Vreme, klima, klimatski elementi

1. ВРЕМЕ, КЛИМА И
КЛИМАТСКИ ЕЛЕМЕНТИ
презентацију припремила
наставник географије
Јована Веселиновић

2. • ВРЕМЕ је нешто што је тренутно; то је тренутно
стање климатских елемената (температуре ваздуха,
падавина итд.) изнад неког места
• КЛИМА представља средњу вредност климатских
елемената мерених у дужем периоду (обично
дужем од 10 година) на одређеној територији
• наука која проучава време зове се
• наука која проучава климу зове се
шта мислите, да ли су време
и клима речи за исту појаву;
да ли постоје разлике
између времена и климе?
МЕТЕОРОЛОГИЈА
КЛИМАТОЛОГИЈА

4. 1. СУНЧЕВО ЗРАЧЕЊЕ је топлотна
енергија коју атмосфера и Земљина
површина добијају од Сунца
• то је трајање Сунчевог сјаја изнад
неког места, па се изражава у
сатима (h)
хелиограф – инструмент којим се
мери количина Сунчевог зрачења

5. • ваздух се загрева мање од Сунца, а више од Земље
која избацује топлоту примљену од Сунца; како?
• објашњење: пратите стрелице – највећи део Сунчеве
топлотне енергије, тј. Сунчевих зрака, пролази кроз
атмосферу и долази до Земљине површине; загрејана
Земљина површина даље емитује ту топлоту и загрева
ваздух непосредно изнад ње (што значи да је са
повећањем висине ваздух све хладнији, односно да
температура ваздуха опада)

6. • количина топлоте коју Земљина површина и
ваздух примају од Сунца зависи од УПАДНОГ
УГЛА СУНЧЕВИХ ЗРАКА (то је угао под којим
Сунчеви зраци падају на неку површину) – што
је угао већи, веће је загревање; као што видите
на слици, упадни угао Сунчевих зрака смањује
се од екватора ка половима – на екватору је
највећи, па су ту загревање и температура
ваздуха највећи, а на половима је најмањи, па је
ту најхладније

7. • на основу онога што сте прочитали
закључите у којим областима на Земљи
је највеће загревање површине и
ваздуха?
• у областима око екватора,
јер на њих Сунчеви зраци
падају под највећим углом,
па су те области најтоплије

8. • количина топлоте коју Земља прима од Сунца
не зависи само од угла под којим Сунчеви
зраци падају на њу, већ и од врсте подлоге –
КОПНО СЕ БРЖЕ ЗАГРЕВА И ХЛАДИ У
ОДНОСУ НА ВОДУ И ОБРНУТО, што значи да
вода дуже задржава топлоту од копна; зашто?
зато што Сунчеви зраци спорије пролазе кроз
слој воде, па могу да је загреју, а не могу да
пробију копно и да га дубље греју; зато се
највише загрева површински слој копна.
шта мислите, да ли се брже загревају песак и
голи стеновити терени или шуме?
песак и голе стеновите површине

9. у току ноћи и зиме море
је топлије од копна, јер
треба више времена да
се слој воде раслади од
тањег слоја копна
у току дана и лета копно
је топлије од мора, јер
због великих дубина воде
њој је потребно више
времена да се загреје
него тањи слој копна
РАЗЛИЧИТО ЗАГРЕВАЊЕ КОПНА И МОРА

10. 2. ТЕМПЕРАТУРА ВАЗДУХА је степен загрејаности
ваздуха и изражава се у степенима Целзијусове
скале (°C)
• она се СНИЖАВА:
- идући ОД ЕКВАТОРА КА ПОЛОВИМА
- СА ПОРАСТОМ НАДМОРСКЕ ВИСИНЕ:
температура ваздуха опада за 0,6°C на 100 m
висине и та појава зове се термички градијент);
шта мислите, зашто температура опада у овим
правцима? одговор ћете наћи на следећој страни

11. • опада од екватора ка половима,
јер је на екватору увек топло, због
великог упадног угла Сунчевих
зрака, а на половима Сунчеви
зраци падају под малим углом, па
је тамо увек хладно
• опада са порастом надморске висине, јер се ваздух
загрева од топлоте коју емитује тло, а не Сунце

12. метеоролошка кућица у којој се мери
температура ваздуха и други
климатски елементи

13. 3. ВАЗДУШНИ ПРИТИСАК (изражава се у
милибарима – mb) је притисак који ваздух својом
тежином врши на Земљину површину
• нормални ваздушни притисак на нивоу мора
(0 m) и при температури од 0°C износи 1.013 mb
• уколико је вредност већа од 1.013 mb, онда је
ваздушни притисак висок, а уколико је мања од
1.013 mb, ваздушни притисак је низак
барометар –
инструмент за мерење
ваздушног притиска

14. - при вишој температури ваздух се
шири, па постаје ређи и лакши и као
такав се издиже и врши мањи притисак
на подлогу – значи, ПРИ ВИШОЈ
ТЕМПЕРАТУРИ ПРИТИСАК ЈЕ НИЖИ;
то поље ниског ваздушног притиска
назива се циклон и он доноси
падавине
- када је ваздух хладан, он се скупља,
збијен је, густ и тежак, па врши велики
пртисак на подлогу; то поље високог
ваздушног притиска назива се
антициклон и доноси суво и ведро
време
- са порастом надморске висине је ваздух ређи и лакши, па
врши мањи притисак на површину – значи, НА ВЕЋОЈ
НАДМОРСКОЈ ВИСИНИ ЈЕ ПРИТИСАК НИЖИ
• ваздушни притисак зависи од температуре ваздуха и
надморске висине

