Downloaded 29 times
More Related Content
Mekusci
- 1.
- 2. • Obuhvata brojnugrupu životinja; • Telo im je meko; • Bilateralna simetrijaje tokom evolucije poremećena; • Površina tela obložena je jednoslojnim epitelom sa mnoštvom žlezda koje luče veliku količinu sluzi; • Pretežno su vodene životinje, a žive i na kopnenim vlažnim staništima;
- 3. • Telo sesastoji od tri dela: glava (nepostoji kod školjki), trup i trbuh. • Na glavi se nalaze: oči, usni otvor i kod nekih pipci. • U ustima se nalazi organ za drobljenje- RADULA. • Trup obuhvata sve unutrašnje organe, kod puževa su uvijeni,najveći organ je jetra. • Trbušni deo obuhvata najveći organ - mišićno stopalo (kretanje). • Iznad stopala nalazi se kožni nabor koji pokriva telo – PLAŠT.
- 4. • Plašt izlučujematerijal od kojeg se gradi ljuštura koja štiti telo. • Između plašta i telesnog zida nalazi se PLAŠTANA DUPLJA – u kojoj se nalaze organi za disanje (škrge ili pluća). • Crevni kanal dobro razvijen sastoji se od tri dela, dobro razvijen želudac, imaju analni otvor. • Nervni sistem je ganglionaran. • Krvotok je otvorenog tipa, imaju srce i vene i arterije koje završavaju u telesnoj duplji. • Polni organi dobro razvijeni.
- 5. • Razmnožavaju sepolnim putem. • Većina polaže jaja a ima i živorodnih vrsta. • Razviće je direktno, a ima i onih koji se razvijaju putem metamorfoze. • Opisano je više od 100 000 vrsta mekušaca, razvrstanih u 4 skupine: • 1. HITONI – primitivna grupa (topla mora) • 2. PUŽEVI • 3. ŠKOLJKE • 4. GLAVONOŠCI
- 6. MEKUŠCI (životinje s mekimtelom koje obavija plašt) PUŽEVI ŠKOLJKE GLAVONOŠCI
- 7. PUŽEVI Vinogradski puž živena vlažnim mestima po vrtovima, živicama, vinogradima… telo im se sastoji od glave, stopala i plaštane šupljine s unutrašnjim organima telo je obavijeno plaštem plašt izlučuje nesimetričnu kućicu kućica
- 8. kretanje mišićno stopalo spiralni mišić zauvlačenje stopala u kućicu
- 9. Organi za varenje RADULA Usniotvor usta jednjak želudac crevo jetra analni otvor
- 10.
- 11. krvotok srce otvoreni krvotok krv putuje kroz srce i krvne sudove pe se izliva u šuplje prostore između organa
- 12. Nervni sistem ičula nervne ganglije nervne vrpce oči na dugim pipcima Čula dodira na kratkim pipcima
- 13.
- 14. razmnožavanje odvojenih polova dve jedinke se spoje stopalima i vrši se međusobna oplodnja oplođena jaja odlažu u tlo nakon nekoliko nedelja izlegu se mladi
- 15. raznovrsnost puževa puž volakbarski puž vinogradski pužpuž golać
- 16.
- 17. ŠKOLJKE većina ihživi u moru telo im prekrivaju dve ljušture stopalom su zakopani u podlogu stopalo polna žlezda plašt ljuštura srce mišić izlazni otvor ulazni otvor škrge crevo
- 18. periska prstac rečna školjkakapica svetog Jakova dagnja raznovrsnost školjki
- 19.
- 20. GLAVONOŠCI mekušci snajrazvijenijim nervnim sistemom najrazvijeniji mozak među beskičmenjacima žive u moru stopalo preobraženo u levak i pipke pipci mozak levak jetra sipina kost polna žlezda želudac srce škrge
- 21.
- 22. Sipa • Sipin ujedje otrovan pe njime može i usmrtiti manje rakove. Hrani se račićima, mekušcima i manjim ribama. Kad se nađe u opasnosti ispušta mastilo koje joj omogućava da pobegne. Može se i zakopati u pesak pe na taj način vreba plen. U telu ima krečnjačku kost – "sipina kost" koja je krhka i može se lako slomiti. Boju tela menja prema okolini. Pliva tako da usisava i istiskuje vodu iz plaštane šupljine kroz levak. Vrlo je brza. Mužjak je obično manji od ženke. Razmnožava se polno. Ženka nakon oplodnje odlaže jaja u naslagama na okolno morsko bilje. Nakon mresta, ugiba.
- 23. Hobotnica • Hobotnica zalov svog plena upotrebljava ubojito, otrovno oružje. To su snažne čeljusti koje podsjećaju na kljun papagaja, a pomoću kojih ona ubrizgava otrov u telo morskih rakova, riba i žaba, i tako ih parališe da bi ih kasnije na miru pojela. Ovaj otrov opasan je i za čovjeka - mesto ujeda, po pravilu, jako otiče, čovek oseća vrtoglavicu i slabost. • Ovakvo stanje može da traje od nedelju dana do mesec dana, a događalo se i da su ljudi umirali, ali ti su slučajevi ipak veoma retki. Na svojim dugim kracima hobotnica ima otvore - usisne pijavke pomoću kojih hvata plen. Kada je mnogo gladna, ne bira mnogo plen - jede gotovo sve čak i svoje krakove.
- 24. • Kada jeu opasnosti, hobotnica gađa mastiljavom tečnošću neprijatelja, a zatim brzo beži u zaklon. Takođe, hobotnica ima i sposobnost da, poput kameleona, promeni boju svog tela prilagođavajući je trenutnom okruženju za tren oka, pa je hobotnicu veoma teško uočiti kada se, pritajena uz morsko dno ili neke stene, od njih ni u čemu ne razlikuje. • I pored svih ovih prilagođenosti borbi za opstanak, hobotnica ima i svojevrsne biološke reflektore - posebne delove kože koji svetle u mraku i koji joj pomažu noću, na velikoj dubini, gde ionako vlada večita tama.
- 25. Lignja • Telo lignjeje dugo, vitko, nežno i sluzavo po površini. Ima deset ručica od kojih je osam kraćih i dva duža. Hrani se manjim ribama i račićima koje lovi pomoću svojih dugih ručica. Između njih nalaze se rožnate čeljusti. Ima upadljivo velike oči. Čvrstoću joj daje rožnata tvorevina ispod leđnog plašta. Može narasti do 1 m dužine i doseći 3 kg težine. Brzo se kreće a kad se nađe u opasnosti ispušta mastilo koje joj pomaže da pobegne. • Zabeležena je 36 m duga lignja teška 995 kg.
- 26. Nautilus • Jedini glavonožac kojiima ljušturu • Od svojih srodnika razlikuje se i po tome što ima veći broj ručica