Industrija Srbije. Индустрија Србије.

1. ИНДУСТРИЈА СРБИЈЕ
ПРИПРЕМИО: Драган Николић, дипл.географ

2. Постоји могућност да неки од линкова у овој презентацији нису
активни/доступни.
Нека вас то не спречава да додатно истражите ову тему.
Хвала на разумевању.
ОБАВЕШТЕЊЕ:

3. ИНДУСТРИЈА СРБИЈЕ
ИНДУСТРИЈА је привредна делатност, која
обухвата:
1) производњу ЕНЕРГИЈЕ,
2) експлоатацију МИНЕРАЛНИХ СИРОВИНА,
3) прераду СИРОВИНА:
МИНЕРАЛНОГ, БИЉНОГ или ЖИВОТИЊСКОГ
порекла у ПОЛУПРОИЗВОДЕ или ГОТОВЕ
ПРОИЗВОДЕ за тржиште,
4) уз употребу МАШИНА и
5) уз помоћ стручне РАДНЕ СНАГЕ.

4. ИНДУСТРИЈА СРБИЈЕ
Под појмом ИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈЕ се означава
развијење индустрије, као водеће гране привреде.
ИНДУСТРИЈА у Србији има велики значај и утицај
на развој других делатности и главна је и водећа
привредна делатност по: обиму производње,
тржишном значају, учешћу у националном доходку и
броју запослених.

5. ИНДУСТРИЈА СРБИЈЕ
Гранска и територијална структура ИНДУСТРИЈE зависи од
следећих фактора:
1) ПРИРОДНИХ фактора и
2) ДРУШТВЕНИ фактора
А) СТАНОВНИШТВО са својим интелектуалним и радним
способностима,
Б) развој НАУКЕ и ТЕХНОЛОГИЈЕ
В) разноврсна и јефтина ПОИЗВОДЊА.

6. ИНДУСТРИЈА СРБИЈЕ
Бројна истраживања показују да су најважнија 3 основна
фактора ЕКОНОМСКОГ РАЗВОЈА једне земље:
1) ОБРАЗОВАЊЕ
2) КАПИТАЛ
3) ТЕХНОЛОГИЈА

7. ИНДУСТРИЈА СРБИЈЕ
Почетак ИНДУТРИЈАЛИЗАЦИЈЕ у Србији се узима ПОЈАВА ПРВЕ
ПАРНЕ МАШИНЕ у Београду 1849.год.
До I Светског рата Србија је била претежно ПОЉОПРИВРЕДНА
ЗЕМЉА.
Између I и II Светског рата, Србија је поред ПОЉОПРИВРЕДЕ
развијала и РУДАРСТВО.
Странци су контролисали: руднике и експлоатисали дрво из наших
шума.
Већи део индустрије је био у градовима: Београд, Кеаљево,
Крагујевац, Ниш и др.

8. ИНДУСТРИЈА СРБИЈЕ
У току II Светског рата индустрија Србија је претрпела велике
МАТРИЈАНЕ и ЉУДСКЕ губитке.
После II Светског рата индустрија Србија је претрпела
“пресељење” читавих постројења у Хрватску , Словенију и БИХ, због
стратешких разлога и опасности од војне интервенције земаља
Варшавског пакта (СССР и чланице тог савеза - 1948.).
Тек после II светског рата, од 60-тих година 20-тог века индустрија
Србија је почела да се интензивно развија, под утицајем
СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САМОУПРАВНОГ СИСТЕМА.
Социјалистичка парола која се спроводила у то време у дело је била:
Фабрке-радницима, земља-сељацима.

9. ИНДУСТРИЈА СРБИЈЕ
ПРОБЛЕМИ ИНДУСТРИЈЕ
Упркос великом страдању и неповољним економским и политичким
односима, Србија је очувала свој интегритет, независност, знање и
стручност наших људи, који су у стању да у новим друштвено-
економским условима за кратко време: ОБНОВЕ, ПОКРЕНУ и
УНАПРЕДЕ ПРОИЗВОДЊУ.

10. ИНДУСТРИЈА СРБИЈЕ
Према ПРЕДМЕТУ РАДА индустрија се дели на:
1) ЕКСТРАКТИВНУ ( вађење нафте, угља, руда и сл.)
2) ПРЕРАЂИВАЧКУ ( машиноградња, хемијска, текстилна,
прехрамбена и сл.)
Индустрија у мом граду - НЕКАД и САД.

