3. • Географија проучава збивања на површини
Земље. Збивања у унутрашњости Земље
проучава природна наука геологија.
• Тачније речено, геологија проучава, састав,
грађу и историју развоја Земље. Њена
проучавања имају велики привредни значај
јер Земља садржи огромна подземна блага
(руде, топлотну енергију, подземне воде).
• Стручњаци за област геологије називају се
геолози.
4. • Наш живот се одвија на површини стеновитог
омотача Земље који је врло сложене грађе.
Чине га стене различите по настанку и
старости. Могу бити магматске, седиментне
(или таложне) и метаморфне.
• Магматске стене су најраспрострањеније и
најстарије стене на Земљи. Настају
очвршћавањем растопљене масе - магме, при
њеном продору из омотача језгра кроз
Земљину кору. Магматске стене могу настати у
дубинама Земљине коре (гранит), али и на
самој површини Земље (базалт).
Препознатљиве су по великој тврдоћи и
зрнастој грађи.
5. • Насупрот магматским стенама, седиментне
стене настају непосредно на површини
Земље таложењем и збијањем остатака
живог света (кречњак, креда и камени
угаљ) или честица других распаднутих стена
(глина, пешчар). Седиментним стенама је
својствена слојевитост.
6. • Метаморфне стене настају од магматских и
седиментних стена, под утицајем високих
температура и притисака у унутрашњости
Земље. Мермер је, рецимо, настао
преображајем кречњака.
• Све стене се састоје од минерала који су
различитих облика и боја. Неке стене се
састоје од више минерала (на пример,
гранит - од три), а неке само од једног (на
пример, кречњак - од калцита). Минерали
могу имати правилне геометријске облике
и тада се називају кристали.
7.
8. • Континенти су претежно изграђени од
гранита, а леже на основи од тежег базалта.
На површини, преко гранитног слоја, лежи
слој седиментних стена просечне дебљине
око 20 кт. Најстарије познате стене које
учествују у грађи континената настале су
пре око 3,8 милијарди година.
9. • ФОСИЛИ - ОКАМЕЊЕНИ ДОКАЗИ
• Многе седименте стене садрже фосиле („окаменотине"). Фосили
су остаци животиња или биљака из далеке геолошке прошлости.
Настају окамењивањем чврстих делова (скелети, љуштуре)
живих бића која су била затрпана седиментима.
• Некада су сачувани њихови вањски, а некада унутрашњи отисци.
Унутрашњи отисци су настајали тако што је муљ попуњавао
унутрашњост љуштуре. Тако је љуштура била калуп у коме је
настајао фосил као њена верна копија.
• Проучавајући фосиле, геолози долазе до многих сазнања о
историји Земље. Сазнају о томе како се развијао живот, каква је
била клима и како се мењао однос копна и мора. Такође,
наоснову фосила, геолози одређују старост стена у којима су их
пронашли.
10.
11. • Земљина кора се састоји од стена, а стене
од минерала.
• Стене се деле на магматске, седиментне и
метаморфне.
12. • Да ли знате
• да се природни минерали који су изузетни по лепоти
називају драго камење или драгуљи;
• да у драго камење спадају дијамант, смарагд, рубин,
сафир и опал;
• да је дијамант најтврђи минерал.
• Питања
• Како се назива природна наука која проучава састав и
грађу Земље?
• На које три велике групе делимо стене?
• У коју групу стена спада кречњак, а у коју гранит?
• У каквој су вези метаморфне стене са остале две групе
стена?
• Шта су то фосили и због чега су они важни геолозима?
• знате
13. ПОСТАНАК И УНУТРАШЊА ГРАЂА
ЗЕМЉЕ
•
•
•
•
•
Земљина кора
литосфера
омотач језгра
језгро Земље
Небеска тела Сунчевог система настала су пре
око 4, 6 милијарди година од усковитланог
џиновског облика гаса и прашине. Материја се
згушњавала у све већа и већа камена тела која
су се непрестано сударала, стапала и
увећавала. (Астероиди и комете су остаци тог
„грађевинског метеријала“.)
14.
15.
