https://drive.google.com/open?id=0B25My-tSGEcrOFdSeUlrbFpKYnc

1. Семинарски рад
о Живојину
Мишићу
Прва техничка школа
ПРЕДМЕТ: ИНФОРМАТИКА
ПРОФЕСОР:ЈЕЛЕНА МАКСОВИЋ
РАДИЛИ: НИКОЛА МАРКОВИЋ И
МИХАИЛО ШЕБЕК

2. Михаило
Семинарски рад о Живојину Мишићу
1 Рано детињство (1855
Живојин Мишић је рођен
земљорадника, и мајке
селуСтруганику надомак Мионице
тринаесторо деце, од којих
тринаесто дете, и када се родио
Живана) и браћe (Никола, Ивко
живо.Преци Живојина Мишића
почеткоm 18.векаиз села Тепца
Мишић је презиме добила по имену
2 Школовање
2.1 Школовање у Рибници
Основну школу је започео у
године. Први учитељ Живојинов
Величковић из села Бољковци
трепет. Школску и црквену општину
су села: Струганик, Планинице
Толићи, Кључ и Паштрићи
села од школе сва деца
интернату. Дана 1. октобра
мајка преузела на себе домаћинство
боравка у Рибници, на интервенцију
Лазара, наредника у Крагујевачком
је 1867. године премештен у
2.2 Прелазак код брата
УКрагујевцујезавршиодвешколскегодинезаједнуиубрзо
мназију.Првиидругиразредгимназијезавршиојеу
рагујевцу,трећи,четвртиипетиу
првих пет разреда гимназије
школовања поправио успех.
Михаило Шебек Никола Марковић
Живојину Мишићу
Рано детињство (1855-1865)
рођен 7/19.јул 1855. године од оца Радована
мајке Анђелије (рођене Дамјановић
Мионице. Мишићеви родитељи имали
од којих су двоје биле девојчице. Живојин
када се родио, само осморо његових сестара
Никола, Ивко, Теодосије, Лазар, Василије и Теодор
Мишића су се доселили у Струганик крајем
села Тепца на јужним обронцима Дурмитора
а по имену Живојиновог деде – Миша Каљевића
Школовање
Рибници
започео уРибници 1.октобра 1865.
учитељ Живојинов био је Сретен
Бољковци. За сву децу био је страх и
црквену општину у то време чинила
Планинице, Берковци, Попадићи,
Паштрићи. Због велике удаљености
деца и Живојин су живела у
октобра 1866. му је умро отац, па је
себе домаћинство.После две године
интервенцију свог рођеног брата
Крагујевачком гарнизону, Мишић
премештен у Крагујевац.
брата у Крагујевац
агујевцујезавршиодвешколскегодинезаједнуиубрзо 1868.годинеуписаојеги
Првиидругиразредгимназијезавршиојеу ПрвојкрагујевачкојгимназијиуК
четвртиипетиу Београду у Првој београдској гимназији
гимназије није био посебно добар ђак, док је
.
слика
Марковић 1
2017
оца Радована,
Дамјановић) у
родитељи имали су
Живојин је био
сестара (Тодора и
Теодор) је било
Струганик крајем 17. или
Дурмитора. Породица
Каљевића.
годинеуписаојеги
ПрвојкрагујевачкојгимназијиуК
београдској гимназији.У
док је до краја
слика 1

