1. Крсташки ратови - назив потиче од знака крста,
који су војници носили на својим одорама,
обично на десном рамену, леђима или
штитовима. То је низ војних похода од XI. до
XIII века којима је био циљ ослободити
Јерусалим и Свету земљу од исламске
владавине.
Крсташким ратовима називамо низ војних
похода који су хришћани на подстицај папе водили
против муслимана (Турака Селџука) за ослобађање
светих места у Палестини посебно Христовог гроба у
Јерусалиму. Трају од краја 11-ог до половине 13.
века. У овом периоду организовано је девет (осам
значајнијих) крсташких похода.

2. 
Један од главних узрока Крсташких
ратова је тај да су Турци Селџуци 1071.
године напали византијске поседе у
Малој Азији. Након тих ратова
византијски цар Алексије I Комнин је
позвао Европу у помоћ. Ти су ратови
започели у доба када је Католичка црква,
с папом на челу, настојала остварити
духовну и световну превласт у
хришћанском свету. На црквеном сабору у
Клермону 1095. г. Папа Урбан II позвао
је на рат против муслимана за
ослобођење Јерусалима, обећавши
учесницима опраштање свих грехова,
при чему ће убијање, пљачка, освајање
нових поседа бити у потпуности
прихватљиви, јер ће жртве свега тога
бити неверници који и не заслужују
боље.
Поред редовне крсташке
војске у крсташким
походима учествовали су и
витешко-монашки редови:
ТЕМПЛАРИ, ЈОВАНОВЦИ,
ТЕВТОНЦИ...
Знак витеѕова темплара – крст и
круна са натписом “IN HOC
SIGNO VINCES” – У ОВОМ
ЗНАКУ ТИ ЋЕШ ПОБЕДИТИ

3. 1095. - Папа Урбан одржао је црквени сабор у
Клермону на којем је позвао хришћане да крену
у крсташки рат против Селџука “за ослобођење
гроба господњег.”
Трајање
Назив крсташког похода
1096 - 1099
Први крсташки рат (Немачки крсташки рат)
1147 - 1149
Други крсташки рат
1189 - 1192
Трећи крсташки рат
1202 - 1204
Четврти крсташки рат (пад Цариграда)
1212
Дечји крсташки рат
1217 – 1221
Пети крсташки рат
1228 - 1229
Шести крсташки рат
1248 - 1254
Седми крсташки рат
1270
Осми крсташки рат
1271
Девети крсташки рат

4. o Први крсташки рат трајао је од 1096. до 1099. године.
o Покренуо га је папа Урбан II који се одазвао на молбу византијског цара
Алексија I Комнина за помоћ у борби против Турака.
o У јулу 1099. крсташи су освојили Јерусалим и тако постигли званични циљ.
Створене су прве крсташке државе, а у самом Јерусалиму су створени први
витешки редови. Ово је једини крсташки рат који је испунио задати циљ,
освајање Јерусалима.
o Други крсташки рат трајао је од 1147. до 1149. године.
o Предводили су га немачки цар Конрад и француски краљ Луј VII
o После неуспеле опсаде Дамаска враћају се у Европу. 1187. године султан
Сирије и Египта Саладин заузима Јерусалим па зато долази до трећег
крсташког похода

5. Овај рат се назива и “Краљевски
крсташки рат”
Султан Саладин је освојио
Јерусалим што је представљало
повод да крсташи поново крену у
“свету земљу”
Крсташку војску предводе
немачки цар Фридрих Барбароса,
енглески краљ Ричард Лавље
срце и француски краљ Филип II
Август.
Саладин је био муслимански
војсковођа, египатски и сиријски
султан. Историја га памти као човека
који је крсташима преотео Јерусалим.
Пореклом је Курд рођен на тлу
данашњег Ирака. Најпре је био у
слижби сиријског султана али му је
отказао послушност. Ујединио је
Египат, Сирију и Месопотамију и
прогласио се султаном 1174. Умро је
1193. год.

6. Фридрих Барбароса је био
краљ Немачке и цар Светог
римског царства (1155-1190).
Познат је по учешћу у
Трећем крсташком рату током
ког се на кратко зауставио у
Нишу где су га дочекали
Стефан Немања и св. Сава.
Његова смрт је поколебала
крсташе па се овај поход
завршава без резултата.
Ричард I Лавље срце је био
енглески краљ од 1189. до
1199. године. У трећи крсташки
поход креће 1190. а у свету
земљу стиже 1191. године. По
повратку из рата аустријски
војвода Леополд V га је
заробио у близини Беча.
Ослободио се откупом.
Ратовао је успешно против
Филипа II.
Филип II Август влада
Француском од 1180. до
1223. године. На власт
долази са свега 15 година.
Енглеског краља Хенрика II
је 1189. године натерао на
потписивање
понижавајућег мира а 1191.
са његовим наследником
учествује у крсташком рату.

7. o Приликом освајања 1187. год. Јерусалима египатски султан
Саладин, који се прославио као храбар ратник витешких
врлина, покореном становништву града даровао је живот и
могићност да откупе своју слободу а хришћанским
ходочасницима је гарантовао сигурност при посећивању
светих места.
Двобој Саладина и енглеског краља Ричарда

8. o Овај поход је покренут 1202. године. Крсташи
су тражили од Венеције бродове да се превезу
до Блиског истока. Млечани су тражили да
крсташи освоје Задар што су ови и учинили
1202. Након тога је збачени византијски цар
Исак II Анђео тражио да му крсташи помогну да
се врати на престо. Крсташи су то и учинили али
пошто нису добили новац који им је обећао
византијски цар они 1204. године освајају
Цариград и оснивају на простору Византије
четири крсташке државе: Латинско царство (1204
– 1261), Солунску краљевину, Атинско војводство
и Ахајску кнежевину. Град су немилице
опљачкали и починили свирепа насиља.

9.  Након четвртог било је још неколико великих
крсташких похода. 1212. године организован је и
дечији крсташки рат. Сматрано је да су одрасли
војници грешни па су у поход послата деца млађа
од 16. година. Укрцани су у бродове које су трговци
скренули у Тунис и тамо их продали у робље.
 КРСТАШКИ РАТОВИ НИСУ ПОТИСНУЛИ ИСЛАМ
НИТИ СУ ТОКОМ ЊИХ ОСЛОБОЂЕНА СВЕТА
МЕСТА АЛИ ЊИХОВ ЗНАЧАЈ ЈЕ У ТОМЕ ШТО
СУ УПОЗНАЛИ ЗАПАДНУ ЕВРОПУ СА
ДОСТИГНУЋИМА БЛИСКОГ ИСТОКА.

10. Први војни ред, Ред сиромашних витезова Христа и
Соломоновог храма, познатији као Витезови Темплари, је
основан 1118, као последица Првог крсташког похода, да
помогне новом Јерусалимском краљевству да се одржи од
напада муслимана који су се налазили у околини. По
престанку Крсташких ратова, ред Темплара је прерастао у
Европи у ред банкара који су били оличење зеленаштва. Па
ипак, благо донето са Истока чинило их је врло моћним. Тако
већ Филип Лепи почиње са прогонима овог реда да би
званично последњег мајстора темпларског реда Жака де
Молеа спалио као јеретика 1314. године.