16. • Површину првобитне Земље бомбардовали су
астероиди и комете па јој је површина била
прошаране кратерима (као површина данашњег
Месеца). Вулкани су непрестано избацивали гасове
и водену пару. Од водене паре су настали облаци, а
из облака су лиле кише од ко- јих су настали
океани. У „средњем добу“ Земље (око 2, 5
милијарди година после настанка) површину
Земље већ је покривао бујан биљни покривач.
• Првобитна Земља састојала се од ужарене
растопљене масе. Током хлађења Земље, тешки
елементи (гвожђе, никал) тонули су ка центру, док
су се лакши елементи задржали на површини.
17. • Земља је слојевите грађе. Земљина кора
чини само два хиљадита дела масе Земље.
• У језгру Земље владају огромни притисци и
температуре. Полупречник му је једнак
половини полупречника Земље, а маса
скоро трећини масе Земље. Металног је
састава, састављено претежно од гвожђа и
никла. Унутрашњи део језгра је у чврстом, а
спољашњи у растопљеном стању.
18. • Омотач језгра има највећи обим и чини
близу две трећине масе Земље. Доња
граница омотача налази се на дубини од
око 2 900 км. Унутрашњи део омотача је у
чврстом стању, док је горњи део у
пластичном (тестастом) стању. Струјање
материје у горњем делу омотача пресудно
утиче на стеновит површински омотач
Земље.
19. • Тај површински омотач наше планете назива се Земљина кора. Разликују се континентална и океанска кора. Континентална
кора је много старија, сложенијег састава и
дебља од океанске коре. Дебљина
континенталне коре достиже 80 км, а
океанске само 10 км. Земљина кора са
површинским слојем омотача језгра (до дубине око 200 км) чини чврсто повезану целину која се назива литосфера.
20.
21. • Питања
• На који начин су геолози открили да је Земља
слојевите грађе?
• Од којих се омотача састоји Земља?
• У ком се стању налази материја омотача језгра?
• По чему се разликују океанска и континентална
кора?
• Шта је то литосфера?
22. • Земља је настала пре око 4,6 милијарди
година.
• Земља је слојевите грађе.
• Главни Земљини омотачи су јегро, омотач
језгра и Земљина кора.
• Земљина кора се дели на океанску и
континенталну.
• Континентална кора је старија и дебља од
океанске
24. Осим у обрисима обала Јужне Америке и Африке,
даказана је сличност у врсти и старости стена од
којих су те обале изграђене.
25. • Почетком XX века немачки научник Алфред
Вегенер уочио је велику сличност обриса
источне обале Јужне Америке и западнеобале
Африке . На основу тога претпоставио је да су
они некада давно чинили једну целину,
односно да је на Земљи некада давно
постојало само једно џиновско копно које се
рашчланило на континенте. Континенти су
полако „пловили“ - сматрао је Вегенер - и тако
заузели данашње положаје. У то време,
Вегенер није могао доказати своју теорију.
• Осим у обрисима обала Јужне Америке и
Африке, даказана је сличност у врсти и
старости стена од којих су те обале изграђене.
26. • ЛИТОСФЕРА ЈЕ МОЗАИК ЏИНОВСКИХ ПЛОЧА
• Након истраживања океанског дна у другој половини XX
века научници су открили да Земљина површина није
целовита, како изгледа, него да се састоји од низа
огромних делова који су сложени један уз други попут
џиновског мозаика. Ти делови се називају литосферне
плоче. Литосферне плоче се непрекидно крећу у
различитим правцима.
• Литосферне плоче се различито крећу у односу једна
према другој. Могу да се суда- рају, да се подвлаче
једна испод друге, или да се мимоилазе запињујући
једна о другу. При таквим контактима узрокују деформације Земљине коре, вулканске ерупције и
земљотресе.
27. • ПОМЕРАЊЕ КОНТИНЕНАТА
• Откривши да је литосфера мозаик
џиновских плоча, научници су доказали
Вегенерову теорију с једном битном исправком: не крећу се континенти, него се
крећу литосферне плоче и „носе“ континенте са собом. (Континенти су саставни
делови литосфрених плоча.) Претпоставља
се да је кретање литос- френих плоча
последица премештања ужарене кашасте
материје у горњем делу омотача језгра.
