primer

1. Разред и наставна
јединица
V разред
Јован Јовановић Змај-Песма о песми
Тип наставног часа Обрада новог градива
Облик рада Комбинација фронталног и индивидуалног рада
Наставне методе Монолошка, дијалошка метода и текст –метода
Наставна средства Елементарна наставна средства: креда, креде у боји, табла,
наставни листићи
Циљ часа Приближити ученицима значај песме и лирског стваралаштва
човека од давнина до данашњих дана. Пробудити жељу за
даљим читањем и стварањем лирике.
Образовни задаци
• Развијање љубави према матерњем језику и потребе да
се он негује и унапређује.
• Развијање осећања за аутентичне естетске вредности у
књижевној уметности.
• Развијање смисла и способности за правилно, течно,
економично и уверљиво - усмено и писмено
изражавање, богаћење речника, језичког и стилског
израза.
• Поступно и систематично оспособљавање ученика за
логичко схватање и критичко процењивање прочитаног
текста.
• Развијање поштовања према културној баштини и
потребе да се она негује и унапређује.
• Подстицање ученика на самостално језичко, литерарно
и сценско стваралаштво.
Васпитни задаци Подстицање интелектуалног развоја ученика и мотивација на
аналитичко и синтетичко размишљање. Развијање моћи
запажања и упоређивања. Подстицање жеље за неговањем
матерњег језика и језичке културе, као и развијање љубави
према матерњем језику. Богаћење речника, језичког и стилског
израза. Повезивање наученог са животом и смислом живота.
Функционални
(практични) задаци
Развијање когнитивних способности код ученика.
Оспособљавање ученика за запажање уметничких својства,
упоређивање, уочавање логичко-узрочне повезаности појмова.
Развијање способности критичког расуђивања.
Основни ниво:
1СЈ.1.2.1. влада основном техником читања ћириличког и
латиничког текста
1СЈ.1.2.2. одговара на једноставна питања у вези са текстом,
проналазећи информације експлицитно исказане у једној
реченици.
1СЈ.1.2.5. одређује основну тему текста.
1СЈ.1.2.7. разликује књижевноуметнички од информативног

2. Уводни део часа
Уводни део часа конципиран је тако да се ученици припреме за обрађивање песме.
Фокус се ставља на значај песме и уопште уметничког стваралаштва у животу човека.
Ученици одговарају на питање шта за њих представља песма и да ли су и сами некада
покушали да се баве писањем. Ученици треба да закључе у којим све животним
ситуацијама се ствара и каквим расположењима песник може бити подстакнут када
узима перо.
Наставник покушава да приближи писано стваралаштво новијих времена поредећи га
са усменим стваралаштвом старијих времена. За пример даје успаванке, додолске
песме, песме о раду, митолошке песмe, и на тај начин код ученика буди свест о времену
када су људи веровали у натприродно, магијско својство песме. Ученици се наводе на
размишљање о улози лирике у новијем добу, добу ауторске књижевности и о томе да
свака књижевна епоха носи себи својствене особине и тежње.
Методичко образложење
Циљ уводног дела часа јесте мотивација ученика. Ово се врши мотивисањем на основу
личних искустава, што песму, која ће бити обрађивана, приближава ученику. Битно је
да ученици овим путем схвате да песма уједно говори и о њиховом животу и
ситуацијама из њега, као и то да се и они могу наћи у улози особе која ствара стихове.
Што се више ученицима песма представи као производ човекових емоција и мисли, то
се више она приближава њима, а истовремено они бивају мотивисани на даљу сарадњу
са наставником. Примењује се дијалошка метода са ученицима добровољцима који
желе да поделе своја искуства са остатком групе. Након тога следи монолошка метода
где се наставник осврће на усмено стваралаштво паганског времена и поступно,
кратким хронолошким освртом, долази до савременог ауторског песништва. Узимајући
у обзир да су песме усменог стваралаштва већ обрађиване, наставник заједно са
ученицима, дијалошком методом, долази до одговора који ће бити од помоћи при самој
анализи.
Главни део часа
Наставник представља тему која ће бити обрађивана. На табли исписује њен наслов
(Песма о песми, Јован Јовановић Змај), као и елементе о којима ученици треба да
размишљају током анализе песме, а до којих ће доћи у завршном делу часа (тема и
идеја).
Наставник упознаје ученике са битнијим биографским подацима Јована Јовановића
Змаја, као што су ти да је рођен у Новом Саду, да је волео децу и њима посветио већину
својих песама и да у оквиру ваннаставних активности могу посетити његову спомен
кућу у Сремској Каменици.
Ученици прате текст Песме о песми са наставних листића док наставник изражајно
чита. Када је наставник завршио читање следи психолошка пауза. Након тога наставник
се интересује за прву реакцију и емоцију коју је песма пробудила код ученика.
Дискутује са ученицима о томе какво расположење песма буди код њих и како је
разумеју након првог читања. Чиме је песник надахнут? Шта га инспирише да напише
овакве стихове? Шта за песника представља песма? На ова питања ученици треба да
дају одговоре и да их имају на уму током анализе, како би у завршном делу часа дошли
до теме и идеје песме.
Наставник даје задатак ученицима да пронађу доминантан мотив, као и остале мотиве,
песничке слике, ситуације које песник описује у циљу приближавања значаја поезије у
животу човека. Ученици читају издвојене стихове и коментаришу их.

