1. Agresivnost kod dece i kako roditelji trebaju
reagovati
marija_radonjic 04-26-13
U XXI veku agresija je civilizacijski fenomen. Razni filmovi, video igrice i ostalo iz industrije
zabave promovišu nasilje i agresiju. To veoma snažno utiče na decu jer iz takvih primera koji su
detetu bliski razvijaju se agresija i nasilničko ponašanje.
ŠTA JE AGRESIVNOST?
Agresija predstavlja namerno ponašanje koje ima za cilj da se povredi neko (uključujući i sebe)
ili ošteti neki predmet. Iako postoji više vidova agresije i agresivnog ponašanja, verbalna i fizička
agresija su najčešći. Agresivno ponašanje, posebno kod dece prati i niz emocionalnih reakcija:
nervoza, stres, negativna uzbuđenost i uznemirenost, i slično.
Svi roditelji se pitaju zašto su deca agresivna?! To se dešava uglavnom zbog nepostojanja jasnih
granica između dozvoljenog i nedozvoljenog ponašanja, i kada dete dođe u dodir sa zabranama
deluje veoma burno i postaje agresivno. S druge strane, deca odlično manipulišu roditeljima, i
znaju da će njihovo nedolično ponašanje privući pažnju roditelja. I bez obzira što se ta pažnja

2. javlja u negativnom kontekstu, dete se privremeno zadovoljava i takvom vrstom pažnje ukoliko
ne postoji drugačiji način.
ŠTA RODITELjI MOGU URADITI DA SPREČE NASTANAK ILI SMANjE AGRESIVNOST
KOD DECE?
 Izbegavati fizičko kažnjavanje, vređanje i omalovažavanje dece. Vređanje, fizičke
kazne i slično, oblik su agresivnog ponašanja. Roditelji su detetu prvi uzor, i upotrebom
ovakvih vrsta ponašanja, roditelj će samo zbuniti dete, jer mu govori jedno, a radi nešto
sasvim drugo, a pri tom je poznato da će deca pre naučiti i primeniti ono što su videla, a
ne ono što su čula.
 Zdrav način “pražnjenja” energije. Detetu treba pokazati i objasniti kako da prikladno
i bezopasno izrazi svoju ljutnju i isprazni “višak energije”. Dete treba podsticati da se igra
napolju, da trči u parku, da se bavi sportskim aktivnostima, i slično.
 Razgovori i objašnjenja. Decu pre svega treba učiti toleranciji, strpljenju, deljenju,
pravednosti, ali i komunikaciji. Detetu se mora ostaviti prostora da bez ustezanja kaže
roditeljima sve što ima potrebu da kaže, treba mu se pružiti ruka i na taj način ostvariti
dobra komunikacija u kojoj dete neće imati strah da izrazi svoje mišljenje i osećanja.
 Hvaliti decu i njihovo dobro ponašanje. Kada bude pohvaljeno, dete se oseća “važno”. I
kada uvidi da je pohvaljeno za nešto, vremenom će stvoriti osećaj da je to nešto dobro, a
izbegavaće loše i neprihvatljivo ponašanje. Ali isto tako, od dece ne treba zahtevati
bezuslovnu poslušnost, jer će se tada osećati sputanima, ili će, s druge strane, agresivnost
ispoljiti onda kada nisu sa roditeljima (u školi, vrtiću, na igralištu…).
 Kontrola dečijih aktivnosti. Video igrice, emisije i filmovi koji imaju bogat sadržaj
nasilja, trebaju biti što manje dostupni deci. Što se tiče drugih aktivnosti, treba usmeravati
i podsticati druženje sa vršnjacima, provođenje vremena u prirodi i slično.