SlideShare a Scribd company logo
 На путу до нашег места где ћемо извршити
истраживачки рад кретаћемо се долином
реке
 Велике Мораве делом ауто пута Београд-
Ниш и најзнајнијим коридором у Европи Е-
75 (коридор 10).Тај пут је постојао још за
време Римљана познат као виа милитарис
(војни друм) и за време Турака под
називом Цариградски друм.
 Ми ћемо се код Параћина искључити са
ауто пута и кренути ка источној Србији и
нашим главним циљевима истраживања
(Лазаревој реци,Тимочкој и Неготинској
крајини)
 Налази се у Источној Србији, на ободу
планине Кучај, обухвата слив Злотске
реке-притоке Црног Тимока.
 Лазарева река протиче кроз планину
Кучај.Због великог нагиба терена и
кречњачких стена од кога је сасатављена
планина Кучај,река је усекла највећи
кањон у овом делу Србије.
 Дужина Лазареве реке која је свим
својим током кањон износи 4,5 км а
висина кањона је од 300 m са леве
стране до 500 m са десне стране.
 Кањон је са свих страна заклоњен
стеновитим гребенима: са југа и
југоистока уздиже се Малиник (1.087 m),
са севера Стрњак (720 m) и Корњет (696
m), а са запада Погара (883 m) и Микуља
(1.022 m). Садржи преко 70 пећина.
 Најпознатија знаменитост кањона је
Лазарева (Злотска) пећина. Улаз у
пећину је на надморској висини од 291 m
и налази се на левој страни Лазареве
реке.
 Укупна дужина испитаних канала
Лазареве пећине је 16.041 m.
 Лазарев кањон је проглашен
спомеником природе 1949 године и тако
стављен под заштиту државе,међу
првима у Србији.
Налази у Источној Србији у крају под
називом Тимочка крајина.Због велике
количине кречњака од које је изграђен Кучај
на самој планини се налази велики број
јама и пећина.Најпознатије пећине су
Лазарева пећина,Боговинска ...
Била је склониште хомољских хајдука, а по
легенди, добила је име, што су се коњаници
кнеза Лазара, после Маричке битке ту
задржали-отуда Лазарева пећина.
 Гамзиград је археолошко
налазиште близу Зајечара, у
источној Србији, долина Црног
Тимока и Кучајских планина.
 Смештен је у склопу чувене
античке римске царске палате, под
именом Felix Romuliana, а од 2007.
је под УНЕСКО-вој листи светске
културне баштине.У питању је
резиденција римског цара Гаја
Валерија Максимијана Галерија,
посинка и Диоклецијановог зета.
 Први становници на тлу
Гамзиграда постојали су још у 3.
миленијуму п.н.е.-камене секире из
млађег каменог доба, делови
грнчарије и бронзани накит из
старијег гвозденог доба.
 Историја Гамзиграда кроз 7 периода:
 праисторијско насеље 2. и 1.
миленијума п.н.е.
 Римско пољско насеље 2.века.
 Римски дворац крај 3. и почетак 4.
века.
 Црквено добро 4. и 5. века
 Рановизантијско насеље 5. и 7. века
 Средњовековни град 11.века
 Привремено склониште од Турака у
14. и 15. веку.
 Почетком 1.века, ова област је ушла у
Римско царство, као део Горње
Мезије и приобалске Дакије.
 У 19.веку се сматрало да је велики
војни логор, а од средине 20.века,
археолози откривају да је царска
палата.
Мозаик у палати
 Током историје, Гамзиград је више
пута напуштан и пустошен, почетком
4. века, почињу да се граде храмови,
палате и грађевина за смештај војске
и гостију.Гамзиград је страдао у
најезди Хуна, касније пустоше га
Авари, Византинци, Турци.
 1984. откривен је чувени натпис Felix
Romuliana, за које се зна, да је ту
рођен, а касније сахрањен римски
цар Галерије.
 Гај Валерије је своју палату назвао
Ромулијана, по мајци , палата никада
није довршена, а у 4. веку је
препуштена хришћанској цркви.По
доласку Словена, била је напуштена.
 У Гамзиграду се могу видети
гробнице највишег ранга, мермерна
статуа коњаника из Тракије, кружна
грађевина са стубовима, чија намена
није откривена.
 По изворима, Галерије је рођен
негде у приобалској Дакији, близу
Софије, родитељи су му били
сељаци, у младости је чувао стоку,
па му је остао надимак Говедар-
Armentarius.Био је храбар војник,
Диоклецијан га је усинио и оженио
ћерком, чиме је постао члан
Јупитерове породице, пошто је
Диоклецијан изједначавао
божанску фамилију са
династичком.
 Августи су у тетрархији узели
назив Јупитера, врховног бога