3. Михаило Шебек Никола Марковић 2
Семинарски рад о Живојину Мишићу 2017
3 Почетник у рату
3.1 Добијање чина наредник
Својим првим ратним распоредом одређен је за наставника трупа у
Колубарском батаљону Друге класе, у саставу Ваљевске бригаде Друге
класе Дринског корпуса. Командант корпуса био је генерал Ранко Алимпић .
Пред сам полазак бридаге на границу фронта цела класа Артиљеријске
школе, а међу њима и Живојин, је 1.јуна 1876. године била произведена у чин
наредника1
.Друга ваљевска бригада, у чијем саставу је био Колубарски
батаљон у коме је наредник Живојин Мишић био инструктор, кренула је на
фронт.[14] По доласку на фронт, Мишић бива распоређен
у батаљон мајораНиколе Кирјејева, команданта руских и бугарских
добровољаца.
3.2 Друга ваљевска бригада
Друга ваљевска бригада, у чијем саставу је био Колубарски батаљон у коме
је наредник Живојин Мишић био инструктор, кренула је на фронт.По доласку
на фронт, Мишић бива распоређен у батаљон мајораНиколе Кирјејева,
команданта руских и бугарских добровољаца. Дана 5. јула у девет часова, по
наредби дотичног мајора, формирани су одреди од по три батаљона Прве
класе. У почетку је остао у резерви, а касније је постао мајоров
лични ордонанс.Кирјејев је окараткерисао Мишића при именовању за личног
орднанса, као бистрог, талентованог и перспективног официра2
.
4 Ратови српске војске
4.1 Први српско-турски рат
Своје ватрено крштење је доживео управо на овом бојишту и тада је
командовао својом јединицом, али сада у саставу Књажевачке војске.[13]
После
погибије свог команданта мајора Кирјејева3
, трупе су видно деморалисане
почеле да се повлаче пред налетима Турака.То је уједно и био крај српских
офанзивних покушаја.
4.2 Други српско-турски рат
У паузама између два рата Живојин је ступио на нову дужност 1.
јануара 1877. године, а уавгусту је премештен у Београд и постављен за
1
Наредник је чин у војсци
2
Официр је припадник униформисане службе
3
Кирјејев је био Рус,али командант који је погинуо бранећи Србију

4. Михаило Шебек Никола Марковић 3
Семинарски рад о Живојину Мишићу 2017
водног официра у 1. чети 7. Батаљона.На тој дужности дочекао је почетак
новог рата против Турске у који је Србија ушла крајем године као
савезница Русије.
Васа је био један од познатијих
српских војвода у српско-
турским ратовима
слика 2
слика 3

5. Михаило Шебек Никола Марковић 4
Семинарски рад о Живојину Мишићу 2017
4.1 Српско-бугарски рат
Мишичева претпоставка је била тачнаГлавна битка у току рата вођена је
на сливничким положајима од 17. до 19. новембра.У то време Дринска
дивизија се налазила између Шумадијске и Дунавске дивизије, и добила је
наређ
ење
да се
повлачи на положаје јужно од Драгоманског теснаца. Командант дивизије
пуковник Бинички, је са штабом дошао код поручника Мишића, који је уместо
рањеног команданта батаљона капетана Грујице Цуковца вршио дужност, и
саопштио му да је одређен за заштитницу. Тог дана практично је почео крај
рата. Падом Пирота, 27. новембра без озбиљног отпора, Аустроугарска је
узела у заштиту Србију и ултимативно саопштила Бугарима да потпишу
примирје што је и учињено у Букурешту 2. марта 1886. Године.Током овог
рата Мишић је са својом четом био у стратегијској резерви.
Битка на
Сливници
слика4
Битка на Нешковом вису
слика5

