Презентацја о историји Срба и Словена у раном средњем веку.

1. Покрштавање Срба и других Јужних Словена и
њихова рана култура

3.  У прапостојбини,
Словени су се бавили
номадским сточарством,
примитивном
земљорадњом и пљачком.
 Земљу су обрађивали
дрвеним ралом због чега
су имали мале приносе,
па су често морали да се
селе и да се баве пљачком

4.  Словени су у
прапостојбини живели
по племенима, на
 челу са племенским
старешинама, у
племенској
демократији. Све
одлуке доносили су
вољом већине .

5.  Стари Словени били су пагани.
Веровали су у више богова и добре
и зле виле и духове који су били
посвећени природним појавама.
 Најзначајнији словенски богови
су: Перун, врховни бог,
громовник,( на слици
лево),Дажбог (бог сунца), Весна
(богиња пролећа), Волос (бог
животиња), Триглав, Световид...
 Својим боговима су приносили
жртве, а верске обреде су
обављали на отвореном простору.
 С лева на десно: Дажбог,
Световид, баба Јага, богиња Весна.

7.  Стари Словени су били
гостопримљиви према
 странцима и добри према
заробљеницима.
 • У ратовању су
избегавали отворене
битке, већ су непријатеље
сачекивали у заседама.
Пре почетка битке
снажно би викали према
непријатељу, па ако би се
уплашио, напали би свом
снагом.

8.  Временом прaпостојбина
Словена постала је потпуно
неплодна, па су Словени били
приморани да се селе.
 • Сеобу су кренули у три
правца, ка истоку, западу и
југу. Отуда подела на
Источне Словене (Руси,
Белоруси и Украјинци),
 Западне Словене (Чеси,
Словаци, Пољаци и Лужички
Срби) и Јужни Словени
(Срби,
 Хрвати, Словенци и
македонски Словени).
 Сеоба је почела крајем петог и
почетком шестог века.

9.  Јужни Словени стижу до
леве обале Дунава.
 Одатле са Аварима упадају у
Византију, пљачкају је
 и са пленом се враћају назад. У
7. веку Словени и Авари
опседају Солун и Цариград.
Цар Ираклије им 626. године
наноси тежак пораз код
Цариграда.
 После овог пораза Авари
настављају са пљачкањем по
Панонској низији, а Словени
одлучују да се трајно населе
по целом Балкану и делом у
 Панонској низији.

11.  У Моравској,Константин и Методије су
обављали духовну мисију уз помоћ кнеза
Растислава и мноштва ученика.Жестоке
сметње су им предствљали римски
 свештеници и Немачка феудална
власт.Словенски мисионари су били под
њиховим присмотром и изложени
клеветама.Константин и Методије су
 били приморани да оду у Рим и да пред
римским Папом бране своју духовну
мисију.После 35 година просветитељског
рада у Моравској,Константин и Методије
су неколико месеци обнављали мисију у
Панонији код кнеза Коцеља.
 Константин се замонашио и добио име
Ћирило,а умро је у Риму.Методије
наставља своју духовну делатност све до
смрти 885.
 Њихови ученици: Горазд,Климент
Охридски,Наум, Константин
Преславски.

12.  Прво словенско писмо
 постаје ГЛАГОЉИЦА
 коју је саставио
 Ћирило, крајем 9. века.
 • СТАРОСЛОВЕНСКИ
 постаје четврти језик на који је
преведено Свето писмо, поред
 хебрејског, грчког и
 латинског.
 На слици десно, Брижински
споменици, пример глагољице
из 11. века.

13.  Пошто је глагољица била тешко и
компликовано писмо за
учење,ученик Ћирила и
Методија,Климент
 Охридски,саставио ново и
једноставније писмо-ћирилицу,која
је добила име по његовом
 учитељу Ћирилу.Ћирилица се још
назива и Азбука по почетним
словима(аз и буки).Ћирилица се
састојала од тридесет и осам слова,с
тим да су двадесет и четири узета из
грчког алфабета.Глагољица је
 постала у XII веку званично
 писмо,што остаје и до
данас.Ћирилица се задржала и
 код православаца.