Римљана, а цезари митолошког
Херкула.Диоклецијан је хтео да
владара уздигне на степен
божанства, да реформише
централну власт и увећа војску.
 Прошлост Рима се дели на период
краљева, период републике и период
царства. Први римски цар, био је
Октавијан Август, оснивач
принципата, а оснивач домината, био
је цар Диоклецијан (284-305).
 Римско царство је у 3. веку пало у
велику кризу, и цар Диоклецијан
предузима мере, да ојача царство.
 Међу тим мерама, уводи тетрархију-
владавину четворице, два августа и
два цезара и царство дели на 4 дела,
ради лакшег управљања и
одбране.Август би се повукао са
власти после 20 година, и уступио би
власт цезарима.
 Галерије је рођен у околини Сердике,
данас Софије у Бугарској, био је
Илир пореклом, али способан
војник.Запазио га је Диоклецијан ,
усинио га и узео за савладара и зета,
оженио га својом ћерком Валеријом.
Felix Romuliana гледана из ваздуха
 305. Диоклецијан се повлачи са
власти, незадовољан због неслоге
међу савладарима и борбе за
власт, а главни цар постаје
Галерије.
 Диоклецијанова палата у Сплиту и
Феликс Ромулијана цара Галерија
су јединствени споменици у
историји античке дворске
архитектуре, подигнуте у циљу да
буду безбедно боравиште и за
живота и после смрти владара, који
се добровољно одричу од власти
после 20 година, али не и
ауторитета и стечених права.
 Као и Диоклецијан и Галерије је био
велики непријатељ и прогонитељ
хришћана, које је немилосрдно
убијао.
 311. Галерије умире, после дуге и
тешке болести, тело му је било
унакажено, по неким
ранохришћанским писцима,
говоре, да је Галерија стигла Божја
казна због немилосрдног
прогањања и убијања хришћана.
 Много се нагађа о Галеријевом
месту рођења, и где је сахрањен,
међутим, 1989. је на брду Магура,
километар изнад локалитета Felih
Romuliana, откривене су две
купасте гробнице, за које се
сматра, да припадају Галерију и
његовој мајци Ромулијани.
 Претпоставља се да је Галерије
почео са градњом палате, када је и
Диклецијан почео да гради за себе
палату у Сплиту.
Галеријев лук, остатак тријумфалне
капије код Солуна
 Крајем 3. и почетком 4. века, на
простору од око 6,5 хектара, са
димензијама 240x190 метара,
изграђена су два готово паралелна
објекта, а унутар зидина:палате,
храмови, терме, 20 округлих кула,
касарне, магацини.
 Felix Romuliana никада није у
потпуности завршено, вероватно је
Галерије ту хтео да прослави две
деценије владавине, смрт га је
претекла.
 Галерије је посебну пажњу
поклањао богу Дионису,називао се
Нови Ромул и Александар. Сви
украси у палати су били у знаку
овог бога, који је увек изнова
васкрсавао.Сви подови у палати су
поплочани мозаицима, зидови
фрескама, унишама скулптуре од
скупоценог камена сафира.
Макета Felix Romuliane у Народном
музеју у Зајечару
Остаци царске палате у Гамзиграду Felix Romuliana обилује мозаицима
 У почетку се мислило да је војни
објекат, међутим 1970. истраживао
је чувени археолог Драгослав
Срејовић и установио да се ради о
царској палати.
 После трагања од 150 година, 1984.
пронађен је натпис Felix
Romuliana, што значи Срећна
Ромулиана, чиме је решена
мистерија о палати.
 Пронађени су накити из гвозденог
доба, секире, из млађег каменог
доба, грнчарија из позне бронзане
епохе, што указује, да су ту можда
живели Мези и Скордисци.
 У 5. веку Гамзиград су разорили
Хуни, у 6. веку Авари, па
Византија, од 11.века је напуштено
место.
 Народни музеј у Зајечару садржи
преко 3000 предмета, који
припадају Felix Romuliani , део
архиволте са натписом Felix
Romuliana, који је 1984. открио
чувени археолог драгослав
Срејовић,медаљони, скулптуре,
главе Херкула, Јупитера, Асклепија,
мозаике Дионис на гозби,
лавиринте, Венатори,
нумизматичке збирке и сребрно
посуђе из Магуре.
 Брдо Магура је било важно место
где су покојници сахрањивани и
кремирани још из бронзаног доба и
ту су сахрањени и Галерије и
његова мајка Ромулиана, због
близине са небом и боговима, јер је
галерије и сам себе сматрао богом,
Новим Дионисом.
Галеријева глава од црвеног
камена порфира
Фреска Диониса