6. Михаило Шебек Никола Марковић 5
Семинарски рад о Живојину Мишићу 2017
5 Утицај промене на престолу
5.1 Прво пензионисање
Изјутра 30. маја, Мишић је примио отворену депешу са
потписом генерала Атанацковића, у којој је стајало: Због личне свађе и
сукоба од прошле ноћи краљ и краљица нису више међу живима; образована је
привремена влада; с окружним начелницима и осталим месним властима
постарајте се да на вашој територији одржите потпуни мир и
поредак. Живојин је у време Мајског преврата, као лојалан официр, савесно
обављао своје дужности команданта Дринске дивизијске области. После
убиства краља Александара Обреновића, завереници су
изабрали кнеза Петра Карађорђевића за новог владара. У том периоду из
пензије је враћен Радомир Путник, унапређен у чин генерала и постављен
за начелника Главног генералштаба. Приликом доласка на нову дужност
поставио је услов краљу Петру I да за помоћника
добије пуковника Мишића.Пензионисан је 24. марта 1904. године, заслугом
завереника који су извршили Мајски преврат, а неформално образложење за
пензионисање било је да је: као обреновићевац морао да оде из војске. Заједно
са њим су пензионисани још два официра.
5.2 Мишићево реактивирање
Током Анексионе кризе на лични захтев начелника
Главног генералштаба генерала Радомира
Путника, Мишић је поново позван да се реактивира.
У то време министар војни је био генерал
Михаило Живковић, који је позвао Живојина у
министарство 10. марта 1909. и одмах се
сагласио да му се врати његов ранији ранг.
Реактивиран је захваљујући рупи у закону.
У Српским новинама објављена су
три указа: првим се односило да се Мишић
преводи у резерву, другим да се из резерве враћа у
активну службу са истим рангом пре пензионисања
и трећим се одређује за помоћника начелника
Главног генералштаба.
слика 6

7. Михаило Шебек Никола Марковић 6
Семинарски рад о Живојину Мишићу 2017
6 Први Балкански рат
6.1 Кумановска битка
У рану зору, 23. октобра 1912. године, пешадијске и коњичке извиђачке
патроле упућене су у опсежно извиђање терена. Неочекивано су се судариле
са турским претходницама. Тог јутра била је велика измаглица која се
полако дизала у току ноћи, али је онемогућила извиђачима да препознају
турску војску. У први мах су претпоставили да им из
правца Страцина долазе у сусрет долазе српске снаге. Разазнали су ко се
пред њима налази, тек кад су се нашли очи у очи са непријатељем. Почеле су
опсежне борбе две сукобљене стране, а пошто су турске извиднице у току
дана поткрепљене корпусима, српска извидница није имала теоретске шансе
за контранапад, па
се повукла на
утврђене армијске
положаје. Борбе су
трајале читав дан
иупркос
страховитом
притиску
вишеструко
надмоћнијих снага,
српска армија је
успела да одржи
све своје положаје.
Мишић као оштар
критичар, замерио
је команданту
армије да је дао Армији дан одмора, уместо да је хитао ка
Скопљу, док је он у част освећеног Косова организовао
свечане литије. Истог става је био и генерал Путник, који је наредио
Мишићу да хитно телеграфише Теча Божи да се мане литија и да гледа
своја посла, те да пожури према Скопљу. У исто време Мишић је упутио и
прекор генералу Степановићу, јер није форсирао покрет своје Тимочке
дивизије I позива да учествује у бици код Куманова. Такође је истакао
да грмљавина топова са Нагоричана није била довољна да отргне
из колебљивости команданта Друге армије да благовремено изврши
поменуто наређење и помогне Првој армији. Међутим, Степа није поступио
по овом наређењу, јер је у том периоду турска армија са мањим одредом
запосела Црни врх и тиме онемогућила бар на кратко Тимочку дивизију из
састава Друге армије да се пробије до Куманова.
слика 7