14.  Најстарији споменици
 • Најстарији датирани рукописи су:
 • Потпис Великог Жупана Стефана Немање
 • Потпис кнеза Мирослава
 • Недатирани споменици су:
 • Мирослављево јеванђеље
 • Хиландарска повеља Стефана Немање
 • Вуканово јеванђеље
 • Најстарији натписи
 су:Мирослављев,Благајски,Грдов,Поваљски и други.

15.  Мирослављево и Вуканово јеванђеље
 • Мирослављево јеванђеље писала су два
 писара:Главни Вардамелеон и Глигорије.
 • Вуканово јеванђеље је преписао старац
 Симеон са још седморицом писара.
 • Из XII века српскословенским језиком је
 написана и читава средњовековна књижевност.

17.  У 11. и 12. веку развија се
српска ћирилица,
 као и
СРПСКОСЛОВЕНСКИ
језик ,за потребе
 православне цркве, али и
српске
 средњевековне државе.
 У 12. веку јављају се два
најзначајнија споменика
српске писмености:
 МИРОСЛАВЉЕВО
ЈЕВАНЂЕЉЕ
 ПОВЕЉА КУЛИНА БАНА

18.  Јеванђеље, значи радосна вест, описи живота Исуса Христа у
Новом завету.
 Први пример коришћења ћирилице је Самуилов натпис из
краја 10. века.
 Најстарији, најзначајнији и најдрагоценији књижевни
ћирилски споменик, са краја 12. века је Мирослављево
јеванђеље.Рађено је за хумског кнеза Мирослава, брата
великог жупана Стефана Немање.Постоје два преписивача ,
која се помињу у тексту, један је сигурно монах
Глигорије.Рукопис има 181 лист пергамента, са
двостубачним текстом, украшеним разним
орнаментима:заставице, плетенице, иницијали и
минијатуре.Значајно је као један од најстаријих споменика
српског језика, али и као ремек дело калиграфије и
сликарства.

19.  Занимљива је историја Мирослављевог јеванђеља.Чувало се у
Хиландару, где га је открио и први описао Рус Порфирије
Успенски.
 Код Срба је први о њему писао Стојан Новаковић, који му је и дао
име. Када је 1896. године краљ Александар Обреновић посетио
Хиландар, добио је на поклон овај рукопис.Нестао је из двора
после Александрове погибије у Мајском преврату.
 Пронађен је 1915., приликом евакуације, пренет преко Албанских
планина, приликом повлачења српске војске и било на Крфу до
1918.
 Између два рата, налазило се у музеју кнеза Павла.За време Другог
светског рата, чувало се неко време у манастиру Рача, на Тари.
 По завршетку Другог светског рата налази се у Народном музеју у
Београду. Од 2005. налази се на УНЕСКО-вој листи заштићене
светске интелектуалне баштине.

20.  1349. године написан је
 Најзначајнији правни
документ писан
српском
 ћирилицом на
 старословенском
 језику - ДУШАНОВ
 ЗАКОНИК.

21.  Део Јужних Словена прихвата хришћанство у 7. веку, у време цара
Ираклија из Византије, масовно у другој половини 9. века, у време мисије
Солунске браће, Константина ( Ћирила) и Методија ( 863-885).
 Примањем хришћанства, Словени добијају прво писмо:глагољицу, потом
ћирилицу, тиме се шири писменост и развија књижевност.
 Писмо је најважнија културна тековина, коју су са примањем хришћанства,
добили Словени, и то из Византије, писмо је ћирилично.
 Први центри писмености и културе били су манастири и цркве, баве се
преписивачком делатношћу, прве школе, библиотеке и архиве.
 Глагољицу је створио Константин(Ћирило), превео Свето писмо на
старословенски језик.
 Ћирилицу је створио Климент и Наум, ученици Солунске
браће.Ћирилицу користе: Срби, Руси, Македонци, Бугари.
 Најстарији и највреднији сачувани споменици ћирилицом су
Мирослављево и Вуканово јеванђеље.

22.  Кључне речи: мисија, покрштавање, Моравска
кнежевина, старословенски језик, глагољица,
ћирилица, јеванђеље, Мирослављево јеванђеље.
 Кључне личности: Константин (Ћирило),
Методије, Солунска браћа, Климент, Наум.