1. АДОЛЕСЦЕНЦИЈА КАО „ДРУГО
РОЂЕЊЕ“ И КРЕАЦИЈА
АДОЛЕСЦЕНТА
“Ја желим овим путем,
свима на знање да дам,
мене није родио нико,
ЈА САМ СЕ РОДИО САМ!”
Ршум

2. Још 1762. године Жан Жак Русо је
формулисао „прво рођење“ као
инспирацију и креацију родитеља, а
„друго рођење“ као самосталну креацију
сваког адолесцента.

3. Адолесценција (lat. adolescere значи
„постати зрео, сазрети"), почиње са
постизањем полне зрелости у раздобљу
пубертета, док се за горњу границу
узима време постизања емоционалне и
социјалне зрелости, која подразумева
искуство, спремност и способност да се
преузме улога одраслог.

4. ЗНАКОВИ АДОЛЕСЦЕНЦИЈЕ
Повећано интересовање за себе (нарцизам
као развојна нужност), недостатак
емпатије за друге, посебно за млађу
браћу и сестре; небрига, себичност;
Пројекција себе кроз конфликт са другима
јер не може да поднесе сукоб
поларности (супротности) у себи;
Чест и интензиван бес који често прикрива
осећање кривице и стида;

5. “Acting out“ (одигравање унутрашњег
конфликта), бурне реакције као начин
контактирања са средином, које чини
селф ( све оно што обухвата и свесне и
несвесне делове бића) стварним и
актуелним, а из потребе за сопственим
искуством.
Симптоматско понашање (слабе оцене,
алкохол, свадљивост, ноћни страхови,
депресија, аутоагресија...)
Претходна искуства имају велики утицај у
стицању нових искустава, посебно слика
о себи, која је формирана у раном
детињству под утицајем родитеља.

6. ФАЗЕ АДОЛЕСЦЕНЦИЈЕ
према традиционалној подели
(Светска здравствена организација, 1980. год)
Рана адолесценција – од 10 или 12 до 14
година;
Средња адолесценција – од 15 до 16
година;
Касна адолесценција – 17 до 20 година,
чак до 24.

7. ФАЗЕ АДОЛЕСЦЕНЦИЈЕ
према гешталт теорији и пракси
1. Фаза разградње
Одвајање од детињства и појачавање
граница и разлика у односу на
родитеље - почетак изградње селфа;
цепање симбиозе са родитељима;
Знаци: нова фризура, шминка, нови стил
облачења, инсистирање на
неповредивости и приватности личног
простора;

8. Базичне потребе: за удаљавањем од
родитељског утицаја, али и за
родитељском подршком (ово пројектују
у родитеље и жале се на
презаштићивање,мешање) - борба
поларитета, тј. супротности;
Није развијен језик којим би изразили свој
унутрашњи свет;
Слабо тестирање реалности (реакције које
нису у складу са реалношћу), често
ирационално понашање и „acting out“ тј.
врло интензивно манифестовање беса.

9. 1.Фаза разградње
ПРЕПОРУКЕ
ВАЖНО је да наставник сам разуме и научи
родитеља да разуме и прихвати ову фазу
адолесценције!
Интерперсонални конфликти су претеча
унутрашње интеграције личности и ово је
развојна фаза која има за циљ појачавање
осећања различитости и дистанцираности од
других – имајте ово у виду када сте у конфликту
са адолесцентом, који “пробија” Ваше границе.
Држите ту границу уз разумевање ове фазе
развоја!

10. 2. Фаза продубљивања унутрашњег
живота
Бурни унутрашњи процеси у којима се упознаје
богатство унутрашњег живота, које може
деловати и пространо и застрашујуће; пратећа
су осећања усамљености, изолованости и
несхваћености;
Повлачење у себе, „напади“ туге и „напади“
безразложне радости, што додатно оптерећује
контакт са родитељима;
Знаци: писање дневника, поезије, размишљања о
себи, моралне дилеме, преиспитивање ставова и
вредности;

11. Базичне потребе: поново за припадањем и
„зависношћу“- време да се ступи у романтичне
емотивне везе (повезати се са неким, али на
другачији начин него у детињству);
Зачеци зрелог контакта, базирани на реалности,
други се прихватају у односу на њихове
особине, више примања и давања, губљење
нарцизма;
Усклађивање поларитета кроз избор вршњака
потпуно супротних себи.

12. 2.фаза продубљивања унутрашњег
живота-ПРЕПОРУКЕ
ВАЖНО је да наставник сам разуме и
научи родитеља да уз пуно стрпљења и
разумевања, прихвати оно што долази
од адолесцента, и љубавне проблеме, и
очај, и бол, без повређивања њихове
интимности, али уз покушај да одговоре
на постављена питања.

13. 3. Фаза интеграције – касна
адолесценција
Циљ је формирање нове, стабилне
организације интрапсихичког
(унутарличног) и интерперсоналног
искуства и уобличавање идентитета;
Повратак родитељима уз задржавање
доживљаја себе као слободне и
независне особе – циљ није независност
него међузависност;

14. Родитељу припада улога саветника
и консултанта; повезивање на
хоризонталном нивоу, одсуство
моћи и контроле;
Теме су проблеми живљења: избор
партнера, каријере, вредности и
сл.
Адолесценти осећају тежину
одговорности да управљају оним
што су освојили.

15. 3.Фаза интеграције
ПРЕПОРУКЕ
ВАЖНО за наставника је да покрене и
себе и родитеља на прихватање
адолесцента на хоризонталном нивоу,
тј. без присуства вертикалне
хијерархије моћи и контроле;
Не питати их „Како је било у школи?“ него
„Шта планираш?“.