2. Дебело црево
Дебело црево (лат. intestinum crassum) је завршни део дигестивног тракта који се
наставља на танко црево (лат. intestinum tenue).
Дужине је око 2 метра и има променљив дијаметар.
Дебело црево прихвата из танког црева садржај из кога апсорбује воду и соли.
Оно прикупља несварене остатаке које у процесима варења и труљења претвара
у измет (фецес). У њему се такође налази мноштво бактерија које имају способност
синтезе витамина које организам апсорбује.
3. ГРАЂА ДЕБЕЛОГ ЦРЕВА
Дебело црево састоји се од три дела:
слепог црева (лат. cecum),
колона (лат. colon) и
задњег или чмарног црева(лат. rectum).
Дебело црево крвљу снабдевају следеће артерије: arteria colica media, arteria
colica dextra, arteria ileocolica, a colica sinistra и arteriae sigmoideae. Вене које
полазе од црева су притоке горње и доње мезентеричне вене. Живци за дебело
црево потичу из вегетативног целијачног сплета.
4. ФУНКЦИЈЕ ДЕБЕЛОГ ЦРЕВА
Дебело црево апсорбује воду и преостале апсорптивне нутријенте из хране пре него што
се несварљива материје пошаље ка ректуму.
Дебело црево апсорбује витамине које су формирале цревне бактерије, као што
су витамин К (који је посебно важан пошто дневни унос витамина К номално није
довољан за одржавање адекватне коагулације крви), витамин
Б12, тиамин и рибофлавин.
У њему исто тако долази до збијања измета, и фекална материја се одлаже у ректуму
док не дође време да се одбаци кроз анус путем дефекације.
Дебело црево исто тако излучује K+ и Cl-. Излучивање хлорида је повећана код оболелих
од цистичне фиброзе.
Рециклирање разних нутријената се одвија у дебелом цреву. Примери тога су
ферментација угљених хидрата, кратколанчаних масних киселина, и циклус уреје.
5. БОЛЕСТИ ДЕБЕЛОГ ЦРЕВА
Рак дебелог црева
Инфламаторне (запаљенске) болести црева:
Кронова болест
Улцерозни колитис
6. РАК ДЕБЕЛОГ ЦРЕВА
Рак дебелог црева или колоректални карцином једна је од најчешћих злоћудних
болести код оба пола.
Већина болесника је око 60 година стара или старија.
Узрок настанка није тачно познат, али је епидемиолошким истраживањима уочена виша
појавност код високо развијених народа у чијој је прехрани висок удео животињске
масти, а мало биљних влакана.
Откривањем рака дебелог црева у раној фази, могу се спасити животи. Тада је лечење
врло успешно, јер се рак развија споро. Тиме се смањује потреба за оперативним
захватима.
У Хрватској је 2002. године оболело 2663 особа, а годину дана касније умрло је 1622
пацијента од рака дебелог црева.
7. КРОНОВА БОЛЕСТ
Кронова болест или регионални ентеритис је неспецифично
запаљењско обољење дигестивног тракта, које може да захвати било који његов део
(од уста до ануса).
Веома често се јавља на илеуму (завршном делу танког црева) или на дебелом цреву.
Болест је веома слична улцерозном колитису, тако да се код приближно 10% болесника
ова два обољења не могу разликовати.
Кронова болест може да узрокује компликације и изван дигестивног тракта, као
нпр. кожни осип, артритис, запаљење ока итд.
8. УЛЦЕРОЗНИ КОЛИТИС
Улцерозни колитис је упална болест црева која најчешће захвата дистални
део дебелог црева и ректум.
Нема познатог узрока, иако постоји елемент генетичке сусцептибилности.
Улцерозни колитис дели неке сличности са Кроновом болешћу, али за разлику од
ње захвата искључиво дебело црево.
Клиничка презентација улцерозног колитиса зависи од степена захваћености
дебелог црева (екстензивности).
9. МИКРОАНАТОМИЈА
Цревне крипте
Зид дебелог црева је прекривен са једноставним
цревним епителом са инвагина цијама.
Инвагинације се називају интестиналним
жлездама или криптама дебелог црева.
Цревне крипте су обликоване као микроскопски
дебео зид тестних цеви са централним отворима
(криптни лумен). Овде су приказане четири секције
ткива, два пресека дуж дугих оса крипти и два
пресека која су паралелна са дугим осама.
Слузокожа
Око 150 од многих хиљада гена који
кодирају протеине је изражено у дебелом
цреву, неки од којих су специфични разне
регионе слузокожне мембране. Међу њима
је ЦЕАЦАМ7.