More Related Content

Similar to Феликс Ромулијана-Зајечар-Лазарев кањон.pptx

7. Критско - микенски свет
7. Критско - микенски свет7. Критско - микенски свет
7. Критско - микенски свет
Milan Milanović
 
Четврти број
Четврти бројЧетврти број
SM
SMSM
Aleksandar Makedonski
Aleksandar MakedonskiAleksandar Makedonski
Aleksandar Makedonski
Andrejautaja
 
Манастир Хиландар
Манастир ХиландарМанастир Хиландар
Манастир Хиландар
Aleksandar Simovic
 
Rim balkan
Rim   balkanRim   balkan
Rim balkan
saculatac
 
6. razred uvod u srednji vek rani srednji vek u evropi
6. razred uvod u srednji vek rani srednji vek u evropi6. razred uvod u srednji vek rani srednji vek u evropi
6. razred uvod u srednji vek rani srednji vek u evropiPedja Vajagic
 
Grcka 1
Grcka 1Grcka 1
Почеци словенске писмености
Почеци словенске писменостиПочеци словенске писмености
Почеци словенске писмености
Основна школа "Олга Милошевић" Смед. Паланка
 
Istanbul - Jelena Ilić - Marija Đorđević
Istanbul - Jelena Ilić - Marija ĐorđevićIstanbul - Jelena Ilić - Marija Đorđević
Istanbul - Jelena Ilić - Marija Đorđević
NašaŠkola.Net
 
Najstarija istorija Helade - Andrijana Petrović - Aleksandar Pavlović
Najstarija istorija Helade - Andrijana Petrović - Aleksandar PavlovićNajstarija istorija Helade - Andrijana Petrović - Aleksandar Pavlović
Najstarija istorija Helade - Andrijana Petrović - Aleksandar Pavlović
NašaŠkola.Net
 
viminacijum 1
viminacijum 1viminacijum 1
viminacijum 1
vesna300
 
Najstariji period grčke istorije
Najstariji period grčke istorijeNajstariji period grčke istorije
Najstariji period grčke istorijeandjelan
 
Култура у-раном-средњем-веку
Култура у-раном-средњем-векуКултура у-раном-средњем-веку
Култура у-раном-средњем-веку
Andjela Simsic
 
BEOGRAD, Veselin Radović
BEOGRAD, Veselin RadovićBEOGRAD, Veselin Radović
BEOGRAD, Veselin Radović
Valentina Nedic
 
19.Византија и Арабљани у средњем веку
19.Византија и Арабљани у средњем веку19.Византија и Арабљани у средњем веку
19.Византија и Арабљани у средњем векуŠule Malićević
 

Similar to Феликс Ромулијана-Зајечар-Лазарев кањон.pptx (17)

7. Критско - микенски свет
7. Критско - микенски свет7. Критско - микенски свет
7. Критско - микенски свет
 
Четврти број
Четврти бројЧетврти број
Четврти број
 
SM
SMSM
SM
 
Aleksandar Makedonski
Aleksandar MakedonskiAleksandar Makedonski
Aleksandar Makedonski
 
