Prezentacija održana na tribini namenjenoj roditeljima, vaspitačima, učiteljima

1. UMEĆE PODUČAVANJA ILI
PODUČAVANJE KAO UMETNOST
Trbina za roditelje, vaspitače i nastavnike
Vera Vrbica Matejić i Ranka Marinković
17. 0ktobar 2013.
OŠ “Sveti Sava” Beograd

2. Delić
koji
nedostaje
POŠTENJE, RADOST, SARADNJA, LJUBAV,
SAOSEĆANJE, KREATIVNOST, PODRŠKA, RAZUMEVANJE,
INSPIRACIJA, JEDINSTVO,
HARMONIJA, DRUGARSTVO, MUDROST...

3. TIM
koji
rukovodi
organizacijom
Snežana Vujičić
Ranka Marinković
Žana Borisavljević
Vesna Radonić
Tamara Todorović
Biljana Subotić
Dragana Milić
Milena Pijević
Vera Vrbica Matejić-Beka
Vesna Belčević

4. Da temperamente svako bolje u upozna lako
Da u školi svako
uči radosno i lako
Da u vrtiću svako uči radosno i lako
Dobra saradnja sa roditeljima =
dobro deci + dobro nama + dobro njima

5. VEŠTINE
RODITELJSTVA
PROGRAMI ZA MLADE
PROGRAMI ZA LIČNI RAZVOJ

6. Da bi se bilo koji fenomen razumeo,
mora da se posmatra
u odnosu na druge delove
celine kojoj pripada ili delove
od kojih se sastoji.

7. Koje veštine je potrebno da učimo
decu da bismo ih pripremili da
uspešno žive u svetu budućnosti?

8. Veštine adaptacije
Kritičko razmišljanje
Komunikacijske veštine
Veštine rešavanja problema
Saradnja i timski rad
Rezilijentnost – otpornost na stres

9. Deca se mogu obrazovati
 Kod kuće
 U državnim školama
 U privatnim školama
 Alternativno obrazovanje

10. .
Valdorf obrazovanje je najrasprostranjenije alternativno
obrazovanje na svetu
 Danas postoje:
1026 nezavisne aldorf škole
 2000 vrtić +1
 646 centara za specijalno obrazovanje u 60 zemalja
Slike iz Valdorf centra za podršku porodici u Beogradu

11. Valdorf pedagogija razlikuje tri faze u razvitku dece


Prvih 7 godina – kreativna igra u podsticajnom
okruženju (volja, čula)
Osnovna škola – razvoj umetničkih i socijalnih
kapaciteta i razumevanje (emocije)
Srednja škola – razvoj kritičkog razumevanja i mišljenja sa
naglaskom na integraciji akademskih, praktičnih i
umetničkih težnji (intelekt)

12. Škola za sutra – od mozga do uma
umede podučavanja ili podučavanje kao umetnost
Međunarodna konferencija o savremenom obrazovanju
Zagreb 2013

13. Učesnici konferencije
 Susan Greenfield – bavi se promenama uma i načina
razmišljanja zavisno od promena okoline (Oxford)
 David Brierly – fleksibilni, kreativni metodi u školama
(Oslo)
Anne Mangen – uticaj digitalnih tehnologija na rad i
razvoj mozga (Stavangen)
 Tobias Richter – autor knjiga na temu umetnosti
podučavanja i uloge umetnosti u sticanju učiteljskih
kompetencija
 Mary Barratt-Due – muzički pedagog (Oslo)

14. Cilj konferencije:
da se podstakne dijalog u pravcu
humanizacije obrazovnih zadataka i
vrednovanja odgoja i podučavanja kao
stvaralačkog procesa u kojem “magična
umetnost” ostvaruje svoj puni smisao

15. Rast mozga u prenatalnom periodu
 Svakog minuta nastaje
novih 250 000 neurona
 Kad se čovek rodi svi
neuroni su tu

16. Rast mozga u postnatalnom periodu
 Sa dve godine mozak
dositiže oko 80% svoje
veličine

17. Prosečna težina mozga u gramima
Godine
muškarci
žene
novorođenče
380
360
1 godina
970
940
2 godine
1120
1040
3 godine
1270
1090
10-12 godina
1440
1260
19-21 godina
1450
1310
56-60 godina
1370
1250
81-85 godine
1310
1170

