More Related Content
Similar to Specko
Similar to Specko (20)
Specko
- 1. 1 Univerzitet u Nisu Pedagoski fakultet u Vranju 2021 Seminarski rad Razvojna dishronija i opsta razvojna disharmonija Prof. dr Student Srboljub Djordjevic Mirjana Stankovic 41/15
- 2. 2 Sadrzaj 1. Razvojna dishronija..............................................................................................3 1.1.Definicija pojma.............................................................................................3 1.2.Klinicka slika..................................................................................................3 1.3.Diferencijalna dijagnoza.................................................................................4 1.4.Terapijski program.........................................................................................4 2. Opstarazvojna disharmonija................................................................................5 2.1.Definicija pojma.............................................................................................5 2.2.Opis klinicke slike..........................................................................................6 2.3.Diferencijalna dijagnoza.................................................................................7 2.4.Tretman..........................................................................................................8 3. Zakljucak..............................................................................................................9 4. Literatura............................................................................................................10
- 3. 3 1. Razvojna dishronija 1.1. Definicija pojma Pojam dishronija sreli smo u radovima Zibela u kojima on obradjuje diskogniciju kao pojavu koja nastaje usled nedogradjenosti praksije, gnozije i dozivljaja vremenosti. Dok smo dispraksiju i disgnoziju uocili kao pojave koje mogu da nastaju nezavisno jedna od druge, dotle smo prema dishroniji pokazali izvesnu sumnju, smatrajuci serije vremena nedogradjenim i kod dispraksija kao i kod disgnozija. Medjutim, analizom same pojave dishronije i izvesnim skromnim klinickim iskustvom u ovoj oblasti uocili smo da se pojedini oblici poremecaja ponasanja i saznajne organizovanosi mogu zasnivati bas na nedogradjenom dozivljaju odnosa u okviru vremenskog sleda i organizovanosti ponasanja u vremenu. Ova deca, koja pokazuju dshronicki poremecaj deluju pretezno kao deca sa problemima u osecajnom zivotu. Ako je rec o deci sa nizim sposobnostima inteligencije, onda ce podsecati na decu sa lakom mentalnom retadacijom. Sa obzirom na to sto se javlja u razvoju, sto se ne vezuje za traumatska stanja, nazivamo je razvojna dishronija. U osnovi je nedogradjen dozivljaj odnosa u vremenu, sto remeti osnovu, kako organizovanosti saznajnih sposobnosti, tako i usmeravanja osecanja. 1.2. Klinicka slika Dete se otezano uklapa u kolektiv dece i grupne aktivnosti. Znaci, prepoznaje se tek od vremena kada se od deteta ocekuje usmeravanje ka drugima i obavljanje samostalnih aktivnosti rasporedjenih u vremenskom redosledu. Usmerenost paznje nije kontiuirana. Dete se odnosi prema delovima pojava, a ne prema celinama. Ono je zbog svega toga u stalnom pokretu, nekom bavljenju sobom, namestanju delova odece, premestanju sa noge na nogu, sa mesta na mesto, kao da ne nalazi konacnu udobnost polozaja i stava tela. To odeje utisak izvesne hiperkineticnosti u ponasanju. Odnos prema vremenu ne odgovara uzrastu. Dete ne ume da dva ili vise dogadjaja iz proslosti upamti po redosledu dogadjanja. Ne odnosi se prema kljucnim momentima u toku dana, kao oznakama kvaliteta vremena koje protice, niti primecuje niti dozivljava tok vremena kao spor, brz, kratkotrajan i slicno. Cesto ne zna ili se buni oko datuma rodjenja, ili nekih drugih pojmova vremena koje protice, a koje bi moglo da zna, sa obzirom na uzrast: redosled dana u nedelji, redosled godisnjih doba, orjentisanje u vremenu po casovniku i slicno. Na psiholoskim testovima dete moze da pokazuje normalnu inteligenciju, ali pada u oci sledece. Efikasnost na testovima je znatno manja, jer se ono odnosi uvek prema delu postavljenog problema, a ne prema celini. Takvo dete je nesigurno pri koriscenju operacija klasifikacije, serijacije, korespodencije, dakle, svih onih operacija koje se zasnivaju na redosledu dogadjaja i u
