Downloaded 308 times
Uploaded byEna Horvat
Raznovrsnost riba
Raznovrsnost riba. Ribe su najbrojnija grupa kičmenjaka, ima ih oko 28 hiljada vrsta, od toga najveći broj prave košljoribe. U ovoj prezentaciji moći ćete da saznate na osnovu kojih osobina smo ribe podelili na hrskavičave i koštane, predstavike svake grupe, mnoštvo slika i primera, kao i zanimljivosti.
More Related Content
Raznovrsnost riba
- 1. RAZNOVRSNOST RIBA Ribe sunajbronija grupa kičmenjaka. 28.000 vrsta
- 2. • • • • • • More Škrţni prorezi Krljušt sa zubićem Usta sa donje strane RaĊaju ţive mlade Nemaju riblji mehur RUŠLJORIBE Mora i slatke vode Škrţni poklopac Krljušt u vidu crepova Usta sa prednje strane Polaţu jaja Imaju riblji mehur KOŠLJORIBE
- 3.
- 4. RUŠLJORIBE (HRSKAVIĈAVE RIBE) Ajkule Raţe Himere
- 5.
- 6.
- 7. Ĉekić ajkula (6 m) Kitajkula (21 m)
- 8.
- 9. Velika manta raţa (7m) Kalifornijskaraţa (1.5m)
- 10.
- 11.
- 12.
- 13.
- 14.
- 15.
- 16.
- 17.
- 18.
- 19.
- 20.
- 21.
- 22. LOSOS Losos je snažnariba iz familije Salmonida. koja ceo svoj život provodi u slanoj vodi, a u slatku vodu migrira samo u fazi mresta. Mladi lososi najpre određeno vreme borave u slatkoj vodi (1-3 godine), a potom se sele u more, gde za 1-2 godine postaju polno zreli, dobijajući srebrnu boju. Kada odrastu i postanu spremni za razmnožavanje, jata lososa kreću sa pučine ka obali, a zatim uzvodno rekama do mesta gde su se izlegli pre određenog broja godina. Lososi se popularno nazivaju “Kraljevi riba”, zbog veliĉanstvenih skokova koje izvode plivajući uzvodno ka mestu razmnoţavanja (postoje podaci da su zabeleţeni skokovi lososa dugi i po 3 m). Na kraju ove faze, većina jedinki ove ribe strada (pacifiĉki losos), ali iza sebe ostavlja brojno potomstvo. Atlantski losos je jedina vrsta koja „posećuje“ Evropu (Norveška, Švedska, Danska, Island, Engleska, Škotska, Irska, severni deo Španije i jugoistoĉna Francuska)
- 23. MORUNA-NAJVEĆA SLATKOVODNA RIBA Morunaje najveća slatkovodna riba naše zemlje. Postoje podaci da su lovljene morune teške 2000 kg i dugaĉke 9 metara. Moruna ima telo, umesto krljuštima, pokriveno sa pet redova koštanih ploĉica (po tome su dobile ime štitonoše). Moruna naseljava vode Kaspijskog, Crnog i Azovskog mora. Ima je i u istoĉnom delu Sredozemnog mora i njegovim slivovima. Do izgradnje Đerdapske brane dospevala je i u gornje tokove Dunava. Danas je to nemoguće i nalazimo je u donjem toku ispod Đerdapa. Moruna ţive uglavnom na morskom dnu, ali za vreme razmnoţavanja migrira u slatke vode (anadromne vrste).
- 24. JEGULJA Jegulja ţivi uslivovima Baltiĉkog, Sredozemnog i Severnog mora. Evropska jegulja naseljava Evropu duţ obale Atlanskog okeana, Mediteranskog, Azovskog i Crnog mora. Ţenke odlaze u gornje tokove, a muţjaci ostaju u braktiĉnim vodama na ušću. Jegulja raste i razvija se u slatkoj vodi, a u more odlazi da se izmresti. Razmnoţavanje jegulja je do danas nedovoljno ispitano i tajanstveno. Niko još nije video ljubavnu igru ove ribe, mada se nauĉnici slaţu da se odvija u Sargaskom moru, na puĉini ispred Floride. Mresti se od februara do aprila u Sargarskom moru. Kada potpuno odraste u slatkoj vodi (4-5 godina), otpoĉinje putovanje prema moru, gde se mresti. Na putu do mora ne jede, pa kada, potpuno iscrpljena, stigne do Sargaskog mora, spušta se na dubinu 100-300 metara, gde se mresti, posle čega ugine. Oplođena jaja se dižu prema površini i na tom putu se izlegnu male jegulje, koje putuju Golfskom strujom. Za tri godine stignu do obala Evrope . Mužjaci će tokom čitavog boravka u slatkoj vodi ostati kod prvih kilometara reka, dok će ženke, veće i snažnije, pokušavati da dođu do izvora