8. Михаило Шебек Никола Марковић 7
Семинарски рад о Живојину Мишићу 2017
6.2 Битољска битка
После пораза на Куманову,
турска војска се повукла
већим делом
према Велесу и Кавадарцима,
а мањим делом
према Тетову и Гостивару.
Прва армија је, гонећи их,
такође подељена на две
колоне дивизија. Пошто су
командати савезничких
армија схватили да Турци
одступају у нереду, српски пукови су без много муке
ушли први у Солун испред бугарске и грчке војске. Приликом покушаја
освајања Прилепа, Дринска дивизија I позива је водила жестоке борбе у рејону
Бакарног гувна, где је уз велике жртве извојевала победу. Разлог за велике
жртве је била неочекивана артиљеријска ватра са турских положаја.
Поводом тог немилог инцидента.Војвода Путник није реаговао на ову
Мишићеву молбу, јер је сматрао да се у рату и много горе ствари дешавају,
па је овај инцидент заборављен. По паду Прилепа, Турци су сконцентисали
све своје снаге за одбрану БитољаУочи напада Прве армије на турске
положаје у околини Битоља, којима је командовао Џавид паша, Мишић је
позвао телефоном начелника Прве армије генерала Петра Бојовића да се
информише о стању на фронту.Том приликом Мишић му је замерио што није
предвидео једну дивизију, као армијску резерву под непосредном командом
лично команданта престолонаследника Александра, с образложењем да је
фронт предугачак, а да су турски положаји јако утврђени.Битољ је заузет 6.
новембра у преподневним часовима.Џавид паша је напустио Битољ и повукао
се у правцу Лерина и Банице. Због несагласности српске и грчке војске,
тачније двојце престолоналедника Александра и Констатина, Џавид паша је
искористио тренутак непажње и повукао се правцем Охрид–Струга и
избегао време прегруписавања трупа Грци и Срби су разменили топове које
су изгубили или заробили на правцима дејставазаробљавање. За
времепрегруписавања трупа Грци и Срби су разменили топове које су
изгубили или заробили на правцима дејстава.
слика 8
слика 9
слика10
слика11

9. Михаило Шебек Никола Марковић 8
Семинарски рад о Живојину Мишићу 2017
7 Други балкански рат
7.1 Битка код Кукуша
Бугарска 2. армија у јужној Македонији којом је командовао генерал Иванов је
држала линију од Дојранског језера на југоисток преко језера Лангаза
(данашње Језеро Коронија) и Бешика (данашње језеро Волви), до луке Кавала
у Егејском мору. Пошто је армија била овде још од маја (борила се у опсади
Једрена у Првом балканском рату),њени војници су били изморени и
вероватно нису бројали више од 40.000 људи у две слабе дивизије.Грци су
тврдили да се њима супротставило најмање 80.000 људи.Претрпели су
тешке губитке,али су следећег дана освојили ровове. У међувремену, са леве
бугарске стране, Седма дивизија је освојила Нигриту, а Прва и Шеста
дивизија Лахану. Са десне стране је пала Ђевђелија и врх Матсикова.То је за
последицу имало да бугарска линија за повлачење код Дорјана буде угрожена
и Ивановљева армија је започела очајничко повлачење које је повремено
претило да постане неконтролисано. Појачање у облику 14. дивизије је
дошло прекасно и придружило се повлачењу према Струмици и бугарској
граници.Грци су заузели Дојран 5. јула, али нису успели да пресеку бугарско
повлачење у кланцу Струме. 11. јула, Грци су се придружили Србима и
напредовали су уз реку Струму док нису стигли до кланца Кресна 24. јула. На
том месту изморени Грци су стигли до краја својих логистичких ситема и
зауставили су се.
7.2 Брегаличка битка
Бугарски план за битку био је, да концентрисаним снагама 4. армије изврше
изненадан препад на српску војску, да поведу офанзиван бој с ограниченим
циљем (заузимање спорног
територија), у којем да потуку
српску војску на фронту од
Вардара дуж Брегалнице и
Злетовске реке до Царевог врха, и
да чврстом ногом стану на Овчје
Поље. Српски план за битку заснивао
се на ратном плану, који је
предвиђао стратегијски
дочек бугарског напада на
брегалничком фронту и по
одбијању овога, прелаз у
наступање треће српске армије у вези са Грцима. — И ако је план предвиђао
напад Бугара и ако је српска војска донекле била на опрезу, ипак се није знало
време бугарског напада и битка је била изненадна за њу.
слика 12