28. Карта света на којој
су приказане
границе
литосферних
плоча. Црним
кружићима
означене су тачке
чија су померања
прецизно мерена
помоћу сателита.
Црвени зраци
својим правцем
показују куда се
померају плоче, а
својом дужином
величину тог
померања у току
године.
У легенди је дат
размерник.
Годишња
померања
литосферних плоча
износе до десетак
центиметара, али
треба нагласити да
се то одвија
29.
30.
31. • Да ли знате
• да на копну преовлађују висине испод 1 000 м, а
у океанима дубине веће од 3 000 м;
• да се Северна Америка удаљава од Европе 2 см
годишње;
• да се по средини океана уздижу подводни
гребени дужи од свих планинских венаца на
копну.
32. • Питања
• Зашто се Земљина кора пореди са
мозаиком?
• Шта је узрок кретања литосферних плоча?
• Како се могу кретати литосферне плоче у
односу једна на другу?
• Зашто се каже да су границе литосферних
плоча „немирне“?
• Како се континенти померају?
• По чему су сличне унутрашње грађе јајета
и Земље? Шта одговара љусци, и у чему је
разлика?
33. На карти света белим
тачкама означена су
места где су се
десили најснажнији
земљотреси у XX
веку. Та места имају
сличан распоред као
и живи вулкани. Гце
се потреси дешавају?
Зашто се већина
земљотреса дешава
испод морског дна?
Карта света са границама литосферних плоча.
Црвене тачке означавају живе вулкане, а беле места снажних земљотреса у XX веку.
34. ВУЛКАНИ
На границама литосферних плоча, које никада
нису у стању мировања, долази до покрета у
Земљиној кори. То доводи до стварања
најкрупнијих облика рељефа при чему настају и
нестају океани, цепају се континенти, стварају се
планински венци, тресе се копно и избијају
вулкани.
35. • На многим местима дуж граница литос- ферних плоча ужарена
маса из горњег дела омотача језгра - магма - избија на површину
Земље. Избијање магме назива се ерупција, а место избијања вулкан.
• Магма са собом носи велике количине врелих гасова, водене
паре, пепела и стена. Када избије на Земљину површину, магма
се назива лава. Охлађена лава, заједно са пепелом и комадима
стена, гради вулканске купе. Тако су настале вулканске планине
као што је, на пример, Килиманџаро (5 895 м) у источној Африци.
36. • Према активности, вулкани могу бити живи
(активни) и угашени.
• Живи вулкани су Етна на острву Сицилија,
Кључевскаја сопка (на полуострву Камчатка,
Мануа Кеа на Хавајима и још преко 600 других.
Већина их је распоређена по ободу Тихог океана,
у појасу који се сликовито назива „ватрени појас
Пацифика". Вулкани под морем износе из
унутрашњости Земље четири пута више магме
него сви вулкани на копну.
• За вулканска подручја везана су лежишта
бројних металних руда, минерални извори и
плодно тло.
40. • Може се рећи да Земљина кора стално негде
подрхтава. То подрхтавање назива се земљотрес или
трус.
• Мерни инструменти забележе стотинак хиљада
земљотреса годишње, од којих људи осете само мањи
број.
41. • Земљотресе изазива померање бло- кова
Земљине коре дуж раседа. У већини случајева
јављају се на границама литосферних плоча.
• Земљотреси се испољавају на површини Земље,
али настају дубоко у њеној унутрашњости.
Жариште већине земљотреса налази се на
дубини од око 70 км. У жаришту (хипоцентар)
настаје ударни талас који се шири на све стране.
Најјаче се испољава на најближој тачки Земљине
површине, која се назива епицентар, а околна
област је епицентрална област.
42.
43. • Изненадно подрхтавање Земљине коре
назива се земљотрес.
• Земљотресе најчешће изазива померање
блокова Земљине коре.
• Земљотреси се најчешће јављају на
границама литосферних плоча.
• Земљотреси се не могу предвидети и зато
много људи страда од њих.
44. •
•
•
•
•
Шта је то земљотрес?