- 4. 4 vremenu, ne samo u prostoru. To cini da se pojmovi asociraju po formi, a ne po sadrzaju, sto ometa jasnocu misljenja, kako pri analizi pojava, tako i pri saopstavanju vlastitih stavova. 1.3. Diferencijalna dijagnoza Diferencijalna dijagnoza predstavlja problem u odnosu na mentalnu retardaciju, u odnosu na psihoticni kao i na neuroticni poremecaj u detinjstvu. Mentalna retardacija se lako iskljucuje ako su nalazi na testovima inteligencije iznad donje granice. Ukoliko u okviru niskih konacnih rezultata nalaz nekih subtestova pokaze prosecne ili natprosecne rezultate, onda se obicno ne radi o mentalnoj retardaciji, nego o nekoj od disharmonija razvoja za kojima treba tragati. Odnos prema neurotickoj osnovi pojave dobicemo ako se dobro upoznamo sa ranijim osobinama i sposobnostima deteta. Ukoliko je postojao jedan period uskladjenih sposobnosti, onda je verovatno rec o dezorganizaciji u vremenu, sto nastaje usled dezorganizovanosti osecajnih stremljenja. Zibelo ukazuje na to da ova pojava moze da se javi i kao odbrana od rascepa dozivljaja sebe u svetu kod dece sa psihoticnim poremecajem, sto treba da se uzme u obzir pri razmatranju problema diferencijalne dijagnoze. Mi smatramo da diferencijalna dijagnoza izmedju granicnih slucajeva, kompenzovanih pshoticnih procesa i dishonije, cini to sto dete sa dishronijom moze da prima odredjena iskustva tokom zivota u otvorenoj sredini i da ih primenjuje u okviru svog nacina postojanja, sto se ne dogadja u pomenutim klinickim slikama. 1.4. Terapijski program Deca sa dishronijom se ukljucuju u reedukaciju psihomotorike, gde se osnovna paznja usmerava na vezbe koje otkrivaju kvalitete vremena, brzine, naizmenicnosti, redosleda i slicno. Ukljucuje se i relaksacija, kao oblik psihoterapijskog postupka.
- 5. 5 2. Opsta razvojna disharmonija 2.1. Definicija pojma Kroz koncept razvojne disharmonije, specificni razvojni poremecaji se posmatraju kroz cetiri osnovna elementa koji sacinjavaju licnost deteta. To su: jezik i govor, motorika, inteligencija i emocije. Generalno, disharmonije mogu biti specificne i nespecificne. Ako je zahvacena samo jedna oblast-to je specificna, a kada su mozaicno zahvacenje sve bitne sfere decje licnosti-to je onda nespecificna ili opsta razvojna disharmonija. Pojavu i pojam disharmonicnog razvoja prihvatili smo na osnovu francuske literature. Teorijske studije i klinicka istrazivanja se vezuju za radove Diprea, Valona, Aziriagere i Berzesa. U novije vreme susrecemo se sa ruskom litereturom koja je sasvim bliska nasim stavovima, ali oni je nazivaju Neuropatologija, i izucava se na defektoloskim i pedagoskim naukama. Opsta razvojna disharmonija ili razvojna disharmonija kako je srecemo kod Aziriagera i Lemeja jeste klinicka slika koju su opisali P. Mal i S. Lebovisi, R. Djatkin i Aziriagera,inspirisani zapazanjem Ane Frojd, da je moguca neuravnotezenost medju pravcima razvoja. Aziriagera opisuje ovaj poremecaj kao psihobiolosku disharmoniju. Medjutim, mi smatramo da su pomenuti autori zanemarili znatno ranije formulisan stav Diprea koji je ukazao na to da pojedine strukture koje grade licnost ne moraju uvek da se razvijaju u jednom harmonicnom ritmu. Na taj nacin je moguce da se javljaju sindromi sasvim razlicitih vrsta neujednacenosti u razvoju. Razvojna