18. Važnost povezivanja neurona
 Mozak proizvodi neurone, moždane ćelije i sinapse
- sinapse su veze između ćelija –
sinapse prenose električne moždane signale između ćelija

19. Najkomplikovanija masa u svemiru
-novija otkridaNovi talas proizvodnje neurona i sinapsi događa se u pubertetu
Poslednji se razvija prefrontalni korteks, deo mozga iza čela koji služi
za:
 planiranje
 planiranje budućnosti
 organizaciju
 radnu memoriju
 regulisanje raspoloženja, impulsivnost,
 rasuđivanje
 sagledavanje posledica
 Tinejdžeri postaju funkcionalni u svim oblastima, ali ne mogu
rezonovati kao odrasli (testovi tumačenja lica)
To je faza razvoja mozga koju možemo nazvati: Use it or lose it!

20. John Steinback
 Verujem da je dobar učitelj veliki umetnik i kako ih je
jednako tako malo kao i ostalih velikih umetnika.
Podučavnje bi čak moglo biti najveća od svih
umetnosti, a medij u kojem deluje je čovekov um i
duh.

21. Važnost ličnosti učitelja
 Drži delić sudbine deteta u svojim rukama
 Ne može preuzeti odgovornost za njegov život, ali
može da pazi na njega i da ga vodi na njegovom putu

22. Važnost ličnosti učitelja
Učitelj želi:
 da upozna učenike
(uvek postoji nešto što o drugom ne znaš iako ti je poznat, a
to je možda najvažnije od svega T.S. Elliot)
 da otkrije potencijal svakog deteta
 da sazna šta rade, odakle dolaze, u kom smeru idu, o čemu
razmišljaju, za čim žale, čemu se nadaju
 da se poveže sa tim za čime učenici čeznu
 da im pomogne da upoznaju sebe
 da podstakne sanjanje
 da podrži veru u to da su snovi ostvarivi

23. Rudolf Steiner
 Pitanje za obrazovanje ne bi trebalo da bude: Šta čovek
treba da zna i šta je sposoban da radi za sadašnje
društvo
već
 koje se sposobnosti nalaze u svakom pojedincu i mogu
se razviti?

24. Važnost ličnosti učitelja
D. Brierly:” Skriveno u vidljivom”
Šta možemo da pitamo da bismo upoznali učenike:
 Šta čitate?
 Koji vam je hobi?
 Šta ste sanjali?
 Šta želite da budete kad porastete?
 Umetnost opisivanja portreta
 Autoportret
 Šta sakupljaš?

25. Važnost ličnosti učitelja
D. Brierly:” Skriveno u vidljivom”
Pedagog koji želi da se savesno bavi svojim pozivom ne
propušta nijednu prigodu da upozna svoje učenike.
Lice učenika jasno se vidi da li je zabrinut, iznenađen, ljut, prestrašen
ili mu je dosadno.

26. Važnost ličnosti učitelja
D. Brierly:” Skriveno u vidljivom”
Važnost izraza lica
Nepromenljive crte – brze, prolazne emocije
učenici motre na naš izraz lica
Na kraju časa - na licima svojih učenika učitelj vidi sebe!

27. Važnost ljubavi
 To je pravi posao učitelja da voli učenika. On mora
voleti i lepu decu i ružnu decu i pametnu decu i glupu
decu i lenju decu i marljivu decu.
 Ako ne voli decu, onda to mora da nauči.
 Ljubav se može naučiti kao i sve drugo!
 Kako neko može biti učitelj ako ne veruje da se sve
može naučiti?