Како најчешће настаје земљотрес?
Шта је то хипоцентар, а шта епицентар?
Где се најчешће јављају земљотреси?
Зашто су земљотреси тако опасни?
45. • Да ли знате
• да се справа за аутоматско бележење
земљотреса назива сеизмограф;
• да је централна Србија најугроженија
земљотресима;
• да сваке године од земљотреса гине
просечно око десет хиљада људи.
48. Идући меридијаном 20°Е кроз
Србију, прво смо прешли
преко високих планина и
висоравни, испресецаних
дубоким речним долинама и
котлинама, потом смо ишли
пределима заталасаним
брдима и бреговима, да би се
на крају спустили у
непрегледну равницу. При
томе смо променили
надморску висину, спустивши
се са преко 2 500 м на свега
педесетак метара.
Како једним именом
називамо сва та испупчења и
удубљења преко којих смо
прешли и - којим смо се
смером кретали?
49. • КАКО СЕ ОБЛИКУЈЕ РЕЉЕФ
• Све неравнине на Земљиној површини једним именом
називамо рељеф. Облици рељефа су толико
разноврсни да се неизоставно поставља питање како
они настају, тј. које силе их обликују.
• Унутрашња топлота Земље покреће растопљену масу у
омотачу језгра, та маса помера литосферне плоче, због
чега се ломи и „гужва“ Земљина кора и настају
најкрупнији облици рељефа. Сунце загрејава површину
Земље и покреће кружно кретање ваздуха и воде у
природи: дувају ветрови, падају кише, теку реке и
ледници, таласи ударају о обале - и непрекидно
преобликују старе и стварају нове облике рељефа.
50. • Зато је на питање - Како настају тако разноврсни
облици рељефа? - најједноставније одговорити Рељеф настаје као резултат непрестане „битке"
унутрашњих и спољашњих сила Земље.
• Прве црпе енергију из унутрашњости Земље, а
• друге је добијају од Сунца,
• прве деформишу површину Земље, а
• друге настоје да је заравнају и сведу на морски
ниво.
51. РЕЉЕФ:ПЛАНИНЕ И РАВНИЦЕ
• Рељеф је веома разнолик што се уочава на малом
делу површине Земље који заузима наша земља.
Облици рељефа се међусобно разликују по
висини, по хоризонталном протезању, начину
настанка и развоја. Најкрупнији облици рељефа
на копну (и океанско дно има свој рељеф) су
планине и равнице.
52. • Планина је истакнуто узвишење Земљине
површине које се издиже преко 500 м
надморске висине изнад претежно равне
територије. У зависности од надморске ви- сине
планнне сз деле на ниске (до 1 000 м), средње
(до 2 000 м) и високе (преко 2 000 м). Највише
планине на свету су Хималаји (Азија).
53.
54. • Равница је облик рељефа који се одликује
малим нагибом и малом променом висине. Оне
нису увек равне, како им име каже. Могу бити
бреговите и заталасане али без великих промена
висине. У зависности од надморске висине,
равнице се деле на низије (0 м - 200 м), побрђа
(до 500 м) и висоравни (преко 500 м). Највиша
висораван на свету је Тибет (Азија). Постоје
равнице и испод нивоа мора (као што је низија
уз Каспијско језеро), као и равнице на морском
дну.
55. • Планине могу бити изоловане (као што је
Фрушка гора, али и груписане тако да чине
простране планинске области – као што су
Динарске планине).
• Такође, планине се на малом простору могу
смењивати са висоравнима (као што је то случај
на истоку Африке).
56. • Шта је то рељеф?
• Уопште говорећи, како се обликује рељеф на
Земљи?
• Како се деле планине у зависности од
надморске висине?
• Које наше планине спадају у високе планине?
• Како се деле равнице у зависности од
надморске висине?
• Где се простиру равнице у Србији и која је од
њих највећа?
• Које су највеће равнице на свету? (Према којој
боји ћете се оријентисати на карти света?)
57. • Све неравнине на Земљиној површини
називамо рељеф.
• Најкрупнији облици рељефа су планине и
равнице.