3. Следи препознавање карактеристика песничког језика и стилских фигура. Наставник
указује на елементе песничког језика и задаје ученицима да их пронађу и издвоје. На
табли ће исписати стихове са стилским фигурама које су ученици издвојили, а затим ће
ученици закључити која је функција сваке фигуре и шта се њом постиже. Акценат је на
персонификацији, поређењу и епитетима. Овим поступком наставник приближава
ученицима моћ језика, његову способност да се трансформише уз помоћ стилских
фигура из разговорног у песнички језик. Овде се посебно истиче експресивност
песничког језика као његова главна особина.
Када је јасно представљена разлика између свакодневног говора и песничког језика,
наставник прелази на врсту стиха којим је песма писана. Од ученика се тражи да дођу
до закључка да је у питању осмерац и четверац. Анализом стиха се увиђа његова
функција у песми. Улога четверца, као кратког стиха, јесте да нагласи особине песме и
убрза њен ритам. (Песма блажи, песма снажи, песма стиже, песма диже,...), док га
осмерац, као дужи стих, успорава. Након тога, ученици одређују и врсту
риме(унакрсна).
Последње на шта се осврће наставник у анализи јесте књижевни род којем припада
песма. Узимајући у обзир да су ученици већ упознати са карактеристикама епике,
лирике и драме, наставник ће од ученика који је дао одговор тражити да га поткрепи
одређеним раније усвојеним теоријским објашњењем. Врсту лирске песме одредиће на
такође раније стеченим знањима.
Након свега овога, ученици треба да одреде тему и идеју песме. Овај задатак је на
почетку постављен за размишљање и сад треба да се синтезом свега изанализираног
дође до одговора.
Методичко образложење
Циљ главног дела часа јесте да ученици што боље схвате стихове и њихову поруку.
Наставник то, најпре, постиже интерпретативним читањем за које је битно да буде
изражајно и без грешака. Дужност наставника зато јесте да пре наставе и сам обнови
песму. Након овога, улога наставника је да даје инструкције, информације и мотивацију
ученицима за обављање датих задатака и активно учествовање у настави. Овом
инструктивно-мотивационом методом ученици треба што самосталније да анализирају
стихове док је наставник ту да даје смернице. Дијалошком методом наставник је дужан
да сваког ученика мотивише на размишљање и активност. Осврћући се на већ научено
ученици треба да дођу до нових сазнања логичким путем и рационалним
размишљањем. Када ученици одреде врсту лирске песме, која је у овом случају
мисаона тј. рефлексивна, наставник треба да укаже и на то да се врсте веома често
прожимају, чиме указује ученицима да морају обратити пажњу при одређивању. Једна
песма може истовремено носити обележја више врста, па је веома важно да ученици
поседују добро теоријско знање о врстама, као и да то знање поткрепе издвојеним
стиховима. Овим поступком се доприноси ширини ученичког размишљања, подстиче
се критичко гледање на лирику и способност за вешто резоновање. Битно је да ученици
препишу у свеску издвојене стихове у којима су препознате стилске фигуре, како би на
крају часа имали у оквиру обрађиване наставне јединице синтезу онога најбитнијег.
Све ово наставник исписује на табли како би ученицима било што јасније.
Изглед табле након главног дела часа
Јован Јовановић Змај
(1833-1904)
Песма о песми
Тема: Песма и њена вредност коју има у животу човека.
Идеја: Песникова жеља да нас уведе у свет песме.
Стилске фигуре
-епитети: Песма мора бити света, чиста, богодана, племенита, обасјана, истинита.
-персонификација: Песма блажи, снажи, збори, стиже, диже.
-поређење: Песма мора бити чиста, баш ко звезда у висини што се блиста.
Врста стиха: осмерац( Где је бола, где је јада) и четверац (Песма блажи)
Врста риме: унакрсна Где је бола, где је јада
Песма блажи
Где се клоне, где се пада,
Песма снажи.
Књижевни род и врста: лирика; мисаона(рефлексивна)

4. Завршни део часа
У овом делу ученик добровољац још једном ишчитава песму како би дошло до потуне
синтезе свега усвојеног на овом часу. Ученици треба да примете лепоту и моћ поезије,
да осете јачину емоције представљене у песми. Анализом истовремено треба да се
увиди да је за успешно писање потребан таленат и надахнуће, али такође и знање из
теорије науке о књижевности. Наставник ће, како би заокружио читаву причу,
сумирањем карактеристика овакве лирике, споменути и значај роматизма ,као епохе
буђења националне свести, чији је резултат развитак поезије.
На крају наставник мотивише ученике да негују поезију тако што ће је читати,
критички о њој размишњати, а неки и стварати. Задаје да се стихови код куће науче и
спреме за изражајно рецитовање на следећем часу, а ученицима који пишу песме да
донесу своје стихове и поделе их са остатком разреда.
Методичко образложење
Након анализе која је обављена у главном делу часа, следи синтеза свега што је
откривено, закључено и усвојено. Овако се комплетира прича о значају поезије од
давнина до данас и ученик је оспособљен да анализира, упоређује, проналази сличности
и разлике са делима из исте, као и онима из различите епохе. Најбитније је да се све ово
покаже и у пракси и да се ученику пробуди жеља за читањем и неговањем
књижевности.