Манастир Хиландар
Манастир ХиландарМанастир Хиландар
Манастир Хиландар
 
Rim balkan
Rim   balkanRim   balkan
Rim balkan
 
6. razred uvod u srednji vek rani srednji vek u evropi
6. razred uvod u srednji vek rani srednji vek u evropi6. razred uvod u srednji vek rani srednji vek u evropi
6. razred uvod u srednji vek rani srednji vek u evropi
 
Grcka 1
Grcka 1Grcka 1
Grcka 1
 
Почеци словенске писмености
Почеци словенске писменостиПочеци словенске писмености
Почеци словенске писмености
 
Istanbul - Jelena Ilić - Marija Đorđević
Istanbul - Jelena Ilić - Marija ĐorđevićIstanbul - Jelena Ilić - Marija Đorđević
Istanbul - Jelena Ilić - Marija Đorđević
 
Najstarija istorija Helade - Andrijana Petrović - Aleksandar Pavlović
Najstarija istorija Helade - Andrijana Petrović - Aleksandar PavlovićNajstarija istorija Helade - Andrijana Petrović - Aleksandar Pavlović
Najstarija istorija Helade - Andrijana Petrović - Aleksandar Pavlović
 
viminacijum 1
viminacijum 1viminacijum 1
viminacijum 1
 
Najstariji period grčke istorije
Najstariji period grčke istorijeNajstariji period grčke istorije
Najstariji period grčke istorije
 
Istanbul - Jelena Ilic
Istanbul - Jelena IlicIstanbul - Jelena Ilic
Istanbul - Jelena Ilic
 
Култура у-раном-средњем-веку
Култура у-раном-средњем-векуКултура у-раном-средњем-веку
Култура у-раном-средњем-веку
 
BEOGRAD, Veselin Radović
BEOGRAD, Veselin RadovićBEOGRAD, Veselin Radović
BEOGRAD, Veselin Radović
 
19.Византија и Арабљани у средњем веку
19.Византија и Арабљани у средњем веку19.Византија и Арабљани у средњем веку
19.Византија и Арабљани у средњем веку
 

More from Основна школа "Олга Милошевић" Смед. Паланка

Моравска Србија и њена улога у борби против османских Турака.
Моравска Србија и њена улога у борби против османских Турака.  Моравска Србија и њена улога у борби против османских Турака.
Моравска Србија и њена улога у борби против османских Турака.
Основна школа "Олга Милошевић" Смед. Паланка
 
Свети Сава 27. јануар 2018.
Свети Сава 27. јануар 2018.Свети Сава 27. јануар 2018.
грчко персијски ратови.пелопонески рат.ппт
грчко персијски ратови.пелопонески рат.пптгрчко персијски ратови.пелопонески рат.ппт
грчко персијски ратови.пелопонески рат.ппт
Основна школа "Олга Милошевић" Смед. Паланка
 
Грчко персијски ратови.Пелопонески рат.
Грчко персијски ратови.Пелопонески рат.Грчко персијски ратови.Пелопонески рат.
Грчко персијски ратови.Пелопонески рат.
Основна школа "Олга Милошевић" Смед. Паланка
 
СТАРА ГРЧКА
СТАРА ГРЧКАСТАРА ГРЧКА
Србија кроз векове презентација
Србија кроз векове презентацијаСрбија кроз векове презентација
Србија кроз векове презентација
Основна школа "Олга Милошевић" Смед. Паланка
 
србија у првом светском рату, 31. мај 2016. чеврти разред
србија у првом светском рату, 31. мај 2016. чеврти разредсрбија у првом светском рату, 31. мај 2016. чеврти разред
србија у првом светском рату, 31. мај 2016. чеврти разред
Основна школа "Олга Милошевић" Смед. Паланка
 
Kултурно историјске знаменитости Србије
Kултурно историјске  знаменитости СрбијеKултурно историјске  знаменитости Србије
Kултурно историјске знаменитости Србије
Основна школа "Олга Милошевић" Смед. Паланка
 
Развој српске државе четврти разред
Развој српске државе четврти разредРазвој српске државе четврти разред
Развој српске државе четврти разред
Основна школа "Олга Милошевић" Смед. Паланка
 
Велика сеоба народа и франачка држава
Велика сеоба народа и франачка државаВелика сеоба народа и франачка држава
Велика сеоба народа и франачка држава
Основна школа "Олга Милошевић" Смед. Паланка
 