disharmonija, kako smo je mi sreli u opisima u literaturi, kao i u vlastitoj svakodnevnoj praksi, javlja se usled neujednacnog razvoja izmedju celovitih sistema koji grade licnost deteta u razvoju. To su sistemi struktura i funkcija koji cine: motorika, govor, saznajni razvoj i osamostaljivanje. Svaki od ovih sistema moze da se razvija harmonicno unutar struktura i funkcija od kojih se sagradjen, ali oni medjusobno ne dosezu uvek isti nivo organizovanosti, ni funkcionalne zrelosti pri objedinjavanju aktivnosti u resavanju odredjenih zadataka nametnutih realnoscu u kojoj se odvija zivot deteta. Razvojna disharmonija, kako je ovde shvacena, obuhvata celu licnost, ne samo pojedinu njenu oblast, pa je zato i nazivamo opstom razvojnom dishronijom, za razliku od onih parcijalnih koje se odvijaju unutar pojedinih sistema i koje smo vec opisivali. Opsta razvojna disharmonija je prema tome klinicka slika neujednacenog razvoja izmedju odredjenih globalnih sistema koji grade licnost. To su sistemi motorne organizovanosti, razvijenosti govora, saznajne razvijenosti i sistem iskustava i odnosa kojim se ostvaruje proces osamostaljivanja licnosti.
- 6. 6 2.2. Opis klinicke slike Prvo sto pada u oci jeste problem ponasanja ove dece. Ukoliko je nivo inteligencije visi, onda ce oblici ponasanja spadati pre u oblast hiperkinetickih ponasanja, neuroticnog povlacenja u sebe, u odrzavanje punog odnosa prema realnosti u onom delu angazovanja koji je usmeren ka porodicnom krugu. Ukoliko je saznajna organizovanost na nizem nivou, ili ukoliko su razlike u stanju razvijenosti datih sistema vece, ponasanje ce vise da lici na neki psihoticni poremecaj. Pojava psihotizacije je vrlo cesta kod dece sa ovim oblicima disharmonicnog razvoja. Govor ove dece moze da bude razvijen ili da se javlja u obliku tezih vidova dislalije ili cak u vidu disfazija. Ometa skladno ostvarivanje kontakta i razumljive komunikacije sa decom, narocito kada dodje u kolektiv u kome ne razaznaje jasno njegov govor, koji porodica prihvata, odnoseci se prema njemu prikladno. Ukoliko se jos radi o slabijim mocima stvaranja uvida u neke realne odnose, dete ovo dozivljava kao poraz licnosti, pa se najcesce brani elektivnim mutizmom, koji se na takvoj podlozi formira. Saznajna organizovanost moze da bude sasvim razvijena, mada se to desava redje. Ukoliko nije, javlja se prvo nemoc inteligencije, a sledstveno tome i neuspesnost u osvajanju novih difirenciranih uvida u tokove dogadjanja koji okruzuju dete i koji ga prozimaju. Razumevanje datih situacija u ekzisencijalnom polju ove dece je ispod potreba samog deteta da ovlada tom realnoscu. Ono ima potrebu za drugim, tezi da je ostvari, ali se to dogadja na pogresan nacin, i dozivljava se neuspeh. Taj neuspeh se otkriva kao neuspesnost vlastitog bica u svetu. Motorika je uglavnom skladno, ili cak dobro razvijena. Ocuvana je fizionomija i opsti izgled. Time nesklad sa nemocima saznavanja ili govora biva izrazitijim. Kada je problem u organizovanju motornih aktivnosti obicno je u pitanju jedna opsta nespretnost koja bi se mogla opisati kao postularna dispraksija. Kako je vidi Valon, a koja se ogleda u neprilagodjenom drzanju tela prema prostoru i socijalnom polju i neuskladjenosti koordinisanja pokreta ekstremiteta sa kretanjima tela pri hodu ili manipulativnim aktivnostima. Kada se govori o osamostaljivanju licnosti deteta misli se uglavnom na nivo izdiferenciranosti osecanja i na ciljeve teznji ka kojima je licnost usmerena. Obicno su tu neki od oblika simbiotickih odnosa sa majkom, koji se ispoljavaju teskocama odvajanja u onoj meri u kojoj realnost namece deetetu(polazak u predskolsku ustanovu, u skolu itd). Osnovni problem u ovoj oblasti jeste neizdiferenciranost osecajnih teznji u onoj ravni koja se ocekuje sa obzirom na razvijenost ostih saznajnih moci i na kalendarski uzrast.