• У зависности од надморске висине планине
се деле на ниске, средње и високе.
• У зависности од надморске висине равнице
се деле на низије, побрђа и висоравни
58. НАСТАНАК ПЛАНИНА
• Током дуге геолошке историје Земљина кора
се много пута преобликовала. Њена дуга и
бурна прошлост најбоље се огледа у
слојевима седиментних стена. Слојеви су се
некада таложили у морима и језерима, тако
да природно леже хоризонтално, млађи преко
старијих. Међутим, осим у овом положају,
слојеви се срећу и издигнути су у велике
наборе, изломљене и преврнуте, старији
преко млађих.
59.
60.
61. • Када су слојеви седиментних стена
изложени великим притисцима и високим
температурама, они постају савитљиви.
Приликом судара литосферних плоча
слојеви су се савијали у боре разноврсних
облика и величине. Набирањем и издизањем слојева настале су набране или
веначне планине. У њих спадају највише и
најраспрострањеније планине на Земљи Хималаји, Анди, Кордиљери, Алпи, Карпати
и др. У нашој земљи набране планине су
Проклетије, Шар-планина и др.
62. • Раседањем, издизањем и спуштањем
делова Земљине коре дуж дубоких
пукотина (раседа) настале су громадне
планине. Оне се издижу у виду заравњених
громада, раздвојених котлинама. Старе
громадне планине су Алтај у Азији, бројне
планине у Африци, а у нашој земљи Јастребац, Фрушка гора, Цер и др.
63. • Осим набраних и громадних, постоје и
вулканске планине које су распрострањене
у свим деловима Земље. Оне настају
нагомилавањем лаве и стеновитог
материјала избачених приликом
вулканских ерупција. На пример, вулканске
планине су Фуџијама, Килиманџаро
(источна Африка), Попокатепетл (средња
Америка) и многе друге.
64.
65. Питања
Како се деле планине по начину постанка?
Како настају набране планине?
Кокао настају громадне ппанине?
У коју групу планина спада Фрушка гора, а у коју
Проклетије?
• Које су највише планине на свету?
•
•
•
•
•
66. • Према постанку планине могу бити набране,
громадне и вулканске.
• Громадне планине настају уздизањем или
спуштањем делова Земљине коре дуж раседа.
• Набране планине настају борањем делова
Земљине коре приликом судара литосферних
плоча.
• Вулканске планине настају нагомилавањем лаве
и стеновитог материјала које избацују вулкани
приликом ерупција.
68. • У природи нема набраних планина правилног валовитог облика или громадних
планина у облику геометријски изрезаног
блока. Оне настају издизањем, набирањем и
раседањем, али им коначан облик дају
спољашње силе, које дејствују истовремено са
унутрашњим.
• Површином Земље теку реке, померају се
ледници, таласају се мора, дувају ветрови и
стварају различите облике рељефа . Реке,
мора, ледници, ветрови - све су то посредници
иза којих стоји Сунчева енергија, као главна
спољашња сила.
70. • ЕРОЗИЈА И АКУМУЛАЦИЈА
• Видели смо како људи у каменолому помоћу јаких
машина ваде велике блокове камена, потом га
уситњавају дробилицама и товаре у камионе. Туцаник
затим превозе до градилишта и тамо га уграђују у
подлоге аутопутева.
• На сличан начин дејствују и спољашње силе на
површини Земље; оне разарају, преносе и таложе
стеновити материјал.
• Разарање и одношење стеновите под- логе назива се
ерозија, а таложење разореног материјала
акумулација Ерозијом и акумулацијом настају посебни
облици рељефа, ерозиони и акумулациони, различити
за сваку од набројаних сила.
71.
72. • РАЗАРАЊЕ СТЕНА
• Ерозији претходи распадање и уситњавање стена под
различитим утицајима. Разликује се механичко,
хемијско и биолошко распадање стена.
• Механичко разарање стена узроковано је
колебањима температура. Стене се дању загревају, а
ноћу хладе, мењају запремину и пуцају. У пукотине
продире вода, која се зими смрзава, па тако шири и
разбија стење (као што се разбија водом напуњена
стаклена флаша коју смо заборавили у замрзивачу).