Србија у првом светском рату
Србија у првом светском ратуСрбија у првом светском рату
Србија у првом светском рату
Основна школа "Олга Милошевић" Смед. Паланка
 
1700 година од Миланског едикта, аутор весна м.пантић
1700 година од Миланског едикта, аутор весна м.пантић1700 година од Миланског едикта, аутор весна м.пантић
1700 година од Миланског едикта, аутор весна м.пантић
Основна школа "Олга Милошевић" Смед. Паланка
 

More from Основна школа "Олга Милошевић" Смед. Паланка (15)

ИСТОРИЈАТ ПАНДЕМИЈА.pptx
ИСТОРИЈАТ ПАНДЕМИЈА.pptxИСТОРИЈАТ ПАНДЕМИЈА.pptx
ИСТОРИЈАТ ПАНДЕМИЈА.pptx
 
Моравска Србија и њена улога у борби против османских Турака.
Моравска Србија и њена улога у борби против османских Турака.  Моравска Србија и њена улога у борби против османских Турака.
Моравска Србија и њена улога у борби против османских Турака.
 
Свети Сава 27. јануар 2018.
Свети Сава 27. јануар 2018.Свети Сава 27. јануар 2018.
Свети Сава 27. јануар 2018.
 
грчко персијски ратови.пелопонески рат.ппт
грчко персијски ратови.пелопонески рат.пптгрчко персијски ратови.пелопонески рат.ппт
грчко персијски ратови.пелопонески рат.ппт
 
Грчко персијски ратови.Пелопонески рат.
Грчко персијски ратови.Пелопонески рат.Грчко персијски ратови.Пелопонески рат.
Грчко персијски ратови.Пелопонески рат.
 
СТАРА ГРЧКА
СТАРА ГРЧКАСТАРА ГРЧКА
СТАРА ГРЧКА
 
Србија кроз векове презентација
Србија кроз векове презентацијаСрбија кроз векове презентација
Србија кроз векове презентација
 
србија у првом светском рату, 31. мај 2016. чеврти разред
србија у првом светском рату, 31. мај 2016. чеврти разредсрбија у првом светском рату, 31. мај 2016. чеврти разред
србија у првом светском рату, 31. мај 2016. чеврти разред
 
Kултурно историјске знаменитости Србије
Kултурно историјске  знаменитости СрбијеKултурно историјске  знаменитости Србије
Kултурно историјске знаменитости Србије
 
Развој српске државе четврти разред
Развој српске државе четврти разредРазвој српске државе четврти разред
Развој српске државе четврти разред
 
Велика сеоба народа и франачка држава
Велика сеоба народа и франачка државаВелика сеоба народа и франачка држава
Велика сеоба народа и франачка држава
 
Србија у првом светском рату
Србија у првом светском ратуСрбија у првом светском рату
Србија у првом светском рату
 
1700 година од Миланског едикта, аутор весна м.пантић
1700 година од Миланског едикта, аутор весна м.пантић1700 година од Миланског едикта, аутор весна м.пантић
1700 година од Миланског едикта, аутор весна м.пантић
 
117186516 улога-личности-у-историји-новог-века-и-савременог-доба
117186516 улога-личности-у-историји-новог-века-и-савременог-доба117186516 улога-личности-у-историји-новог-века-и-савременог-доба
117186516 улога-личности-у-историји-новог-века-и-савременог-доба
 
грчко персијски ратови, пелопонески рат
грчко персијски ратови, пелопонески ратгрчко персијски ратови, пелопонески рат
грчко персијски ратови, пелопонески рат
 

