8. На границама литосферних плоча и
кроз пукотине у Земљиној кори
избија магма.
Вулканизамје процес избијања
магме из Земљине унутрашњости,
а вулкани су места на површини
Земље из којих избија магма.
9. Кратери су на већим дубинама повезани
уским каналима – гротло, кроз које
повремено избијају врели гасови и
водена пара, магма, пепео и комади
вулканских стена. Кад магма избије на
површину зове се лава.
Вулкани су левкаста удубљења на чијим
врховима се налазе левкаста удубљења
– кратери
збијање пепела, гасова и лаве назива се
вулканска ерупција..
До ерупција долази због великих
температура и притисака у магматском
огњишту..
10. Основни делови вулкана
су:
• вулканска купа -
купасто узвишење у
рељефу,
• кратер - левкасти
отвор на врху
• гротло - канал
кроз који пролази магма.
гротло
лава
Магматско огњиште
кратер
Вулканска купа
11.
12. Ерупције могу бити споре и тихе, али и бурне и експлозивне. На месту избијања
магме може се формирати више вулканских купа. На странама једне вулканске
купе може се појавити низ мањих, паразитских купа
13.
14. Понекад на местима где постоји
подземна активност магме, избијају
врела вода и гасови, у виду водоскока -
гејзира. Вулканске ерупције дешавају се
и под морем на сличан начин као и на
копну.
15. Вулкани се деле на угашене и активне. Кратери угашених вулкана често су
испуњени водом и претворени у кратерска језера. За разлику од њих, активни
вулкани стално или повремено избацују лаву и други вулкански материјал. Познати
вулкани су: Етна, Везув, Хекла, Кључевскаја Сопка и други.
Етна Везув
18. Највише активних вулкана налази се по
ободуТихог океана. То подручје
познатоје као Ватрени појас Пацифика.
19.
20.
21. Друга велика вулканска областје средоземна, док дубине Атлантског океана
крију трећу велику област подморских вулкана.
22.
23.
24.
25. Живот у близини вулкана је несигуран.
Земљиште формирано на вулканском
пепелу је изузетно плодно. Погодно је
узгој кафе, пиринча, лимуна и других
пољопривредних култура.
Познате су терасе пиринчаних поља на
падинама вулкана у Индонезији.
26. За Помпеја је антички град који се налазио на југу Италије, близу данашњег
Напуља. После ерупције вулкана Везув 79. године, град је потпуно уништен и
прекривен дебелим слојем вулканске прашине. Упркос томе, област око вулкана и
данас је густо насељена.
Иако је живот у близини вулкана несигуран, плодно земљиште формирано на
вулканском пепелу изузетно погодује узгајању кафе, пиринча, лимуна и других
пољопривредних култура.
27. Области око вулкана су плодне и често густо насељене. Због тога ерупције увек
представљају велику опасност. Вулкан Тамборо на острву Суматри у Индонезији
имао је једну од највећих забележених ерупција. Године 1815. догодила се
страшна експлозија која се чула чак и на удаљености од 3 300 км. Из вулкана је
избачена велика количина вулканског пепела и тада је погинуло око 60 000 људи.
28. Ерупција вулкана Мауна Лоа на Хавајима
Хавајска острва у Тихом океану настала су изливањем вулканске лаве. Вулканске
ерупције почеле су на месту где је океан дубок око 5000 метара. Постепеним
изливањем и нагомилавањем лаве створена је током времена џиновска вулканска
купа Мауна Лоа. Она се сада издиже више од 4000 метара изнад површине океана.
Када би се налазила на неком континенту Мауна Лоа би била виша од највишег
врха Хималаја.
29. Унутрашња енергија (геотермална
енергија) Земље може бити изузетно
корисна за људе. Њеним коришћењем
може се смањити потрошња других
извора енергије као што су угаљ и
нафта.
Топлота и гасови из магме могу се
користити за производњу електричне
струје у геотермалним електранама.
