Какав је њихов допринос ефекту песничке слике?  Фонетика (читањем и/ли казивањем песме вежбати изговарање и разликовање ћ и ч)  Правопис и ортоепија  Врсте речи  Синтакса и падежи (субјекат, прави и неправи објекат и др.)  Преписати песму ћирилицом са латиничног предлошка  Преписати песму писаним словима ћирилице
  11. 11. Међупредметна корелација (→интегративна настава?) Моја отаџбина Србија  Годишња доба у Србији. Повежи их са променама на стаблу шљиве у песми!  Шљива као симбол Србије (Давичо, Ерић…)  Облици рељефа (равница, брдо, планина, висораван, голет…)  Месеци у години, уз везивање за српске традиционалне, државне, међународне и црквене празнике  Српска флора и фауна  Воћарство у Србији  Најпознатије висоравни у Србији (на Златибору, Пештерска, Дивчибарска, Власинска)  Екологија и заштита животне средине Основи културе српског народа  Песма која се бави описивањем природе јесте дескриптивна песма. Како се назива врста слике која приказује природу?  Најлепши су они пејзажи који нам указују на неки детаљ у природи (у оквиру међушколске корелације није згорег поменути или показати најпознатије пејзаже светски познатих сликара или најпознатијих сликара земље домаћина)  Након тога приказати пејзаже најпознатијих српских сликара (по могућству, истог уметничког правца). На свакој слици битно је да ученици именују детаље које је сликар нагласио.  Ученици слушају и затим певају песму која говори о природи (нпр. Ми идемо преко поља или Киша пада, трава расте, гора зелени).
  12. 12. Клод Моне Импресија рађања сунца
  13. 13. Клод Моне Локвањи
  14. 14. Пол Гоген Пејзаж из Арна
  15. 15. Винсент ван Гог Житно поље са ципрусима
  16. 16. Надежда Петровић Ресник
  17. 17. Надежда Петровић Поље косовских божура
  18. 18. Сава Шумановић Пролеће у шидским баштама
  19. 19. Сава Шумановић Пролеће у шидским баштама
  20. 20. Сава Шумановић Пролеће
  21. 21. Сава Шумановић Липова алеја
  22. 22. Сава Шумановић Пејзаж
  23. 23. Сава Шумановић Жетва
  24. 24. Сава Шумановић Сремски предео
  25. 25. Сава Шумановић Пејзаж Вождовца
  26. 26. Сава Шумановић Стара трешња
  27. 27. Сава Шумановић Шид у зиму
  28. 28. Сава Шумановић Шидска улица у снегу
  29. 29. Компаративна интерпретација и анализа песама  Шта је заједничко у предмету певања све три песме?  Каква расположења се преплићу у овим песмама?  Шта песнике растужује, а шта задивљује?  Шта је приказано као пролазно, а шта као непролазно?  Зашто су све три песме родољубиве и мисаоне у исто време?  Која боја се јавља у све три песме? Која је њена симболика?  Која стилска средства користе сва три песника у овим песмама? Шта њима постижу?  Иако предметно и духовно блиске, песме имају различиту песничку форму. У чему се огледају главне разлике међу њима?  Које су појединачне поруке сваке од песама, а које поруке су заједничке?
  30. 30. Унутарпредметна корелација  Песма Манасија не садржи знаке интерпункције. Упиши одговарајуће знаке на местима где би требало да стоје! Шта сада јасније уочавамо у структури песме?  Које су неуобичајене речи у овим песмама?  Те речи спадају у архаизме и позајмљенице. На основу њиховог порекла из грчког, латинског и турског језика, шта сазнајемо о историји српског језика?  Како су у српској народној књижевности приказани неки од догађаја и личности из ових песама?  Пронађи примере за свих седам падежа у датим песмама!  Коју службу у реченици врши сваки од тих примера?  Примере за које гласовне промене можемо пронаћи у овим песмама?
  31. 31. Међупредметна корелација (→интегративна настава?) Моја отаџбина Србија  Географија Србије: Где се у Србији налази Манасија, где Призрен, а где Грачаница?  Историја Срба: Када су се одиграли догађаји приказани у овим песмама? Локализуј те догађаје на хронолошкој мапи српске историје!  За која три српска владара се везују царски град Призрен и два манастира у овим песмама? Шта знаш о њиховој владавини и заслугама?  Свака од три песме има две временске димензије (пре и после). Који је централни историјски догађај у односу на који се односи то пре и после? Зашто? Основи културе српског народа  Разлике између стилова градње српских средњовековних цркава и манастира: рашка школа (Жича и Милешева), српско-византијска школа (Грачаница и Богородица Љевишка) и моравска школа (Манасија и Раваница).  Поред златне боје, која још боја доминира на српским православним фрескама? Која је њена симболика?  Какав је у песми однос неименованог зографа и тих боја?  У каквој се ситуацији данас налазе српски средњовековни манастири? Како се тренутни и недавни догађаји на Косову и Метохији могу читати кроз поруке све три песме?  Које опасности им прете српским манастирима на Косову и Метохији? Како их заштити? Ко о њима тренутно брине?  Упореди Богородичину цркву у Паризу и српске средњовековне манастире (у културној историји, књижевности и недавним догађајима)!

×