15. • закључите, где је ваздушни притисак нижи, а где
виши, око екватора или полова и зашто је то тако?
• око екватора је увек низак, јер је тамо увек висока
температура ваздуха, па се тај топао, лакши
ваздух издиже и врши мањи притисак на Земљу, а
око полова је висок (увек ниска температура
ваздуха, па такав збијен, тежи и густ ваздух врши
већи притисак на подлогу)
висока температура на
екватору и низак
притисак
ниска температура на
половима и висок
притисак

16. 4. ВЕТАР је хоризонтално струјање ваздуха које
настаје због разлика у ваздушном притиску
• ветар се увек креће из поља вишег ка пољу
нижег ваздушног притиска
• правац ветра се односи на страну света са
које ветар дува
• Вилдов ветроказ и анемометар
одређују правац и брзину ветра (m/s)
• јачина ветра се мери помоћу
Бофорове скале, која има 12°
графички приказ учесталости и смера
дувања ветра назива се ружа ветрова

17. • ветрови се деле на:
а) СТАЛНЕ – стално дувају изнад Земље у
одређеним областима и не мењају смер
дувања; ту спадају пасати, антипасати,
западни и источни ветрови
б) ПЕРИОДИЧНЕ – дувају у одређено доба
године; најпознатији такви ветрови су
монсуни у јужној Азији
в) ЛОКАЛНЕ – јављају се
само у неким мањим
територијама (кошава, фен,
бура, југо, торнадо, ураган,
тајфун и др.) торнадо

18. • пасати дувају у жарком
топлотном појасу, од
повратника ка екватору
• антипасати дувају изнад
пасата у супротном смеру,
од екватора према
повратницима
• западни ветрови дувају
у северном и јужном
умереном топлотном
појасу
• источни ветрови дувају у
северном и јужном
хладном топлотном појасу

19. МОНСУНИ су ветрови који у току лета дувају
са Индијског океана ка копну и тада доносе
кишу, а у току зиме дувају са копна ка океану и
тада су суви
објашњење: океан је у току
лета хладнији од копна,
па је ваздух изнад њега хладан,
што значи да је
притисак виши – научили смо да
се ветар увек креће
из поља вишег ка пољу нижег
ваздушног притиска; у
току зиме је обрнуто – копно је
хладније од мора, па
је над њим виши притисак и
зато се ветар креће ка
океану где је притисак нижи

20. 5. ВЛАЖНОСТ ВАЗДУХА (%) и ИСПАРАВАЊЕ
• научили смо да у атмосфери поред азота, кисеоника
и других гасова има и водене паре; ево одакле она
потиче – од испаравања воде
• под утицајем Сунчевог зрачења вода испарава са
површине Земље (копна, водених површина и биљног
покривача) у атмосферу у виду водене паре
• дакле, ИСПАРАВАЊЕ је претварање воде у гасовито
стање, тј. водену пару
• ВЛАЖНОСТ ВАЗДУХА показује колико водене паре
има у ваздуху
• топао ваздух као шири може да прими већу количину
влаге, тј. водене паре од хладног, па постаје влажнији
хигрометар – инструмент за
мерење влажности ваздуха

21. КРУЖЕЊЕ ВОДЕ У ПРИРОДИ
настаје под утицајем Сучеве топлоте

23. • за ваздух који при одређеној температури
садржи највећу могућу количину водене паре
каже се да је засићен воденом паром
• када се тако топао, лакши и пун влаге ваздух
попне у висине, он се хлади, па постаје
презасићен воденом паром (хладан ваздух се
скупља и нема више места да прими водену
пару) и онда се ослобађа вишка водене паре,
која се претвара у течно стање, тј. капљице
воде, а то је КОНДЕНЗАЦИЈА или у чврсто
стање (уколико је температура веома ниска),
тј. кристалиће леда, а то је СУБЛИМАЦИЈА
6. капљице воде и кристалићи леда су у
ствари ОБЛАЦИ

24. • прекривеност неба облацима назива се
ОБЛАЧНОСТ
• ако облаци настану у најнижим слојевима
атмосфере, то је МАГЛА

25. КОНДЕНЗАЦИЈА – претварање
водене паре у течно стање
СУБЛИМАЦИЈА – претварање
водене паре у чврсто стање
шта смо научили:
кондензацијом настаје киша, а сублимацијом
настаје снег

26. ПАДАВИНЕ се, дакле, излучују из облака
(високе падавине), али могу да настану и при
самом тлу (ниске падавине)
• високе падавине: киша, снег, град
• ниске падавине: роса, слана, иње, поледица
• НАЈВЕЋА КОЛИЧИНА ПАДАВИНА НА
ЗЕМЉИ излучи се у областима ОКО
ЕКВАТОРА

27. • температура ваздуха и количина
падавина у неком месту приказују се
помоћу климадијаграма