2. На путу до нашег места где ћемо извршити
истраживачки рад кретаћемо се долином
реке
Велике Мораве делом ауто пута Београд-
Ниш и најзнајнијим коридором у Европи Е-
75 (коридор 10).Тај пут је постојао још за
време Римљана познат као виа милитарис
(војни друм) и за време Турака под
називом Цариградски друм.
Ми ћемо се код Параћина искључити са
ауто пута и кренути ка источној Србији и
нашим главним циљевима истраживања
(Лазаревој реци,Тимочкој и Неготинској
крајини)
Налази се у Источној Србији, на ободу
планине Кучај, обухвата слив Злотске
реке-притоке Црног Тимока.
Лазарева река протиче кроз планину
Кучај.Због великог нагиба терена и
кречњачких стена од кога је сасатављена
планина Кучај,река је усекла највећи
кањон у овом делу Србије.
3. Дужина Лазареве реке која је свим
својим током кањон износи 4,5 км а
висина кањона је од 300 m са леве
стране до 500 m са десне стране.
Кањон је са свих страна заклоњен
стеновитим гребенима: са југа и
југоистока уздиже се Малиник (1.087 m),
са севера Стрњак (720 m) и Корњет (696
m), а са запада Погара (883 m) и Микуља
(1.022 m). Садржи преко 70 пећина.
Најпознатија знаменитост кањона је
Лазарева (Злотска) пећина. Улаз у
пећину је на надморској висини од 291 m
и налази се на левој страни Лазареве
реке.
Укупна дужина испитаних канала
Лазареве пећине је 16.041 m.
Лазарев кањон је проглашен
спомеником природе 1949 године и тако
стављен под заштиту државе,међу
првима у Србији.
4. Налази у Источној Србији у крају под
називом Тимочка крајина.Због велике
количине кречњака од које је изграђен Кучај
на самој планини се налази велики број
јама и пећина.Најпознатије пећине су
Лазарева пећина,Боговинска ...
Била је склониште хомољских хајдука, а по
легенди, добила је име, што су се коњаници
кнеза Лазара, после Маричке битке ту
задржали-отуда Лазарева пећина.
5. Гамзиград је археолошко
налазиште близу Зајечара, у
источној Србији, долина Црног
Тимока и Кучајских планина.
Смештен је у склопу чувене
античке римске царске палате, под
именом Felix Romuliana, а од 2007.
је под УНЕСКО-вој листи светске
културне баштине.У питању је
резиденција римског цара Гаја
Валерија Максимијана Галерија,
посинка и Диоклецијановог зета.
Први становници на тлу
Гамзиграда постојали су још у 3.
миленијуму п.н.е.-камене секире из
млађег каменог доба, делови
грнчарије и бронзани накит из
старијег гвозденог доба.
6. Историја Гамзиграда кроз 7 периода:
праисторијско насеље 2. и 1.
миленијума п.н.е.
Римско пољско насеље 2.века.
Римски дворац крај 3. и почетак 4.
века.
Црквено добро 4. и 5. века
Рановизантијско насеље 5. и 7. века
Средњовековни град 11.века
Привремено склониште од Турака у
14. и 15. веку.
Почетком 1.века, ова област је ушла у
Римско царство, као део Горње
Мезије и приобалске Дакије.
У 19.веку се сматрало да је велики
војни логор, а од средине 20.века,
археолози откривају да је царска
палата.
Мозаик у палати
7. Током историје, Гамзиград је више
пута напуштан и пустошен, почетком
4. века, почињу да се граде храмови,
палате и грађевина за смештај војске
и гостију.Гамзиград је страдао у
најезди Хуна, касније пустоше га
Авари, Византинци, Турци.
1984. откривен је чувени натпис Felix
Romuliana, за које се зна, да је ту
рођен, а касније сахрањен римски
цар Галерије.
Гај Валерије је своју палату назвао
Ромулијана, по мајци , палата никада
није довршена, а у 4. веку је
препуштена хришћанској цркви.По
доласку Словена, била је напуштена.
У Гамзиграду се могу видети
гробнице највишег ранга, мермерна
статуа коњаника из Тракије, кружна
грађевина са стубовима, чија намена
није откривена.
8. По изворима, Галерије је рођен
негде у приобалској Дакији, близу
Софије, родитељи су му били
сељаци, у младости је чувао стоку,
па му је остао надимак Говедар-
Armentarius.Био је храбар војник,
Диоклецијан га је усинио и оженио
ћерком, чиме је постао члан
Јупитерове породице, пошто је
Диоклецијан изједначавао
божанску фамилију са
династичком.