11. ИНДУСТРИЈА СРБИЈЕ
Према ВРСТИ ПРОИЗВОДА инд. се дели на:
1) ТЕШКУ индустрију, која производи ПОЛУПРОИЗВОДЕ
за даљу прераду, машине и опрему за друге делатности.
- У ВЕЛИКОЈ мери се ослања на ПРИРОДНЕ РЕСУРСЕ.
2) ЛАКУ индустрију, која углавно поризводе за
домаћинство и робу широке потрошње.
- Више се ослања на ПОЉОПРИВРЕДНЕ ПРОИЗВОДЕ.

12. ИНДУСТРИЈА СРБИЈЕ
ТЕШКА индустрија::
- енергетика,
- рударство,
- металургија (црна и обојена),
- металопрерађивачка,
- машинска,
- базна или БАЗИЧНА (тешка) хемијска инд.(вештачка
ђубрива, киселине, петрохемија..) и
- индустрија грађевинског материјала (цемент, цигле, камен)

13. ИНДУСТРИЈА СРБИЈЕ
ЛАКА индустрија::
- прехрамбена (млинско пекарска, инд.меса, млечних
производа, инд.кондиторских производа, уља,...),
- текстилна,
- индустрија коже, гуме и обуће,
- дрвна,
- лака хемијска (средства за домаћинство, личну хигијену,
инд.лекова, козметичка инд., ...).
- дуванска

14. ИНДУСТРИЈА СРБИЈЕ
ИЗВОР: Географија Србије, уџбеник за стручне школе.
АУТОРИ: Милка Бубало-Живковић, Бојан Ђечан, Даринка
Максимовић.
ИЗДАВАЧ: Завод за уџбенике, Београд
ЦЕНТРИ
МАШИНСКЕ и
ЕЛЕКТРОИНДУСТРИЈЕ
у Србији

15. ИНДУСТРИЈА СРБИЈЕ
МЕТАЛУРГИЈА
1) ЦРНА МЕТАЛУРГИЈА: Смедерево,
2) ОБОЈЕНА МЕТАЛУРГИЈА: Бор, Мајданпек,
МЕТАЛОПРЕРАЂИВАЧКА индустрија:
Севојно, Јагодина, Ниш, Шабац, ...
МАШИНОГРАДЊА: Крагујевац, Крушевац, Ниш,
Прибој, Београд, ...
Индустрија у мом граду - НЕКАД и САД.

16. ИНДУСТРИЈА СРБИЈЕ
МЕТАЛНА индустрија обухвата производњу:
Центри производње АЛАТНИХ машина су: Севојно,
Јагодина, Ниш, Шабац.
производња ТРАКТОРА: Београд.
производња АУТОМОБИЛА: Крагујевац.
производња КАМИОНА: Прибој (поновно покретање
производње).
БРОДОГРАДИЛИШТА: Београд, Апатин, Нови Сад,
Панчево, Кладово, Мачванска Митровица.

17. ИНДУСТРИЈА СРБИЈЕ
ЕЛЕКТРОИНДУСТРИЈА обухвата производњу:
машина и уређаја за производњу и пренос ел.енергије
(електромоторе, турбине, трансформаторе), сигналне и
контролне уређаје, ренген апарате, радио и ТВ,
електроапарете за домаћинство: Београд, Ниш, Нови
Сад, Јагодина, Смедерево и Врање.
Индустрија у мом граду - НЕКАД и САД.

18. ИНДУСТРИЈА СРБИЈЕ
индустрија НЕМЕТАЛА и ГРАЂЕВИНСКОГ
материјала обухвата производњу:
цигле, црепа, креча, цемента, грађевинског камена,
стакла, керамике, ватросталног материјала, а
најважнији центри су: Кикинда, Кањижа,
Аранђеловац, Младеновац, Беочин, Поповац, Раља,
Косјерић, Параћин, Зајечар, ....
Индустрија у мом граду - НЕКАД и САД.

19. ИНДУСТРИЈА СРБИЈЕ
ИЗВОР: Географија Србије, уџбеник за стручне школе.
АУТОРИ: Милка Бубало-Живковић, Бојан Ђечан, Даринка
Максимовић.
ИЗДАВАЧ: Завод за уџбенике, Београд
ЦЕНТРИ
ХЕМИЈСКЕ индустрије
у Србији

20. ИНДУСТРИЈА СРБИЈЕ
БАЗНА (тешка) ХЕМИЈСКА индустрија
обухвата производњу:
1) сумпорну киселину Шабац, Бор, Косовска
Митровица ,
2) вештачка ђубрива Прахово, Панчево),
3) средства за заштиту биља и пластичне масе
Вршац и Нова Варош ,
Индустрија у мом граду - НЕКАД и САД.