28. Važnost zadovoljstva u procesu učenja
Samo zadovoljan učenik prolazi kroz proces učenja!
Sreća izražena smehom izuzetno je važna za đake.
Aristotel: Sreća je glavni motiv kod svakog učenja.
Rusel: Sreća je koren obrazovanja.
Da bi deca bila srećna u školi:
- moraju joj biti dorasli
- moraju u njoj zadobiti osećaj uspeha
- ne smeju u njoj provoditi previše vremena

29. Važnost ljubavi prema učenju
D. Brierly:” Skriveno u vidljivom”
 Ljubav prema učenju osnov je sreće i zdravlja
 Ljubav prema učenju zavisi od motivacije
 Zadaci koje postavlja savremeno društvo nisu sami po sebi
nagrada
 Učenici treba da uživju u tome što rade – bez spoljašnje
motivacije – novca, ocena, straha od kazne
 Spoljašnje nagrađivanje umanjuje vrednost unutrašnje
motivacije – šta se događa kad spoljašnja motivacija
nestane
 Učenik koji ima unutrašnju motivaciju je uspešan, ima
samopoštovanje i srećan je

30. Važnost izbora gradiva i načina prezentacije
Tobias Richter: Valdorf kurikulum
Počiva na sazanju da svako dete čezne nešto da nauči.
 Priča o Miji
 Priča o Ani i učitelju koji je izgubio popularnost
 Pitagorina teorema

31. Tobias Richter: Valdorf kurikulum
Kurikulum je tako smišljen da se računa sa razumevanjem.
Uvek prisutno pitanje: Šta će se dogoditi ako...
 Ne treba učiti pesmu napamet – treba razumeti pesmu
 Ne treba učiti o lavu – nego ga odglumiti – shvatiti šta znači

-
biti lav, uživeti se u okolinu lava
U svim predmetima pronaći kauzalitet:
Rimsko pravo: delo – kazna
Matematika: postupni račun
Crtanje: svetlost –tama

32. Susan Greenfield:
Važnost umetnosti - muzike
 Tu gde deca uče muziku – najbolji su rezultati
- trening za mozak – ritam
- muzika ima kognitivni kontekst – učimo reči
(tehno muzika je lišena konteksta)
- muzika ima terapeutsko dejstvo
Ljudi koji su srećni – pevaju!
Naša poslovica: Ko ne peva zlo misli

33. Pevanje
All things shall perish under the sky,
music alone shall live,
music alone shall live,
music alone shall live,
never to die ...

34. Važnost umetnosti
 Priča o Niku -vajanje
 Priča o Tomu - drama
 Umetnost je magična, umetnost transformiše

35. Važnost umetnosti - književnost - čitanje
Život i priče imaju
 početak i kraj
 prošlost i budućnost
 likovi imaju identitet: boju glasa, govor tela, fizički
kontakt
Dok čitamo stvaraju se veze u mozgu – ove veze daju
dublje značenje.
Priče su moćne – podstiču maštu

36. Mašta je modna – podstiče razvoj
Eksperiment – kako rade moždane ćelije
Ne sviraju
klavir
.
.
Sviraju klavir
.
.
Zamišljaju da
sviraju klavir
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

37. Tehnologija – 21. vek
Princeza Marija – Rat i mir
U knjizi
U video igri
postoji u vremenu i prostoru
bezvremena je, bezprostorna
ima prošlost i budućnost
ovde i sada
kognitivna je
senzorna
ona je kao ti
ona je apstraktni koncept
ima sadržaj i značenje
ima malo značaja
ima osećanja
nema osećanja
ima identitet, personalizovano značenje redukovan identitet, depersonalizovana
interna
eksterna

38. Posledice preteranog igranja video igrica
 smanjena pažnja
 adiktivne su
 smanjuju empatiju
 podstiču anksioznost (ono što se dešava u igrici može
se desiti i meni)
 podstiču agresiju
 Ide se od kognitivnog ka senzornom umesto obrnuto

39. Šta je važno?
 da dete samo oseti kada je dosta

40. Kuda ide svet?
Google glass

41. Thomas Stearns Eliot (1888-1965):
 Gde je život koji smo izgubili živeći?
 Gde je mudrsot koju smo izgubili u znanju?
 Gde je znanje koje smo izgubili u informacijama?

42. Tobias Richter: Najlepša reč u jeziku je čežnja
Ako želiš da napraviš brod,
nemoj da ljude šalješ da nabavljaju
materijal,
da im izdaješ nareĎenja i deliš zadatke...
Umesto toga, nauči ih da čeznu za
dalekim morima
Antoine de Saint Exupery

43. Informacije
065-328-4590
064-894 -8872
e-mail: obrazovanjeplus@gmail.com
www.deteplus.rs