Downloaded 12 times
šTitonoše
- 1.
- 2. Mesto za život -Ţive vecinom u morima. - Kada dođe vreme mrešćenja , prelaze u reke. - To znači da su ove ribe nekada davno , tokom evolucije , ţivele u slatkoj vodi. - Izuzetak je kečiga koja ţivi isključivo u slatkoj vodi.
- 3. Građa tela - Najprimitivnijegrađe -Telo im pokriva pet nizova koštanih pločica -Skelet im je uglavnom hrskavičav , samo što se u predelu lobanje obrazuju koštane ploče. -Telo im je vretenastog oblika , dok je repno peraje heterocerkalno (asimetrično) -Dišu pomoću škrga.Usta se nalaze na donjoj strani glave , i u njima nema zuba. -Ispod usta nalaze se izrastaji u vidu brkova , koji , zbog slabo razvijenog čula vida predstavljaju glavne culne organe koji im pomaţu u traţenju hrane. -Vecinom su krupne ribe,i do nekoliko metara.
- 4. Građa tela 1.Škrţni poklopac 6.Repna peraja 2.Bočna pruga 7.Podrepna peraja 3.Leđna peraja 8.Svetleći organi 4.Masna peraja 9.Trbušna peraja 5.Rep 10.Prsna peraja
- 5. KRETANJE • Štitonoše sekreću pomoću peraja. • Parne i neparne peraje ribe koriste za kretanje i stabilizovanja. • Prsne i trbušne peraje su parne i povezane su s kraljeţnicom u ramenom odnosno zdjeličnom pojasu. • Neparne, leđna, repna i podrepna peraja povezane su s kraljeţnicom perajnim šipčicama ili zrakama.
- 6. GRADJA TELA Krvni sistemje zatvoren sa jednostavnim srcem , nalazi se blizu škrga.
- 7.
- 8. MORUNA • Moruna jenajveća slatkovodna riba naše zemlje. • Postoje podaci da su lovljene morune teške 2000 kg i dugačke 9 metara. U današnje vreme primerci su nešto manji. • Moruna moţe da ţivi duţe od 100 godina. • Meso morune je vrlo ukusno. • Od njene ikre se pravi kavijar i ona se ne moţe uzgajati u slatkovodnim ribnjacima, jer deo svog ţivota provodi u moru.
- 9. JESETRA • Obična jesetraima produţeno telo sa šiljastom gubicom i oštro sečenim perajama. • Donja usna je po sredini usečena i ima četiri brka. • Na ledjima, bokovima i trbuhu ima roţnate pločice. • Gornji dio tiela joj je crnkaste boje, a donji ţučkasto-bele. • Naraste do 30 kg.teţine. • Ţivi u Crnom i Azovskom moru, a u reke ulazi na mrijest koji pada u proljeće i u jesen. • Meso joj je odlično, a od ikre se pravi kavijar.
- 10. KEČIGA • Kečiga ţiviu rekama koje se ulivaju u Kaspijsko, Crno i Azovsko more, kao i u reke koje se ulivaju u Ladoga i Onega jezera. • Neprekidno ţivi u slatkoj vodi. • Glava kečige je karakteristična, sa izduţenom njuškom i sa dugim i osjetljivim brčićima. • Maksimalno naraste do 1m i teţi do 9 kg. • Zimu preţivljava u potpunom miru u većim dubinama donjih tokova rijeka. • U toku proljeća seli se uzvodno radi parenja. • Od marta do juna, ţenke poloţe od 11.000 do 140.000 jajašaca.
- 11. KEČIGA • U prvihdevet godina što je ţenka starija, to više jajašca poloţi. • Nakon tog uzrasta broj jajašca opada. • Nakon oplodnje ţenke napuštaju gnezdo, dok muţjak ostaje, nastavljajući da se pari sa drugim ţenkama. • Nakon izleganja mlađ se pod uticajem strujanja reke seli ka ušću, gde se hrani glavonošcima. • Odrasle ribe se hrane ţivotinjama dna i ikrom drugih riba. • Noću, prilaze obalama gde hvataju insekte koji padaju u vodu. Da bi ovo izveli, okreću se na leđa, jer su im usta sa donje strane tela.
- 12.