Феликс Ромулијана-Зајечар-Лазарев кањон.pptx

  • 1.
  • 2.  На путу до нашег места где ћемо извршити истраживачки рад кретаћемо се долином реке  Велике Мораве делом ауто пута Београд- Ниш и најзнајнијим коридором у Европи Е- 75 (коридор 10).Тај пут је постојао још за време Римљана познат као виа милитарис (војни друм) и за време Турака под називом Цариградски друм.  Ми ћемо се код Параћина искључити са ауто пута и кренути ка источној Србији и нашим главним циљевима истраживања (Лазаревој реци,Тимочкој и Неготинској крајини)  Налази се у Источној Србији, на ободу планине Кучај, обухвата слив Злотске реке-притоке Црног Тимока.  Лазарева река протиче кроз планину Кучај.Због великог нагиба терена и кречњачких стена од кога је сасатављена планина Кучај,река је усекла највећи кањон у овом делу Србије.
  • 3.  Дужина Лазареве реке која је свим својим током кањон износи 4,5 км а висина кањона је од 300 m са леве стране до 500 m са десне стране.  Кањон је са свих страна заклоњен стеновитим гребенима: са југа и југоистока уздиже се Малиник (1.087 m), са севера Стрњак (720 m) и Корњет (696 m), а са запада Погара (883 m) и Микуља (1.022 m). Садржи преко 70 пећина.  Најпознатија знаменитост кањона је Лазарева (Злотска) пећина. Улаз у пећину је на надморској висини од 291 m и налази се на левој страни Лазареве реке.  Укупна дужина испитаних канала Лазареве пећине је 16.041 m.  Лазарев кањон је проглашен спомеником природе 1949 године и тако стављен под заштиту државе,међу првима у Србији.
  • 4. Налази у Источној Србији у крају под називом Тимочка крајина.Због велике количине кречњака од које је изграђен Кучај на самој планини се налази велики број јама и пећина.Најпознатије пећине су Лазарева пећина,Боговинска ... Била је склониште хомољских хајдука, а по легенди, добила је име, што су се коњаници кнеза Лазара, после Маричке битке ту задржали-отуда Лазарева пећина.
  • 5.  Гамзиград је археолошко налазиште близу Зајечара, у источној Србији, долина Црног Тимока и Кучајских планина.  Смештен је у склопу чувене античке римске царске палате, под именом Felix Romuliana, а од 2007. је под УНЕСКО-вој листи светске културне баштине.У питању је резиденција римског цара Гаја Валерија Максимијана Галерија, посинка и Диоклецијановог зета.  Први становници на тлу Гамзиграда постојали су још у 3. миленијуму п.н.е.-камене секире из млађег каменог доба, делови грнчарије и бронзани накит из старијег гвозденог доба.
  • 6.  Историја Гамзиграда кроз 7 периода:  праисторијско насеље 2. и 1. миленијума п.н.е.  Римско пољско насеље 2.века.  Римски дворац крај 3. и почетак 4. века.  Црквено добро 4. и 5. века  Рановизантијско насеље 5. и 7. века  Средњовековни град 11.века  Привремено склониште од Турака у 14. и 15. веку.  Почетком 1.века, ова област је ушла у Римско царство, као део Горње Мезије и приобалске Дакије.  У 19.веку се сматрало да је велики војни логор, а од средине 20.века, археолози откривају да је царска палата. Мозаик у палати
  • 7.  Током историје, Гамзиград је више пута напуштан и пустошен, почетком 4. века, почињу да се граде храмови, палате и грађевина за смештај војске и гостију.Гамзиград је страдао у најезди Хуна, касније пустоше га Авари, Византинци, Турци.  1984. откривен је чувени натпис Felix Romuliana, за које се зна, да је ту рођен, а касније сахрањен римски цар Галерије.  Гај Валерије је своју палату назвао Ромулијана, по мајци , палата никада није довршена, а у 4. веку је препуштена хришћанској цркви.По доласку Словена, била је напуштена.  У Гамзиграду се могу видети гробнице највишег ранга, мермерна статуа коњаника из Тракије, кружна грађевина са стубовима, чија намена није откривена.
  • 8.  По изворима, Галерије је рођен негде у приобалској Дакији, близу Софије, родитељи су му били сељаци, у младости је чувао стоку, па му је остао надимак Говедар- Armentarius.Био је храбар војник, Диоклецијан га је усинио и оженио ћерком, чиме је постао члан Јупитерове породице, пошто је Диоклецијан изједначавао божанску фамилију са династичком.  Августи су у тетрархији узели назив Јупитера, врховног бога Римљана, а цезари митолошког Херкула.Диоклецијан је хтео да владара уздигне на степен божанства, да реформише централну власт и увећа војску.
