Како се по Правопису српског књижевног језика из 2010. године правилно скраћују речи.

1. СКРАЋЕНИЦЕ У СРПСКОМ
ЈЕЗИКУ
Снежана Клепић

2. Опште домаће скраћенице

Пишу се малим словом, а
скраћивање обележава тачком;

Могу бити почетне и сажете.

3. Почетне скраћенице
• 1. Сведене на почетно слово једне или више речи: т. – тачка, г. – господин или
година, о. м. – овог месеца, в. д. – вршилац дужности, н. д. – наведено дело;
• 2. Скраћене на почетну групу сугласника: бр. – број, чл. – члан, и др. – и други;
• 3. Скраћене на почетну групу до другог самогласника: ул. – улица, об. –
обично, проф. – професор;
• 4. Скраћене на почетну групу до трећег или четвртог самогласника: необ. –
необично, археол. – археологија;
• 5. Скраћене на део речи до суфикса: рус. – руски, пољ. – пољски и сл.

4. Сажете скраћенице
1. Скраћенице с првим и последњим
словом: гђа − госпођа, гђица −
госпођица, др − доктор...
2. Скраћенице с првим и карактеристичним
словом: тзв. − такозвани, пф. − перфекат
3. Неколико сажетих скраћеница од
вишечланих израза: нпр. − на пример, бб.
(или б. б.) − без броја, итд. − и тако даље...
4. Само гг. − господа (као знак множине).

5. Интернационалне и мерне
скраћенице
V, W, J, C, F, A, T
G, kg, l, dl, m, km, cm i г
(г.), кг (кг.), л (л.), дл (дл.), м
(м.), км (км.), цм (цм.)
a. a.
cf.
etc.
V је волт!
• Мерне скраћенице писане великим словима преузимају се
неизмењене: волт, ват, џул, кулон, фарад, ампер, тесла
• Остале мерне јединице пишу се малим словима (понекад се
пресловљавају, а ретко преводе).
Скраћенице латинских израза:
• ad acta (међу списе)
• сonfer – домаће замене су уп. - упореди или исп. - испореди
• et cetera, или наше итд.
•
• Ове скраћенице су засноване на латинским изразима и
међународно усвојеним терминима и симболима. Читају се
као да је исписана цела реч. Неке од њих само се могу
пресловити у ћирилицу.

6. Верзалне скраћенице
Састављене су од почетних слова
вишечланог назива и пишу се
великим словима без тачака и
међусловних белина;
 Овако се најчешће скраћују називи
држава, установа, институција, орган
изација и сл.
 Неке функционишу као имена, неке
као опште именице.


7. Начини уклапања верзалних
скраћеница у дати контекст
Писање:
1.
Уз домаће променљиве и стране које се добро
уклапају у морфолошки систем српског језика, пишу
се падежни наставци – с цртицом и малим словима
(из БИГЗ-а, у ЈАТ-у, с ММФ-ом, из УНИЦЕФ-а и
сл.);
1.
Када су непроменљиве не пишу се наставци ( из
СРЈ, на ВМА, од ЕУ, у УН...)

8. 
1.
2.
3.
Говорење:
Читају се као да су исписане пуним речима (са
ММФ-ом – са Међународним монетарним
фондом, у ЛМС – у Летопису Матице српске, у
ОШ “Доситеј Обрадовић” – у основној школи...
Читају се као пуне речи кад имају подобну
гласовну структуру (САНУ – сану, ИРА –
ира, БИГЗ – бигз...);
Изговарају се слово по слово (СРЈ – с-р-ј, ПТТ –
пе-те-те, CD – це-де, DVD - де-ве-де...)

9. Вербализоване скраћенице
(настају претварањем верзалних
скраћеница у целовите речи)
1. Вербализоване
верзалне скраћенице
(од Авноја, до
Бемуса, производи
Фијат, У Нину...

2. Вербализоване
скраћенице за
називе
организација, пред
узећа, артикала и
сл.
(Нолит, беомал, Си
мпо и сл.)

10. Слободно и програмирано
скраћивање
Имена (Војислав Ј. Илић/В. Ј. Илић)
 У обрасцима (КВ, ВКВ...)
 У појединим струкама (C –
угљеник, N или С – север, Т – топ у
шаху и сл.)