- 7. 7 2.3. Diferencijalna dijagnoza Lemej obradjuje ovu pojavu u poglavlju u kome se bavi pitanjem deficitarnih stanja i prepsihoticnih stanja. Tu govori o psihotizaciji klinickih slika koje se manifestuju znacima deficiarnosti u razvoju, pri cemu istice problem razvojne disharmonije, uglavnom kao problem kognitivne disharmonije. Aziriagera pominje u vezi sa ovom klinickom pojavom i mogucnost da neki od pomenutih sistema koji cine razvojnu disharmoniju, ostvare brzi razvoj, pri cemu dolazi do hiperinvesticije funkcije koja je uznapredovala, sto dovodi do pojave odredjenjih nadarenosti. U nasem klinickom iskustvu problem opste razvojne disharmonije treba da se omedji u odnosu prema mentalnoj retardaciji, u odnosu prema odredjenim oblicima psihoticnog ponasanja, prema dislalicnim i disfazicnim poremecajima kao i prema pojavama nekih od oblika neuobicajenih ili poremecenih ponasanja. U odnosu na mentalnu retardaciju koja moze da bude u celini disharmonicna, opsta razvojna disharmonija se dijagnostikuje onda kada duge oblike usporenog razvoja ili nerazvijenosti ne mozemo da tumacimo nivoom mentalne retardiranosti. Dislalican ili disfalican govor, narocito ako je na granicama razumljivosti, nikako ne moze da se tumaci ni umerenom ni laksom mentalnom retardiranoscu. Pri tome jos iako je osecajna difereniranost ispod onoga sto se ocekuje shodno mogucim uvidima u realnost koje dete ostvaruje, onda mozemo da govorimo o opstoj razvojnoj disharmoniji koja funkcionise u socijalnom polju u okviru moci te kategorije ustanovljene retardiranosti. Odnos opste razvojne disharmonije i psihoza je dvojak. Na prvom mestu stanja evidentnih psihotcnih ponasanja koja nastaju kao cin psihotizacije, iscezavaju uz anksioliticki tretman, i u okviru sredinskih cinilaca i na nivou reedukativnih postupaka i primene medikamenata. Dijagnosticki zakljucak se ne donosi odmah, nego posle izvesnog pracenja i posmaranja. Drugi prolem cine kasni stadijumi uspresno razresavanih oblika ranih decijih psihoza. Dete izlaskom iz akutnog psihoticnog stanja, koje je trajalo godinama, pocinje da ostvaruje neke kontakte i da razvija neke oblasti komunikacije. Medjutim, za dugo vremena, pa i zauvek, ostaje kod ove dece trag u vidu bizarnosti oblika govora kao i autisticni elementi u ophocenju sa drugima. Najcesci problem kada smo neodlucni u postavljanju dijagnoze, za opstu razvojnu disharmoniju jesu tezi oblici dislalija i disfazija. Ukoliko se ovaj vid organizovanosti govora javlja kod dece sa normalnom inteligencijom, retko cemo ici na to da je rec o razvojnoj diharmoniji. Mozda u ovim slucajevima gde dolazi do problema ponasanja usled jos nize organizovanosti osecajnog zivota. Najcesce je to pojava elektivnog mutizma koji prati dislaliju. Tada se sumnja na disharmoniju postavlja vec sa vise pouzdanosti. Blazi