  • 9.  Прошлост Рима се дели на период краљева, период републике и период царства. Први римски цар, био је Октавијан Август, оснивач принципата, а оснивач домината, био је цар Диоклецијан (284-305).  Римско царство је у 3. веку пало у велику кризу, и цар Диоклецијан предузима мере, да ојача царство.  Међу тим мерама, уводи тетрархију- владавину четворице, два августа и два цезара и царство дели на 4 дела, ради лакшег управљања и одбране.Август би се повукао са власти после 20 година, и уступио би власт цезарима.  Галерије је рођен у околини Сердике, данас Софије у Бугарској, био је Илир пореклом, али способан војник.Запазио га је Диоклецијан , усинио га и узео за савладара и зета, оженио га својом ћерком Валеријом. Felix Romuliana гледана из ваздуха
  • 10.  305. Диоклецијан се повлачи са власти, незадовољан због неслоге међу савладарима и борбе за власт, а главни цар постаје Галерије.  Диоклецијанова палата у Сплиту и Феликс Ромулијана цара Галерија су јединствени споменици у историји античке дворске архитектуре, подигнуте у циљу да буду безбедно боравиште и за живота и после смрти владара, који се добровољно одричу од власти после 20 година, али не и ауторитета и стечених права.  Као и Диоклецијан и Галерије је био велики непријатељ и прогонитељ хришћана, које је немилосрдно убијао.
  • 11.  311. Галерије умире, после дуге и тешке болести, тело му је било унакажено, по неким ранохришћанским писцима, говоре, да је Галерија стигла Божја казна због немилосрдног прогањања и убијања хришћана.  Много се нагађа о Галеријевом месту рођења, и где је сахрањен, међутим, 1989. је на брду Магура, километар изнад локалитета Felih Romuliana, откривене су две купасте гробнице, за које се сматра, да припадају Галерију и његовој мајци Ромулијани.  Претпоставља се да је Галерије почео са градњом палате, када је и Диклецијан почео да гради за себе палату у Сплиту. Галеријев лук, остатак тријумфалне капије код Солуна
  • 12.  Крајем 3. и почетком 4. века, на простору од око 6,5 хектара, са димензијама 240x190 метара, изграђена су два готово паралелна објекта, а унутар зидина:палате, храмови, терме, 20 округлих кула, касарне, магацини.  Felix Romuliana никада није у потпуности завршено, вероватно је Галерије ту хтео да прослави две деценије владавине, смрт га је претекла.  Галерије је посебну пажњу поклањао богу Дионису,називао се Нови Ромул и Александар. Сви украси у палати су били у знаку овог бога, који је увек изнова васкрсавао.Сви подови у палати су поплочани мозаицима, зидови фрескама, унишама скулптуре од скупоценог камена сафира. Макета Felix Romuliane у Народном музеју у Зајечару
  • 13. Остаци царске палате у Гамзиграду Felix Romuliana обилује мозаицима
  • 14.  У почетку се мислило да је војни објекат, међутим 1970. истраживао је чувени археолог Драгослав Срејовић и установио да се ради о царској палати.  После трагања од 150 година, 1984. пронађен је натпис Felix Romuliana, што значи Срећна Ромулиана, чиме је решена мистерија о палати.  Пронађени су накити из гвозденог доба, секире, из млађег каменог доба, грнчарија из позне бронзане епохе, што указује, да су ту можда живели Мези и Скордисци.  У 5. веку Гамзиград су разорили Хуни, у 6. веку Авари, па Византија, од 11.века је напуштено место.
  • 15.  Народни музеј у Зајечару садржи преко 3000 предмета, који припадају Felix Romuliani , део архиволте са натписом Felix Romuliana, који је 1984. открио чувени археолог драгослав Срејовић,медаљони, скулптуре, главе Херкула, Јупитера, Асклепија, мозаике Дионис на гозби, лавиринте, Венатори, нумизматичке збирке и сребрно посуђе из Магуре.  Брдо Магура је било важно место где су покојници сахрањивани и кремирани још из бронзаног доба и ту су сахрањени и Галерије и његова мајка Ромулиана, због близине са небом и боговима, јер је галерије и сам себе сматрао богом, Новим Дионисом. Галеријева глава од црвеног камена порфира