73. • Приликом хемијског разарања стенама се мења и
састав (што се испољава у промени боје). Хемијско
разарање је нарочито изражено у топлим и влажним
подручјима.
Под биолошким разарањем претежно се мисли на
дробљење стена које својим корењем врше биљке.
• Тако се од чврстих целовитих стена постепено ствара
растресити материјал. Њега даље преузимају и односе
друге силе - текуће воде, лед, ветар и др. Која ће сила
бити одлучујућа у обликовању рељефа неке области
зависи од поднебља. (Која ће сила имати главну улогу,
на пример, на Гренланду, а која у Сахари?).
74. Приликом механичког разрања
стене се уситњавају, док им
састав остаје исти.
У потрази за водом и минералима
корење биљака продире кроз пукотине
и ломи и најтврђе стене
75. Питања
• Које све спољашње силе обликују рељеф?
• Одакле црпу енергију унутрашње, а одакле
спољашње силе Земље?
• Шта је то ерозија, а шта акумулација?
• Како се одвија механичко разарање стена?
• По чему се хемијско разрање стена
разликује од механичког?
76. • Рељеф настаје као резултат супростављеног
дејства унутрашњих и спољашњих сила.
• Спољашње силе Земље покреће Сунчева
енергија.
• Спољашње силе стварају ерозионе и
акумулационе облике рељефа посредством
река, мора, ледника и ветра.
• Стене се разарају механичким, хемијским и
биолошким путем.
78. • Г лавну улогу у обликовању рељефа Земљине површине
имају текуће воде, пре свега реке. Снагу реке одређују
количина воде и нагиб корита којим та вода тече. (У
ком су делу речног тока нагиби корита већи, а у ком
реком тече већа количина воде?)
• У горњим токовима реке разарају и односе комадиће
стена, заједно са материјалом доспелим спирањем са
околних падина. Водом и овим стеновитим
материјалом као оруђем, реке откидају нове комаде
стена, продубљују своја корита и граде речне долине.
Речне долине се разликују по ширини и нагибу
долинских страна. Најчешће имају благо нагнуте стране
и широко дно. Уске и дубоке долине стрмих страна у
планинама називају се клисуре; када су стране готово
вертикалне, онда се називају кањони.
79. • Клисуре и кањоне стварају планинске реке
вертикалним усецањем, тј. вертикалном
ерозијом. Код равничарских река
израженија је бочна ерозија. Бочном ерозијом настају речне окуке који се називају
меандри.
80. • Идући низводно, коритом реке тече све више
воде, а стеновити материјал постаје све ситнији
и заобљенији. Река га у доњем делу тока таложи
и ствара акумулативне облике рељефа алувијалне равни, делте, речна острва или аде и
др. Делте су равнице које настају на морским
ушћима река које доносе више наноса него што
их таласи и морске струје могу разнети.
Земљиште у делтама и алувијалним равнима
одликује се великом плодношћу.
81.
82.
83.
84. • ОБЛИКОВАЊЕ РЕЉЕФА ДЕЈСТВОМ
МОРСКИХ ТАЛАСА
• Морски таласи ударају о обале, разарају их
и окруњени материјал таложе на другим
местима. Таласи поткопавају лодножја
стрмих обала, такозване клифове, тако да
се оне временом обрушавају под
властитом тежином. На тај начин море
осваја копно. Материјал одвојен од обала
таласи и морске струје односе ка пучини и
постепено таложе, прво најкрупнија зрна, а
потом она ситнија.
85. • Акумулацијом шљунка и песка уз ниске
морске и језерске обале таласи граде
различите врсте пешчаних спрудова који се
протежу паралелно обали.
• Разорном снагом таласа обала се непрекидно помера на рачун копна и мења. Што
обала више одступа од праве линије, то је
разуђенија. Кривудајући, обалска линија
„исцртава" заливе, полуострва и острва.
86.