21. ИНДУСТРИЈА СРБИЈЕ
ЛАКА ХЕМИЈСКА индустрија обухвата производњу:
1) САПУНА, ДЕТЕРЏЕНТА и КОЗМЕТИКЕ
(Нови Сад, Зрењанин, Крушевац, Лесковац, ...)
2) БОЈА и ЛАКОВА (Шимановци, Бгд, Шабац,
Горњи Милановац, Лучани, ...)
3) ФАРМАЦЕУТСКИХ производа (Земун,
Лесковац, Вршац, Зрењанин, Бгд, ...).
Индустрија у мом граду - НЕКАД и САД.

22. ИНДУСТРИЈА СРБИЈЕ
ИЗВОР: Географија Србије, уџбеник за стручне школе.
АУТОРИ: Милка Бубало-Живковић, Бојан Ђечан, Даринка
Максимовић.
ИЗДАВАЧ: Завод за уџбенике, Београд
ЦЕНТРИ
ПРЕХРАМБЕНЕ индустрије
у Србији

23. ИНДУСТРИЈА СРБИЈЕ
ПРЕХРАМБЕНА индустрија (1 од 3):
1) МЛИНСКА индустрија је најразвијенија у Војводини.
2) индустрија ТЕСТЕНИНА (Београд, Нови Сад, Суботица),
3) индустрија ШЕЋЕРА се заснива на производњи шећерне
репе у Војводини, Поморављу, Метохији, а центри и фабрике
поизводње у градовима (Београд, Пећ, Ћуприја, Врбас,
Црвенка, Зрењанин, Сремска Митровица),
4) индустрија БОМБОДА и ЧОКОЛАДА (Београд, Вршац,
Пожаревац, Горњи Милановац),
Индустрија у мом граду - НЕКАД и САД.

24. ИНДУСТРИЈА СРБИЈЕ
ПРЕХРАМБЕНА индустрија (2 од 3):
5) индустрија УЉА и МАРГАРИНА се заснива на
коришћењу семенки сунцокрета, бундеве, уљане репуце,
лана, маслина, кукурузних клица, а фабрике и центри
производње су у местима: Врбас, Сомбор, Шид, Зрењанин.
6) индустрија за прераду ВОЋА и ПОВРЋА обухвата:
џемове, сокове, конзервисано воће и поврће и мармеладе, а
центри производње су у местима ( Горњи Милановац,
Прокупље, Пожега, Шабац, Суботица, ...)
7) производња и прерада МЛЕКА је лоцирана у већим
центрима: Београд, Нови Сад, Шабац, Суботица, Ниш.

25. ИНДУСТРИЈА СРБИЈЕ
ПРЕХРАМБЕНА индустрија (3 од 3):
8) КЛАНИЧНА и индустрија СУХОМЕСНАТИХ
производа: Врбас, Нови Сад, Шид, Београд, Јагодина.
9) индустрија АКОХОЛНИХ и
БЕЗАЛКОХОЛНИХ пића: Земун, Вршац, Неготин,
Александровац, Бачка Паланка.
10) индустрија ПИВА: Ваљево, Београд, Апатин,
Челарево, Зрењанин, Јагодина, Зајечар, Ниш.
Индустрија у мом граду - НЕКАД и САД.

26. ИНДУСТРИЈА СРБИЈЕ
ТЕКСТИЛНА индустрија: Бгд, Лесковац, Нови
Пазар, Пирот, Ариље, Оџаци, Врање, Ниш, ...
индустрија ДУВАНА: је заступљена где ова
култура успева, а то је у долини Јужне Мораве,
западне Србије, Војводине.
Центри прераде дувана су: Врање, Ниш, Инђија,
Гњилан, Сента, ...
Индустрија у мом граду - НЕКАД и САД.

27. ИНДУСТРИЈА СРБИЈЕ
индустрија КОЖЕ, ГАЛАНТЕРИЈЕ и ОБУЋЕ: користи
природну кожу, вештачку и пластичне масе, а центри
за прераду сирове коже су: Књажевац, Крагујевац и
Ужице, а центри за поризводњу обуће су: Врање,
Књажевац, БГД,...
индустрија ГУМЕ се заснива на увозу сировине, а
центри за производњу су: Пирот, Београд, Крушевац,
Ниш, Зрењанин (у издрадњи од 2020.год.),
Индустрија у мом граду - НЕКАД и САД.