10. Михаило Шебек Никола Марковић 9
Семинарски рад о Живојину Мишићу 2017
8 Први светски рат и крај Мишићевог живота
Током Колубарскебитке генералу Мишићу је предата команда над Првом
армијом, која је тада била у врло тешкој ситуацији. Највише захваљујући
његовим личним напорима и знању, Прва армија се од јединице у расулу
претворила у формацију способну за борбу. Мишић је инсистирао на дубљем
повлачењу, скраћењу фронта целе српске војске, којим би се осталим
армијама дало времена за одмор, попуну залиха и снабдевање. То његово
коцкање се исплатило пошто је аустроугарска војска превише раширила
своје линије, па је тешко поражена у потоњем српском контранападу. За
заслуге и извојевану победу, Мишић је 4. децембра 1914. године унапређен у
чин војводе (маршала).Након новог здруженог напада Немачкеаустроугарске
и Бугарске војске на Србију
у октобру 1915. године, када се српска
војска повукла на Косово,Мишић је
предложио да се изврши контранапад.
Овај предлог су одбили остали
заповедници армија на састанку
у Пећи и уследило је повлачење. Након
овога предао је команду армије и
отишао на лечење у Француску.
Средином 1916. године поново је
постављен за командата Прве армије
која је зауставила и натерала на
повлачење бугарску војску и у бици код
Гоничева ослободила Битољ. Пред крај
рата у јуну 1918. године заменио је
формацијско место са
генералом Бојовићем и постављен је за
начелника штаба Врховне команде.
Командовао је српском војском
приликом пробоја Солунског фронта у
септембру исте године, и за два и по
месеца је ослобођена Краљевина Србија.
Од стране енглеског краља Џорџа
V награђен је титулом
енглеског витеза бакалауреја. Као
најзнаменитији војсковођа Првог
светског рата и српске ратне
историје, од свог народа сматран је
за легенду. слика 13

11. Михаило
Семинарски рад о Живојину Мишићу
9 Ратови у којима је учествовао
Михаило Шебек Никола Марковић
Живојину Мишићу
Ратови у којима је учествовао
Марковић 10
2017

12. Михаило
Семинарски рад о Живојину Мишићу
10
Михаило Шебек Никола Марковић
Живојину Мишићу
Мишићеве титуле
Марковић 11
2017

13. Михаило Шебек Никола Марковић 12
Семинарски рад о Живојину Мишићу 2017
11Сајтови помоћу којих смо радили семинарски
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0
_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0
http://www.znanje.org/
https://www.mycity-military.com/
http://www.narodnaknjiga.rs/
http://www.opanak.rs/

14. Михаило Шебек Никола Марковић 13
Семинарски рад о Живојину Мишићу 2017
12Садржај
1 Рано детињство (1855-1865) .......................................................................... 0
2 Школовање......................................................................................................... 1
2.1 Школовање у Рибници ................................................................................ 1
2.2 Прелазак код брата у Крагујевац ............................................................. 1
3 Почетник у рату ............................................................................................... 2
3.1 Добијање чина наредник ............................................................................ 2
3.2 Друга ваљевска бригада............................................................................ 2
4 Ратови српске војске ........................................................................................ 2
4.1 Први српско-турски рат............................................................................ 2
4.2 Други српско-турски рат .......................................................................... 2
4.1 Српско-бугарски рат.................................................................................. 4
5 Утицај промене на престолу........................................................................... 5
5.1 Прво пензионисање .................................................................................... 5
5.2 Мишићево реактивирање.......................................................................... 5
6 Први Балкански рат.......................................................................................... 6
6.1 Кумановска битка....................................................................................... 6
6.2 Битољска битка ........................................................................................ 7
7 Други балкански рат ........................................................................................ 8
7.1 Битка код Кукуша ....................................................................................... 8
7.2 Брегаличка битка....................................................................................... 8
8 Први светски рат и крај Мишићевог живота................................................ 9
9 Мишићеве титуле .............................................Error! Bookmark not defined.
10 Сајтови помоћу којих смо радили семинарски.......................................... 12
11 Садржај.......................................................................................................... 13