87. • ОБЛИКОВАЊЕ РЕЉЕФА ДЕЈСТВОМ ВЕТРА
• За разлику од река, мора и ледника, ве- тар је
присутан свуда на Земљи. Његово рушилачко и
градитељско дејство најизраженије је у
пустињама. Тамо је суво, нема биљног света,
велике су промене температуре током дана и
ноћи, тако да се стене убрзано троше. У
каменитим пустињама ветар носи честице стена
и њима „бруси“ стене на које наилази,
разарајући и обликујући и једне и друге.
88. • У пешчаним пустињама ветар ствара срполике пешчане бедеме који се називају
дине. Ветар их стално помера, таласасто
групише и преобликује. Да би заштитли
своја насеља од ширења. У великим
пустињама спојене дине прекривају и
хиљаде квадратних километара. Да би
заштитили своја насеља становници
пустиња подижу врсте преграда.
91. На високим планинама и у поларним
пределима температурајетоком већег дела
године испод нуле. Снег не може да се отопи,
па се нагомилава у слојевима и претвара у
лед. Под дуготрајним притиском лед губи
чврстину и почиње полагано тећи у виду
ледника, обично десетак центиметара
дневно.
• Као неки дивовски плуг, ледник откида и вуче
са собом велике количине стеновитог
материјала. Те стенске масе појачавају ерозију
терена по коме се ледник креће. На местима
некадашњих ледника сада су долине које у
пресеку имају облик латиничког слова У.
92.
93.
94. • Када се ледник спусти испод снежне границе, почиње
да се отапа и да таложи донесени материјал. (Снежна
граница је надморска висина изнад које се преко целе
године задржавају снег и лед.) Од тог материјала се
образује лучни бедем који се назива морена. На крају
ледника почињу реке које моренски материјал односе у
подножја планина.
• За време последњег леденог доба на Земљи планински
ледници су постојали и на нашим високим планинама.
Доказ њиховог постојања су карактеристични облици
ледничког рељефа на Проклетијама и Шар-планини.
95. КРАШКИ ОБЛИЦИ РЕЉЕФА
• Све појаве настале растварачким деловањем
воде на површини и у унутрашњости кречњачких
стена називају се крас или карст. Крас је
распрострањен у Србији, посебно у источним и
западним деловима.
• Крашки облици рељефа могу бити површински и
подземни. Основни површински облици
крашког рељефа јесу шкрапе, вртаче, увале и
крашка поља, а основни подземни облици су
јаме и пећине.
96. • Вртаче су најбројнији и најтипичнији крашки рељефни
облик. Спајањем две или више вртача настају увале.
Крашка поља су пространа удубљења стрмих страна
која могу бити дуга и неколико десетина километара, а
широка десетак. Дно им је равно и прекривено
дебелим слојем седимената.
• Изразите кречњачке области су безводне и суве. Све
падавинске воде пониру кроз пукотине. Дубећи их и
проширујући, вода у подземљу краса гради читаве
лавиринте, стварајући мноштво подземних облика. То
су у првом реду јаме и пећине.
• Јаме су стрми, вертикални канали у подземљу. Пећине
су ретко усамљене шупљине; чешће су то читави
системи дворана и ходника на више нивоа. У многим
пећинама постоје и подземни токови.
97. Све појаве настале растварачким дело- вањем воде на површини и у унутрашњо- сти
Типичан крашки предео
Шкрапар - кречњачка површина са
великим
бројем
шкрапа
(бразда
насталих растварачким дејством падавинске воде).
98. Вртаче су затворена левкаста удубљења
настала тако што је вода проширила и
удубила пукотине у кречњак
у.
99.
100.
101. • Питања
• Како настаје ледничка долина, а како морена?
• Који је срлски научник математички објаснио
појаву ледених доба?
• Шта је то крас?
• Који су то површински, а који подземни крашки
облици?
• Шта су то крашка поља?
102. • Ледници су покретне масе леда.
• Ерозионим дејством ледници стварају
ледничке долине, а акумулацијом свученог
материјала - морене.
• Крас је заједнички назив за све појаве
настале растварачким дејством воде.
• Кречњачка подручја су безводна и сува јер
све падавинске воде пониру кроз пукотине.
• Разликују се површински (шкрапе, вртаче,
увале, поља) и подземни (јаме, пећине)
облици крашког рељефа.