28. Постоји могућност да неки од линкова у овој презентацији нису активни/доступни.
Нека вас то не спречава да додатно истражите ову тему. Хвала на разумевању.
ОСТАЛИ ИЗВОРИ
И
КОРИСНИ ЛИНКОВИ

29. Постоји могућност да неки од линкова у овој презентацији нису активни/доступни.
Нека вас то не спречава да додатно истражите ову тему. Хвала на разумевању.
ИНДУСТРИЈА СРБИЈЕ
https://www.privreda.gov.rs/
https://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/
https://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/oblasti/industrija
https://preduzetnistvo.gov.rs/

30. Постоји могућност да неки од линкова у овој презентацији нису активни/доступни.
Нека вас то не спречава да додатно истражите ову тему. Хвала на разумевању.
ИНДУСТРИЈА СРБИЈЕ
https://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/oblasti/industrija
https://publikacije.stat.gov.rs/G2022/Pdf/G20223001.pdf

31. Постоји могућност да неки од линкова у овој презентацији нису активни/доступни.
Нека вас то не спречава да додатно истражите ову тему. Хвала на разумевању.
ИНДУСТРИЈА СРБИЈЕ
https://publikacije.stat.gov.rs/G2022/Pdf/G20223001.pdf

32. ИНДУСТРИЈА СРБИЈЕ
Постоји могућност да неки од линкова у овој презентацији нису активни/доступни.
Нека вас то не спречава да додатно истражите ову тему. Хвала на разумевању.
http://publikacije.stat.gov.rs/G2021/HTML/G20211358.html

33. ИНДУСТРИЈА СРБИЈЕ
Постоји могућност да неки од
линкова у овој презентацији нису
активни/доступни.
Нека вас то не спречава да додатно
истражите ову тему. Хвала на
разумевању.
https://ras.gov.rs/uploads/2019/02/uredba-2019.pdf
УРЕДБА
о условима и
начину
привлачења
директних
инвестиција
у СРБИЈИ

34. Постоји могућност да неки од линкова у овој презентацији нису активни/доступни.
Нека вас то не спречава да додатно истражите ову тему. Хвала на разумевању.
ИНДУСТРИЈА СРБИЈЕ
https://publikacije.stat.gov.rs/
G2022/Pdf/G20223001.pdf
https://publikacije.stat.gov.rs/G
2021/Pdf/G20217075.pdf
http://devinfo.stat.gov.rs/SerbiaProfileLau
ncher/files/profiles/sr/1/DI_Profil_REPUBL
IKA%20SRBIJA_EURSRB.pdf

35. Постоји могућност да неки од линкова у овој презентацији нису активни/доступни.
Нека вас то не спречава да додатно истражите ову тему. Хвала на разумевању.
ИНДУСТРИЈА СРБИЈЕ
http://devinfo.stat.gov.rs/Opstine/libraries/aspx/dataview.aspx#

36. Постоји могућност да неки од линкова у овој презентацији нису активни/доступни.
Нека вас то не спречава да додатно истражите ову тему. Хвала на разумевању.
ИНДУСТРИЈА СРБИЈЕ
http://devinfo.stat.gov.rs/republika_srbija/libraries/aspx/dataview.aspx

37. Постоји могућност да неки од
линкова у овој презентацији нису
активни/доступни.
Нека вас то не спречава да
додатно истражите ову тему.
Хвала на разумевању.
ИНДУСТРИЈА СРБИЈЕ
http://devinfo.stat.gov.rs/SerbiaProfileLauncher/?lang=sr

38. Постоји могућност да неки од линкова у овој презентацији нису
активни/доступни.
Нека вас то не спречава да додатно истражите ову тему.
Хвала на разумевању.
Тему презентације је могуће додатно истражити и проширити и тиме час
можете учинити бољим и интересантнијим за присутне:
- кроз додатно ангажовање и унапред припрему присутних,
- кроз ученичке радове (истраживања, семинарски радови, ...),
- организацију угледних или иновативних часова,
- позивом експерата,
- ...
ОБАВЕШТЕЊЕ:

39. ХВАЛА НА ПАЖЊИ
ЗАДАТАК ЗА ДОМАЋИ.
ПИТАЊА.
ДА ПОНОВИМО.