Августи су у тетрархији узели
назив Јупитера, врховног бога
Римљана, а цезари митолошког
Херкула.Диоклецијан је хтео да
владара уздигне на степен
божанства, да реформише
централну власт и увећа војску.
9. Прошлост Рима се дели на период
краљева, период републике и период
царства. Први римски цар, био је
Октавијан Август, оснивач
принципата, а оснивач домината, био
је цар Диоклецијан (284-305).
Римско царство је у 3. веку пало у
велику кризу, и цар Диоклецијан
предузима мере, да ојача царство.
Међу тим мерама, уводи тетрархију-
владавину четворице, два августа и
два цезара и царство дели на 4 дела,
ради лакшег управљања и
одбране.Август би се повукао са
власти после 20 година, и уступио би
власт цезарима.
Галерије је рођен у околини Сердике,
данас Софије у Бугарској, био је
Илир пореклом, али способан
војник.Запазио га је Диоклецијан ,
усинио га и узео за савладара и зета,
оженио га својом ћерком Валеријом.
Felix Romuliana гледана из ваздуха
10. 305. Диоклецијан се повлачи са
власти, незадовољан због неслоге
међу савладарима и борбе за
власт, а главни цар постаје
Галерије.
Диоклецијанова палата у Сплиту и
Феликс Ромулијана цара Галерија
су јединствени споменици у
историји античке дворске
архитектуре, подигнуте у циљу да
буду безбедно боравиште и за
живота и после смрти владара, који
се добровољно одричу од власти
после 20 година, али не и
ауторитета и стечених права.
Као и Диоклецијан и Галерије је био
велики непријатељ и прогонитељ
хришћана, које је немилосрдно
убијао.
11. 311. Галерије умире, после дуге и
тешке болести, тело му је било
унакажено, по неким
ранохришћанским писцима,
говоре, да је Галерија стигла Божја
казна због немилосрдног
прогањања и убијања хришћана.
Много се нагађа о Галеријевом
месту рођења, и где је сахрањен,
међутим, 1989. је на брду Магура,
километар изнад локалитета Felih
Romuliana, откривене су две
купасте гробнице, за које се
сматра, да припадају Галерију и
његовој мајци Ромулијани.
Претпоставља се да је Галерије
почео са градњом палате, када је и
Диклецијан почео да гради за себе
палату у Сплиту.
Галеријев лук, остатак тријумфалне
капије код Солуна
12. Крајем 3. и почетком 4. века, на
простору од око 6,5 хектара, са
димензијама 240x190 метара,
изграђена су два готово паралелна
објекта, а унутар зидина:палате,
храмови, терме, 20 округлих кула,
касарне, магацини.
Felix Romuliana никада није у
потпуности завршено, вероватно је
Галерије ту хтео да прослави две
деценије владавине, смрт га је
претекла.
Галерије је посебну пажњу
поклањао богу Дионису,називао се
Нови Ромул и Александар. Сви
украси у палати су били у знаку
овог бога, који је увек изнова
васкрсавао.Сви подови у палати су
поплочани мозаицима, зидови
фрескама, унишама скулптуре од
скупоценог камена сафира.
Макета Felix Romuliane у Народном
музеју у Зајечару
14. У почетку се мислило да је војни
објекат, међутим 1970. истраживао
је чувени археолог Драгослав
Срејовић и установио да се ради о
царској палати.
После трагања од 150 година, 1984.
пронађен је натпис Felix
Romuliana, што значи Срећна
Ромулиана, чиме је решена
мистерија о палати.
Пронађени су накити из гвозденог
доба, секире, из млађег каменог
доба, грнчарија из позне бронзане
епохе, што указује, да су ту можда
живели Мези и Скордисци.
У 5. веку Гамзиград су разорили
Хуни, у 6. веку Авари, па
Византија, од 11.века је напуштено
место.
15. Народни музеј у Зајечару садржи
преко 3000 предмета, који
припадају Felix Romuliani , део
архиволте са натписом Felix
Romuliana, који је 1984. открио
чувени археолог драгослав
Срејовић,медаљони, скулптуре,
главе Херкула, Јупитера, Асклепија,
мозаике Дионис на гозби,
лавиринте, Венатори,
нумизматичке збирке и сребрно
посуђе из Магуре.
Брдо Магура је било важно место
где су покојници сахрањивани и
кремирани још из бронзаног доба и
ту су сахрањени и Галерије и
његова мајка Ромулиана, због
близине са небом и боговима, јер је
галерије и сам себе сматрао богом,
Новим Дионисом.
Галеријева глава од црвеног
камена порфира