oblici dislalija mogu da se jave kao propratna pojava umereno i lako mentalno retardirane dece i tada se ovaj poremecaj govora interpretira u okviru pojave retardacije To znaci da sam usporen razvoj govora ili usporen usporen razvoj govora koji se uklapa u poremecaj razvijenosti inteligencije i misljenja ili u oblast poremecaja u osecajnim oblastima nije simptom razvojne disharmonije. Da bi se govorilo o opstoj razvojnoj disharmoniji,
- 8. 8 kod dece sa nerazvijenim govorom, ova nerazvijenost mora biti u raskoraku sa razvijenoscu osecanja i sa razvijenoscu inteligencije. Na kraju, mozemo da govorimo o harmonicnom razvoju kod one dece koja nam se javljaju kao ’’starmali’’ na predskolskom ili mladjem skolskom uzrastu. Radi se o deci koja su, sticajem okolnosti, razvila govor, nacin izrazavanja, odredjene oblike ponasanja koj su u raskoraku sa ispoljavanim opstim potrebama ove dece. Ove sposobnosti izrazavanja i odrzavanja forme cine ih neadekvatnim u socijalnom polju, jer oblast osecanja, opsta telesna razvijenost i psihomotorna organizovanost, kao i realne sposobnosti ineligencije i misljenja, ostaju organizovane u okviru, pa ca i ispod ocekivanog uzrasta ove dece. 2.4. Tretman Osnovni terapijski postupak se sastoji u primeni opste reedukacije psihomotorike radi ujednacavanja funkcija i diferenciranja opazanja i pojmovnih celina, i svakako tretman govora. Socijalizacija se obavlja preko prilagodjenih grupnih aktivnosti. Medikamentna terapija se daje po potrebi.
- 9. 9 3. Zakljucak Disharmoničan razvoj predstavalja zaostajenje ili odskakanje u razvoju određenih oblasti deteta (psihomotorika, govor, emocije, inteligencija), dok su ostale oblasti tipične ili približne za uzrast deteta. Plastično objašnjeno na primeru možemo reći da je disharmoničan razvoj kašnjenje u motornom razvoju i senzornom povezivanju, dok su ostale funkcije tipične za uzrast deteta. U većini slučajeva kada je ova dijagnoza u pitanju radi se o jednom ili dva razvojna područja koja odstupaju od tipičnog, a ukoliko se radio o neujednačenom razvoju na celokupnom nivou tj. u svim razvojnim oblastima onda govorimo o pervazivnom razvojom poremećaju. Pojmove koje bi trebalo razlikovati jesu disharmoničan razvoj i razvojna kašnjenja. Razvojna kašnjenja su blaga odstupanja od razvojnih normi u bilo kojoj od razvojnih oblasti. Ova kašnjenja često se sama od sebe izgube, dete jednostavno nadoknadi zaostatk kroz igru u podsticajnoj okolini ili uz blagi ciljani razvojni podsticaj.
- 10. 10 4. Literatura 1. Djordjevic, S. (2004): Inkluzivno obazovanje, Univerzitet u Nisu, Zbornik radova Uciteljskog fakulteta u Vranju, Knjiga XI, Vranje 2. Bojanin S. : ‘’Neuropsihologija razvojnog doba I opsti reedukativni metod’’ 3. Kovacevic D., Bojanin S., Ispanovic V.:’’Prirucnik za procenu psihomotornog razvoja predskolske dece’’